logo logo logo logo
Рубрика: Друштво    Аутор: новинарство    502 пута прочитано    Датум: 13.12.2006    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

omcikus.jpgOvih dana mediji su posvećivali pažnju viznom režimu zemalja Evropske unije prema našim građanima. U vezi s tim problemom organizovan je i neki skup u Briselu. S obzirom na broj učesnika i ambijent u kojem je održan, procenjujem da je to sve koštalo najmanje 100.000 evra

(putni troškovi, dnevnice, hoteli, hrana, tehnički troškovi, reprezentacije…). Bilo je tu svakako više budžetskih izvora, od nacionalnih do briselskih, ali kumulativno nije moglo manje da košta. Šta bi se iz svega toga, onako mangupski, moglo zaključiti? Da će ljudi sa ovoga prostora limburga meseca lakše dobijati vize. I to ne svi, već neke kategorije, iz čega sam shvatio da lično ne pripadam nijednoj od njih. Jednostavno zbog toga što sam duboko u šestoj deceniji života, a i šta će meni taj ćeif da solo sednem u voz i odem do Beča, pogledam izložbu slika Ingera Dethlefsena, popijem kafu i pojedem, možda, saher tortu i krenem nazad put Beograda. Znači, i dalje se ne uklapam u kategoriju živih bića definisanih Helsinškom trećom korpom?! I dalje ću morati da uz puno papira, overenih, prevedenih, zavedenih i sl. dokazujem da pripadam živom biću zvanom čovek (mn. ljudima).
Na stranu šalu i zbilju, pri čemu je zbilja vrlo tragična. Slučajno sam osoba koja je sticajem okolnosti službeno često putovala u inostranstvo i gotovo uvek u zemlje EU. Nekada i sa službenim pasošem i sa VIP statusom. Putovao sam svih tih nesrećnih devedesetih godina. Apsurdno, ali čak i onda kada se privatno nije imalo novca da čovek ode do Pančeva. Putovao sam i u ovom trećem milenijumu. Nije prošlo mesec dana otkako sam se vratio s jednog puta. Moja putovanja u inostranstvo bila su u jesu deo mog posla. Finansijski su vrlo često bivala pokrivena od strane domaćina. Bilo je i puno poziva na koje zbog ličnog tajminga nisam ni mogao da se odazovem.
Ali, vratimo se kategorijama stanovništva koje će imati nekakve olakšice, odnosno koje će s manje papira dobijati vizu. Potpuno se slažem da studenti treba da vide svet. To je nešto prirodno, to se podrazumeva i trebalo bi da se u programima studiranja postavi neki minimum broja boravaka u inostranstvu (posebno u zemljama EU). Od jednog semestralnog boravka do letnjih vorkšopova i itinerera.

Međutim, skup u Briselu bio bi svrsishodan da je postignut dogovor ko će sve da se obaveže u pružanju finansijske podrške našim studentima da te boravke i ostvare. Nije reč samo o novcu. Pitanje je da li će ti naši studenti imati jednaka prava sa studentima u Evropi da koriste beneficije u saobraćaju, legalno dobijaju privremene plaćene poslove, kao i druge pogodnosti koje mogu da uživaju akademski građani. Šta, uostalom, vredi viza fleksibilnije validnosti, dobijena s manje papira i bez takse od 35 evra, ako je mladi čovek u istoj situaciji u kakvoj je većina bila 1993, kada je za srednju klasu put od Beograda do Pančeva bio mislena imenica.
Čini mi se da se tu mešaju babe i žabe. Moji boravci u inostranstvu bivali su pokriveni pozivima i finansijskom logistikom, što su bili i osnovi za dobijanje viza. Međutim, uvek se tražila i traži dodatna papirologija koja nema nikakvu garantnu validnost, ali ima karakter virenja u privatnost, što je najblaže rečeno u suprotnosti sa svim pozitivnim načelima ljudskih prava, na kojima posebno insistiraju evropski političari.
Vize u evropskom prostoru apsolutno su besmislene. Čak i ako se to želi opravdati navodnim suzbijanjem dotoka ilegalne radne snage. Svako tržište, bilo legalno ili ilegalno, ima svoje kapacitete i ne može da primi više nego što može. Suzbijanje ilegalnosti principijelna je i sistemska stvar svake zemlje, ali na unutrašnjem planu. Vizne restrikcije prema jednom kolektivitetu otvaraju više prostora nekim drugim kolektivitetima, jer tržišta, legalna i ilegalna, traže popunjavanje do granica svog kapaciteta. Prema tome, ti mogući razlozi zapravo i nisu održivi, ali da sam pripadnik kolektiviteta koji još uvek izdržava kaznu, to već ima osnova za takvo tumačenje.
Tumači se da treba da imamo lična dokumenta prema nekakvim standardima.

Pa pobogu, promenimo ih već jednom. Nemojmo dozvoljavati da se Crkva i neki akademici brinu o zaštiti naših privatnosti. Toliko su mi već sve evropske države zavirile u privatnost da o meni verovatno znaju više nego ja sam. Hoću već jednom u Beč na kafu i Pariz na čašu vina i da konačno nikome za tu svoju latentnu potrebu ne polažem račune, ili zbunjujem neku birokratiju.

Marko Omčikus – Lični Stav
DANAS





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo