Вести

Фотомонтажа Квирија (Бобан Стојановић)

Потребно је мало револуције. Дуго, топло лето, у чијим чарима и не – чарима проводим време, дубоко&интимно инспирише на подривање патријархалног система вредности. Да ствар буде још озбиљнија, неподношљиво је осећање да нам судбину кроје којекакви надри старци, у чију мудрост и светост треба да верујем беспоговорно – макар био то и патријарх Павле.

Квирија РСС / 27. 07. 2007. У 15: 50 Коментари: 88; Читаност: 4643; Пише: Бобан Стојановић

***

Дакле, оно што следи је (поновна) критика Гојка С. Међу становништвом овдашњим познатим као патријарх Павле – те, ако Вас противљење његовом лику и делу потреса или га сматрате неадекватним, боље да не трошите време на читање овог блога. Прво што желим да нагласим је – патријарха Павла не зарезујем три посто, ни као светост ни као поглавара које већ цркве, јер сам грађанин и атеиста и само ме у оквиру тих граница патријарх и занима.

Дакле, занима ме шта то он ради и како делује као Гојко Стојчевић – једнакопрани грађанин (!?) ове државе, као и већина нас.

Раније сам писао о његовом веома планском (али божанском, недодирљивим законима неупитном) , политичком ангажовању по питању Устава Србије, за који је интересоваје гласача рапидно порасло након манекенског агитовања Гојка и његовог заокруживања светог ДА за Устав.

Но, опет се Гојко меша.
Никако да се смири.
И то иритира.

Пре свега тангира његово уплитање у бебиње пелене (има ли његово завиривање у гаће граница) , али и његова позиција моћи са које је недодирљив.

Био сам присутан на неколико дискусија на којима се начела ова морална тема/дилема: обично се сложимо да је цоол што је све то укинуто, али је заиста упитан начин на који функционише једна СЕКУЛАРНА држава, попут Србије, у којој је црква одвојена од државе?

Прво, ова држава није спремна да чује своје грађане, чак и када они сасвим уредно спроведу петицију по свим законима државним.

35. 000 (и словима: тридесетпет хиљада људи) , је потписало петицију за укидање пореза на промет беби хране, опреме и одеће, и били су одбијени јер како је рекао Мирко Цветковић министар финансија – предлог није довољно јасан!!!

Дакле, 35. 000 грађана и грађанки ове државе није могло јасно да формулише, а тај један, Гојко Стојчевић био је довољно паметан да примети да је већина села у Србији опустела, да се школе и по градовима затварају и да нас бела куга опомиње…. Те је замолио (ако је то достојно великог босс – а) , Коштуницу да то брже боље укине, што је овај спровео у дело.

Ето, тако функционише држава, као у бајци Царево ново одело – сви виде шта је а нико да се усуди да каже, јер – власт је то.

ОК, ако је у БАЈЦИ краљ симбол неупитне власти и моћи, које онда у свему овоме патријарх Павле?

Ако нисте приметили, Павле је највећа фаца у земљи.

Има довољно година да се граничи са биолошким феноменима, довољно моћи да вређа кога жели и да за то не бива прозиван и довољно небеског угледа да мора да му се испуни свака жеља. У неку руку, размажена Марија Антоанета српске стеге коју чине влада и црква.

Гојко Стојчевић, претендент на високу позицију живог свеца (неки кажу да већ то и јесте) , одлуком да се Свевишњем приближи, одлучио је да се вазда бави туђим гаћицама, материцама, одлукама, менструацијом и репродукцијом. Откуд оволика опсесија ка томе, психологија ће можда наћи одогвор, али његово уплитање у поменуте реоне је неукусно.

Гојко са своје позиције патријарха Павла користи сваку прилику, а посебо божићне посланице да опомене како је абортус убиство, а контрацепција сатански изум, како нас је све мање (па стога жене: рађајте, рађајте, рађајте…) , како смо огрезли у греху… А да својим капиларно распоређеним радницима, оличеним у митрополитима разним да права да пљују и блате кога стигну: жене, гејеве, лезбејке, Роме, Муслимане, Албанце… Ма кога год, јер им је то дато по вољи Божјој…

Иако га не срећем често, увек у глави имам идеју да патријарху кажем: Заобиђи ме!, ако га случајно сретнем, јер не могу да верујем да тај мали божији човек, може толико много и неупитно (горе од свега) да утиче на друштво.

Лепо што се овога пута патријарх Павле огласио као божији економиста, али се бојим шта ће се десити ако сутра патријарх позове на рат, насиље, ако почне да шири мржњу…?

Да ли ће и тада Коштуница да прихвати све и сложи се са Павлом, или ће га демократски саслушати, захвалити и послати назад у одаје да машта о теодулији уместо урушавања секуаларне државе у којој живи.

Иако је циљ позитиван, начин на који је укинут порез на дечију опрему, одећу и храну није.
Поставља бројна питања.
Пре свега за кога смо гласали на изборима – ко доноси одлуке у наше име – влада или Павле?
Ко има друштвену моћ – држава или црква?
Да ли је 35. 000 грађана ове државе мање вредно од једног – Гојка Стојчевића?
То што је Павле некоме светац, мене се не тиче.
Као грађанин који има право гласа, подложан је критици као и било који други.

Као и раније, потпуно је легитинмо да патријарх буде политичка манекенка било ког владиног или невладиног пројекта, али да он сам преузима иницијативу, слушалицу и команду – е, то му не дам за право!

Највише од свега ме брине што је чврста повезаност Цркве и Власти једна од одлика фашистичког друштва, па сада, размислимо још једном, о чему ћутимо… Заправо…

За КверијаФрееСтате: Бобан Стојановић

извор: Б92 Блог

http://blog.b92.net/text/549/Patrijarh-Pavle-i-cipkane-gacice/#.UFSUOC4JUtk.facebook