Вести

Korporacija „Energija“ planira da 2025. godine na povr�inu Crvene planete spusti vasionski brod s ljudskom posadom

Pre ekspedicije, treba pridobiti doma?e politi?ko rukovodstvo, ali i na?i inostrane partnere. Prema ranijoj analizi, let bi trajao 18 meseci, a tro�kovi bi bili izme?u 500 i 800 milijardi dolara

MOSKVA – Ruska korporacija „Energija“ najavila je plan prema kome bi vi�e?lana ekipa kosmonauta trebalo da se spusti na povr�inu Marsa 2025. godine, objavio je u svom nau?nom dodatku moskovski dnevnik „Izvestija“. Stru?njaci „Energije“ planiraju da let s ljudskom posadom na Mars, za nepune dve decenije, obavi vi�enamenski vasionski brod „Kliper“.

Ozbiljan problem u realizaciji ovog dugoro?nog plana mogla bi, me?utim, kako upozoravaju poznavaoci prilika, biti ?injenica da taj projekat jo� nije uvr�ten u ruski federalni program vasionskih istra�ivanja. Korporacija „Energija“ mora, stoga, za ceo projekat leta na Mars prvo da pridobije doma?e politi?ko rukovodstvo, a zatim da potra�i i inostrane partnere, pre svega iz SAD, imaju?i u vidu ogromne tro�kove za ekspediciju vasionskog broda s ljudskom posadom u daleko svemirsko prostranstvo, isti?u eksperti.
Let astronauta na relaciji Zemlja-Mars-Zemlja trajao bi, prema jednoj ranijoj analizi ruskih kosmi?kih stru?njaka, oko 18 meseci, a tro�kovi te ekspedicije kretali bi se u rasponu od 500 do 800 milijardi dolara. Navedena suma je na prvi pogled ogromna. Ali, ako se ima u vidu da samo Amerika godi�nje tro�i oko 500 milijardi dolara za vojnu industriju, tro�kovnik slanja ljudske posade na Mars i nije tako zastra�uju?i.
Re?ena analiza, osim toga, objavljena je potkraj minule decenije. U poslednje vreme pojavila su se i mi�ljenja da bi tro�kovi leta vasionskog broda s ljudskom posadom na Mars mogli da budu i osetno ni�i, posebno ako se u realizaciji celog projekta ostvari efikasna saradnja dveju vode?ih svetskih kosmi?kih sila, Sjedinjenih Ameri?kih Dr�ava i Rusije.

Specijalisti smatraju da je najoptimalnija i najjeftnija varijanta kona?nog osvajanja Marsa ba� tesna saradnja vode?ih kosmi?kih sila, a time i podela tro�kova u pripremi i realizaciji projekta koji bi, ako je ceniti na osnovu stru?nih procena, trebalo da se ostvari ve? polovinom tre?e decenije ovog veka.

(TANJUG)

Desant kosmi?kih ure?aja

Mars je ve? sad predmet pravog „desanta sa Zemlje“ jer se ubrzano lansiraju sve savr�eniji, manji i ve?i kosmi?ki ure?aji u cilju njegovog detaljnog izu?avanja. Najsavr�eniji od niza ure?aja koji su ve? lansirani je ameri?ki orbitalni aparat „Mars-rikone�ns“, upu?en ka cilju pro�le godine, sa zadatkom da detaljno, s nivoa orbite, zaklju?i �ta se sve nalazi na povr�ini jo� zagonentne planete. Idu?e godine Amerika namerava da uputi na povr�inu Marsa aparat „feniks“, koji ?e biti snabdeven ure?ajima za uzimanje povr�inskih uzoraka tla i analizu eventualnih tragova �ivota u njima.

Marsohod

Tokom 2009. godine Amerikanci planiraju da lansiraju ka Marsu najsavr�eniji aparat, popularno nazvan „marsohod“. Taj ure?aj ?e, kako navode ruski specijalisti, biti ve?i od putni?kog automobila, a nosi?e 47 kilograma te�ku nau?nu aparaturu. Izrada nau?ne aparature za „marsohod“, bez ljudske posade, bi?e poverena stru?njacima iz raznih zemalja, me?u njima i Rusije.