logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Србија, Вреди прочитати    Аутор: Владислав Б.Сотировић    732 пута прочитано    Датум: 25.09.2012    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Зоран Ђинђић

Да се из једног тоталитаристичког политичког система ипак не може прећи у демократски (тј. анти-тоталитаристички) политички систем без класичне револуције и грађанског рата који је пратећа појава свих правих револуција управо нам ових дана пред одлучујућу „Осму“ седницу Политбироа ЦК Демократске странке у новембру месецу текуће године потврђују њени страначки лидери кријући се иза иконе „Нашег највећег сина демократије“ – Др. Зорана Ђинђића (1952. г.−2003. г.), једног од Др. у плејади „домаћих“ лидера политичких странака, стојећи тако раме уз раме са својим земљаком Др. Војиславом Шешељем.

***

Да се у свим тоталитаристичко-једноумним политичким системима мора имати непогрешиви страначко-национални лидер – „Највећи син свих наших народа и народности“ – коме се цијела нација клања (и носи штафете), а који је наравно под „Законом о заштити лика и дјела“ уверили смо се такође пролетос поводом још једне обљетнице устрељавања србијанског премијера 2003. г. на промотивно-пропагандним феријама Ђинђићевих страначких наследника о „Првом демократском премијеру Републике Србије“.[i] Наравно, погодили сте о коме је реч. Ђинђићеви омладинци, „комсомол ДС“, по Брозовој традицији да свет на омладини остаје, покушали су да изведу чак и један рециталски перформанс цитирајући (напамет) пророчанске мисли Великог Вође демократске револуције која је стожер нашег европског пута. За сада остаје да изнајме неког искусног Јову Капичића да их стручно увежба у рецитовању да не би правили и даље Смехотресну Олимпијаду пред ТВ камерама и милионским аудиторијумом на YouTube-у и осталим интернет порталима.[ii]

У међувремену, док се једнопартијска и једноумна машинерија демо(но)кратске пост-Слобоумне Србије не ухода до савршенства Брозовог система, зарад очувања свијетлих демо(но)кратских петооктобарских традиција наше Народно-ослободилачке борбе за претварање Србије у Београдски пашалук и лихварску колонију западних финансијских олигарха, предлажемо и неколико конкретних и корисних мера за очување тековина демо(но)кратског НОБ-а, а зарад издржавања на правој еуропској џади истинске демократије који је поплочао наш најдемократскији син за само три љета премијершиповања напаћеном Србијом након „Балканског касапина“ кога је ухапсио на кварно у току ноћи и тако пљунуо на своју сопствену задату реч од 6. октобра 2000. г. да то неће да уради (сведоци су били генерал Перишић и Војислав Коштуница):[iii]

  • Да се Др. Зоран Ђинђић од стране Дома Народне скупштине Остатака Републике Србије и званично прогласи за „Нашег највећег сина демократије свих наших народа и народности“,
  • Да се од стране исте скупштине изгласа „Закон о заштити лика и дјела Др. Зорана Ђинђића“,
  • Да се град Ужице преименује у Ђинђићево Ужице, Косовска Митровица у Ђинђићеву Митровицу, а Врбас у Ђинђићев Врбас. У сва ова три Ђинђограда би се главни градски булевари и скверови (на немачком „platz“) преименовали у Ђинђо-плацеве и Ђинђо-авеније,
  • Да се у свим државним и јавним установама у главним холовима поставе Ђинђо-попрсја, а у свим државним канцеларијама и школско-наобразбеним институцијама обесе урамљени портрети Др. Зорана Ђинђића (све фабрике су већ распродате странцима и домаћим тајкунима тако да није остала ни једна државна да се поноси његовим портретом и попрсјем),
  • Да се Др. Зоран Ђинђић промовише у почасног маршала „Демократске Војске Србије“ – ДВС (то је она војска која је сведена на ниво ватрогасног друштва уз укинуће обавезног служења војног рока),
  • Да се дан рођења Др. Зорана Ђинђића нерадно прославља као државни празник – „Дан Демократије“,
  • Да се у родном месту Др. Зорана Ђинђића, Босанском Шамцу, оснује кадровска партијска школа „Demokratie über alles“, а за почасног директора школе именује Јошика Фишер – особни Ђинђићев френд из Франкфурта из књижаре „Карл Маркс“ у коју је Зоран радо свраћао као студент, а у којој је радио Јошика, а чије је искрено пријатељство зацементирано за време демократске НАТО акције „Милосрдни Анђео“ из 1999. г.,
  • Да се родна кућа Др. Зорана Ђинђића у Босанском Шамцу реконструише и претвори у „Музеј демократије“,
  • Да се посмртни остаци „Нашег највећег сина демократије свих наших народа и народности“ свечано пренесу у новоизграђену маузолеј – „Кућу демократије“ негде на Дедињу (може и тик уз „Кућу цвијећа“)[iv] и
  • Да се уведе институција „Демократске штафетне палице“ која би се након обиласка читавог Остатка Републике Србије и земаља Европске Уније и НАТО пакта свечано уручивала на почасној бини Стадиона ЈНА Приједседнику Демократске странке.

Надамо се да ће ови конструктивни приједлози некако стићи и до Политбироа ЦК Демократске странке и бити узети на разматрање на наступајућој новембарској  сједници за коју предлажемо званични слоган: „И после Зорана – Зоран!“[v]

 

Владислав Б. Сотировић

http://www.sotirovic.blog.com


НАПОМЕНЕ:

 

[i] Тако стоји у поднаслову званичне интернет презентације лика и дјела Др. Зорана Ђинђића, а коју негује Демократска странка уз спонзорску подршку амбасаде Савезне Републике Немачке у Београду (јасно пише на сајту), а под рекламом „Виртуелни музеј Зорана Ђинђића“ (http://www.zorandjindjic.org). Што се тиче избора језика на коме можете уживати у овом виртуелном музеју то су српски, енглески и немачки. Српски језик се на овој интернет страници чита искључиво латиничним графемама обзиром да непостоји ћирилична опција. Ово стога, врло вероватно, а у складу са  идеолошко-програмским циљевима Ђинђићеве политике, јер се у „Europu“ не улази са примитивно-заосталом ћирилицом. Иначе, за разлику од Јосипа Броза Тита, са којим Др. Зоран Ђинђић дели музеј (Титов од бетона, Ђинђићев за сада ипак само виртуелни), Зоран је заслужио и фондацију („Фондација др. Зоран Ђинђић“: http://www.fond-djindjic.org/). Сајт ове фондације је искључиво на латиници, а главни делилац стипендија је „немачка привреда“ (како то стоји на насловници).

[ii] Види перформанс: https://vimeo.com/21223338

[iii] Овде се може повући још једна паралела између Јозефа Броза Тита и Др. Зорана Ђинђића: Као што ђенерал Михаиловић није ухапсио или ликвидирао Броза у Струганику и Брајићима 1941. г., а то је од њега чак и захтевано од његових потчињених, ни Милошевић није никада нити ухапсио нити ликвидирао Ђинђића док је био на власти, а имао је више од десет година времена. Међутим, Броз је ухапсио и ликвидирао Михаиловића након само годину дана бивствовања на власти (1946. г.) што је и Ђинђић исто урадио са Милошевићем (2001. г.). У Ђинђић-Милошевићевом случају се може повући и паралела са случајем Коџа Милош-Вожд Карађорђе из 1817. г. Ипак, за разлику од Великог Милоша, Ђинђић није подигао никакву цркву Покајницу већ је напротив прекинуо судски процес НАТО агресорима и убицама на Савезну Републику Југославију из 1999. г. који је Милошевић покренуо. Познато је да се величина једне политичке личности, а властодржаца нарочито, огледа у јавном покајању за своје погрешне кораке поготово према својим најљућим противницима. Стога је Милош и заслужио народни епитет „Велики“ за разлику од Зорана који ће заувек остати само Др.

[iv] На овај начин би се два прекодринска земљака нашла један поред другог.

[v] Овде је најбитније скренути пажњу на вероватно круцијалну политичку паралелу између Јозефа Броза Тита и Др. Зорана Ђинђића. Наиме, и један и други су користили потпуно исти метод преузимања власти у Београду. Броз је 1944. г. тражио од Лондона да се бомбардује Србија што су Британци и делом Американци и урадили исте године (види: Милослав Самарџић, Крвави Васкрс 1944. Савезничка бомбардовања српских градова, Београд: UNA PRESS, 2011) и тако омогућили Брозу да уз помоћ совјетских тенкова и тешке артиљерије са својим прекодринским партизанима освоји Београд и Србију у октобру исте године. Слично Брозу, и Ђинђић је, али јавно, јасно и гласно у интервјуу израелском листу „Харец“ тражио да НАТО настави са бомбардовањем Србије и Црне Горе, тј. са убијањем њених грађана и масовним рушењем инфраструктуре земаља које му нису биле Отаџбине обзиром да је он рођен у суседној Босни и Херцеговини и то у комунистичкој обитељи – отац му је био официр Брозове ЈНА (родом из села Прекопуце у општини Прокупље). Чињеница је да се на студијама у Немачкој Зоран изјашњавао као „леви анархиста“ што је у суштини и Броз био за време револуционарног преотимања власти у Другом светском рату. Тако је испало да су се два прекодринца нашла на истом задатку спровођења политике својих мецена са запада у суседној Србији коју су свесно избомбардовали да би се домогли власти у њој. Остаје још само да и леже један поред другог. За сада само почивају у истом граду.

 




11 коментара у вези “Зоран Ђинђић и Јозеф Броз Тито”
  1. Овај ваш текст је прави дебакл. Да није превише тужно било би смешно, јер ко се све не заузима, и то са којим правом, да суди и пресуђује о србима, Србији и о српској историји и култури.
    Молим вас Г-дине Сотировићу да одговорите сами себи; да ли сте икада у вашем животу имали прилике да доживите да сте узели део, мислећи да сте нашли прави део (нпр. за кола или за кућу и сл.) који и по димензијама и по облику личи на онај прави који вама треба и недостаје, али тек када је дошао моменат уградње а он се тада покаже да неодговара, тј. да није “прави”, и да он неможе бити уграђен у вашу “машинерију” која би са њим могла несметано да ради?
    Е видите; баш је то случај са покојним Г-дином Др. Зораном Ђинђићем.
    Где само личи и наликује!
    Све што сте навели као невероватне коинциденције и сличности са “бароном Минхаузеном” кога су назвали Ј.Б.Тито вам падају у воду (или не држе воду) јер сама СМРТ др. Зорана Ђинђића и њен начин нема никакве сличности са оном свињом. Он (Зоран) се са својом смрћу диаметрално супротно разликује до комунистичких дилетаната који су по задатку послати да разоре Србе и Србију.
    Таквог једног храброг паметног и способног визионара какав је био др. Зоран Ђинђић тешко ће Србија имати поново, јер је тај сам начин његове смрти имао за циљ да буде порука за друге паметне србе који би да раде за интересе Србије, а која гласи: “овде паметни нетребају, и уколико си паметан и желиш да радиш за Србију проћи ћеш овако! (као Ђинђић)”
    Размислите да ли контрареволуција може или мора да личи на првобитну револуцију?
    Ради ваше информисаности; у Србији се десила револуција за време другог светског рата, где су све оне партизанске “ударне” бригаде назване тако због ДРЖВНОГ УДАРА који су вршиле, где су победиоци касније викали: “ми смо Титови – Тито је наш (КРАЉ)”. Тада је у Србији инсталирана насилно република као уређење.
    Када су срби у својој вековној историји живели успешно и просперитетно у систему који се зове република?
    А за то шта је и како је др. Зоран Ђинђић ради треба имати: прво мозга па тек онда очи.
    За оне који немају мозга пробаћу то објаснити кратко следећим примером;
    Радио је по принципу источњачких борилачких вештина, тј. користио је противникову снагу и оружије против самог тог противника.
    Тако да ко је само и гледао филмове КУМ 1.2.и3. могао би и сам лако да схвати ко је његов убица, тј. наручилац његове смрти.
    То је онај ко је први дошао код његове породице да им пренесе своје “дубоко саучешће” поводом његове трагичне смрти, што су у његовом случају били Педи Ешдаун и Хавијер Солана.
    Такав див-јунак који би великим и моћним помрсио конце на Балкану им је евидентно сметао и морао је бити сколоњен по сваку цену. А та цена је веома велика и за њега самог а и за све нас Србе у Србији.
    То се просто види данас, јер је време показало да у Србији треба на изборима да се кандидују стране амбасаде уместо такозваних српских странака и страни амбасадори уместо такозваних српских политичара. Толико је ствар огољена!
    Ето вам одговора: немора да личи контрареволуција на револуцију.
    Њу је маестрално водио др. Зоран Ђинђић уместо свих нас лењиваца иако је био окружен скоро све самим издајником.
    Када је хтео да напокон прекине правни контуинуитет са прошлом такозваниом државом бандита наишао је на подметнутог Коштуницу који му се супротставио, и још затевао да “нема реваншизма” а ни лустрације …
    Е па господо ко то све невиди мораће да схвати када дође поново прави грађански рат у Србији који нам је свима предвиђен од моћника “светске заједнице” и који треба да одглуми контрареволуцију и да доведе “србима” неког “краља” а уствари ће бити друго полувреме оне исте револуције која је имала за циљ да оведе више СРБА небуде.
    Ипак је велик, јер и мртав Зоран издајницима смета и биће им вечна тема, као и неокајани грех.
    Коме још није јасно да његова Демократска Странка после његове смрти више није иста стрнка као ни Србија.

  2. Поштовани Persona Grata,

    из вашег коментара се јасно види да је мој текст погодио право у центар истине и правде. Можете, стога, слободно да покупите вашег Зокија заједно са Слобом, Тадићем и Брозом и очистите се у ваше Горе Црне, ХерцегБосне… одакле сте дошли у Србију да свирате у демократске и патриотске дромбуље.

    Владислав Б. Сотировић

    Центар за укорењивање демократије – ДЕМОС
    http://cud-demos.webs.com

  3. Потовани Г-дине Сотировићу поводом вашег коментара упућеног мени, а на мој коментар вашег текста “Зоран Ђинђић и Јозеф Броз Тито” морао бих да Вас питам пар ствари.;
    Како Ви то ЈАСНО ВИДИТЕ да је Ваш текст погодио право у ЦЕНТАР ИСТИНЕ и ПРАВДЕ?
    Где Ви то стојите и на коју страну гледате и у ком правцу, када тако јасно видите тај центар истине и правде?
    Шта је, или КО је центар истине и правде?, и чије је власништво, ако га има, тај центар истине и правде?
    Сви Ваши веб-сајтови ми личе као да сте Ви тај центар Истине и Правде, можда грешим.
    Али да се вратим на тему и појасним мој коментар, видите ја сам бацио акценат на СУШТИНУ а не на форму. По томе није битно ко је одакле, или шта је по крви или по боји гласа или очију, већ да ли ради за инетересе српског народа и Србије. Да ли Ви знате Г-дине Сотировићу шта су и који су ти интереси?
    Да кажемо да је покојни др. Зоран Ђинђић био надомак спознаје тих интереса, али му није дозвољено да мало дуже потраје тај његов пожртвовани рад који би србима ту спознају и открио, за разлику од Ј.Б.Тита, Слобе, Тадића. Видите то је суштина да се подигне или уништи један народ ако има или нема (или му се неда да спозна) јасну перцепцију пред собом шта је државни интерес сваког појединца који чини корпус српског народа и државе. Ту спознају србима недозвољава мрача светска заједница и њени моћници.
    Сада после Зорана тај нови почетак спознаје ипак мора да буде “најмањи заједнички садржалац” са којим се слажу сви Срби а то је по мом мишљењу ипак БОГ. Наравно, Хричћански Света Тројица! ЦЕНТАР ИСТИНЕ и ПРАВДЕ. А форма, да ли вреди причати оњој, то је тема за неспособне дилетанте где Вас ја нисам убрајао, а можда сам и ту погрешио.
    Ево једно поучно квиз питање за Вас где је тачан одговор суштина а погрешан одговор је форма.
    Шта је најбоље за нас да ми будемо: “богато друштво” или “друштво богатих”?

  4. Персона, да се више не лажемо и не замајавамо: Ђинђић је био класична западна марионета која је доведена пучем на власт да потпише отимачину Косова и угура Остатке Србије и у НАТО и у ЕУ. Више ништа немам да додам сем да га је убила ЦИА јер није лизао чмар оном брзином за коју је плаћен што не мења СУШТИНУ овог Шамчанина из ЈНА обитељи.

  5. Ako vi Branislave tako razmisljate kao novinar i imate takvu percepciju desavanja u Srbiji kao i takav um da rezonujete ovo sto rekoste, vi ste onda najblaze receno jedna neznalica, operisana od svake harizme, vizionarstva ili pak intuicije sto bi jedan novinar MORAO da ima da bi se bavio novinarstvom, narocito istorijskim dogadjajima…Ne vidite vi dalje od nosa!
    Ja sam vernik, i meni Djindjic nije odgovarao na vlasti kao demokrata ali tako je klizila nasa stvarnost u to vreme posle komunizma i bio je sto je bio, ali…DA JE PROGLEDAO OCIMA ISTINE – PROGLEDAO JE, gospodine novinaru Sotirovicu, i da je ubijen zato sto je progledao ocima istine I TO JE TACNO…Sramota kakav ste analfabeta…

  6. Другарице “Светосавка”, ви сте КРЕТЕН и то Титоистички!

    Владислав Б. Сотировић
    Центар за укорењивање демократије – ДЕМОС
    http://cud-demos.webs.com

  7. Vladislave, mi veoma dobro znamo ko pise komentare na Novinaru.de i kakva su njihova politicka, vjerska i druga opredelenja. To se najbolje vidi po pisanju ili djelima onih koji pisu i po njihovim komentarima. Ali isto tako, mi veoma dobro znamo i pravu istinu o tebi. Tvoje nalicje svedoci o tebi, da si ti preko noci od jugoslavena madjionicarskim trikom postao “Srbin” koji bi volio da vidis SRBiju svedenu na tvoju Sumadiju.

    Zbog toga SRBima pravim tvoje pisanje u takvom duhu ne odgovara, i ono kao takvo puno pokrajinskog separatizma u sebi, poluistina i podmetanja nikada nece biti prihvaceno od vecine SRBa, pa cak ni od tvojih Sumadinaca za koje se ti tako “junacki” boris i zalazes poput Canka u Vojvodini!

    U ovom svome clanku, ti si rekao istinu pravu samo o smrti g. Djindjica. Njega su zaista ubili saradnici CIE, jer on je bio njemacki spijun. Ubijen je zato, jer su tajni vladari iz senke dosli do zakljucka da on poslije uspjesno odigrane prestave o uvodjenju DEMONOkratije a ne demokratije u SRBiji, vise moze da koristi njihovoj stvari mrtav nego ziv.

    Zato smrt g. Djindjica moze da posluzi kao primjer i drugim najamnicima u sadasnjoj SRBiji, sta ceka izdajnike Boga i SRBstva, kada oni zavrse svoju prljavu najamnicku ulogu u politickom zivotu SRBije, jer mrtva usta nikada ne govore!

  8. Ти си познат одавно по томе да ниси ни СРБИН а камо ли СВЕТОСАВАЦ као и да те директно финансира Чедин ЛДП да по разноразним форумима и дискусијама подмећеш кукавичија титоистичка јаја.

  9. Vladislave, svoje postenje (Srbstvo) mozes da prodajes poput dama na beckim ulicama, samo onim koji te neznaju. Znam te “pusko” kad si pistolj bila i kada si jugoslavisao po ulicama Pariza!

  10. “Светосавац”, ајде већ једанпут престани да користиш усташку латиницу као и твоја другарица партизанка “Светосавка” (наравно да се овде ради о истој фаци). Србско писмо је ћирилица, а не усташица.

    П.С. Ти као класичан црногорски џибераш са Дурмитора си Париз видео само на интернету.

  11. Vladislave, ucis oca kak’ se djeca prave, jer tebe su donele jugoslavenske rode, ili poput kcerke pricas majci kako su teske porodjajne muke, jer to kcerkina majka neznade!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo