Вести

КОЛУМНА ВЕСТИ: Милан Јанковић

Наташа Кандић, борац за људска права свих осим Срба, лежи на дрвеној клупи док је држе двојица српских ултранационалиста, обашка омамљени наградом коју ће добити уколико њено срце добије неки богати Шваба, Американац или Турчин…

15. 09. 2012. 00: 00х | Пише: Милан Јовановић

***

Трећи српски ултранационалиста, следећи упутства присутних парамедицинара, импровизованим четничким бајонетом прави рез од гркљана до краја грудног коша, док Наташа вришти:

– Боже, не кољите ме, не кољите ме…!

Српски ултранационалиста, док му упркос српском ултранационализму руке дрхте и повраћа му се, вади срце Наташе Кандић.

Наташа Кандић умире са сликом мајке/оца у џепу, срце пакују у лед, хитно га експедују на Аеродром „Никола Тесла“ и ванредним, ноћним летом га шаљу за Русију, где га чека тешко болесни губернатор неке од Путинових области, који скаче од среће јер му је Наташино срце продужило живот.

Српски медији објаве стравично сведочење српског кољача који каже да га је гонила савест, али још више неки Коштуничини саветници, па је у страху за голи живот контактирао Тирану, Приштину и Вашингтон где је добио преко потребну заштиту да би сведочио и раскринкао сва зверства српске паравојске и Милошевићевих следбеника.

Онда се Наташа Кандић пробуди из тог страшног кошмара…

Само неколико сати пошто је заштићени Вукчевићев сведок описао њену смрт, коју је приписао неком јаднику у тањушном џемперу, па замисли још и Србину чије се кости више не знају, а камоли срце које црви као посластицу прво поједу.

Кад га нађу.

Наташа је, онда, уз олакшање закључила да су и исказ, и видео запис, и зверски ритуал над живим човеком/дечаком, били само сан тужиоца Вукчевића и заменика Векарића, так’ згодно темпиран уочи велике журке кољачке Тачијеве државе, не би ли се кредибилитет (будућег) најмлађег европског члана ставио под питање.

И да је тужилац узнемирио српско јавно мњење, тврдећи да није могуће да кољач – аматер извади срце и спакује га на лед, а потом на авион за Турску, где ће га уградити неком бегу, паши, или султану, зависно од квалитета.

Каже Наташа: тужилац је насекирао људе са слабим срцем. Тужилац је, о Боже, упозорио кључне играче који ће сад побећи уплашени исказом сведока – кољача. Тужилац је, о грозне ли намере, темпирао време да поквари журку Тачија и Соње Бисерко, славље демократски зреле и пунокрвне државе Косово, уместо да је Београд послао делегацију да честита касапници од државе што је кроз машину за млевење меса протурила стотине мученика и остала некажњена.

Искрено се надам да ће Наташа Кандић да сања како приучени лекар виче: „Брже, сеци, каснимо!“, да у сну гледа како јој бајонетом раздвајају плућа на пола, хватају руком срце која и даље куца и секу аорту, док други приучени медицинар цупка са лименком пуном леда коју чека авион са турском заставом.

Паре и политика су једна ствар, честитање кољачима на држави некако може и да се прогута, али смејање момку мало старијем од средњошколца који вришти док га касапе и ваде му срце које још куца је злочин.

Гори од оног о коме прича сведок, коме је савест прорадила онда кад су му сународници обећали сличну судбину, онако, ради превентиве.

Он је проговорио. Да ли због гриже савести, или да сачува живу главу, у крајњој линији није ни битно. Уколико крвнике стигне правда.

Стићи ће, ако да Бог, и Наташу Кандић.
И Соњу Бисерко.
И Борку Павићевић.

Она Божја. Земаљску ће, захваљујући правној анархији која трпи сваку гадост и нељудскост, на жалост, избећи.

извор ВЕСТИ

http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/15-09-2012/Dnevnik/254236/Portparol-koljaca