Колунџије
Историјски архив Београда прогласио је тајном информацију о висини хонорара Доријана Колунџије, сина Наде Колунџије, шефице посланичког клуба Демократске странке у Скупштини Србије,
Пише: Иван Нинић, 02. juli 2012
***
кога је држава пре три године поставила за креативног директора церемоније отварања и затварања „Универзијаде 2009“. Строго чувана информација о хонорару Доријана Колунџије не сме бити откривена јавности зато што, како је сараднику Пиштаљке у допису објаснио директор Архива Драган Гачић, у овој државној институцији сматрају „да би се тиме повредило право на приватност, право на углед или евентуално неко друго право лица на које се тражена информација односи“.
Информација о хонорару исплаћеном из државног буџета не би смела да буде тајна, у овом случају поготово и због чињенице да је ангажовање сина високе функционерке Демократске странке у државној фирми коју су водиле њене партијске колеге, пример сукоба интереса. Подсећања ради, манифестација „Универзијада 2009“ финансирана је са око 4,5 милијарди динара из средстава буџета Републике, буџета Града Београда и буџета АП Војводине.
Председник Организационог комитета Универзијаде био је тадашњи министар науке и потпредседник Владе Божидар Ђелић, партијски колега Наде Колунџије. Сина високе функционерке ДС на функцију директора поставило је државно предузеће Универзијада 2009. д.о.о, које је у међувремену затворено. Комплетну финансијску документацију овог предузећа Агенција за привредне регистре је предала на чување Историјском архиву Београда, чији директор је на крају те информације прогласио тајном.
Без намере да улазимо у оцену стручности Доријана Колунџије, сматрамо да јавност има право да сазна који су били критеријуми за избор на место креативног директора као и да ли су при постављењу поштовани прописи, односно да ли је спроведена процедура јавне набавке, а поготово колико је његов ангажман плаћен из буџета који пуне грађани Србије. Ангажман Доријана Колунџије, наиме, био би споран у овом случају – таман да је он једини у Србији способан да обавља ту дужност – само зато што је његова мајка на позицији која би њему могла да обезбеди повлашћен положај. Таман да је он најбољи у Србији, ово државно предузеће требало је да ангажује некога другога, ко нема тако блиске везе са структурама власти. Јер да би било сукоба интереса није потребно да се прекрши никакав закон. Такве ствари се обично раде по закону.
Да није тих блиских веза са влашћу, биографија Доријана Колунџије, иначе ванредног професора нових медија на факултету за уметност и дизајн Универзитета Мегатренд, вероватно би могла бити препорука и за ову врсту ангажмана. Наиме, само за последњих пет година Колунџија је своју радну биографију обогатио ангажовањем на пословима креативног директора фестивала Миксер који организује НВО Миксер, а од 2007. ангажован је и као уметнички директор Киоска, платформе за савремену уметност, коју организује НВО Киоск.
О значају ове две манифестације за земљу најбоље говори податак да су поменуте две НВО у периоду од 2008. до 2011. из буџета добиле дотацие од преко 20 милиона динара, а да су значај тих пројеката препознали и Град Београд, Министарство културе, Министарство за дијаспору, Фонд за заштиту животне средине, Министарство за заштиту животне средине и Општина Стари Град, које су дотирале ове две НВО.
Републички фонд за животну средину, на чијем челу се налази функционер ДС Оливер Дулић је на рачун Миксера уплатио 949.500 динара у јуну 2011. године, а милион динара у мају 2010. године. Овај пројекат Дулић је подржао и преко Министарства животне средине и просторног планирања које је Миксеру дотирало 700.000 динара у мају 2011. Миксер је из буџета Града Београда добио 6,6 милиона динара у 2011. години, а 1,4 милиона динара у 2010. години.
Званична документа Управе за трезор показују да је позамашне буџетске дотације добила и НВО Киоск и то 9.035.592 динара од Министарства културе, за период 2008-2011. године. Ова НВО у којој је Колунџија уметнички директор, узела је учешће у Националној поставци програма Републике Србије под називом „Измештање“ на Прашком квадријеналу, чији је национални селектор од 2009. до 2011. године био управо Доријан Колунџија.
Овај уметник у два наврата је био и директор програма Белефа, манифестације која се такође дотира из буџета. Сарадник Пиштаљке је дошао до податка да је Колунџији 2008. за организацију Белефа у својству уметничког директора исплаћено 287.000 динара, а 2009. године 327.000 динара. У исто време, тачније 2008, Белеф центар је, према подацима до којих је дошао сарадник Пиштаљке, на рачун НВО Киоск уплатио чак 960.000 динара, а што је прокњижено као „промет робе и услуга“. Исте године уметнички директор Белефа Доријан Колунџија реализовао је три пројекта управо преко НВО Киоск.
Киоск и Миксер су у регистру АПР-а регистровани као удружења грађана, односно непрофитне организације. Заступник Киоска који је основан 21.1.2001. године је Ана Адамовић, а делатност удружења је „уметничко организовање и деловање“. Миксер је основан 21.3.2002. године да би се бавио „унапређењем креативног стваралаштва у области културе“, а заступа га Маја Лалић. У уметничким пројектима који се финансирају из буџета заједно учествују Доријан Колунџија, Ана Адамовић и Маја Лалић.
Пише: Иван Нинић
Извор: http://pistaljka.rs/home/read/243
***
Da je SRBija pravna drzava, a po ovoj informaciji znamo da nije, ovakvo bezakonje nebi moglo ni da se dogodi. Zato javnost ima puno pravo da zna pravu istinu o visini honorara Dorijana Kolundzije, sina Nade Kolundzije – sefice poslanickog kluba Demokratske stranke u Skupstini SRBije, jer to nije i ne moze biti nikakva drzavna tajna, a SRBija nije i ne moze biti nicija privatna prcija!
Tamo gde se nesto krije, tamo postenja nema, a nas mudri SRBski narod kaze „gde suska nesto ima“. Zato ovaj dim koji se sada vije iz Istorijskog Arhiva grada Beograda nagovestava veliku vatru koja moze pod udarom povoljnih politickih vetrova da se rasplamsa u pozar velikih razmjera i korupciju koja ce samo potvrditi da sadasnje drustveno politicko uredjenje SRBije, ne odgovara mentalitetu Srba i njihovim potrebama.
Pored Svetosavske drzave i drustva koja je mogla uspjesno da se stvori poslije promjene komunistickog rezima u pseudo demokratiju, dobili smo laznu demokratsku drzavu u kojoj mala i odabrana elita „politicara“ poput vampira svakodnevno pije krv gradjanima SRBije. Koliko ce takvo vampirsko stanje u SRBiji da traje zavisi od njezinih gradjana koji trebaju na sledecim izborima jednom za uvijek da rasciste sa takvim „politicarima“ ili bolje receno lopovima na vlasti!