logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно    Аутор: новинарство    651 пута прочитано    Датум: 26.12.2006    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

kosoregio.jpgNajčešće pominjani termini Ahtisarijevog nacrta su dan posle izbora, leto 2007. i “zapravo nikad”, ali nas najverovatnije čeka neodređeno stanje prolongiranja odluke. Pregovore u Beču nastavljamo ako se veliki tako dogovore. Međunarodna zajednica naginje ka Srbiji

BEOGRAD – Posle Rusije i Italije, u srpske redove za odbranu Kosova uskoro bi mogla da se svrsta i

Nemačka čime bi se rezultat u Kontakt grupi izjednačio na 3:3, tvrde analitičari pozivajući se na raskravljeni stav Berlina da se krajnji rok statusa ne sme forsirati, ali i geoekonomsku zavisnost od Kine, Indije i pre svega Rusije. Zbog takvog položaja, tvrde stručnjaci, nemački kancelar Angela Merkel svako malo trčka na razgovore s Putinom, koji je prvi u Kontakt grupi rekao “njet”nezavisnom Kosmetu.

Iako je pregovarački tim Beograda više puta najavljivao da smo spremni za novu rundu u Beču, izgleda da će se pravi pregovori zaista voditi između velike šestorice. Šlagvort će svakako biti obelodanjivanje Ahtisarijevog predloga, ali su, kako tvrde stručnjaci, Kontakt grupa i Savet bezbednosti po prvi put ozbiljno podeljeni kada bi, kako bi i zbog čega bi trebalo da prikažu međunarodnoj zajednici konačno rešenje Kosova i Metohije. Datum se vezuje ili za cikluse, kao što je ovaj izborni ili za godišnja doba, kao na primer – leto. Najčešće pominjani termin je dan posle izbora, neki kažu leto 2007. dok drugi ukazuju da se rešenje zapravo nikada neće dogoditi, istakao je juče za Glas Miloš Knežević, spoljnopolitički analitičar i ocenio da je otvoreno pitanje o “beskonačnom statusu” oko koga bi trebalo da se raspravlja desetinama godina.

- Tim više što se pravi konačni status odavno zna, a on je prema normama međunarodnog prava definisan kao pokrajina. Oni koji ultimativno traže da se odluka donese i nametne u što kraćem roku, ignorišu demokratske i evropske potencijale savremene Srbije. Međutim, zemlje u regionu su protiv albanskog iredentizma, a od prividne jednoglasnosti iz perioda NATO agresije do kraja 2006. se povećao broj zemalja koje sumnjaju u moralnu osnovanost i političku održivost nezavisnog Kosova – rekao je Knežević i upozorio da sada, kada albanski etnos teži stvaranju više država iako ima Albaniju, onda i “Evropljani iz Brisela stavljaju prst na čelo”.

Prema rečima Kneževića, među članicama Kontakt grupe pored Rusije i Italije, najviše razloga protiv nezavisnosti ima Nemačka, koja je u dugoj istoriji bila pocepana i koja geopolitički jeste podređena SAD, ali geoekonomski zavisi od Rusije. U statusu Kosova i objavljivanju njegovog preliminarnog nacrta svakako će odigrati ulogu i ostale zemlje Evropske unije koje, kako smatra Knežević, posmatraju kosmetski problem iz perspektive evropskih integracija.

- Dezintegrisana i ozlojeđena Srbija svakako im nije u interesu. Ukoliko bi se zadovoljilo 3-4 miliona Albanaca, a oštetilo i ponizilo 8 miliona Srba saldo bi za EU bio negativan. U svakom slučaju, bilo bi dobro da se nastave pregovori između Beograda i Prištine, umesto da se nasilno prekinu ishitrenom odlukom, ali se to može očekivati tek kad velike sile o tome postignu konsenzus – rekao je Knežević i ocenio da nas najverovatnije čeka neodređeno stanje prolongiranja odluke koje je u skoro dvodecenijskoj krizi na Balkanu najčešće primenjivano.
D.M.
GLAS JAVNOSTI





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo