Вести

Najčešće pominjani termini Ahtisarijevog nacrta su dan posle izbora, leto 2007. i „zapravo nikad“, ali nas najverovatnije čeka neodređeno stanje prolongiranja odluke. Pregovore u Beču nastavljamo ako se veliki tako dogovore. Međunarodna zajednica naginje ka Srbiji

BEOGRAD – Posle Rusije i Italije, u srpske redove za odbranu Kosova uskoro bi mogla da se svrsta i

Nemačka čime bi se rezultat u Kontakt grupi izjednačio na 3:3, tvrde analitičari pozivajući se na raskravljeni stav Berlina da se krajnji rok statusa ne sme forsirati, ali i geoekonomsku zavisnost od Kine, Indije i pre svega Rusije. Zbog takvog položaja, tvrde stručnjaci, nemački kancelar Angela Merkel svako malo trčka na razgovore s Putinom, koji je prvi u Kontakt grupi rekao „njet“nezavisnom Kosmetu.

Iako je pregovarački tim Beograda više puta najavljivao da smo spremni za novu rundu u Beču, izgleda da će se pravi pregovori zaista voditi između velike šestorice. Šlagvort će svakako biti obelodanjivanje Ahtisarijevog predloga, ali su, kako tvrde stručnjaci, Kontakt grupa i Savet bezbednosti po prvi put ozbiljno podeljeni kada bi, kako bi i zbog čega bi trebalo da prikažu međunarodnoj zajednici konačno rešenje Kosova i Metohije. Datum se vezuje ili za cikluse, kao što je ovaj izborni ili za godišnja doba, kao na primer – leto. Najčešće pominjani termin je dan posle izbora, neki kažu leto 2007. dok drugi ukazuju da se rešenje zapravo nikada neće dogoditi, istakao je juče za Glas Miloš Knežević, spoljnopolitički analitičar i ocenio da je otvoreno pitanje o „beskonačnom statusu“ oko koga bi trebalo da se raspravlja desetinama godina.

– Tim više što se pravi konačni status odavno zna, a on je prema normama međunarodnog prava definisan kao pokrajina. Oni koji ultimativno traže da se odluka donese i nametne u što kraćem roku, ignorišu demokratske i evropske potencijale savremene Srbije. Međutim, zemlje u regionu su protiv albanskog iredentizma, a od prividne jednoglasnosti iz perioda NATO agresije do kraja 2006. se povećao broj zemalja koje sumnjaju u moralnu osnovanost i političku održivost nezavisnog Kosova – rekao je Knežević i upozorio da sada, kada albanski etnos teži stvaranju više država iako ima Albaniju, onda i „Evropljani iz Brisela stavljaju prst na čelo“.

Prema rečima Kneževića, među članicama Kontakt grupe pored Rusije i Italije, najviše razloga protiv nezavisnosti ima Nemačka, koja je u dugoj istoriji bila pocepana i koja geopolitički jeste podređena SAD, ali geoekonomski zavisi od Rusije. U statusu Kosova i objavljivanju njegovog preliminarnog nacrta svakako će odigrati ulogu i ostale zemlje Evropske unije koje, kako smatra Knežević, posmatraju kosmetski problem iz perspektive evropskih integracija.

– Dezintegrisana i ozlojeđena Srbija svakako im nije u interesu. Ukoliko bi se zadovoljilo 3-4 miliona Albanaca, a oštetilo i ponizilo 8 miliona Srba saldo bi za EU bio negativan. U svakom slučaju, bilo bi dobro da se nastave pregovori između Beograda i Prištine, umesto da se nasilno prekinu ishitrenom odlukom, ali se to može očekivati tek kad velike sile o tome postignu konsenzus – rekao je Knežević i ocenio da nas najverovatnije čeka neodređeno stanje prolongiranja odluke koje je u skoro dvodecenijskoj krizi na Balkanu najčešće primenjivano.
D.M.
GLAS JAVNOSTI