Вести

Мило Ђукановић

Ко би се надао да ће једном прочитати овакав текст: „Лидер демократске партије социјалиста, Мило Ђукановић радује се што је на чело Србије, коначно дошао аутентични Србијанац. Уверен да ће сада односи Србије и Црне Горе неминовно ићи узлазном путањом, чему ће председник. Николић дати и лични печат.

пише проф. др. Слободан Турлаков

***

Србија је дошла на зачеље, што су је у прошлости водили Црногорци, они што су у Београду покушавали да се представе већим католицима од папе.

Питање црногорске независности завршено је. Оно представља израз демократских воље грађана Црне Горе, коју веома поштујем, рекао је предсдник Николић“.

Много тога казује овај текст. Рекло би се далеко више него недавни избори! Јер да је тада неко из овосрпске власти рекао, да је Србија на зачељу што је воде Црногорци, слика последњих избора била би сасвим другачија! То и јесте разлог што ове речи Мила Ђукановића, нису добила она крила каква иначе имају, а нису размахнута управо што има много оних на које се те речи односе, почев од већине уредника и писаца по електронским и штампаним медијима, па до толиких и толиких одговорних функционера у државној управи, од владара до вратара, који већ годинама сарађају на обострану корист, радећи на успостављању – српског зачеља!

Иначе, г. Ђукановић и ја смо стари знанци, иако се никад нисмо видели у животу. Најпре кад нас је председник Радован Караџић обавестио на Палама, да је Ђукановић, као председник владе ЦГ, својом издашном помоћи у свему и свачему, спасао оне несрећне блокаде на Дрини…, па сам му ја неколико пута, захваљивао што је тиме спасао Републику Српску. Што и сада крајње искрено и с поштовањем, чиним. А други пут, кад смо му 19. феб. 2002, писао поводом извесних несрећних размимоилажења у руководству ЦГ.

Ево тог писма:

Председнику Републике Црне Горе
г. Милу Ђукановићу
ПодгорицаПоштовани Господине Председниче,

Запањен сам, Господине Председниче, да је и у Вашим редовима почело да пуца! Ја који сам само Србин, видим у том пуцању двострану несрећу, даљу несрећу по оба народа, утолико већу што ће тек сад почети замешатељства, која ће само хохштаплерима донети користи.

Наиме, за мене је цела ствар, до сада, била принципијелна. Две државе, два народа, истога корена. Тако смо почели, и не видим никаквог разлога да би требало да буде другачије. У Вашој борби за независну Црну Гору, видео сам кључну корист и за Србију, у смислу рашчишћавања терена, стварање јасних и чистих односа, свак са својим, па, ако и једна и друга страна имају користи, и у неку заједницу. Само људима који су желели да лове у мутном, који су желели да на овим просторима не дође до стабилизације, одговарала је ова садашња Југословија. Коначно, оваква Југословија одговара и Западу, јер ће им тако и тиме увек бити обезбеђена позиција – примирителних судија.

И сад, одједном, као бомба, и у Вашим редовима колебања илити рачуни, за већи лични профит! Чуди ме, да у могућност те и такве профитабилности, нисте од раније посумњали, јер тај човек, са загребачким педигреом, који је вазда нешто изигравао и себе у праве европејце сврставао, није ни самом себи чврст ослонац.

Тек, има једна ствар коју нисам запазио у Вашим ставовима, то јест, никад нисам чуо да сте рекли: уколико не дође до самосталности Црне Горе, да ће она, при сталној тенденцији исељавања Црногораца, једноставно – нестати! Једино би самосталност и независност зауставили тај трагични и опомињући процес, чак би довели до тога, да се и они који су отишли – врате!

Могуће је да нисте смели да изађете са том тезом, због Шиптара и муслимана, али Црној Гори, као националној држави, прети реална опасност од њих и њиховог умножавања, и морало би се једном и на ту карту заиграти. Сад поготову, ако дође до раскола.

Није Вам лако, утолико пре што ће сад сви, као шакали, навалити да продубе и рашире пукотине, и ко зна, да ли је и до сада требало оволико целу ствар одуговлачити.

Југославија је наша заједничка пропаст, утолико већа што, бар са ове стране, нити има глава, нити су на помолу. Све сам го шупљеглавац, хохштаплер, сваки са својом ценом. Никад горе!

Желећи Вам да се провучете кроз све ово што Вам се све спрема и да остварите оно што сте замислили, на корист и срећу оба народа,

Београд, 19. феб. 2002 С поштовањем,

Зачуђујуће, добио сам одговор од председника Ђукановића, 1. марта 2002, бр. 01-772/2; додуше, писан латиницом, као што је и заглавље самог званичног меморандума.

Грб
Република Црна Гора
ПРЕДСЈЕДНИК РЕПУБЛИКЕ
Подгорица, 01.03.2002.године
Бр. 01 -772/2

Господин

Проф. др СЛОБОДАН ТУРЛАКОВ

 

„Господине Турлаков,

Са интересовањем сам прочитао Ваше писмо, од 19. феб. ов. г. Слажем се са добрим дијелом Ваших запажања и оцјена, које сте саопштили у слободнијем стилу. Охрабрује ме чињеница да у Србији постоје људи попут Вас, који цјеловитије и сериозније гледају на процесе који се одвијају у Србији, и у Црној Гори.

Вама очигледно не треба да напомињем да у флуидним политичким ситуацијама на политичку површину исплива много тога, чему никада у нормалним ситуацијама ту не би било мјеста. Мислим и на људе, и на политичке идеје. То је изгледа политичка судбина овог поднебља.

Посебно се слажем са Вама у дијелу гдје говорите о користи и за Србију и за Црну Гору, ако би биле независне, међународно признате државе. И о томе што би се десило Црногорцима, ако тако не буде. Не само гледано из угла који сте Ви фокусирали.

Ипак верујем, упркос околностима, свакојаким отпорима, и проблемима, да ће демократска Црна Гора и демократска Србија, смоћи снаге на прагу новога вијека, да већ једном са балканског крену на европски колосијек. Ја ћу предано наставити да радим на томе, увјерен да то неће бити узалудан посао.

С поштовањем,

Мило Ђукановић, с. р.

За оне који су старији знају о коме је реч, који је онда „искочио“, а за млађе ништа не би значило да се помене његово име, према томе нека остане онако како је било у – оригиналу.

Тек, знанци смо, и ја га као и у ранијем случају, топло поздрављам и захваљујем му на поштеној и мушкој речи, која на жалост, из разумљивих разлога, није одзвонила, како би, иначе, морала и заслужује да одзвони!

Не кажем да бисмо имали веће наде за спас ове рашчерупане и рашчеречене земље Србије, јер је Београд постао саборни центар свакојаког олоша, који се збратимио на парама и пљачки, са српском фукаром, чак тако и толико, да ово већ одавно, од 5. октобра, није више земља Србија. Све су идеологије напуштене и заборављене, сва природна национална хтења непотребне предрасуде, сва памћења прошлости одклоњена, на чијем би се призиву стекла сигурнија и нужна мисао и жеља за обновом Србије, која још од 1. дец. 1918, у разним видовима и шпекулацијама, незауставиво пропада.

Ипак, ово што се у садашњем времену дешава, најгоре је дешавање, које једва да се икада могло замислити.

Дојучерашњи непријатељи грле се и љубе, као да су једва дочекали тај моменат, у интересу Србије! Онај који је пре неколико недеља своју партију прогласио наставком Титове партије, из града у ком су титоисти на челу са њим самим, убијали Србе националисте, сада се прогласио за Србина, „па ма шшта ко мислио“, и сад тај житорађанин, ствара коалицију, са дрипцем, који је пре неки дан имао смелости да каже да ће они удруженим снагама спасити земљу од оних, који су је довели у садашње стање.!

Еј, бре, дрски и неваспитани човече, зар се усуђујеш да овом народу у лице говориш такве лажи! Па ко је ово земљу разбаштинио, ко је толике агенције уводио, ко је слао своје кадрове по свету са титулом „економских амбасадора“, ко је тражио да се најури из министарства финансија државни секретар који је јавно рекао да Динкић захвата из државног буџета колико му прохте, са образложењем да му тиме руши углед у грађанству! У чијем је ресору био др Томица, који се обележио не само оним вакцинама, већ стравичним стањем по болницама широм Србије, и кад је за специјалног саветника за бору против корупције у здравству, за неколико недеља открио 11 –торо који се баве тим „послом“, сместа је отпуштен и по сагласности са просрпским председником!

И све је то знао министар полиције, и не само да никог није ухапсио, већ се сада са тим Динкићем, спрема да оснује владу, нудећи му три ресора, сва три у којима је и до сада харао и пљачкао, министарство финансија и економије, региона и локалне самоуправе и европских интеграција!

Кад је европски комесар, Рикер, дошао у инспекцију, прво с ким је разговарао био је Динкић! Потом са шефом ЛДП-а , па са лидером СНС-а, с којим је чак и ручао! Иако је тај лидер СНС изјавио да ће слобода штампе и медија бити на првом месту у њиховој влади, о том разговору за време ручка, никаква изјава није дата, као ни о осталим, јер су се, тако договорили .са Рикером! Односно, јер је Рикер тако захтевао! Аман, зар и тај што има пропелер на језику, мисли да смо сви ми ван памети, да може и он да нас форта како је потребно његовој дисидентској странци, па, дакле, и сарадња са онима о којима је изјављивао толике оптужбе и клео се, да никад са њима ни у какву коалицију!

Дакле, само власт! Она имфамна, сељачка страст за влашћу, у којој је једини рад – пљачка.

Ми у ту нову, спасоносну власт, не само да не верујемо, ветврдимо да ће она својим недораслошћу постојећој ситуацији, довести до оног трена, кад ће нереди бити једини одушак овом народу. Уосталом, ми ни народу не верујемо. Јер, онај народ који је свакодневни сведок пропасти своје земље и своје будућности, гласа опет, па макар са смањеним учесницима на изборима, за те исте људе, и није заслужио бољу судбину. Не заносите се причом о успеху предизборне кампање, о куповању гласова. Ситно је то. У предизборној кампањи били су наивни само они који су је финансирали! Највећи део пара однели су унуатрпартијски тајкуни!

Отуда нема те медијске слободе која би народ тргао од своје неминовне пропасти. Чак и кад би све знао, новчаник би му остао празан. Кад то схвати, онда ће можда, кажем – можда, дограбити мотку! Не постоји демократски протест, већ само социјални. Од демократије или са демократијом се не живи, већ од рада и могућности рада.

Пре неки дан био је састанак домаћих богаташа у њиховој вили на Дедињу, којима се обратио и председник Николић. Крајње невино и смирено, као да је реч о нечем што се може лако и олако спасити. Где су некадашњи српски богаташи, који су без страних кредита подизали земљу? Тече ли њихова крв кроз жиле њихових потомака?

Неко би већ морао да осети своју уроњеност у родно тле, да буде свестан да се оно мора сачувати и унапредити српским настојањима! Шта вам вреде паре, даме и господо, кад уколико их више скупите, више сте своју рођену земљу ојадили и упропастили. Јесте ли свесни те срамне чињенице?

Помислите о оном шта нам је Ђукановић поручио, да смо дошли на зачеље благодарећи црногорској управи! Он то није пљунуо нама у лице, нама обичним српским грађанима, већ вама, који сте у заједници са њима, ову земљу упропастили. Имате ли стида, или сте и стид продали? Бедно!

Слободан Турлаков