Вести

SARADNICI instituta „Mihajlo Pupin“ uspeli su da se izbore za učešće u 12 međunarodnih projekata, od kojih se većina finansira novcem Evropske unije. U laboratorijama i kabinetima našeg poznatog naučnog instituta radi se i na 22 domaća projekta, za koje sredstva obezbeđuje Ministarstvo nauke.

Trenutno se istražuje i procenjuje ekološki rizik na teritoriji Evrope, projektuje „pametno“ vozilo, kompjutersko upravljanje zdravim, bezbednim i štedljivim zgradama…

Na ovakvim uspesima, u oštroj evropskoj konkurenciji, mogle bi, kažu u Institutu „Mihajlo Pupin“, da im pozavide i najprestižnije naučne institucije u svetu.

– Teško je izboriti se za evropske projekte, posebno u oblasti informacionih tehnologija, gde je prolaznost manja od deset odsto, a u nekim podoblastima, kao što su inteligentni sadržaji i semantika, kojima se ja bavim, čak svega pet procenata – kaže prof. dr Sanja Vranješ, naučni direktor Instituta.

Jedan od projekata EU (u sklopu Šestog okvirnog programa) evropski centar izvrsnosti za napredne veb tehnologije uspostavlja baš u „Pupinu“. Taj projekat „njeb4Njeb“ bio je najbolje ocenjen od svih u tom pozivu. Dobio je, kaže naša sagovornica, 24,5 od mogućih 25 poena.

Najnoviji projekat, pokrenut pre dve nedelje, bavi se izradom prototipa pametnog vozila koje maltene čita misli i osećanja vozača, razume situaciju u kojoj se nalaze vozač i vozilo. Inženjeri iz „Pupina“ projektuju ga zajedno sa kolegama iz „Ferarija“, „Filipsa“, „Fraunhofera“, Tehničkog univerziteta iz Minhena, kao i sa univerziteta iz Liverpula, Groningena i Pavije.

– Naši stručnjaci razvijaju i veb sistem za procenu i upravljanje ekološkim rizikom na teritoriji Evrope – objašnjava Sanja Vranješ. – Projekat ima 15 partnera iz 10 zemalja, ali smo upravo mi odgovorni za glavni rezultat. Jedan od najvažnijih je i projekat u kome se bavimo primenom informacionih tehnologija u inteligentnim, zdravim, bezbednim i energetski štedljivim zgradama.

Tu je i program izrade senzorskih mreža u poljoprivredi, gde se pomoću senzora daljinski očitavaju svi značajni parametri poljoprivrednog zemljišta, kao što su vlažnost, temperatura, kiselost, zagađenje…

Tako se na osnovu očitanog odlučuje o merama, ili se, pak, automatski aktiviraju sistemi navodnjavanja.
Istraživanja stručnjaka „Pupina“ su skoro sva primenjiva u privredi. Iako državni institut, Pupin više od 90 odsto prihoda ostvaruje na tržištu.

Ni platama, napominje naša sagovornica, istraživači nisu nezadovoljni. Kaže, ne zaostaju mnogo za zaradama u predstavništvima uspešnih stranih kompanija.

ODLIV MOZGOVA

OD devedesetih godina iz „Pupina“ je u svet otišlo nekoliko stotina inženjera. Sada, kažu u Institutu, ponovo uspostavljaju veze sa njima.

– Zahvaljujući odbeglom „pupinovcu“, prof. Nikoli Šerbedžiji, napravili smo zajedničku projektnu kancelariju sa „Fraunhoferom“ – otkriva naša sagovornica. – Zahvaljujući nekolicini drugih „pupinovaca“ uspostavili smo saradnju sa američkom korporacijom „Rateon“…

SKUPLJAMO NAŠU PAMET

– MNOGI naši doktori, kao i ja, su i predavači na Beogradskom univerzitetu – objašnjava Sanja Vranješ. – Jedini motiv za to je što, držeći predmet na završnoj godini Elektrotehničkog fakulteta, najbolje studente motivišem da diplomske rade kod nas. Tako se uzajamno ispitamo, a onda one najbolje i zadržimo. Primili smo od septembra deset novih inženjera, sa prosecima 10,0, 9,9, 9,8.

I. MIĆEVIĆ za Novosti