Вести

Мартин Шулц подржао Бориса Тадића за председника Србије

Да је оној маси која је запалила Београд октобра 2000. неко рекао да 2012. г. Србија неће бити ни близу ЕУ, растргли би га горе од Милошевића да им је допао шака.

Драган Видаковић 07.09.2012

***

Дванаест година терора испуњавања најразличитијих услова само за добијање датума за почетак преговора о чланству у Унији је много чак и за кандидатуру да уђемо у рај и вечни живот невиђеног благостања, а не у удружење држава које ни само не зна до када ће ни како ће.

Улудо смо проћердали дванаест година проведених у бесрамној лажи да су питања Косова и ЕУ два питања на одвојеним колосецима а просечаном српском сељаку је било кристално јасно да истим колосеком хрлимо у судар илузија, и да није само у питању Косово већ Рашка, Војводина…, баш онако како је то наређао немачки амбасадор Цобел.

Како су само лицитирали лажни еурофанатици: Те примиће нас у ЕУ 2004., па 2006, па 2008., па је велики стручњак-експерт за нешто- БожидарЂелић измислио да ће Србија ући у ЕУ 28. јуна 2014. чиме ће бити окончан Први светски рат.

Да је признање Косова услов за ЕУ знали су и мање школовани од српских експерата, тако да изјава председника Европског парламента Мартина Шулца за обичног грађанина Србије није никакво изненађење нити у њу сумња, ма колико се Филе трудио да је завије у обланде називајући признање норамализацијом односа, сматрајући да је за заглупљену српску јавност шија нешто потпуно различито од врата.

Поштени и отворени Шулц је остао при своме ставу после неуспеле Филеове акције продуженог држања јавног мњења Србије под хипнозом која све више губи дејство.

Много је, међутим, важнији онај део Шулцове изјаве у коме се каже да у вези с тим (Косовом) они имају и унутрашњи проблем, јер неке од чланица не признају Косово, али Европска унија као целина тражи од Србије да призна Косово. (1)

И то је суштина. Пет чланица ЕУ само из својих разлога нису јавно признале Косово, али заједно са осталима јавно и марљиво раде на учвршћењу његове независности и немилосрдно притискају Србију да га призна, да га затим и саме признају, надајући се да ће на тај успети да избегну сценарио сличан српском који им немилосрдније од Дамокловог мача виси виси над лицемерном главом.

Крв која је пала у „цивилизованој“ Канади показује да то неће бити ни мало једноставно. Насиље над Србијом је дух који је пуштен из боце, па чак и да Србија под невиђеним притиском призна Косово, то више ни за кога неће имати никаквог значаја, а поготово не за Србију јер је признање под батинама правно и морално ништавно чак и пред обичним сеоским судом.

А нас што се тиче, ваљда је дошло време да се више не лажемо. Траже да признамо Косово и нема више никаквог смисла да се правимо да смо слепи и глуви. Шта још треба да нам ураде да им поверујемо и почнемо да водимо политику у нашем интересу?

Одрицање од Косова ни у једном сегемнту не може бити интерес Србије. Колико да се не лажемо.

Драган Видаковић

(1)http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/241055/%C5%A0ulc%3A+Priznanje+Kosova+uslov+za+%C4%8Dlanstvo+Srbije+u+EU+.html

***
***
***