Вести

USVAJANJEM zakona o crnogorskom državljanstvu, o boravištu i prebivalištu, kao i zakona o strancima, koji su već u skupštinskoj proceduri, državljani Srbije će postati stranci, ili će se njihov tretman u Crnoj Gori regulisati posebnim međudržavnim sporazumima.

Ovako u razgovoru za „Novosti“ crnogorski ministar unutrašnjih poslova Jusuf Kalamperović ocenjuje buduće odnose Srbije i Crne Gore, naglašavajući da je do danas odnos prema građanima Srbije i režim na granici bio isti kao pre referenduma. Dokaz za to je, kaže on, i pola milona turista koji su letos posetili Crnu Goru.
* Ima li nagoveštaja tih posebnih sporazuma koji bi građane Srbije učinili „manje strancima“ u Crnoj Gori, i obrnuto?
– Za sada nema inicijativa iz Srbije za takvim sporazumima, makar u delu za koji sam ja nadležan. Ukoliko takvih sporazuma ne bude, u šta ne verujem, građani Srbije će biti tretirani kao i građani ostalih država.
* Predlog zakona o crnogorskom državljanstvu predviđa otpust iz drugog državljanstva, što znači da oni koji žele crnogorsko, ne mogu imati i državljanstvo druge države, odnosno Srbije?
– Oko toga još nemamo konačan stav. Srbija je građanima Crne Gore koji tamo žive i rade ponudila rok za aplikaciju za svoje državljanstvo ne tražeći otpust iz crnogorskog. To je političko pitanje i amandmanima će se regulisati da li ćemo, ili ne, tražiti otpust iz srpskog državljanstva ili ćemo ga priznavati.
* Ipak, veliko je interesovanje građana u obe države da zadrže dvojno državljanstvo…
– U Crnoj Gori ne znamo ko je primio srbijansko državljanstvo, i ne možemo na osnovu pisanja u novinama nikome oduzimati crnogorsko. Konkretno, znamo da je Dragan Jočić, ministar unutrašnjih poslova Srbije, primio srbijansko državljanstvo, ali nas niko nije o tome zvanično obavestio. To su stvari koje treba rešiti. U bilo kom slučaju, isti tretman imaće građani svih republika bivše Jugoslavije koji ovde borave i nemaju naše državljanstvo, a žele ga.
* Obećali ste svu pomoć Srbiji za glasanje njihovih državljana u Crnoj Gori, kojih je preko 15.000?
– Dostavili smo spisak državljana Srbije koji borave u Crnoj Gori, a pružićemo i svu ostalu pomoć, počev od obezbeđivanja mesta za glasanje u gradovima koje oni odrede, preko glasačkih kutija i paravana, ako treba, do policijskog obezbeđenja.
* Često kod nas ili u okruženju policija uhvati švercere većih količina droge. Da li je moguće da je naša granica sa Albanijom porozna, da preko nas idu putevi droge od istoka ka zapadu?
– Sa Albanijom imamo tešku granicu, brda, planine i puteljke, ali i dobru saradnju sa albanskom policijom. Nismo glavni kanal za prolaz droge od istoka ka zapadu, ali sigurno da deo pokušava proći preko naše teritorije. Ne možemo da tvrdimo da nema prolaza droge, oružja, i slično, ali mnogo toga se otkrije. Mi smo turistička destinacija i imamo veliki problem, da ne pretresamo i ne zadržavamo ljude na graničnim prelazima, a da sprečimo šverc.
* Koliko policajaca čuva crnogorske granice?
– U Upravi policije na graničnim poslovima imamo oko 1.500 ljudi, i tu mislim na aerodrome, Luku „Bar“, prelaze, patrole…

NE USUĐUJU SE
-IMATE li saznanja da haški otuženici navraćaju ili borave u Crnoj Gori?
– Verujem da se niko od njih ne usuđuje da dođe ovde jer znaju naš odnos prema tom pitanju, i znaju kako bi prošli.

NEMA TERORISTA
-IMATE li saznanja da u Crnoj Gori postoji još neka teroristička grupa poput grupe Albanaca koji su uhapšeni u Tuzima, a terete se da su hteli da destabilizuju državu terorističkim akcijama?
– Ta grupa je organizovana u inostranstvu sa ciljem destabilizacije države, dugo je praćena i, kada smo ocenili da preti opasnost, preduzeli smo hapšenje. Nemamo tradiciju terorizma, niti atentata i mislim da je pozitivna odluka tužilaštva da se skine tajnost sa tog postupka. Nemam saznanja da ima još takvih grupa.

Vesna RADOJEVIĆ, 15. decembar 2006

Večernje Novosti