Вести

РЕЧИ И НЕДЕЛА – Насловна

Студија о новинарству и ратним злочинима (1). Е – новине добиле су одговоре на питања о неким финансијским аспектима издавања студије о позивању и подстицању на ратне злочине у србијанским медијима током прве две ратне године, у допису Јасне Јанковић – Шарчевић, координаторке за медије Тужилаштва за ратне злочине, које је суиздавач студије „Речи и недела“, заједно са Центром за транзиционе студије у којем је овлашћено лице Јасна Јанковић – Шарчевић.

Пише: Бојан Тончић, 20.12.2011;  извор Е-новине

***

И како је до непрепознавања доведена суштина преваре (Б. Штулић)

Тужилаштво за ратне злочине Србије представило је јавности почетком децембра студију „Речи и недела Позивање или подстицање на ратне злочине у медијима у Србији 1991 – 1992“; уредник опсежне збирке истраживачких радова је Бруно Векарић, заменик тужиоца и портпарол Тужилаштва, а на њеном стварању учествовали су бројни сарадници, правници и новинари. Неки медији су незванично објавили да се припремају истраге, а уредник Векарић је казао Танјугу: „Ниједан судски поступак нећемо најављивати. Још увек немамо јасно дефинисан став о томе и ове дискусије, анализе и мишљења свих других ће нам добро доћи“.

Поводом издавања ове збирке, редакцију е – новина занимали су мотивација људи из Тужилаштва да се баве истраживањем медија, финансијска страна истраживања, избор сарадника на њему и други аспекти пројекта. Од Тужилаштва смо добили занимљиве одговоре у допису који потписује Јасна Јанковић – Шарчевић, координатор Тужилаштва за односе са јавношћу.

Занимало нас је да ли је Тужилаштво (буџет Србије) платило рад на студији „Речи и недела“ коју потписује Центар за транзиционе процесе, из којих средстава (за коју намену) и каква је улога Центра за транзиционе процесе у изради студије. Одговор Тужилаштва је недвосмислен, оно „није финансирало израду и презентацију Студије“.

„Центар за транзиционе процесе је издавач Студије Тужилаштва зато што Тужилаштво не обавља издавачку делатност. Уговор о суиздаваштву закључен је између Тужилаштва за ратне злочине и Центра за транзиционе процесе 22. 12. 2005. Године под бројем Абр. 276/05 – 1.“, одговор је Тужилаштва.

Тужилаштво, дакле, има студију, а није издавач, те се обраћа Центру за транзиционе процесе. И постаје суиздавач, на то, ваљда, има право. И потписује уговор са невладином организацијом Центар за транзиционе процесе у којој је овлашћено лице, уписано у Агенцији за привредне регистре Јасна Јанковић – Шарчевић, сумњамо, координатор за односе са јавношћу Тужилаштва.

Ту се намеће питање да ли је реч о истој особи која успева да одвоји своје улоге двоструког суиздавача. Из телефонског разговора са њом сазнајемо да јесте (сазнајемо, додуше, и да се једино е – новине интересују за овакве ствари, и то злонамерно). Добили смо и обећање да ћемо и на остала питања добити одговоре, а прво које се намеће је како је Тужилаштво баш ову невладину организацију одабрало за партнера, односно суиздавача. Сазнаћемо.

„На Студији у којој је анализиран утицај медија у Србији на кривична дела ратних злочина у периоду 1991 – 1992 године, ангажовани су правници, аналитичари и историчари који су, у оквиру пројекта ОЕБС – овог Одељења за демократизацију и људска права ‘Правда и ратни злочини’ 15 месеци радили на јачању капацитета Тужилаштва за ратне злочине, и то поред редовних активности на конкретним предметима у Тужилаштву“, део је одговора Тужилаштва.

Према подацима којима Тужилаштво располаже, а Јасна Јанковић – Шарчевић је овлашћена да нам у име суиздавача (којем постављамо питања) одговори, издавање збирке коштало је 200. 000 РСД, „јер је штампање /издавање Студије подржала Фондација Фридрих Еберт, која је, у складу са правилима Фондације донирала Студију“, а уреднику и сарадницима није исплаћен хонорар „јер су се истраживање и рад на самој студији одвијали у оквиру редовних активности у Тужилаштву“.

„Све трошкове издавања Студије“, одговара Тужилаштво на питање е – новина, „као и њене промоције у Центру ‘Сава’ 2. Децембра 2011. Године обезбедиле су Фондација Фридрих Еберт, Мисија ОЕБС – а у Београду (Одељење за људска права и владавину права и Одељење за медије). Они су непосредно бирали локацију за промоцију, као и услуге штампарије и припреме за штампу, а на основу корисничког захтева Тужилаштва за ратне злочине“.

Ту од представнице суиздавача (одаберите којег хоћете) нисмо сазнали са коликим је новцем ко учествовао у пројекту, а у студији пише да га је Фондација Фридрих Ебарт „помогла“.

„Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић одабрао је тим који ради на предмету ‘Медији’“, сазнајемо колико, заправо, посла има Вукчевић. „Сарадници за израду Студије изабрани су на основу јавно објављеног конкурса Тужилаштва за спровођење Пројекта ‘Правда и ратни злочини’. О одбабиру кандидата одлучивали су представници Тужилаштва и ОЕБС – а. На конкурс који је јавно објављен 5. Јула 2010. Године пријавило се 185 кандидата, а у Тужилаштву је ангажовано 12 кандидата“, отписује Тужилаштво. Такође и то да је „као координатор Пројекта ‘Правда и ратни злочини који је спроведен у Тужилаштву, заменик тужиоца Бруно Векарић уредио Студију ‘Речи и недела‘“.

Питали смо и на основу чега је Тужилаштво одлучило да се бави израдом ове студије (законски основ).

„На основу резултата спроведеног преткривичног поступка, правни тим Тужилаштва је закључио да прикупљени подаци о извештавању и раду медија у наведеном периоду пружају бројне примере из медијске пропаганде током ратних дешавања 1991/1992. Године, која је имала ратнохушкачки карактер и обиловала бројним лажним информацијама што би у појединим случајевима указивало на индиције да би било извршено кривично дело позивања или подстицања на ратни злочин (Члан 375. Став 7 КЗРС односно Члан 145. Став 4 КЗСРЈ). Пошто има законски основ за објављивање података уз свог рада, Тужилаштво је одлучило да и на овакав начин представи резултате досадашњег рада на предмету који је изазвао велико интересовање у домаћој и у иностраној јавности“, одговор је Тужилаштва.

Ту претпостављамо да је реч о преткривичном поступку који је вођен поводом пријаве Независног удружења новинара Србије против НН лица за ова кривична дела. Тужилаштво у одговору истиче да сматра да је „вредност студије несагледива са аспекта за сада јединствене у региону правне анализе говора мржње у ратној пропаганди која може бити темељ за евентуално покретање кривичних поступака“.

Овако се Тужилаштво, по сопственој процени, смешта чак и у ред научних институција.

Само смо делимично открили мотивацију Тужилаштва да се бави истраживачким пословима у области медија који, по логици ствари, више пристају Факултету политичких наука, или институтима, прецизније, добили смо другу страну, чак двоструку другу страну, оба суиздавача одједном, што није за потцењивање. А мотивацију смо знали, навелико дизање прашине око свега што државу Србију може да заштити од било какве опасности да се ратни злочини назову правим именом, њеним државним, пардон, „државотворним“ послом. И ту су бесмислена питања о томе коме је шта посао – свети је циљ, док се Београдом слободно шета војни врх који потписује уништење Вуковара и небројене кољачко – пљачкашке походе, дизати прашину око било чега што ће скрајнути интересовање за суштинске реализаторе злочина. Уредници и новинари, ратни хушкачи, зликовци посебног кова, тешко ће бити изведени пред суд, а ако их и изведу, то је био део њиховог патриотског ангажмана, урачунати ризик.

Тужилаштво „неће најављивати“ ниједан судски поступак, можда је за истинско сагледавање свих аспеката овог значајног проблема неопходна још која студија, са бар два суиздавача. Док не помру генерали и сви чланови свих састава Врховног савета одбране.

Да прекратимо време, остаје да шаљемо питања, објављујемо одговоре и пратимо трагове новца. Макар и злонамерно, да смо добронамерни – издали бисмо студију.

извор Е-новине

http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/55648-Rei-nedela-novinara-Tuilatva.html

***
***
***

Студија о новинарству и ратним злочинима (2)

Јасна Јанковић није у сукобу интереса

Бојан Тончић; 13.01.2012

***

Издавање зборника радова „Речи и недела“ пример је темељне и добро припремљене сарадње; србијанско Тужилаштво за ратне злочине је имало „стратешку процену о односима са јавношћу“, па, логично, на основу ње, потписало уговор са НВО коју представља координаторка истог органа за – односе са јавношћу

Е – новине добиле су од србијанског Тужилаштва за ратне злочине још нека објашњења, одговоре на питања у вези са издавањем књиге „Речи и недела“, зборника радова о ратнохушкачким медијима у Србији током прве две ратне године. Тужилаштво је, као што смо већ писали, суиздавач књиге. А издавач је Центар за транзиционе процесе у којем је овлашћено лице Јасна Шарчевић Јанковић, координаторка Тужилаштва за односе са јавношћу.

Тужилаштво тврди у претходном допису, од 20. Децембра прошле године, да „није финансирало израду и презентацију Студије“. Потписало је 2. Новембра уговор о суиздаваштву са Центром који су потписали, у име Тужилаштва као суиздавача, заменик тужиоца Веселин Мрдак, а у име Центра као издавача, Јасна Шарчевић Јанковић. У одговору на наше питање да ли је реч о сукобу интереса Тужилаштво саопштава да „координатор за односе са јавношћу у Тужилаштву за ратне злочине Јасна Шарчевић Јанковић није именовано лице у Тужилаштву, није у сукобу интереса и не прима накнаду за свој ангажман у Центру за транзиционе процесе“.

Сазнајемо, такође, и следеће детаље одсуства сукоба интереса, чак и примисли на тако нешто, те да Тужилаштво има, то се сада тако зове, „стратешке процене“: „Тужилаштво је на основу своје стратешке процене о односима са јавношћу донело одлуку да, као суиздавач, са Центром за транзиоционе процесе као издавачем, учествује у креирању часописа ‘Правда у транзицији – суочавања’. Како је проблематика утицаја медија на почињене ратне злочине стална рубрика у Правдì у транзицији, на темељу успеха овог пројекта, Тужилаштво је наставило сарадњу са Центром за транзиционе процесе. Напомињемо да се у часопису Правда у транзìцијì – суочавања објављују текстови еминентних домаћих и страних експерата из области права, историје, медија, као и текстови носилаца правосудних функција у региону и угледних новинара из Србије и региона, рнеду којима и новинари који пишу сада за е – новине“, истиче Тужилаштво.

Мало, можда и сувишно појашњење, за поменути часопис, од новинара е – новина, један текст написао је само аутор овог написа, дакле нема места множини, и то за хонорар, не показујући филантропију и волонтерске мотиве какве, видели смо, имају активисти невладине организације која сарађује са државним органом.

Реч је, дакле, о примеру темељне и добро припремљене сарадње; Тужилаштво је имало „стратешку процену о односима са јавношћу“, па, логично, на основу ње, потписало уговор са НВО коју представља координаторка истог органа – за односе са јавношћу.

извор Е-новине

http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/56976-Jasna-Jankovi-nije-sukobu-interesa.html

***
***
***

Студија о новинарству и ратним злочинима (3)

Снег је опет, Снежана

Пише: Бојан Тончић;31.01.2012

***

Министарка правде Снежана Маловић је као генерални секретар Тужилаштва за ратне злочине Србије, именовано лице, основала Центар за транзиционе процесе – ЦТП, НВО која тесно сарађује са Тужилаштвом на издавачким пословима и пуних шест година била у сукобу интереса; иако је ова друштвена организација ликвидирана јуна прошле године, потписује и реализује уговоре са Тужилаштвом у којем ради друго овлашћено лице Јасна Јанковић Шарчевић, координаторка за односе са јавношћу.

Министарка правде Снежана Маловић оснивач је Центра за транзиционе процесе – ЦТП, невладине организације која је, у заједничком издавачком подухвату са Тужилаштвом за ратне злочине Србије, суиздавач зборника „Речи и недела“. Снежана Маловић је, по акту о оснивању, овлашћена да „заступа и представља Центар“, баш као и чланица Извршног одбора ове друштвене организације Јасна Јанковић Шарчевић, координаторка за односе односе са јавношћу Тужилаштва за ратне злочине, сазнају злонамерне е – Новине увидом у решење Министарства за људска и мањинска права Србије и Црне Горе од 27. Јула 2005. Центар за транзиционе процесе је, пак, како смо сазнали из дописа Агенције за привредне регистре – Регистра удружења (регистратор Нивес Чулић) друштвена организација „која није поднела пријаву за усклађивање друштвене организације у овај Регистар, у Законом прописаном року, односно до 22. 4. 2011.“ По спроведеном поступку ликвидације, решењем Регистратора БУ – БСЛ 17452/2011 од 20. 6. 2011, у складу са одредбом члана 79. Став 2 Закона о удружењима, ова друштвена организација је брисана из Регистра.

Министарка правде није 2005. Основала Центар за транзиционе процесе. Ову је организацију основала Снежана Маловић која је у време оснивања била генерални секретар Тужилаштва за ратне злочине Србије. Од Тужилаштва смо добили одговор да Јасна Јанковић Шарчевић „није именовано лице у Тужилаштву, није у сукобу интереса и не прима накнаду за свој ангажман у Центру за транзиционе процесе“. Снежана Маловић именована је за генералног секретара Тужилаштва 2004. И ту је функцију обављала до јула 2008. Будући именована, незаконито је 2005. Основала невладину организацију која, гле чуда, тесно сарађује са Тужилаштвом за ратне злочине, на издавачким пословима, јер Тужилаштво, де фацто, видели смо, може да издаје публикације, али није му то у „опису послова“. Стога је тужиоцу Владимиру Вукчевићу и осталим актерима ове нимало сумњиве работе, било најлогичније да, ето, имају у непосредном окружењу, невладину организацију која се бави и издаваштвом. Снежана је Маловић, била пуних шест година у сукобу интереса, с обзиром на то да је 2007. Постављена на функцију државног секретара у Министарству правде.

У благовременим одговорима на питања која смо постављали Тужилаштву добили смо и поменуту констатацију, да координаторка за односе са јавношћу, као овлашћено лице друштвене организације ЦТП, није у сукобу интереса. Остала је прећутана, врло знаковито, чињеница да је Тужилаштво склопило уговор са непостојећом организацијом, ликвидираном у јуну прошле године. Ту је неко доведен у заблуду, на пример Тужилаштво које је мислило да склапа посао са организацијом која постоји. Или је главни тужилац и стерешина ове формације Владимир Вукчевић сматрао да је чак и пожељно да послује са фантомском фирмом, баш као што сматра да је природније гањати јајаре поред живих наредбодаваца. Можда ни једна уговорна страна, уговор је у име Тужилаштва потписао заменик тужиоца Веселин Мрдак, а у име ЦТП Јасна Јанковић Шарчевић, не зна ништа о облигационим односима, те тако Тужилаштво, по слову уговора може од оног ко не постоји да очекује свој лого на публикацији и одређени број примерака те штампане ствари.

Извесно је, дакле, да је реч о недозвољивим авантурама за које највећу одговорност сноси главни тужилац Владимир Вукчевић и то га дисквалификује за посао који ради. Крив је суштински, не по командној одговорности. Баш као и заменик Мрдак. Министарки правде Снежани Маловић препричаћемо оно што је незаконито радила, указати на документе које имамо и на садржај овог написа, иако знамо да редовно чита е – Новине ( „Зашто ме онолико нападају, нисам ја Вук Јеремић…“). Јавности би требало да објасни због чега је улазила у незаконите послове, штавише, зашто их је осмишљавала.

Затражићемо став Савета за борбу против корупције, а питаћемо Фондацију „Фридрих Ебарт“ и одељења ОЕБС за питања ратних злочина и медије да ли је услов за сарадњу невладиних организација са ОЕБС то да су ликвидиране, или је и ОЕБС доведен у заблуду.

Ето, никад човек миран, баш сад пред премијеру дуго очекиваног тужилачког јамба у најави „Устаничка“, целулоидних подухвата измишљених тужиоца и заменика (стварни су били саветници филмској екипи). У збиљи се, за разлику од великог екрана, ових белих дана настављају зимске чаролије. Снег је опет, Снежана.

извор Е-новине

http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/57874-Sneg-opet-Sneana.html