Вести

Тома Тадић, како се додворити западу и Америци

Замислите какав би јавни скандал избио у Немачкој када би немачки канцелар у посети Чешкој изјавио како је чешко пиво боље од Немачког.Или када би француски председник дао предност италијанском вину у односу на француско. Не може то да се замисли!

Весна Веизовић 28.10.2012

***

То је исто толико невероватно колико и да неко подигне оптужницу против бившег председника Србије Бориса Тадића , у најмању руку за издају државних интереса. Као што су рецимо Италијани ухапсили, оптужили и осудили свог бившег премијера Силвиа Берлусконија, за далеко мањи преступ као што је утаја пореза а који се у Србији више и не сматра кривичним делом међу политичарима.

У Србији једино што можемо и што нам је преостало је да замишљамо, оно што је нама невероватно док је у целом свету нормално , и да се и даље чудимо испадима наших политичара који су код нас постали нормални а у осталом делу света невероватна појава.

Тако је недавно председник Србије у посети, још увек југословенској републици Македонији, искористио прилику да заједно са председником Македоније Ђорђем Ивановим посети место Валандово у ком се одржавала већ традиционална манифестација промоције домаће ракије – Ракијада. Коментаришући квалитет македонске и српске ракије , да ли још под утиском исте или је по угледу на свог претходника и сам стекао навику улизивања европским државницима па чак и македонском , он је тамошњим новинарима изјавио да је македонска ракија боља од српске.

Но, навикли смо ми на овакве изјаве и као што рекох било би чудно да неки србски државник стане у одбрану нечег србског па макар то била и ракија.

Пре непуне две недеље , након доласка из Њујорка и “дрског“ обраћања тамошњим званичницима, дајући им до знања да Србија може и истоку да се окрене. У појединим тренутцима осетило се да би Србија можда могла и да исплива из западног блата. Посебно након фамозног интервјуа у Новостима , где у стилу великосрбијанца јасно даје до знања да ће се за Косово борити до самог краја. Верујем да су се многи запитали да ли су погрешили у процени Томислава Николића и прерано га окарактерисали као потенцијалног издајника.Али не лежи враже..

Док је председник замајавао грађане својим патриЈотизмом , премијер је видевши да се спрема невоља коју ће код запада изазвати Николићев говор , одмах брже боље потрчао на рапорт код „Кети“ и прихватио руку , а успут и ко зна шта још, Хашима Тачија, не би ли ублажио ефекат и штету великосрпских изјава које прете да наруже европско-демократском путу којим Србија настоји да се креће.

Шта се десило заиста десило, шта је договорено и ко је све примио пецке из Брисела није познато у јавности , извесно је само да су се они јединствени еуфорични тренуци које нам је пружио председник Србије више неће поновити, јер пут којим Србија наставља да иде није ништа другачији него онај којим су је водили њени претходници протеклих година, ка демократији и западу, односно коначној пропасти и издаји.

Након повратка свог коалиционог партнера и премијера владе у Србију, са свим оним невероватним новостима и доживљајима које је несебично поделио са нама и председник Србије мења плочу. Наговештавајући поједине делове „Тајне платформе“ коју је сам написао , он такође у својим изјавама поздравља сусрет Ивице Дачића са Хашимом Тачијем , чији је заједнички састанак означио почетак даљих преговора Србије и сада више не нелегалних структура на Космету , већ како сам наглашава привремених .

Од крајње десних ставова у којима је спреман на одустајање од европског пута ради очувања целовитости Србије , до крајње либералних у којима Европа нема алтернативу , није прошло ни две недеље. Па је тако сада већ епохална изјава „Ако затраже Косово , нећемо у Европу“, замењена „тајном платформом“ а чија се суштина најбоље огледа у следећој изјави:

„Да пронађемо неки нови модус или модел који постоји у европским државама за многе припаднике мањина и многе државе и који би могао да буде примењен на Србију, а да представља остварање онога што би Албанци желели да имају, а то је суштинска аутономија, велики степен права, да остварују приходе да их сами расподељују, да суде, истражују… али да се истовремено и Србија не мора да се лиши дела своје територије“,

Ова скоро па невероватна изјава у којој он помиње неки нови модел уређења а у ком ће Албанци добити оно што желе, односно аутономију и отцепљење , поткрепљена је и тврдњом да је Србија испунила све услове које је Европска Унија од ње тражила , посебно ако се веома добро зна да је први и основни услов ЕУ који је постављен пред Србију признавање независности Косова.

Једино питање које је остало председнику а то је како ће то признање упаковати а да народ то не примети.Како ће истовремено остати националиста и издајник. Истина његов предходник је бар у једној ствари био искрен , он се искрено гнушао сваког вида национализма и уопште и Србије, стога је велика дилема шта је горе лицемерје или отворена издаја.

Даље Председник Николић каже :

„Да није КиМ мислим да би Србија одавно била у преговорима, а овако остаје да уређујемо државу као и до сада, а да се надамо да ћемо бити члан ЕУ и да не губимо време, већ да са пријатељима широм света остварујемо сарадњу, јер економија је данас једина политика“,

Без потребе вађења контекста и каснијих оптужби да су новинари шљам који пермутује туђе реченице, овде председник врло јасно и директно говори о Космету као великом бремену и кочници за улазак у Европу, у срце економског колапса преко потребно задуженој Србији. Да није оваквих политичара који не могу једну чврсту одлуку да донесу и исте се држе, давно бисмо ми скинули ЕУ себи са врата и окренули јединој земљи која је истовремено и пријатељски настројена ка нама а и у далеко бољој финансијској ситуацији од Европске Уније, Русији.

Но, да се политика садашње власти није променила ни мало од прошлих, него је само агресивнија по питању чињења уступака и испуњавања услова ( којима се крај не назире) западних налогодаваца, види се опет из те две столице, истока и запада. На прилике и понуде које Србија добија са истока не гледа се са захвалношћу , већ као на једну природну и очекивану ствар коју је Србија ( ко зна зашто) заслужила да добије и ти уступци се врло олако схватају. Док се са друге стране на оно велико ништа које нама чини ЕУ , сва она понижења, цепкања, мешање у унутарњу политику , гледа са великом захвалношћу .

И док истовремено та Русија стоји као велика подршка Србије у њеној борби за очување целовитости земље , критикујући земље које су признале независност Косова и Метохије, наш председник у овој првопоменутој посети Македонији , пружа подршку свим земљама које су признале Космет , истичући да су му једнако драге и оне које јесу и оне које нису , малтене честитајући им на храбрости .И уз осмех објашњава да је реакција коју је испољио када је Македонија признала независност Космета била емотивна. Биће да кад се постане председник , човек остаје без емоција. Ово је само један од мноштва примера које наша власт свакодневно чини показујући и директно и индиректно Русији да им њена подршка више није тако битна, јер зашто би Русима била битнија целовитост Србије него што је то нама самима.

Што се тиче новца и капитала, са које стране стиже председнику Николићу није битно, само нек стиже, народ ће то вратити, територијама вероватно јер више ништа осим тога нам није остало.

Још једна „ситница“ се није променила, па тако вели наш председник :

„За сада нико званични није тражио да признамо независност Косова и Метохије“.

Додајући :

„Неприхватљиво је да представници ЕУ у Београду кажу да су статусно неутрални, а да онда захтевају да Косово буде целовито и да Србија буде добар сусед Косову зато што то значи да они виде Косово као државу.“

Значи народе луд си! Док ЕУ и Америка виде Косово као независну државу , чије границе се не могу мењати како је нагласио британски министар спољних послова Вилијам Хејг, а чије границе је ова садашња власт успоставила испуњавајући претходно постигнуте споразуме о интегрисаном управљању граница, наш председник има образа да јавно каже да независност Косова нико није поменуо до сада.То је та „ситница“ неодољива нека сила која их вуче да од свих нас праве магарце на квадрат, није него.Још један заиста невероватан цитат коју употпуњује ове две изјаве , одговор на питање шта намерава да учини ако Брисел не прихвати његов захтев да се измени формулација о поштовању „интегритета Косова“ :

„Видећемо. Када кажу да Косово треба да се очува, онда треба да нам кажу шта је Косово: држава, територија, покрајина, чији се интегритет чува. Могу да се сложим да се не цепа КиМ, али морамо да видимо како га они виде.“

Изгледа да председник заиста мисли да ми више ни не мислимо , већ све гутамо као гуске, па нам у само три реченице , две из једног истог интервјуа , говори да ЕУ Космет види као самосталну државу , чије признање нико није тражио и додаје , након што је потврдио да зна, да мора ипак да провери како ЕУ види Косово кад траже од нас да поштујемо његов интегритет.

Није ни одговор на то питање далеко, већ у току наредне седмице Србију ће посетити Хилари Клинтон и Кетрин Ештон које ће ваљда одгонетнути овај ребус у ком се нашао председник Србије. Коју ће причу причати након тога видећемо.Но, ђаво је свакако дошао по своје!

Журећи да што пре добије обећано( да учини оно што је обећао) , сада већ без лажног стида , наглашава да Србија што пре треба да почне разговоре са терористима како бисмо добили тај коначни датум почетка преговора за улазак у оно из чега други желе да побегну , ал` мало теже, други су дали динар да уђу сад би дали милијарду да изађу , наша власт даће наше срце наше земље да уђе, а да изађе не мора да се брине , док ми дођемо на ред коло има да се распусти.

пише Весна Веизовић