Вести

ОП­Р­А­В­Д­А­ЛИ ИМЕ… Ово је дело „Ма­ни­ја­ка“

Паљење државне заставе Србије за званичнике БиХ и Србије није никакав проблем! Игнорисање немилих сцена са меча Жељезничар – Славија већ почиње да „пара уши“ Србима с обе стране Дрине, тим пре што су навијачи Жеље паљење српске заставе зачинили отвореним позивањем на убијање Срба!

Сарајево 04. 09. 2012; Пресс РС

***

Док „кулирање“ бошњачке политичке елите на дивљачко ширење мржње према Србима и отворено омаловажавање њихових симбола никога не чуди, шокантно је да манијакална атмосфера на трибинама „Грбавице“, која је у федералним медијима окарактерисана као „величанствена“, није забринула новоуспостављену власт у Србији. „Гласна тишина“ у Београду траје и трећи дан од међудржавног инцидента, за који готово нико у Србији и не зна да се десио пошто су медији, следећи званичну државну политику, „заспали на дужности“ и прећутали догађај који би, без сумње, био прворазредна тема да су улоге другачије и да је уместо заставе Србије, рецимо, запаљен барјак БиХ. Питање је, међутим, да ли власти у Београду знају све детаље пошто од Амбасаде Србије јуче нисмо добили никакав коментар на догађаје са „Грбавице“. На „зид ћутања“ наишли смо и у институцијама БиХ, чији представници нису нашли за сходно да одговоре на наша питања везана за опасну игру „Манијака“, који су мржњу међу народима довели до усијања.

За то време, медији из РС настављају са покушајима да истину некако пребаце преко Дрине и утичу на своје колеге из Федерације да престану да величају зликовце прерушене у навијаче који својим поступцима и паролама призивају рат и, сасвим очигледно, прижељкују да убијањем и клањем истерују неку, само њима знану правду. Да су „Манијаци“ одавно задужили политички шињел потврдила је и суботња утакмица. Први судијски звиждук за њих је био знак да као по команди организују још један политички скуп уз певање и псовање. Овог пута свега српског пошто је Жељо „угостио“ Славију. Пуцања није било, а како је кренуло, ни оно не би било изненађујуће, јер историја бивше Југославије показује да је то „условни рефлекс“ на паљење застава. Да су „Манијаци“ добро изучили занат преписан од „Торциде“ и „Бед блу бојса“ показали су небројено пута, а у суботу су отишли и корак даље. Паљење заставе Србије био је завршни део фашистичког перформанса, чије су покриће и овог пута пронашли у Сребреници.

– Спомен на геноцид забрањена је тема, а за величање ратних злочинаца казне нема. Док други раде све што желе, криминалци из Ниона нама правду деле. Нека казне постану веће – „Манијаци“ Сребреницу заборавити неће – стајало је на транспаренту Жељиних навијача, који је злокобно најављивао да ће се и овај меч изродити у још једну „шовинистичку фарсу“ на „Грбавици“.

Позиви на убијање Срба и паљење заставе Србије, према мишљењу политичара из РС, само су логичан епилог ове матрице, која је смишљена у главама водећих бошњачких политичара и пренета на терен захваљујући њиховим извршиоцима из навијачких група.

Овог пута то су били „Манијаци“. Пре њих „Хорде зла“ или „Робијаши“, а после можда нека четврта навијачка паравојска, која је у служби својих газда из федералних и државних институција. Да је веза између радикалних навијача и бошњачких политичара изузетно чврста потврђује и Сташа Кошарац, делегат СНСД – а у Дому народа БиХ и некадашњи функционер Фудбалског савеза РС, који се небројено пута уверио у снагу ове спреге.

– Политику и спорт немогуће је одвојити, поготово у Федерацији. Овакви инциденти дешавају се и у Зеници, Тузли и Мостару. То је доказ да Бошњаци своје политичке фрустрације лече на фудбалским теренима, што им лако полази за руком пошто нема клуба у којем нема неког политичара, који врло лако контролише и навијаче. Сваки пут кад у Федерацији игра неки клуб из РС понавља се иста прича. И сваки пут се иде корак даље. Сада је запаљена државна застава суседне земље, што је за сваку осуду и реакцију највиших нивоа – уверен је Кошарац.

Горан Косорић: У четвртак одлука о казни Жељезничару

Председник Дисциплинске комисије ФС БиХ Горан Косорић до састанка тог тела у четвртак не жели да говори о евентуалној казни за Жељезничар.

– У медијима сам видео шта се дешавало на „Грбавици“, али званичне материјале са утакмице још нисам добио. Најважније је шта су у извештајима написала службена лица. Ако је у тим документима наведено све оно што је писало у медијима, онда је извесно да Сарајлије неће побећи од казне – тврди Косорић.

Он тврди да и фудбалски органи у БиХ, пре свих Комитет за нормализацију фудбала, морају да санкционишу овакве појаве.

– За сада је једино решење да се утакмице попут ове на „Грбавици“ прекину чим са трибина почну да долазе овакве поруке и потези. После оваквих ствари нико не сме ни да помисли да настави утакмицу – категоричан је Кошарац.

И професор социологије спорта на Универзитету у Бањалуци Душко Вејновић сматра да је велика штета штета што се спорт као игра и општа потреба једног друштва претвара у своју супротност и служи за националну хомогенизацију.

– Политичка трвења се преносе на трибине, с тим што се политичари сукобљавају у рукавицама, а навијачи сасвим отворено. У овом периоду ту појаву немогуће је одвојити од предизборне кампање у којој свима одговара национално пребројавање. Прави се отклон од заједничког живота, а за то су најзаслужнији политичари. Уместо да покажу виши степен одговорности за јавно изговорену реч и вођење државних послова, они се боре за власт и моћ, служећи се разним злоупотребама. Политичари морају да се врате стварању и одступе од варања – каже Вејновић.

Екипа Пресса РС

http://pressrs.ba/sr/vesti/vesti_dana/story/22875/Sarajevo%20%C4%87uti,%20Beograd%20se%20pravi%20mutav.html