Rušenjem bipolarnog sveta međunarodno pravo izgubilo smisao

Istorija je spoznala nekoliko medunarodnih univerzalnih organizacija cije je mesto sve prisutnije u savremenom svetu. Liga tj. Društvo naroda izmedu dva svetska rata nije posedovala posebnu vojnu organizaciju, a težilo se izvesnoj kolektivnoj bezbednosti. U Drugom svetskom ratu, kriticne 1941. godine, lansirana je Atlantska povelja kao apel covecanstvu da treba zaustaviti agresivni fašizam. Izražava se težnja za mirom u svetu u kome ce svaki narod birati režim pod kojim želi da živi.

Govori se o izuzimanju nasilja do stvaranja stalnog, šireg sistema bezbednosti. Ista nacela su izražena u Deklaraciji Ujedinjenih nacija za novu 1942. godinu, te u slicnim aktima, kao i u povelji Ujedinjenih nacija, usvojenoj na samom kraju rata.

Organizacija Ujedinjenih nacija izrasla je iz antifašisticke koalicije. Jedna od uglednih utemeljivaca OUN bila je i avnojevska Jugoslavija kao zapaženi pripadnik te koalicije. Medutim, težilo se da OUN bude univerzalna svetska organizacija, kroz postupni prijem novih država, ali i u ratu kompromitovanih država. Da taj proces nije okoncan svedoci i cinjenica da Nemacka i Japan još uvek nisu u stalnom sastavu Saveta bezbednosti uprkos velikom uticaju i mogucnostima u savremenom svetu i to više od pola veka posle rata.

Još u prvim posleratnim godinama formiraju se dva bloka – Severnoatlantski, NATO i Varšavski pakt. Bilo je i nekoliko manjih koji su bili kao i dva velika bloka regionalnog karaktera. O svetskom miru, kolektivnoj bezbednosti, te nužnosti i privremenom karakteru postojecih paktova, saveza govorilo se svuda sve sa pozicija branika svetske demokratije. Mnogi regionalni, a svi do jednoga su bili regionalnog, lokalnog karaktera, savezi blokovi su nestali. Takav je primer Balkanskog saveza (Grcka, Turska i Jugoslavija) koji nije išao u prilog medunarodnoj afirmaciji naše zemlje. On nije formalno ukinut, ali je vremenom izgubio važnost.

Blokovi i regionalni savezi
Cinjenica je da se od Atlantske povelje u najvišim dokumentima OUN nigde ne navodi mogucnost regionalnih saveza. Ima mesta tvrdnji da su vojni savezi suprotni osnovnoj platformi OUN. Dva velika monstrum bloka uglavnom su diktirala uslove života na planeti – sa tužnim epilogom. Sa padom Berlinskog zida raspao se i Varšavski pakt. NATO je pritom nastavio da deluje i to suvereno, dakle, nasilno u citavom svetu. Ozbiljno su ugrožene progresivne ideje na kojima je antifašisticki svet na kraju Drugog svetskog rata sagledavao viziju buduceg sveta bez bede i nasilja.

Postojanje i delovanje NATO vojne mašinerije narušava mir u svetu i slobodan razvoj naroda i covecanstva u celini. Medutim, organizacija regiona severnog Atlantika nema legitimnost delovanja, posebno vojnom intervencijom. NATO objektivno sputava funkcija OUN potiskujuci njegove organe u izvesnoj meri.

Elasticnost pravnih principa
Medunarodno pravo je još u izgradnji. NJegova pravila i norme nacelno ili uglavnom nisu obavezne. U skladu sa opštim integracionim tokovima, medunarodno pravo stice veci autoritet. No, teško je govoriti o normativnoj, izvršnoj i sudskoj vlasti OUN. Možda ce se pojaviti neke nove forme, kvaliteti u globalnoj medunarodnoj zajednici, a možda ce se praktikovati i revizija akata cak do same povelje OUN.

NATO cak devalvira i sudske funkcije, odnosno delovanje medunarodnih sudova koji imaju svoje legalno polje delovanja uz saradnju s nacionalnim tribunalima.

Medutim, u ovom vremenu postojanje vojne organizacija kao što je NATO i koja ispoljava tendenciju širenja vršeci presiju na brojne pogotovu male zemlje, zaista nema prakticnog opravdanja. Pronatovski stav se ne može cak ni teoretski uobliciti. Istorijski razvoj, nažalost, dovodi i do retrogradnih pojava, tvorevina koje ce potrajati u nekom izvesnom vremenu. Progresivne snage u svetu teže konstruktivnim, svrsishodnim rešenjima koja se ocekuju u novom, 21. veku, na cijem smo pocetku.

Prof. dr Dragoljub S. Petrović, Beograd

Pisma čitalaca, Glas-Javnosti