Вести

Политичара нит за галву нит за реп, као ни рибу!

Какав црни Сартр, каква „Мучнина“, треба прочитати ова два чланка Руже Ћирковић у НИН – у, и осетити гађење и мучнину, о којима Сартр није имао појма (и зато је добио само једну Нобелову награду).

„Божина мрежа“ „Ова влада много богатија од прошле“ НИН бр. 2949; Драган Видаковић

***

За неверовати је какве само небулозе прича М. Дедијер, председник Републичког одбора за решавање о сукобу интереса. Те „нису могли да утврде„, те „ми немамо податке о тако нечему“, те „знате по службеној дужности је тешко доћи до таквих података“, те „нисмо у том правцу ништа радили“. Срамно!

А тек сага о увезаним, повезаним, измишљеним фирмама: прави правцати лавиринт, ланац бескрајних ходника прављен са намером да се забашури, затури, сакрије, избегне закон, сачува укаљани образ. Да се гледа у лице и лаже без икаквог стида и срама. И при свему томе се позивају на законе који су сами за себе правили и са својом безумном већином усвајали.

Те закон не брани, те не зна се како је по закону, те има дилема, те нема дилема. Убеђују нас да вук може и мора да чува овце. Убеђују овце да брига вука за њихово добро нема алтернативе.

Наравно да није тачно „да министри ДОС – а у првој влади нису били у обавези да подносе извештај о својој имовини. А нису имали ни коме.“

Ствари су потпуно другачије. Имали су и обавезу и имали су коме. Пре 2000. потписали су чувени „Уговор са народом“ у коме су обећали све супротно од онога што су урадили и раде и даље.

Своје богатство стечено у борби за демократију и народно добро су требали да представе народу, који је поверовао Уговору, и уз чију су помоћ узјахали на власт и безочно се обогатили.

Да се Милошевић само сетио транзиције и распродаје, да је имао појма о бујици увезаних и неувезаних фирми, законских дилема и осталог, сасвим је сигурно да му родбина не би данас била оптужена за шверц цигарета, већ би продавали минуте државне ТВ или би били уважени преносачи своје имовине на неповезана лица, све по закону, по Европи и демократији.

И можда Србија „није једно од строгих места“ по питањима повезаних и увезаних, али да је у Ужицу лекар, због примања мита од 60 (шездесет!) евра за помоћ око пензије, у Окружном суду у Ужицу осуђен на 2 године строгог затвора сушта је истина.

Србија, дакле, некад јесте строго место а некад није, некима је више од мајке, некима је маћеха. А већина народа је се уопште не тиче.

Драган Видаковић