logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Друштво    Аутор: Проф. др. Слободан Турлаков    215 пута прочитано    Датум: 28.09.2012    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Тома је ипак само…

По Марксу историју ствара борба класа, а код нас борба – странака! Поделе су нам у крви, никад јединство, ваљда и зато што оно није обећавало и обезбеђивало личну корист, у име које се и водила тзв. политичка борба.

пише проф. др. Слободан Турлаков 28.09.2012

***

Блазнавац је једном рекао, како ми – крадемо своју будућност!

Тачно! Поготову од 5. октобра на овамо.

Тзв. политиком су се почели бавити свакојаки анонимуси, који дотле нису ни постојали у јавности, да би од тада они постали једина јавност, свеједно што су ову земљу у сваком погледу довели до апсолутне пропасти, не само по налозима њихових западних спонзора, већ и својом елементарном неспобношћу aли и нечувеним лоповлуцима, што као да је пријало народу, чим им је давао свој глас, омогућавајући им тако, својим поверењем – сигурност и континуитет властодржаца, са свим оним што тај „континуитет“ омогућава, без трунке бојазни да ће доћи дан – свођења рачуна.

Десило се оно што се десило, а што је било најгоре могуће – Тадић је пао, али је остао, кроз своје коалиционе партнере, који су се, без много двоумљења, прикључили напредњацима, чиме су им, у ствари, везали руке, јер без њихове сагласности не могу ништа да ураде, темељно и брзо, у смеру својих обећања.

Поједностављено речено, Динкић и Дачић, коче ефикасност напредњака, тиме што хоће најпре да докажу своју невиност у „радњама“ претходне владе. Дачић тиме што је рекао како је Тадић био и ШЕФ ДРЖАВЕ И ПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ, преко његовог личног Кабинета, па је потом, у допунској изјави, открио да је он био, такорећи, титуларни министар унутрашњих дела, а да су место њега, Министарством управљали други, не откривши ко су били ти – други!

Зна се већ, Дачић има споразум са Тадићем из 2008, кад су се један другом заклели на вечиту кооперативност, што је Тадић у свакој прилици помињао, баш као и др Славица Ђукић Дејановић, подсећајући (кога?) како су СПС и ДС сложно сарађивали и да би волела да тако и остане.

По том споразуму, који је, у ствари, СПС подигао (опет) на власт, Дачић је постао министар унутрашњих дела, али никако титуларни, већ дејствителни, а сад је испало да су „неки други“ владали тим Министарством!

Готово, невероватно, поготову што се Дачић знао врло често, показивати у другом светлу; чак као човек од ауторитета, као онај који уз ДС, држи владу. А сад испаде, да је био, тек – статиста, који је својим ћутањем и одобравањем таквог свог „статуса“, једину бригу имао да СПС одржи на власти. Та гипкост, политичка и карактерна, утолико је више појачана, што се Дачић током предизборне кампање, несебично хвалио, како је сматран за најуспешнијег и најбољег министра у влади! А приликом састављање ове владе, да би волео да задржи Министарство унутрашњих дела, јер „ту сам много уложио и дугујем људима са којима сам радио“. Meђутим, ти људи са којима је сарађивао и за које се везао, као да нису ни постојали, или су, пак, сарађивали са неким другима, који су владали Министарством унутрашњих дела?

Када је Љубиша Милановић, пре неколико месеци, рекао на Јавном ТВ сервису, да он, као бивши полицајац, има већег утицаја на рад полиције, него министар Дачић, то нико није коментарисао, па ни сам Дачић. А сада лично Дачић то потврђује!

Адвокат Прелевић је недавно крстио те и такве Дачићеве изјаве – „политичким самоубиством“, што би могло да има резона, једино ако би ова влада пала, и ако би се ишло на нове изборе. Уосталом, ко зна шта ће бити, када Тадић посвршава свој обрачун са најближим сарадницима, што га нису искрено и здушно подржавали у његовим сувереним настојањима. И кад буде „посвршавао“са њима, он ће се, сигурно, детаљније „позабавити“ са бившим коалиционим партнерима, који су, издајнички, омогућили напредњацима да направе нову већину, и тако успоставе нову владу.

Прелевић је ту своју тврдњу, о „политичком самоубиству“ поновио и после Динкићеве изјаве, да он није знао за стање јавног дуга, мада је био у влади, чак њен подпредседник, што је остао и кад је изашао из владе, у лицу подпредседнице свога УРС-а, Калановићке, која га је о свему обавештавала и у исто време добијала од њега налоге, како ће у влади да се понаша. Међутуим, Динкић не само да није извршио „политичко самоубиство“, већ и даље – командује, као што је и у претходним владама командовао, свакојаким уценама.

Ко ли то стоји иза њега?

Идући Србијом, нападао је владу као неспособну, и парама, које је дизао неконтролисано, из буџета, куповао шефове локалних власти, из других странака, за своје „реформе“, по којима ће 80% остварених прихода са њихових територија, њима остајати, чиме је овима отворио неслућене апетите… што су благодарећи открићима државног секретара Сл. Илића, сви знали али и сви ћутали, чекајући да главни газда проговори, шта има да се ради са Динкићем.

Газда је ћутао, и Динкић је радио свој „посао“, и са купљеним локалним шефовима, припремао народ за изборе, који га није изневерио, остајући тако опет у игри и за „нову“ владу.

Ако је све „то“, поред Тадића и Микија Ракића, неко знао, морао је да зна Дачић, који је имао на располагању „службе“ које се баве тиме и о томе га обавештавали. Зашто је ћутао и ништа није предузимао, већ је, шта више, ушао у нову коалицију са Динкићем, чиме је, у ствари, прихватио и све Динкићеве марифетлуке! Откуд толика неодлучност!?

Да је у своје време изашао са својом картом, и да је или извео СПС из владе, или Динкића ставио под истрагу, његова би позиција данас била потпуно другачија. Овако је испао саучесник, уместо да буде заштитник државних интереса, што му је била обавеза по земаљским законима, у чијим је прављењима, ваљда, и сам учествовао.

У целој овој игри напредњаци су испали крајње наивни, па чак и невешти. У толиким својим иступима, Вучић је откривао да зна ко је и шта је Динкић, и како су онда пристали да са њим деле власт, дајући му све економске и финансијске ресоре!? Зар ће пристати на ту неистину да Динкић није имао појма о стању јавног дуга!? Толике милијарде „непознатог“ дуга, имају своје порекло и своју историју, у које је улазио и Г 17, на челу са Динкићем. То је бар јасно и сигурно.

Све су то крајње озбиљне ствари, и кад се једном Тадић обруши и на њих, са којима је тако лепо сарађивао у свему, ко зна шта ће бити! А ко зна, можда ништа неће бити, као што се и до сада дешавало са свим аферма.

Међутим, Вучић даље обећава, па тако да ће се „за два три дана“, знати све о куповини „Политике“! Он би морао да зна, да власништво „Политике“, није у тој мери битно по овај народ, колико би било откриће толиких тајкуна, којима би био постављен услов да врате паре које су приграбили, да не кажемо – опљачкали, онако како је са сличнима поступио Путин у Русији! Или одмах паре натраг народу, или на суд, према документима о пљачки са којима се располаже! Ех, кад би то био – народни суд!

Вучићу, ако је истина, како тврдите, да су вам руке чисте, морате изаћи из статуса – обећања, и прећи на деловање! Али, на жалост, доста је обећања остало иза вас, као на пример, они „џакови“ који доказују фалсификовање избора, или, пак, она канцеларија за брзе одговоре… Или, сећате се, ваших речи у предизборној кампањи, да ћете отерати владајућу коалицију у опозицију, да им докажете да нема несмењивих, да бисте потом са њима правили коалицију!

У гадан сте „сос“ упали. И ви и читав народ!

Проносе се гласови, да велике силе не желе да се овде деси неко темељно разрачу-навање, јер им је доста проблема који са ових терена „исијавају“…

Неће бити никаква дигресија, ако се каже да треба подржати врх у Министарству културе, министра Петковића и његовог помоћника Коларевића, о обнављању националног духа на бази традиције, у култури и уметности, уопште. Ако газдарица Европе, Меркеле, тврди да је у Немачкој пропао пројекат мултиетичности и мултикултуралности, и да се Немачка има изграђивати у оквиру својих традиција и своје цивилизације, немогуће је да једна мала Србија, на путу за Европу, изгуби све оно што је обележавало у њеној аутохтоности и вредности.

Наравно, да би се то остварило, требало би и образовање и васпитање народа, да се наслони на те наше традиционалне вредности, да из њих произађе, а не као што се тзв. Стратегијом образовања до 2020. године, жели и намеће као образац, оно што чини „европске вредности“, чије ће нам усвајање, као омогућити, да уђемо у заједницу европских народа.

Европи нису потребни обезличени народи, напротив! Она је и постала Европа, и јесте Европа, јер су је различитости обогатили и учинили разноврсном ризницом свеколике културе и уметности!

Несхватљиво је то што ту и такву Стратегију обезличења, коју је претходна влада усвојила, али није стигла да је прогура кроз Нар.Скупштину, па сад нова влада, која жели – промене!, преко свог старо-новог министра просвете, који је уједно и заменик шефа СПС–а, покушава да је протури кроз нову Скупштину. Све ово је утолико несхавтљивије, што је председник српске владе, који је, ту скоро, рекао да је Србин, ма ко шта мислио. Треба му веровати, али и он би морао да призна, да та изјава не значи много, ако његов страначки заменик, заступа супротна становишта, која онемогућавају државном школству примат у образовању, да у српском националним духу васпитава и образује будуће генерације.

Јер, ма шта ко рекао, остаје као темељна чињенивца да је образовање једног народа, гарант његовог опстанка.

На жалост, све бива схватљиво, кад се зна да је Министар просвете и цело његово Министарство у рукама Црногораца, уз једну Црногорску удовицу, и да они, као туђини, немају потребу да се баве темељним српским стварима, у које на првом месту спада – образовање и школство, уопште!

Наравно и дабоме, спада у оквире ретких скандала, кад државни орган, у лицу министра просвете. брани настојања приватних факултета да се изједначе са државним, како Стратегија предвиђа. Ти приватни факултети и универзитети, који су, готово сви, експозитуре страних интереса, и који образовање третирају као део општег бизниса, дакле као саставни део тзв. слободног тржишта, не могу бити залога наше будућности, која има свој стуб и гаранцију управо у образовању, које се базира на српским националним интересима. Али – ко да их штити и уведе у школство, кад је сам министар просвете, поред осталог, професионално ангажован на једном од тих приватних факултета, па се тако изједначава са њиховим интересима и потребама!

Дакле, скандал, који би морао да резултира у неминовној оставци министра просвете!

Лако је и популарно говорити против корупције, али у њено гротло треба ући! Колико би народ обрадовало рашчишчавање лоповлука, бар, у Министарству здравља, по оном што је открио Љубиша Милановић, као саветник за борбу против корупције. Али и ту се нашао један заштитник у лицу државног специјалног тужиоца, Миљка Радосављевића, који је онемогућио истеривање ствари на чистину, чак дотле и толико, да је Милановић, морао да напусти Министарство здравља!

Наравно, Милановић може да обнови своју доставу, и, ето, Вучићу права прилика да своја обећања испуните, уместо што сте тог Миљка задржали на месту специјалног тужиоца!

У свему овоме, умешана је и министарка здравља, Ђукић – Дејановић.

Уместо да сместа крене по реченој Милановићевој достави, и тако покаже своју одлучност у борби против корупције, она пребацује лопту на „Галенику“, чији „случај“ обећава месеце замајавања и лепу заветрину, промовишући је тако за борца против корупције – на даљину! Свакако не без разлога, па се тако и она појављује као државни заштитник оних који подривају ову непостојећу државу!

 

Слободан Турлаков

 




1 коментар у вези “Ко хоће – а ко може?”
  1. G. Turlakov, porazene snage Borisa Tadica mudro su postupile kada su one pocele da suradjuju sa Tomom Nikolicem i njegovom strankom. To je uradjeno po poznatoj narodnoj devizi “ako neprijatelja nemozes da pobjedis, a ti mu se onda pridruzi”!

    Na taj nacin one su dobile zakonsku mogucnost da i dalje sabotiraju razvoj i napredak SRBije, a odgovornost za neuspjeh pasce na Tomu Nikolica koji ce da bude “zrtveno jagnje” zbog neuspjeha njegove vlade, koja ce umjesto bivsih koalicioni partnera Borisa tadica biti optuzena za izdaju Boga i SRBstva!

    Preziveli izdajnici i tudji najamnici kada malo ojacaju dirigovano ce podici galamu na Tomu Nikolica i njegove saradnike, sluzeci se poznatom narodnom izrekom kad sami lopovi zajednicki vicu “drzite lopova” dok oni ne uteknu ili “povika na vuka, dok lisica meso nosi”!

    Odgovornost za takvo politicko stanje u SRBiji snose najvise sami biraci koji nisu znali sta hoce, i na koji nacin oni mogu svojim glasanjem da promjenu stanje u SRBiji, i tako da ostvare svoje SRBske narodne ciljeve. Zbog toga su gradjani SRBije, dobili vladu kakvu zasluzuju!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo