Вести

Сабахудина…

У прошлом броју Корена писали смо о такозваном Независном друштву новинара Војводине и њиховој намери да туже инетернет портале“Факти” и“Печат” зато што су ови изнели у јавност чињеницу да НДНВ финансира амерички НЕД. Наравно, и пре тога било је познато да је НДНВ испостава Сорошевог“Отвореног друштва”, то јесте, да их је основала вашингтонско – бриселска евроатлантска политика: ЦИА, УСАИД, НЕД, НДИ, Опен Социетy или како год се они овде представљали.

Лазар Јанићијевић; Војводина – од аутономије до државе (40)

***

Заправо, читаво такозвано Независно друштво новинара Војводине, чини се, почива на два своја основна“стуба”, а то су два“бошњачка”,“колонизована Војвођанина” на северу Србије – један из Тузле, други из Бања Луке: Недим Сејдиновић и Сабахудин (Динко) Грухоњић.

А да је Независно друштво новинара Војводине, заправо, једно“новинарско” удружење у коме, изгледа, постоје само два човека, поменути“бошњачки дођоши”, Недим Сејдиновић и Динко Грухоњић, прилично јасно се види када се уђе на сајт те фантомско – журналистичке“трупе”. Тамо не постоји списак чланова тог удружења, не зна се ко се налази у њиховом Управном одбору… Кобајаги, то“друштво” има и Надзорни одбор и Суд части, али нико не зна који људи, ако их уопште има, сачињавају та НДНВ тела. Заправо, када се цео НДНВ сајт пажљиво прегледа, једино што ће вам запасти за око, јесте стални позив новинарима да се прикључе том новинарском кругу“слободномислећих” Војвођана и Војвођанки.

У рубрици“О нама”, на поменутом порталу НДНВ, између осталог, може се прочитати и следеће:“На иницијативу неколицине чланова Независног друштва новинара Војводине покренута је акција ревитализације Друштва. Изборна скупштина је одржана 29. Маја 2004. Године. НДНВ је од тада до данас успео да поврати углед па сада поново представља релевантно новинарско удружење са око 450 чланова. НДНВ је и један од покретача коалиције невладиних организација“Грађанска Војводина” и добитник награде Покрајинског омбудсмана за промоцију толеранције за 2008. Годину. НДНВ уређује и информативни интернет сајт“Аутономија” на адреси њњњ. Аутономија. Инфо. У току 2010. Године НДНВ ће у својим просторијама отворити и савремени Медија центар Војводине. ”

Након свега, добија се утисак, да се овде ради о једној домишљатости двојице“новинара”,“књижевника”, медијско – политичких гуруа, који су веома спретно успели да искористе поделе унутар српске интелектуалне и политичке“елите” и да ту пукотину унутар српског духовног бића максимално искористе за своје потребе. Уз то, та два човека су се наметнули страним медијима, попут Радио Слободна Европа, Дојче веле, Ројтерс или Франс прес. Као предузимљиви новинари, који су изузетно“храбри” и који,“без длаке на језику”, пружају свој“грађански” отпор“фашистичком клерикализму” и“држави ортодоксне теократије”, постали су“миљеници” Сорошевог“Отвореног друштва”, које у Србији подржава свакога ко је спреман да ружи, пљује и грди властиту отаџбину.

Иако НДНВ тврди да има око 450 чланова у свом“друштву”, не постоји могућност да се истинитост таквог податка провери. Оно што је јасно у том целом“друштву”, то је да је председник НДНВ Сабахудин (Динко) Грухоњић, новинар Бете и Дојче велеа, а генерални секретар је Недим Сејдиновић, слободни новинар. Недим Сејдиновић је и дописник Радија Слободна Европа.

Седмодневни дневник, који Недим Сејдиновић шаље из Кембриџа и Лондона, на свом порталу објављује Радио Слободна Европа. Бристол, тврди Недимовић у својим дневним белешкама, познаје као свој џеп. За недељу 16. Септембра Недим пише следеће:

“Јутрос смо Динко (Грухоњић) и ја, мејловима, усаглашавали текст саопштења које смо после проследили медијима. У њему најављујемо да ће Независно друштво новинара Војводине поднети тужбу против два србијанска портала који су навели нетачне информације о средствима које је наше удружење добило од америчке фондације НЕД. Удесетостручили су износ. Тражићемо симболичну одштету. Један од тих портала је недавно из пера садашњег помоћника министра културе Србије објавио спискове политички неподобних уметника, а сада, у наставку, тај сајт емитује списак организација које добијају донације од ове америчких фондације. Сви знамо шта је циљ таквих спискова и куда све то води. Фама о тзв. Страним плаћеницима и домаћим издајницима опет се шири земљом Србијом. То што је цела држава практично ‘страни плаћеник’ – никога се не тиче“.

Видимо да су о томе да ли ће и како ће покренути тужбу против поменута два портала (и то због једне обичне штампарске грешке) , у име Независног друштва новинара Војводине, одлучивала само два човека – Динко и Недим. Ако заиста постоје живи чланови овог такозваног Независног друштва новинара, питамо се, да ли се они имало стиде што се налазе у новинарској организацији у којој их нико ни за шта не пита и у којој се два човека усаглашавају у њихово име, то јесте, у име НДНВ?

А уколико у таквом новинарском удружења нема никога (што би се могло показати као тачно) осим ове двојице“бошњачких вој (е) вода”, тада је то за Гинисову књигу рекорда. Зашто? Па зато што такво удружење од, изгледа, само два човека, добија огроман и ничим заслужен публицитет у државним медијима северне српске покрајине, посебно у информативним емисијама ТВ Војводина.

Ова два релативно млада човека – поред новаца које добијају од Сороша, НЕД – а и других сличних организација, које се налазе под директном контролом влада Сједињених држава – држе и Медија центар Војводине, који изнајмљује термине за прес конференције и семинаре. Отуда им и није тешко да новцем који добијају од УСАИД – а (који је, заправо, кровна институција свих поменутих“хуманитарно – едукативних НГО организација”) путују по свету и да га троше за“један пристојан живот”, каквог у Србији на другачији начин тешко да би могли имати.

У једном је, рекло би се, Недим Сејдиновић у праву: цела држава Србија практично је“страни плаћеник”. Да није тако, зар би овакви какви су Недим и Динко могли да руже Србију (земљу која им је пружила гостопримство) на сваком кораку и како им падне на памет? За њих двојицу и за читаво друштво (не) постојећих 450 новинара НДНВ, сасвим је нормално да се неосновано прича да је Србија“силовала Босну”, да је починила“геноцид”, да је пуна“ратних злочинаца”,“фашиста”,“шовиниста” и“расиста” свакојаких боја.

Сејдиновић и Грухоњић не крију да се они налазе међу покретачима коалиције“Грађанска Војводина”, која отворено заговара сепаратизам, Републику Војводину и референдум којим би се северна српска покрајина одвојила од Републике Србије. Замислимо сада двојицу Срба, који би се из Србије одселили у Тузлу и тамо заговарали стварање аутономне покрајине од, на пример, Тузланског“кантона”. Дакле, не републику и сепаратизам, како овај“бошњачко – војвођански” двојац ради у Србији. Како би се таква хипотетска авантура колонизованих“српских Тузлака” завршила? Можемо ли тако нешто уопште да замислимо?

Тако нешто нико нормалан не може да замисли. У такав српско – тузлански расплет нико са здравом памећу не би могао да поверује. Ни деца се таквом причом не би могла преварити. Отуда, како је могуће да у Србији буде могуће оно што је немогуће у било ком другом делу Балкана?

Готово је невероватно колико су Срби толерантни и колико су спремни да трпе да их и у рођеној држави вређају они који су у Србију дошли с нескривеним намерама да раде на њеном демонтирању. Да ли је баш добро и здраво за Србе као народ да и даље буду трпељиви према онима који им отворено раде о глави? У поменутом случају, сасвим је свеједно о којим рушитељима Србије је реч,“бошњачким” или“српским” Војвођанима и Војвођанкама.

Или можда још нисмо свесни да смо сви ми – како је Недим Сејдиновић у својим лондонско – слободно – европским цртицама констатовао –“страни плаћеници”?

Лазар Јанићијевић

http://www.koreni.rs/vojvodina-od-autonomije-do-drzave-40strani-placenici/