Вести

ПОсловни интернет сајт Славке Драшковић – скриншот „О мени“

Поштовани пишем Вам пошто сам чуо да се разматра постављање шефа НВО познате као КСУ у Србији за шефа Канцеларије Српске владе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.

Џон Боснић, 15.10.2012, ПИСМО ПРЕДСЕДНИКУ И ПРЕМИЈЕРУ СРБИЈЕ

***

Већ двадесет година сам активан у пословима српске дијаспоре. Пре четири године сам се преселио за Србију, пошто сам имао активну улогу у српској дијаспори у Јапану, Канади и напокон САД, где сам имао разочаравајуће искуство током свог вишемесечног рада 2007. године као саветник за менаџмент при Конгресу српског уједињења у Вашингтону.

Нажалост, морам Вам изразити своје противљење постављању шефа једне НВО који се углавном финансира из иностранства да преузме контролу над канцеларијом српске владе коју финансирају порески обвезници Србије. Верујем да је постављање званичника КСУ, госпођице Славке Драшковић на чело канцеларије за српску дијаспору Влада једна озбиљна грешка. Уместо да скупи многе дијаспорске организације и појединачне активисте из целог света, њеним постављањем ће изгледати као да се КСУ-у дозвољава да припоји једну канцеларију Српске владе, што ће навести друге српске групе до одбију учешће у процесу одлучивања везано за дијаспору и у другим активностима.

Тачније:

1. Српска влада треба да пружи нову, ефективну, неутралну, и репрезентативну сарадњу дијаспори. Прошле српске владе су чиниле озбиљну грешку тиме што су биле наклоњене једној групи из дијаспоре науштрб другим. Прошле владе су дале исувише велику моћ искључиво једној организацији, Конгресу српског уједињења (КСУ), чије страно порекло и приватно власништво могу ограничити њену способност да дела зарад националних и културних интереса Срба у земљи и ван ње. Госпођица Драшковић је уско везана за КСУ и његовим оснивачем, милионерским бизнисменом Мајклом Ђорђевићем. Бивши чланови КСУ редовно окривљују г. Ђорђевића за сукоб интереса, интриге са банкарством у Републици Српској, као и за лични политички интерес и исувише јак утицај над пословима српске дијаспоре. Постављањем једног од његових најближих сарадника на водећи положај канцеларије за дијаспору би се могло протумачити као потез који му даје још већи приступ моћи преко свог плаћеног особља. Такав утисак, био он истинит или лажан, би имао негативне последице.

2. Бивши запослени и званичници КСУ-а могу потврдити да КСУ има ограничену интеракцију са дијаспором у САД, а још мање са српским појединцима и организацијама у многим другим областима света. Предлажем да се Влада саветује са широким распоном вођа из дијаспоре пре него што да било какав ауторитет једном високом званичнику КСУ-а. Такође Вам препоручујем да Влада истражи чињенице о наводима различитих скандала везаних КСУ:

– наводни прљави банкарски манипулације у Босни,

– наводна злоупотреба/неефективна употреба фондова српске владе за бизнис пројекте у САД,

– наводан исувише близак контакт КСУ-а са америчким Стејт дипартментом, обавештајним службама, и организацијама које промовишу НАТО и ЕУ,

– наводним братоубилачким дејствима КСУ против других организација из дијаспоре, нарочито против организације Српске националне одбране у САД и других српских група у иностранству,

– тврдњама бивших водећих оснивача да је КСУ постала приватна организација за економску и политичку промоцију г. Мајкла Ђорђевића,

– другим озбиљним питањима која су бивше вође и оснивачи КСУ изнели у јавним жалбама.

3. Госпођица Драшковић није једногласно прихваћена као праведни вођа у активностима дијаспоре. Напротив, она је била плаћени агент једне иностране невладине организације која се води интересима који се не подударају увек са интересима српског народа нити његове дијаспоре. Исход њеног именовања као начелника канцеларије дијаспоре ће отуђити већину српских народних организација ван Србије, наговештавајући им да новац српских милионера из САД може да има већи утицај на српску Владу него ли пуно других гласова српске дијаспоре широм света. Кад сам се придружио плаћеном особљу КСУ 2007. г., био сам шокиран сазнањем да је међу српском дијаспором коју чини до милион људи само у Северној Америци, чланство КСУ је једва бројало око 500 људи широм света. Од тог чланства не би се могло рећи да има више од 100 веома активних појединаца. На сваком јавном састанку којем сам присуствовао у центрима српске имиграције у САД, запањило ме је колико ме је етничких америчких Срба молило да не наудим својој репутацији и добром угледу тиме што ћу се придружити тако дискредитованој и неповерљивој организацији као што је КСУ. За више од 30 година мог веома активног политичког и јавног ангажовања на три континента, никад нисам био сведок толико јакој негативној реакцији као што је ова коју су изразили бројни Срби против КСУ.

4. Брзом посетом на нефункционалну љуштуру познат као сајт КСУ ће Вам бити довољан показатељ неефективног, непрофесионалног, нерепрезентативног и небитног вођства које би могло да се очекује од некога који је на челу такве организације деценијама и која даје тако занемарљиве резултате у лобирању, јавном ангажовању, оснажењу дијаспоре, побољшању етничке репутације Срба или чак позитивним односима међу Србима унутар група дијаспоре. Како једну од вођа организације која не може чак ни да води модерни, интерактивни, функционални сајт, уопште озбиљно разматрати за положај у владиној канцеларији? Погледајте лепу али у потпуности празну фасаду сајта КСУ овде:

http://www.serbianunity.com/serbianunitycongress/

5. Међу истински ефективним групама етничке дијаспоре у САД укључују се јерменске, јеврејске и грчке организације. Представници све три групе могли би да посведоче о неефективној природи прошлих активности КСУ у њиховој земљи порекла, САД. Ове исте етничке групе изразиле су вољност да саветују и помогну Србе у томе како да се ефективније представе. Постављање госпођице Драшковић, која је тако повезана са пропалим, застарелим КСУ, на чело канцералије српске дијаспоре би смањило шансе за овако конструктивну међуетничку сарадњу. Истоветно, то би могло да одложи веома потребан помак према дијаспорској политици за Србију која је више усмерена на младе, захтева више учешћа и која је активистичка.

Надам се да ће ово моје искрено мишљење стићи до Вас на време да би конструктивно утицало на процес избора шефа српске канцеларије за дијаспору. Шаљем ово писмо јавно да не испадне да говорим иза леђа. Спреман сам да се појавим пред било којим органом власти или званичницима да би представио документацију, сведоке или да бих додатно лично сведочио у подршку своме ставу. Написао сам ово писмо упркос мом личном ставу да не подржавам отворена неслагања међу српским етничким групама. Био сам принуђен да променим тај став у овом случају због тешке штете која би настала као резултат грешке у избору вођства владине канцералије за српску дијаспору. Ја лично нисам кандидат за вођство канцеларије дијаспоре нити предлажем неког кандидата за ту позицију. Шаљем Вам ово мишљење јер то осећам као испуњење своје дужности према нашем народу и његовој дијаспори. Време је да се отвори ново и позитивно поглавље у активностима дијаспоре.

У нашем заједничком српском интересу,

Џон Боснић
Југ Богданова 23
Београд
Моб. тел: +381-63-152-4478
Имејл: jbosnitch@gmail.com

***

Dear Sirs,

I am writing to you after hearing that the head of an NGO called the “Serbian Unity Congress in Serbia”, is being considered to head the Serbian government’s “Office for Cooperation with the Diaspora and Serbs in the Region”.

I have been active in Serbian diaspora affairs for more than two decades. Four years ago, I moved to Serbia after playing a role in the Serbian diaspora in Japan, Canada and finally the United States, where I had a disappointing experience working for some months as a management consultant to the Serbian Unity Congress (SUC) in Washington, DC in 2007.

Regretfully, I must register my opposition to the appointment of the head of a mainly foreign-funded NGO to take over control of a Serbian government office that is financed by the Serbian taxpayer. I believe that appointing any SUC official (in this case, Slavka Draskovic) to lead the Serbian government’s diaspora office would be a serious mistake. Instead of bringing together diaspora organizations and activists around the world, the appointment of an individual so closely associated with only one organization (SUC) could lead other diaspora groups to decline to participate on the grounds that the SUC had been given unearned privileges.

Specifically:

1. The Serbian government needs to offer new, effective, neutral, and representative cooperation to the diaspora. Past Serbian governments have favored the Serbian Unity Congress (SUC), a private foreign-based NGO that pretends to represent millions of Serbs in the diaspora. Ms. Draskovic is highly associated with the SUC and its millionaire-businessman founder, Michael Djordjevic. Former SUC members have frequently accused Mr. Djordjevic of having conflicts of interest, being involved in intrigues in banking in Republika Srpska, having personal political interests and having too much influence over Serbian diaspora affairs. Appointing one of his closest collaborators to head the Serbian government office for the diaspora could therefore have negative consequences for the new Serbian government, which so far has no bad marks on its record regarding the diaspora.

2. Former SUC employees and officials can confirm that the SUC has very limited interaction with the diaspora in the United States and even less with other Serbian groups around the world. I suggest that Serbia’s government should formally consult a wide range of diaspora leaders and groups before giving any authority to a top SUC official. I also suggest that the Serbian government seek to discover the true facts about allegations of various SUC scandals:

– alleged dirty banking manipulations in Bosnia,

– alleged misuse of Serbian government funds in business promotion in the USA,

– alleged overly close ties between the SUC and US officials, NATO, and EU organizations in general, and in particular in organizing meetings in Budapest prior to the October 5, 2000 “revolution”,

– alleged fratricidal actions by the SUC against other diaspora groups, in particular the Serbian National Defense in the USA and other Serb groups

– allegations by SUC founders that the SUC is a personal promotional body for Mr. Michael Djordjevic

These allegations have been floating around the SUC for many years and should be studied and completely dispelled before a ranking SUC official slides into a Serbian government office.

3. The head of a government diaspora office should be someone enjoying the respect of all active diaspora groups and should be accepted as being open to cooperating with all diaspora leaders. The paid employee of a single nongovernmental organization based overseas faces the potential problem of serving two masters: her longtime associates and employers in the SUC or the Serbian taxpayers. Why create this potential conflict of interests? The effect of naming the SUC head in Serbia to lead the government diaspora office would be to alienate grassroots Serbian organizations, which see the SUC as the instrument of a US-based millionaire. When I joined the paid staff of the SUC in 2007, I was shocked to learn that despite an estimated Serbian diaspora of as many as one million people in North America, the SUC had a paid membership of barely 500 people worldwide. Of that membership, the publicly active individuals appeared to number far less than 100. At every public meeting I attended in centers of Serbian immigration in the United States, I was further overwhelmed by the outpouring of anger among ethnic Serbian-Americans against the SUC. Those Serbs outside the SUC pleaded with me not to harm my own reputation and good image by associating myself with what they called a discredited organization that “served the US government”. In my more than 30 years of highly active public and political engagement on three continents, I have never witnessed such an intensely negative reaction as that of the ethnic Serbs of North America against the SUC.

4. A quick visit to the SUC website gives insight into the ineffective, unprofessional, unrepresentative and irrelevant “leadership” that I witnessed while working in the Washington DC office of the SUC. Why appoint a person who has stayed at the top of that organization for decades without being able to improve its extremely limited results in lobbying, public engagement, diaspora recruitment, Serbian profile enhancement or even inter-Serbian relations among diaspora groups? How can someone whose organization has failed even to run a modern, interactive, functional website be considered a serious candidate for a government office? You may see the functionally vacant façade of the SUC website here: http://www.serbianunity.com/serbianunitycongress/

5. The truly effective ethnic diaspora groups include the Armenian, Jewish and Greek organizations. I made contact with representatives of these groups in Washington who could all testify to the ineffective nature of SUC activities in the USA. These same ethnic groups could advise the Serbian people how to achieve more effective representation but made it clear that they saw no hope of doing so through the vehicle of the SUC. Picking the wrong person to head the diaspora office could threaten to block such constructive cooperation. It could also delay a most-needed move toward a more youth-oriented, activist and participatory diaspora policy for Serbia.

I pray that my honest, open remarks reach your ears in time to have a positive impact on the selection of a chief for the office for the diaspora. I am circulating this letter publicly to ensure that no one feels that I have spoken in secret. I am ready to appear before any government officials to present any requested further documentation, witnesses or testimony. I have written this letter despite my longstanding personal policy of not entering into debates among Serbian groups. I have found myself forced to change that policy in the interest of helping to build an effective Serbian government diaspora office. I am not a candidate for the leadership of the diaspora office, nor have I endorsed any other candidate. I send you my comments out of my sense of duty to our people at home and abroad.

In our common interests,

John Bosnitch
Jug Bogdanova 23
Beograd, Serbia
Mobile: +381-63-152-4478
E-mail: jbosnitch@gmail.com