Вести

Овим се побеђује

На недогледној површини панонске реке, с десне стране окићене Фрушком, огледају се, вечно трепћући, небеске лепотице заљубљене у сопствену светлост. Њихово спокојство, повремено, узнемирава срполико окрњена или пуна лопта, која нештедимице расипа бледомлечни посребрени сјај по њеним узнемиреним таласићима.

Јован Јерков; Нови Сад 19.08.2012

***

Прелепо мајско праскозорје и сунчева паљба згасла је ноћно бдење искричавих звездица најављујући нови пролећни благдан, а прве сунчеве зраке оденуло је у најсвечаније рухо. Заведена јутром још буновна врба раскошно опуштених гранчица, као да су кике девојачке, нуди несебично девојанама мајског уранка да их уберу, исплету венчић, оките првим мајским цветом и загазе у огледало воде које, само тога дана, прегрштима просипа најлепше дарове живота – младост и лепоту.

Узнемирене сенице, славуји, голубови и све живо што се креће и не креће добија нови, несвакидашње свечанији изглед, радујући се Ђурђевдану.

На тај велики празник пошао човек да преоре њиву и припреми за сејање бостана. Заустави га докони деда из комшијске куће, подсети на велики светац и исприча понешто о бразди и гавранима, настављајући да дремуцка на басамакама великих врата, осенчених крошњом дивљег кестена. Орао човек, дуго, обишао неколико пута два ланца, а врана и гаврана ниодкуда. У тренутку када је завршавао шесту бразду, појави се непрегледни облак црних ‘тичурина и запоседне баш ту, шесту по реду, бразду. Сети се паор мудрих речи старца:

-Да знаш синко, на коју ти бразду овога благдана, слете вране и гаврани, то твоје поколење доживеће велико зло и невоље!

Истога тренутка покупи човек плуг, дрљачу и брану, убаци у кола и крене према кући. Докони старац још је седео у вратима и само погледом испратио узнемиреног и заплашеног човека.

Ову кратку и мудру причу иприповедала ми је мати на Тудиндан 2006. године по рођењу Хриcтовом.

Јован Јерков; Нови Сад