Вести

Наставак заглупљивања народа

Данашњи Холокауст над Србима иако јесте наставак усташког злочина – управо је наставак мржње Здружене Завере против Срба. Данашње Здружење разликује се од оног пре почетка и током Другог светског рата: данашњи садизам расизма је јаван и “промовисан” је у лажну “моралну званичност”.

Пише Часлав М.Дамјановић, 20.09.2012

***

Међутим, упркос овој промени, као и некадашње тако и данашње Здружење злочинства глобалног фашизма, укључујући локалне слуге – наступа под наизглед бесмисленом тракалицом: “што је више клевета и лажи Тито нам је све милији и дражи”!(1) Међутим, пошто та тракалица није нити бесмислена нити је тракалица – мора се размислити шта је стварно значење ове формулације, шта је доказује, и шта заиста јесте:

Један од одговора је – зато што данас информатика врви “тумачењима”!

Осињак Зла данашње глобална контроле не би ни постојао ни опстајао без наметања квази “званичности” – управо – без “озваничење” лажи – којом доминира вештачком стварношћу над стварном стварношћу! А вештачком стварношћу Зло доминира помоћу – контролисаних тумачења! Зато Зло брутално селективно сервира тумачења, управо лажи – да лажна тумачења наизглед изгледају као да су спонтана, као да потичу из опречних извора, као да су довољно супротна, као да су резултат различитих опречних мисаоних токова и веровања, као да су спонатани слободни израз слободне воље – што наравно нису! Тим утопљењем у селекционисана лажна тумачења Зло нас удаљује од Истине – камуфлирајући тумачењима Лаж и њену манипулацију Истином! Зашто? Зато да овом злочиначком обманом сломије искрено Поштење и оданост Душе Истини и Правди – зато да ликвидира оданост Душе Божијем Добру!

Лажна тумачења скрнаве Истину!

На пример, у заглављу врло интелигентног српског сајта видим низ фотографија и питање: шта је заједничко овим људима! Одговор је: Guerilla! Међу осталим су и фотографије Драже Михаиловића и Јосипа Броза из ратних дана. Једна од најранијих књига Милоша Аћина-Косте о Дражи Михаиловићу насловљена је “Први герилац Европе”. Иако је књига на енглеском, ипак, највероватније се из те књиге појам “герилац” укоренио и у српском језику, а наравно и из западних и немачких извора. Међутим, без обзира на дефиницију “гериле”, и на различитост борбe за слободу од борбe за власт – јасно је да Дража и Равна Гора, иако јесу били у шуми – нису били “герила” – јер су у суштини били – легални уставни отпор Европе у рату против Нацизма!

С друге стране, данас је такође јасно да Јосип Броз и НОБ такође нису били “герила” – јер су били, не само сарадник Усташтва, већ и експонат Здружене завере не само такозваних Западних савезника, већ и Нацизма и Коминтерне – који су Броза користили као марионету – да би преокренули часну Победу над Нацизмом у Другом светском рату у моралну прљавштину наставка глобалистичког расизма Зла – али овог пута далеко рафиниранију од Нацизма, под другим насловљенијем, и под директном контролом Здружене међународне завере. Шта је дакле стварно значење да данас јавност врви тумачењима?

Равна Гора и НОБ су наводно “гериле” – а такве су у зависности од лажног наметнутог тумачења које се сервира као некакав “једини” званичан веродостојан “чимбеник”! Сходно томе читам у наизглед озбиљном просрпском напису под торжественим насловљенијем “Српски Национални програм”, да би “споменик био најбољи начин да најзад дође до истинског помирења два антифашистичка српска покрета: четнички и партизански.”

Међутим… до “истинског помирења” чега? До помирења “два антифашистичка покрета”! И то до “помирења” не само “два антифашистичка” – већ два “српска покрета”! Има и објашњење: “први је био скоро стопроцентно српски, а други, партизански, био је до јесени 1943 око 70% српски”, па према томе треба зато “разликовати Србе, који су у партизански покрет приступили из уверења – а истовремено нису учествовали у злочинима по завршетку Другог светског рата”, те стога “ваља на подигнути споменик и написати” да су “жртве Срби, а убице чланови тоталитарне, комунистичкке, титоистичке страховладе између октобра 1944 и октобра 1946”!(2)

Али – иако јесте тачно да су партизански српски борци били заведени – ипак је бесмислено ма какво “истинско помирење” – пре свега зато јер је “тумачење” лажно – а и зато што између Добра и Зла и између Истине и Лажи – можда може да буде покајања – ако се лажови и мрзитељи покају заиста искрено – али – нема помирења! Осим тога, помирење је бесмислено и зато што Споменари – већ постоје: Постоји Зеленгора! Постоји Косово! Постоји Јасеновац! Постоје стратишта од Јадовна до Пребиловаца! Постоје стратишта у Срему, Ћуприји, Крагујевцу, Београду… Постоји Равногорска Србија “прекривена крстовима”! Постоји најсветији Крст – на којем се разапета Србска Савест:

Крст на којем је разапет Дража Михаиловић! И постоје чињенице:

Равна Гора је не само ратовала против Нацизма – и не само била антифашистичка – Равна Гора је била легална европска војна снага у ратном стању против Трећег Рајха!

Руководство НОБ-а је само користило ратну ситуацију – и није било у рату против Нацизма! Напротив, било је обмана наивних да верују да се НОБ бори за Слободу – што није! Руководство НОБ-а не само да није било учесник Другог светског рата већ је било најпроданији манипулатор најмљен по поруџбинама Здружене завере – да такорећи исетоветно као Бољшевизам револуцију Руског Народа деформише у терор над Руским Народом – да борбу Србског Народа за Слободу деформише у терор над Српским Народом! Под руководством Усташтва и Здружене завере – НОБ није био антифашистички покрет – напротив – био је фашизам – управо најбезочнији најамник рабојништва Зла! И поврх свега – не само српске жртве – већ и “убице Срба” – који јесу били “чланови тоталитарне, комунистичкке, титоистичке страховладе између октобра 1944 и октобра 1946.” – били су на жалост – у доброј мери Срби!

Дакле, поновимо: Шта је стварно значење да данас јавност врви тумачењима? Значење је Лаж тумачења – да су наводно Равна Гора и НОБ наводно “два антифашистичка српска покрета” и да зато што су наводно оба “српска” – што нису – и наводно оба “антифашистичка” – што такође нису – да наводно зато треба да дође до некаквог “истинског помирења”! Сходно чему? Сходно лажном тумачењу! Значи… наседамо: пропагирање ма каквог “Српског Националног Програма” – мора да се – не заснива на лажи тумачења!

Исто тако, на пример у прогласу врло часног и врло родољубивог Србског “Братства Светог краља Милутина”, једном од врло малобројних искрених и родољубивих прогласа објављених од октобра 1944. године, под насловом “Алтернатива србским поделама су ”Срби на окуп”, читам под поднасловом “3. Националистичка Србија”, да је “лепо волети своју земљу и бити националиста као што су били наши свети претци, који су се трудили да задобију пре свега Небеско Царство, са којим се једино може сачувати земаљско царство на дуже време”, али да је “међутим, овде реч о онима који се бусају у груди своје, како су велики Срби, а да не знају ни шта то значи”, јер су то “они који желе промене без Бога, желе да мењају друге, а да себе нису променили” и који “сматрају да то што су Срби, да је то довољно за благостање” – бусачи у груди доиста јесу то – и зато се истинито србски закључује: “јадно је то Србство, јер је без Бога” – и истинито србски наводи Свети Николај Србски: ”Немој желети србство без садржине – пошто је србство без православља бесадржајно и бесловесно”!(3)

Јесте тако! Али – зашто је поднаслов “Националистичка Србија”? Зашто је тај поднаслов стављен после тачне формулације да су “поделе увек постојале”, и да “нису никада биле тако дубоке и болне као данас”, и да је данас “Србски народ подељен у четири велике групе које се осуђују”, и од којих је под бројем “1. Унијатска Србија”, а под бројем “2. Неутрална Србија”? Зашто када у Србском Националном Програму не долази у обзир да се каже “лепо је волети своју земљу и бити националиста као што су били наши свети претци”? Зато што бусачи у прса не воле своју земљу – зато не долази у обзир – и не зато што није “лепо” – јесте лепо! – него зато што је то волење стварних Срба било страдање и жртвовање – и изнад свега чиста и поштена савест – па према томе – не само зато да се задобије “пре свега Небеско Царство – на дуже време” – већ – осим што Србски Национални Дух није био никаква трговина душама и душевношћу по рецептима ватиканске јеретичке мржње – нити се радило о некаквом “дужем времену” већ о вечности – него зато јер је то изнад свега бивала практична борба и практично и свесно и савесно жртвовање за Правду, Истину и Веру – које се као такво не може скрнавити поређем са онима са “онима који се бусају у груди своје, како су велики Срби, а да не знају ни шта то значи”! Јер на супрот Србима који су се жртвовали и који јесу добро знали шта је Србство – оних који “осуђују” лажима тумачења – има нажалост превише међу Србима, и они су итекако најгласнији! Зато се такво бусање у груди издајника сарадника са окупатором не сме поредити са Чистотом Србског Националног Духа – јер баш такво бусање у груди да су некакви “велики Срби” – чине они издајници који доиста “не знају ни шта то значи”! Не сме се дозволити да лажи буду међаши који дефинишу Србство!

У томе је најочигледнја ракција на ултиматум Немачке Канцеларке такозваној влади такозване окупиране Србије – да је тек потпуно признавање Косове као независне државе услов за почетак преговора за чланство у ЕУ! Тај ултиматум је идентичан ултиматуму Хилари Клинтон која је на челу америчког Државног секретаријата само зато да би подржала овај данашњи ултиматум немачке Канцеларке! Ултиматум је доказ не само да је Нацизам наставак аустроугарског расизма – већ такође и данашњег наставка расизма – који се данас своди на истоветно подјармљивање Европе и света – под мржњу Зла!

И сам владика Артемије, на скупштини “Срби на окуп”, одбацио је “алтернативе” које се “дискутују” о Косову као заваравања – уствари као преваре тумачења – и заступао суштину која доказује да Србски Национализам није националистички: алтернативе, управо тумачења су “погрешан приступ… зато што је статус Косова решен и опредељен још пре више од 600 година опредељењем Св. Кнеза Лазара и његових витезова, за Небеско Царство, јер… је увек и довека.” За њих “Косово није значило само територију… него духовне вредности, оне идеале, које је Св. Сава усадио у наш народ, а то је – Вечне вредности вере Православне, коју је Господ Христос донео и предао људима… Дакле, то опредељење јесте та духовна вредност речи Косово!” И зато “нема право ниједна генерација, ниједна влада, ниједна Скупштина, да решава, да доноси решење о судбини Косова… Ми немамо право да у име оних који су животе своје положили за Косово и Метохију кроз 600 година, да у њихово име ми нешто одлучујемо, јер, они су се одлучили, они су гласали, они су се определили. Ми, или ћемо бити у њиховом друштву, или ћемо бити отпадници од њиховога сословија. И нико нема право да будућа покољења лиши тога духовног значаја Косова… Нико нема право да им укине оно што су нам претци предали у аманет…”, и зато “немојмо да уместо злата да им нудимо неке бакаруше, неки лажни новац и неке лажне вредности.”(4)

Ова Чистота дубоке суштинске Духовности владике Артемија јесте баш она несаломљива спона која учаурује једно у друго: Поштење Србског Национализма у Србску Чистоту Вере и Савести – и која је доказ да Србски Национализам није националистички – исто као што ни Светосавље није националистичко – и исто као што Православље јесте једина поштена и одговорна љубав чисте савести. Зато су лажи контролисаних тумачења наметнуте да нас омету да схватимо Истину:

Стварно значење Дражиног “не признајем капитулцију” не само да оспорава “тумачење” да је Равна Гора била “герила” – већ суштина не признавања капитулације уистину значи и доказује да Дража – не признаје издају – нити предају – оно што је окупирано – то се не предаје! Напторив, то се може и мора ослободити! Ову чињеницу која доказује разлику од Брозовог квази “герилског” управо лова у мутном – данас заправо наставља владика Артемије – који такође није “герилац” – својим истоветним ставом да је Косово окупирано, да оно што је окупирано не сме да се преда, и да оно што је окупирано – да се то може и да се – мора ослободити! Суштина Лазареве клетве није се променила – то је клетва издајица! Али – нису се променули ни сребрњаци нити “бакаруше”! Без обзира што је Лаж само наизглед – само наизглед натурила да се “све окренуло на главачке”, како се то каже у “Ко то дворац у долини гради?”, и иако се данас – “не као некад”, када су се “ордењем Србских Јунака и Светаца одликовали борци против окупатора – а данас они који од окупације направише уносан бизнис, успешне спортске и политичке каријере”(5) – Србски Национални Дух није се променио – напротив – Србски Национални Дух – траје! Међутим, од када је света и века Зло обмањује “бакарушама” – и једино тако и просперира – обмањујућјући нас тоњењем у тумачења да наседнемо на Лаж а да уопште нисмо ни свесни да смо обманути, и натерани да изиграмо Истину нашег Памћења, Постојања и Здравог разума… да утонемо у издајнике који свесно или несвесно подижу Споменик Лажи:

И зато чак и добронамерно заснивање ма каквог Српског Националаног програма на лажима – представља уствари опогањење наше најсветије Србске Светиње! А тако је зато што су сарадници са окупаторима и најмљени полтрони најреторичнији “бусачи у прса”: обмањивачка благоглагољивост сатанистичких шегрта је заводљива! Зато наседамо на тумачења лажи… као на пример на “националистичко” – иако од када је Срба стварни Србски Национализам уистину није никада био националистички! И зато је Српски Национални Програм само један:

Поштено Родољубље одговорно Поштеној Националној Савести!

А због наседања читам на пример аномалију да иако је “тешко утврдити када је смишљена синтагма ”невладина организација” – и иако јесте “неспорно да је настала у стручним елаборатима појединих служби у Америци које планирају будућност на разним странама света” – да зато “да бисмо то донекле разумели – морали бисмо да се вратимо мало у прошлост” – у којој је “тешко утврдити када су после Другог светског рата Американци створили своју обавештајну организацију у Београду.”(6)

Међутим, ако избегнемо копрцања у обманама тумачења – то уопште није тешко утврдити: то је разрешено још давног дана када су нацистичке војне снаге пребациле Броза из Загреба у Београд – да сачека даља наређења; оног дана када је са србском краљевском апанажом Пијаде преводио у затвору Марксов “Капитал” наводно на клозет-папирима; оног дана када је исти Пијаде са Будаком потписао уговор о сарадњи партизана са усташтвом, којег се “комунистичка партија се чврсто држала” у “сарадњи са усташама против Срба”, а “недавно откривена документа показују да се Тито три пута током рата састајао са Павелићем… и да је сарађивао у пројекту истребљења Срба, Јевреја и Рома”(7) Сврха, порекло и активна издаја сарадника са окупатором – под данашњом обмањивачком етикетом ”невладиних организација” – није се променила: Наташа Кандић (Центар за хуманитарно право), Соња Бисерко (Хелсиншки комитет), Биљана Ковачевић Вучо (Комитет правника за људска права – ЈУКОМ), Драгана Поповић (Иницијатива младих за људска права), Миљенко Дерета (Грађанске иницијативе), Сташа Зајовић (Жене у црном), Борка Павићевић (Центар за културну деконтаминацију), Весна Петровић (Београдски центар за људска права) – и ко зна какве све вашарске етикете – камуфлирају злочиначке центре за пропагирање Лажи – настале већ пре почетка Другог светског рата – а најдрастичније их очитује предуга листа Равногораца који су по завршетку рата тражили помоћ од америчке Амбасаде у Београду: и помоћ им је била обећана – али су се на договорена места уместо представника Амбасаде да им “помогну” – долазили Удбаши!

Зато, колико год се зна о силеџијама који су насрнули на Србију октобра 1944. – премало се зна да је насрнуо и кадар извежбаних “интелектуалаца” који су од првог тренутка натурили терор лажним тумачењима. Док су нас застрашивали вежбањем партизана у новим униформама у двориштима вила на Сењаку одузетих од “српске реакције” – већ од првог дана нам је тај интелектуални шљам испирао мозгове и стварао кадар данашњих издајника: најмљених пискарала – настављача Холокауста над Србима! Њихов задатак је увек исти – да нас лише Србског Поштења премунтавајући нас да смо наводно некакви “националистички”! Зато долази до феномена наседања на тумачења: на пример, такозвани посланик ЛДП у такозваној Скупштини окупиране Србије, Зоран Остојић – “срачунато и немилосрдно пуца у – истину и косовске Србе, на које су пре годину дана, али и пре тога и после тога, пуцали – немачки и амерички војници”! Његов антисрбски злочин једнак је “Вокеровој ноторној лажи о ”масакру” у селу Рачак” које је “НАТО искористио као повод за бомбардовање”: Остојић “практично сугерише Тачију да инцидент у Доњим Варагама искористи као – повод за жестоку оружану интервенцију на северу Космета” и као повод за “потпуно етничко чишћење Косова и Метохије”!(8) Или на пример национални скандал насловљен “У Високим Дечанима угостили (?) Председника Албаније!”: председник Албаније Нишани у посети новој НДХ – Независној држави Косова – “поносан је што је… Призрен, један од највећих националних симбола, део историје, суживота и консолидације – албанског народа”! И зато подржава “иницијативу Владе Албаније и Косова да се комплекс Призренске лиге и остали симболи и даље одржавају јер је то – од непроцењиве националне важности”! А једина “непроцењива важност” јесте она коју председник Албаније не помиње: нацистички поздрави којима су у Призрену Албанци френетично салутирали немачкe трупe НАТО-а, и то по тврђењу никог другог до The New York Times-а!

А другог дана посете Нишани је дочекан у Дечанима!?!

“А игуман(?!) и монаштво(?!) српског(?!) манастира га – гостољубиво дочекали?!” – “Да ли је Владика(?!) Рашко-Призренски Теодосије одобрио ову посету?” “Да ли је врх СПЦ, и посебно Патријарх српски(?!) знао за ову посету и одобрио је?” “Да ли је руководство државе Србије одобрило ову посету?” Да ли је “монаштво Високих Дечана” зато “прво прихватило косовска документа и држављанство ове квазидржаве?” Да ли ће “понекоме, после свега, постати јасна позадина прогона Владике Артемија и Рашко-Призренског монаштва?”

И зато се напис завршава србском мудрошћу: “За паметног доста!”(9)

Међутим – није доста јер по свему је јасно да паметни више нису довољно паметни да схвате да све наведене скарадности нису највећи феномен – већ да је највећи феномен наше издаје ошаламућеност тумачењима! И ваљда је зато такорећи истог дана Владислав Сотировић, један од ретких Срба који није заведен тумачењима, објавио “документ из хрватског тједника Даница да је Јосип Броз био човек Ватикана”, да је “лично папа 1971. г., пред Брозову посету Ватикану, именовао Броза за почасног каноника цркве Св. Јеронима у Риму”, и да се “Броз приликом сусрета са папом појавио у униформи члана Малтешких витезова”!(10)

То дословце значи да је особа звана Тито, која је све “милија и дража” – “што је више клевета и лажи” – не само ненадмашни камелеон и махер за преоблачења – од црног дугачког мантила и филцаног шешира са великим ободом када је у скровитим избама кафана на источној страни загребачког Зрињевца врбовао шпанске терористе и емигранте из краљевине Југославије – и који се у Анцију у Италији, на савезничкој паради Победе шепурио у маршалској униформи накинђуреној златним украсима које је наводно добио од Стаљина – већ – да је баш због те вештине преоблачења он и дан-данас срж глобалног камелеонства које натурајући Лаж руши Истину од Медисон Авеније у Њујорку до шиптарско-хебрејског здруженог бизниса гаражама на Манхатану!

Према томе, шта значи то оличење Здружене расистичке завере мржње?

Да ли “право” Зла да одређује ко је расно нижи и да зато мора да буде жртва Холокауста? Да ли је то “право” оно што доиста повезује “Јудин пољубац Атанасија Јевтића”(11) са забраном Србима да Холокауст над њима – називају Холокаустом? Или је то “право” римокатоличког свештеника и хрватског историчара Стјепана Разума да тумачи “да у концентрационом логору Јасеновац није било геноцида” и да су “страдања Срба – преувеличана” јер наводно – “представљају „српски мит”?(12) Да ли је због тог „права” истих дана Збигњев Бжежински изјавио много прецизнији од Атанасијевог Јудиног пољубца: „Ми сада имамо само једног непријатеља – Руску православну цркву”?(13) Или је “право” то што ово лажно “право” Зла повезује фотографија једног гроба без крста – којем Атанасије одаје пошту?

Или је право Право десет хиљада гробова Зеленгоре – или стотина хиљада гробова Равногорске Србије? Или је право Право дезавуисано као „Дневник једнога никога“ – који је “анатомија послератног морала наше интелектуалне елите” – портрет “колебљивих људи у злом времену”?(14)

Међутим, “зло време” – није изговор! Тек у злом времену се вјера дели од невјере, и Право од “права”, што поштени Србин и редак наш стварни историчар а не најмљени тумач, Владислав Сотировић, назива – “Срби и даље живе у Мртвом мору” што је најлакше схватити “изјавом оног медиокритета Дачића, да је – недопустиво да се рехабилитују сарадници окупатора – мисли на Дражу”? И “то вам је буквално права данашња Србија”!

И зато – Не заваравајмо се! Није – није никакво право Србије да “преиспита” некакав “свој европски пут”, како то “тумачи” некакав наводно “Напредни клуб” – није јер Србија јесте беочуг европског развоја према Добру – и беочуг Трајања Православља – што стварном Србском Националном Духу даје неумитно Право на постојање у Европи и свету – јер стварно Национално Србство јесу Поштена Савест и Чистота Вере у Православље – а то – јесте једино праведно Право!

И зато то и јесте оно због чега расизам Зла удара на Чистоту Србске Вере Небеске Србије и Равне Горе: Зло удара на Савест! И зато нас Зло навлачи да Чистоту нашег Националног Духа деформишемо лажним тумачењима – зато нас намамљује, најмљује и омамљује да Српски Национални Дух у себи деформишемо у мржњу непостојећег и измишљеног Србског Национализма!

И зато је оно једино што треба најхитније учинити: Ослободити се несувислости осињака тумачења!

Почети мислити поштено здравом памећу која нам је Богомдана и за коју су се Срби жртвовали – не само ради себе – већ ради Европе и света: Жртвовање којим су узвинули Србску Националну Чистоту Поштеном Одговорношћу Савести – у несаломљиво Трајање Божије Неумитности: У трајање Истине Правде Добра: “За паметног доста”!

Доста наседања на накинђурене реторике и одоре!
Ослободимо се унаказивања себе наказним тумачењима!
Ослободимо Добро за које су живели и жртвовали се наши стари!

Часлав М. Дамјановић

www.ravnogorskivenac.com

______________

(1) Илустрација за “Ђура ће ти опростити што те је тукао”, Аутор, Новинар.де, 08/02/12)

(2) Никола Н. Живковић: Српски Национални програм, Новинар.де, 09/02/12)

(3) Алтернатива србским поделама су “Срби на окуп”, Братство Светог краља Милутина, 09/13/12)

(4) Говор Вл. Артемија на Скупштини „Срби на окуп“, 09/08/12, Обреновaц)

(5) “Ко то дворац у долини гради?” Рајица Марковић, Новинар.де, 09/18.12)

(6) “Невладине организације у депешама Амбасаде САД у Београду”, Вељко Ђурић Мишина, Новинар.де, НСПМ 09/06/12)

(7) Излагање академика С. Живановића на промоцији књиге “Јасеновац”, Борба за веру, 09/15/12)

(8) „Опасно подметање Зорана Остојића”, Новинар.де, 09/09/12, 02:15)

(9) “О управо завршеној дводневној посети “високог госта”(???) из Албаније манастиру Високи Дечани!”, Редакција ФБРепортера, 08/03/12)

(10) “Јосип Броз Тито – почасни каноник у Риму“, Владислав Б. Сотировић, Новинар.де, 09/09/12)

(11) “Јудин пољубац Атанасија Јевтића”, Милош Станковић, Новинар.де, 08/23/12)

(12) “Нова правдања злочина у Јасеновцу”, Милош Казимировић, Новинар.де, 08/24/12)

(13) “Владимир Смик: Рат против хришћанства поприма глобалне размере”, Борбa за веру, 08/22/12)

(14) “Владимир Димитријевић: Оглед о “хармоникашком” моралу”, Борба за веру, 08/24/12)