logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Друштво    Аутор: Проф. др. Слободан Турлаков    861 пута прочитано    Датум: 30.06.2012    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Са прославе 170 година САНУ, Ђукић-Дејановић, Тадић, Хајдин и Патријарх

Требало би да положај председника Српске академије наука и уметности, задовољава све амбиције и све жеље за уважењем околине садашњости а и историје у будућности.

пише  Проф. др. Слободан Турлаков, 29. јуни. 2012

***

Из те констатације требало би да произађе и жеља и потреба оног који се домогао те почасти, која се зове председник САНУ, да својим радом у још већој мери подигне ауторитет и значај тог места, и да тако и тиме прида и себи још већи значај, и у садашњости и у будућности.

Истина, садашњи председник проф. др Никола Хајдин има ту срећу што ће се његов силазак са тог највишег цивилног трона, по сили природе, поклопити и са силаском са животног трона, тако да неће имати прилике да доживљава многа – људски нормалне стресове – посматрајући шта раде његови наследници од његовог „дела“, као што су на пример, посматрали и доживљавали, Дејан Медаковић, Душан Каназир, Александар Деспић и др. живећи известан број година после силаска са председничког трона.

Дејан Медаковић чак и да чује од свог директног наследника, Николе Хајдина, да ће он растеретити САНУ од свег оног што је била Медаковићштина!, а што ни сам пок. Медаковић није знао да постоји.

Наша народна пословица: „По јутру се дан познаје“, лепо се и тачно потврдила у случају Николе Хајдина, већ и по овој његовој првој јавној изјави, утолико пре и више, што Хајдин, са својим „флигил ађутантима“, сматра да растерећује САНУ од речене Медаковићштине, свим оним што ради и раде, мада би, по њих саме и сећање на њих, као руководство САНУ, било далеко боље и саветније ,да просто – ништа не раде.

Јавности је познато да се академик Василије Ђ. Крестић једини бави „радом“ садашњег руководства САНУ, поштено, одговорно и истрајно, на велику жалост и огорчење, једини, крај толиких академика и дописника, који све то виде, и ко зна из којих се опортуних разлога, праве невешти, и ћутањем одобравају све оно што се данас, већ годинама, ради у тој највишој српској научној установи.

Ових дана, по ко зна који пут, огласио се опет проф. Крестић, у часопису „Печат“ да укаже на управо скандалозне „манифестације“ рада актуелног руководства САНУ, под недвосмисленим и отвореним насловом „РУКОВОДСТВО САНУ НЕ ЗАСЛУЖУЈЕ ПОВЕРЕЊЕ АКАДЕМИКА“! На жалост, иако је проф Крестић устао у одбрану части, имена и дужности академика, ни један се није огласио, ни поводом тог опомињућег и аргументованог чланка, баш као ни на скоро одржаној Скупштини САНУ, од 7. јуна ов. г…. сем дописника проф. Др Часлава Оцића, који је низом аргумената оспорио тражење Хајдина и његове екипе, да се поништи одлука о оснивању Института економских наука САНУ, донесена једногласно на Скупштини САНУ 9. јуна 2011. Кад се зна да је САНУ државна установа, и да је она, као таква, проследила Министарству просвете и наука, одлуку САНУ о оснивању поменутог Института, с молбом да је усвоји, и да је то Министарство као надлежни државни орган ту одлуку усвојило и проследило Влади Републике Србије да је и она усвоји, онда се јасно види колико је руководство САНУ крајње неодговорно, да не кажемо, и неозбиљно, кад се оно одлукама своје Скупштине такорећи игра са државом, али, исто тако, да и та јадна држава нема потребу да заштити свој ауторитет, и устане у његову одбрану.

Јер, шта би се десило, да је, којим случајем, Влада Републике Србије била ажурнија у својим обавезама, и да је одобрила, у крајњој инстанци, оснивање поменутог Института, како би се у том случају понашало руководствоо САНУ, да ли би се усудило да тражи, као што сада тражи, да се одлука о оснивању тог Института, после годину дана, једноставно укине! Да ли је оно, то руководство, свесно, да је покренуло читав надлежни државни апарат да се бави одлукама Скупштине САНУ, и да потом, као у каквој дечјој игри, изјави „пуј пике – не важи!“ Имали то игде, у било којој држави, која хоће и бива – држава!

Писац ових редова, иза свега тога, види Хајдинов дежурни цинички смешак, којим он, иначе, руководи срдницама седницама у САНУ, једну недефинисану али изазивачку гримасу, свестан да се мртво море чланства САНУ, неће огласити и оспорити било какав његов цинизам! То не само да је недопустиво, већ је и срамотно, до зла Бога! Јер, годишње Скупштине САНУ, нису седнице Месне заједнице, већ скуп признатих највећих и доказаних научника, који имају обавезу да својим радом правдају своја висока научна звања и част њиховог признања.

Отуда, колико год да осуђујемо понашање председника и његове камариле, ми у још и ригорознијој мери осуђујемо вишегодишњи мук академика, који све то одобравају и верификују! Господо, академици и дописници, то је неопростива срамота, за коју сте ви дужни, ако и мало држите до своје части, да је спасавате, већ и у име српског народа који у вама гледа, према вашем понашању, оно што нисте, а што ви , на жалост, мислите да јесте.

Један искрени и поштени циник, пре неки дан, у емисији „Ћирлица“ на „Срећној ТВ“ је рекао: „Неки су плаћени да буду интелектуалци и да седе у САНУ. Хоћемо ли МИ да их покренемо, да КОРИСТИМО њихов потенцијал?“

Међутим, ви, господо академици, као да сте се уплашили од ове жеље да будете покренути и да се користи ваш (протоколисани) потенцијал, и доносите брже боље решење, да своју одлуку о оснивању Института економских наука САНУ, укинете, како се не би спречило ваше, благо речено – спавање!

Требало би сад, коначно, разјаснити о чему је у ствари реч.

Професор Крестић у свом помемутом чланку, таксативно је поменуо седам одлука било Скупштине било Руководства САНУ (Извршни одбор Председништва САНУ), које је председник Хајдин са својим „флигел ађутантима,“ једноставно укинуо! У тим укинућима, играла је веома важну и подстицајну улогу, и бивша „управница послова“ САНУ (са платом од преко 2.000 евра месечно!), која је, по ономе што је јавно изнео проф др Ч. Оцић, имала важног удела чак и у избору неких чланова и дописника САНУ! Како, том сам Бог зна. Уосталом, као што имају важног удела и чланови тзв. Крунског савета (са, како је не једном писано, 420 година партијског комунистичког стажа!), при избору Руководства САНУ! Како, то ни сам Бог не зна, али они, од којих су неки и академици, вршљају по САНУ, поготову кад се ради о антисрпским одлукама!

Просто фантазија, коју ни Рипли није стигао да забележи! А вероватно, ни да појми! Коначно, тако нешто треба замислити. Савет непостојеће круне, коју су, и кад је постојала, комунисти оборили, међу којима се налазе и чланови поменутог Савета, помоћу једне анонимне управнице послова САНУ, (а ко зна, можда је била лепа и заводљива!) ради шта хоће, па чак успева и да инаугурише Руководство САНУ! Како и којим „средствима“, то је незамисливо, али о томе се јавно прича, не само у САНУ.

Међу укинућима, једно од најдрскијих, па и најбезобразнијих, био је, не само, покушај, да се ревидира Закон о САНУ, у ком јасно пише да се та вековна установа, зове Српска академија науке и уметности, да би је речена управница, ради краткоће у писању, ослободила речи СРПСКА, да би се, сем на почетку неког акта, на ком је поштован закон у погледу назива установе, у осталим поглављима изостављала реч СРПСКА, и писало само Акаедмија наука, па се и сам председник Хајдин, потписивао испод тако редукованог наслова! Дакле, и њему и његовој управници послова, сметала је реч СРПСКА, што је колико недопустиво, толико и провокативно антисрпски.

Одиста, замислите, г. Хајдин, кад би Ваш колега у Загребу редуковао наслов Хрватска академија знаности и умјетности у – Акадмија знаности и умјетности! Шта би му се десило! Чак и физички! Он не би смео ни на улицу да изађе!

И против тог атака неуморни и вазда дежурни проф. Крестић, морао је да делује, па је на једвите јаде враћен Српској академији уметости и наука, њено српско обележје!

Али, зашто, опет проф. Крестић. Где сте ви, господо Срби – академици?! Или је у тој САНУ, још једини Србин – проф. Крестић?! А шта ће бити кад њега више не буде! Хоћете ли и ви нестати? Или ће Српство, по потреби тајних шефова САНУ, из њеног наслова, нестати! Сигурно.

А сад да се осврнемо на оснивање неоснованог Института економских наука САНУ, који је 9. јуна 2011 једногласном одлуком своје скупшине, САНУ и основала, да би сада, 7. јуна 2012, на предлог истог Руководства, та одлука анулирана већином гласова. При чему, уопште се није улазило о суштини потребе тог Института, већ је он скинут са дневног реда јер је његово оснивање, наводно, у супротности са Законом о САНУ и његовог Статута!

Иначе, иницијативу за оснивцање тог Института покренуло је Одељење друштвених наука САНУ, чију је потребу, уз све нужне пропратне административне радње, обавио по одлуци Одељења, дописни члан проф. др Часлав Оцић. Основна идеја била је да високостручни чланови САНУ, својим радом у том и таквом Институту, помогну држави да се извуче из кризе, у коју је упала, не само последицама светске економске кризе, већ и дилетанским и аматерским радом постојећих државних економских фактора у државној управи. Не може се боље и ефикасније укључивање САНУ замислити, у часу кад се тражи помоћ сличних иностраних институција и експерата за решење или ублажење постојеће и наступајуће кризе! Тиме се, шта више, САНУ из статуса посматрача, појављује као организовани и акциони фактор од немеривог значаја и учинка, што се од ње, по природи ствари, и очекује.

Неко је, који је лично и статусно, заинтересован за даљу пропаст државе а у сопстевну корист, а који стоји иза Руководства САНУ, укочио целу ствар, што је, са становишта планиране и стварне добити, чисти криминал, подложан државној интервенцији у најригорознијем виду и облику. Биће да и иза државне неинтеревнеције стоји опет тај и такав „неко“ и највероватније ће све остати по старом, док држава не постане – банкрот, што се уосталом већ пуну деценију жели, омогућава и спроводи.

Тешко је разумети позицију руководства САНУ, писац ових редова лично је нарочито погођен њом, с обзиром да је пријатељ генералног секретара САНУ, кога је јавно молио да поднесе оставку и да не учествује у тим антисрпским пословима, и тако спасе и свој допринос српској култури, који је велики и трајан. Поготову је тешко разумети положај председника Хајдина, који непрестано говори да је он спасао САНУ од уплитања у тзв. дневну политику. Ми то не само да не разумемо, већ мислимо да је и непоштено. Јер од успешности дневне политике зависи, у крајњој линији, и опстанак САНУ. И с тога је она дужна, да се са свим њеним силама бори за ту успешност, па дакле и за свој опстанак.

Међутим, у хартијама проф. Оцића, има један застрашујући податак. Наиме, да се ради на томе да се САНУ приватизује, како би се њене огромне некретнине докопали они, који су се на сличне начине докопали и осталог српског богатства! И сам наговештај, ма и у најмањој и једва приметној видљивости, такве криминалне акације, морао би узбудити читав српски народ, а камоли ако је нешто стварније и конкретније. Но и то ће се видети.

Тек, ми бисмо хтели да подвучемо да је председник Хајдин лично умешан у ту озлоглашену „дневну политику“; и изградњом оног мастодонта од моста на Сави. И то не само што је он као човек и као Србин, морао да спречи, не само у овом тренутку, толике издатке за једну такву грађевину, која ће читаве будуће генерације Срба, оптерећивати у отплаћивању узетих кредита.

Ту скоро, неки „снајперски стручњак“ огласио се са тврдњом, да би се са једном снајперском пушком, са десетином метака, успело да пресеку држачи моста, и да би се он сурвао у Саву! А да не говоримо о неким могућим бомбардовањима, која би још лакше и сигурније то сурвавање омогућила.

Но тај мост није споменик ни г. Хајдину, ни г. Ђиласу и његовој власти, већ једна потенцијална опасност, коју не треба једноставно пренебрегнути. Сем ако не служи задовољењу „извесном циничном осмеху“… и још по нечијој користи…

Слободан Турлаков

 

 




8 коментара у вези “Шта хоће председник Хајдин?”
  1. Сви текстови г. Турлакова: http://www.novinar.de/author/s-turlakov

  2. Ne znam da li je Hajdin jos uvijek ziv, ali za vasu informaciju gospodon Hajdin nije Srbin nego Jevrej.
    To sto je Jevrej samo po sebi ne znaci nista lose, ali posto su danas vecina Jevreja antihriscanski orjentisani i pobornici talmudizma, onda to sto je Hajdin Jevrej govori veoma mnogo.

  3. Хвала г. Цејовићу, све сте нам укратко казали. Па ту Хајдину није место, јер та наша (српска)национална институција има задужење да ради у корист српске нације и да је унапређује, а не да ради по неком глобалистичком рецепту, који уништава национална и традиоционална обележја, што Хајдин отворено ради. Цела српска јавност треба да се ангажује и да тражи од Хајдена да се уклони, НЕ зато што је Јеврејин, НЕГО зато што отворено ради против најосновнијих принципа САНУ.

    Укидање Института економских наука врло јасно показује да Хајдин ради против Српства, и ради за непријатеље човечанства, а то је Међународни монетарни фонд. Они су ти, који су и овога пута, искористили везу са Хајдином и укинули тај Институт, јер они не желе да Србија решава своја економска питања, већ они, ММФ, са њиховим програмима кредитирања, и тиме пљачкају српску државну економију. Они су ти који су нашли свог послушника да ради у њихову корист, а, свакако, на штету Србије.

    Хајдин је штетан на положају на коме се налази, јер његова припадност спречава отворену дискусију и сарадњу. Врло је познато у свету после Другог светског рата да свака таква супростављања се тумаче и сва реакција супростављања напада као антисемитизам, што је највероватније у памети и других академика, и то је што ствара њихову ћутњу. Не треба тумачити њихово ћутање као одобравање, него као страх.

    Доста је писано о Хајдину, и треба га заштитити од даљих срамоћења и затражити од њега да се часно повуче, како би ускратио штету коју чини на месту где му није место.

  4. Gospodine Milenkovicu, ja sam Cejovic, C kao cackalica, Cacak, ili ca-ca-ca. A sada malo o ovom “akademiku” i velikom “Srbinu” Hajdinu.

    Gospodin Hajdin radi svoj posao, od njega se ne bi moglo nista drugo ni ocekivati. Takvi paraziti, koji se kao strani elementi uvucu u jedno hriscansko drustvo i nagrizaju ga iznutra su mnogobrojni i u nasoj a i u istoriji mnogih hriscanskih arijevskih naroda.

    Ali Hajdin i njegovi nisu tu toliko bitni, koliko su bitni oni koji su ovog gospodina doveli na celo srpske akademije nauka i umjetnosti.

    Srbi su najtolerantniji narod na kugli zemaljskoj i pripadnik svakog naroda i svake vjere moze u Srbiji da se afirmise, mnogo vise nego ijedan Srbin i pravoslavac.

    Srbi nikada Jevreje nisu gonili, jer Srbi nikada nisu imali kompleks nize vrijednosti od talmudista. Za jednog Srbina je ispod casti da goni bilo koga zbog njegove vjerske ili etnicke pripadnosti.

    Normalno je da se u jednoj zemlji za predsjednika jedne akademije nauka i umjetnosti bira pripadnik naroda cija akademija nosi ime.
    Dakle, normalno bi bilo da predsjednik srpske akademije nauka i umjetnosti bude Srbin. Isto tako je normalno da predsjednik njemacke akademije bude Njemac, ili izraelske da bude Jevrejin.

    Da li ima tog covjeka koji bi i u snu mogao da pomisli da bi predsjednik izraelska akademije nauka i umjetnosti mogao biti Srbin.

    Cak i pokojna Mileva Maric, koja je tvorac teorije relativiteta, da vaskrsne i da dodje u Izrael, ne bi bila izabrana za predsjednicu te akademije, iako je opste poznata stvar, da je jedan intelektualni lopov i vrlo los fizicar po imenu Albert Ajnstajn, na teoriji koju je razvila njegova srpska supruga napravio svjetsku karijeru.

    Hajde da kazemo, kada bi Nikola Tesla bio ziv i recimo zivio u Njemackoj, uzeo njemacko drzavljanstvo, integrisao se u njemacko drustvo i iskreno volio tu zemlju i narod, pa da je jedan takav genije bio proglasen predsjednikom njemacke akademija nauka i umjetnosti. To bi mogao da razumijem, jer jedan je Nikola Tesla a i Njemci znaju da cijene ljude od kvaliteta.

    Ali koji je faktor ovaj Hajdin???
    Kakav je to intelektualac, ko je u svijetu cuo za taj kapacitet.
    Da se kladim da cu ovdje gdje zivim naci barem petoricu Srba koji su veci strucnjaci u svojim profesijama od tog Hajdina.

    Gospodin Hajdin je izabranm za predsjednika te akademije, zato sto je bio okruzen masonima. Njega su masoni izabrali na tu poziciju a opste je poznata stvar da je srpska akademija nauka i umjetnosti masonska organizacija i da su skoro svi njeni clanovi masoni.

    Pogledajte vi sastav te akademije, pa tu nema petorica intelektualaca, oni su antiakademici i antiintelektualci, to su jedne najobicnije budale.

    Izvanredna je stvar sve to sto se desava sa njima, neka se izublamiraju do kraja, vrijeme je da srpski narod sazna kakva nam je akademija.

    Srpski narod bi trebao da napravi svoju paralalnu akademiju nauka i umjetnosti, da pokupi jedno pedeset stvarnih strucnjaka i intelektualaca i da stvori istinitu akademiju nauka i umjetnosti.
    To bi se moglo uraditi vrlo lako, ako neko zeli ja se sam prijavljujem da budem u organizacionom odboru za stvaranje istinite srpske akademije nauka i umjetnosti.

    Pa ako se ona stvori, moj bi predlog bio da po hitnom postupku ta akademija organizuje jednu antimasonsku izlozbu u Beogradu i recimo javno paljenje bezboznicke i antihriscanske literature, naprijer na nekom velikom trgu u Beogradu.

    Tu bi mogli da nalozimo djela Karla Moroseja Marksa, Frojda, Darvina, Zizjulasa itd.

  5. To lozenje destruktivne literature bi mogli nazvati “duhovnom dekontaminacijom” i na tu priredbu bih pozvao ambasadu USA, ambasadu Izraela, beogradskog rabina-koji bi nam kadio dok bi mi palili, mister Bajdena, naseg poznatog prijatelja Veslija Klarka, Zorza Sorosa a kao pocasnog gosta sa specijalnim upaljacem pozvao bih gospodina Hajdina, kojemu bih obukao majicu na kojoj bi napisao “recimo ne fasizmu”.

  6. Господине Чејовићу, па Ви сте предложили феноменалну идеју. Стварање Српске Академије, да ли би је назвали паралелном, или ПРАВОМ, био би одговор овом ругању на Институцију, која је увек била понос српског бића. Припадност масонима у Србији, а и у свету је истоветно припадању мафије, јер кобајаги треба да вас уважи као припадника елите, а уствари припадници те групације делују паразитски, јер у суштини определили су се тој опцији користи ради. Некима упали, а неки остану као најобичније пришипетље.

    Ваша бриљантна идеја може да се прошири и на нашу Српску Праславну Цркву, где поред тога што су неки масони, они који се бави тим заносом су истовремено и паписти. Поставити право Светосавско вођство у СПЦ је од огромне потребе, како би зауставили расуло у којем учествују ови који су увели јерес, и поносе се екуменизмом.

    Имаћете велику подршку и помоћ ако кренете у рехабилитацију САНУ.

  7. Od vojske, policije,SANU do crkve, SRBi vise nemaju ni jedne institucije koja nije uprljana, i koja nije izdala SRBe i SRBske interese.

    Vojska svoje izdajstvo SRBstva pravda politickim rukovodstvom od kojeg ceka naredjene da “krene” u oslobodjenje i ujedinjenje Srba i srbskih zemalja, a takvo naredjenje nikad nece doci; policija svoje izdajstvo u zastiti bezbednosti gradjana Srbije, i svoju vezu sa mafijom svaljuje na pojedince iz svojih redova, SANU svoje izdajstvo nauke na koju se poziva pokriva “naucnim” radom, a crkva sa “patrijarhom” Irinejem na celu svoje izdajstvo Boga i SRBstva pokriva ekumenizmom, papizmom, globalizmom, pacifizmom itd.

    Takvo stanje vodi u gradjanski rat, jer SRBi pravi ako zele da prezive i opstanu na pozornici zivota kao narod trebaju i moraju da razmisljaju o zastiti svojih SRBskih interesa i putem revolvucije, jer mirenjem sa ovim sadasnjim zlom izdaje vodi u nestanak SRBa i SRBije!

  8. Vojska Srbije ne postoji.Sve kasarne su pretvorene u javne nuznike jer Srbija nema gradske toalete,pa je narod u nuzdi zasr…celu Srbiju.U nizu izdajnika koji su podrzavali Tadicevu kampanju bio je i Patrijarh.Ako znamo da Patrijarh zna ono sto i zastranikovcka zna a prema verskim i moralnim zapovestima takve Pismo anatemise pa su izgleda Patrijarhove podrske sinagoga,gubitnika i neprijatelja srbskog naroda odnekuda diktirane a ne po savesti.Tadic je uklonjen,za sada,jer Amerika nije bila spremna,nije imala novog jahaca za Srbe.Nasi crkveni poglavari se jos uvek nadaju da narod moze da trpi njihove lopovluke i javasluke.Uzdaju se u bezboznost naroda koja je delo i videlo SPC,jer se narod u siromastvu odbio od crkve zbog visokih crkvenih usluga za koje zasigurno znaju da zavrsavaju u privatne dzepove a ne ostaju crkvi.Crkveni poglavari su vesto povezani sa mafijom i politicarima u svakom gradu,narod takodje koliko i kome je potreban.Patrijarh im daje primer,pa otuda i njihova bahatost po celoj Srbiji.Postenom Srbinu jedino preostaje da se golim rukama bori za svoj dom i svoju porodicu i da uz Boziju pomoc rastera zlo iz Srbije.Korupcija u Srbiji je prevazisla svojevremenu mafiju Italije.Svaki shonja u policiji,bolnici,skolama,fakultetima,opstinama je korumpiran..ima svoju cifru.Razvijen je mafijaski sistem od komsija,prijatelja,rodjaka,od onih u koje ste se kleli,od naroda koji se ni stokom vise ne moze zvati.Zato nije dovoljna politicka smena,treba i crkvu procesljati da ne krivotvore po narodu,da se ocisti korov i u najmanjim selima,jer ga tamo ima ponajvise.Da se preispita privatizacija i poreklo imovine,da se mafija ukloni iz ekonomskog,politickog,crkvenog i javnog sektora Srbije,da se uvede zakon i kaznene mere za moralno propale gradjane Srbije…Posla ima za patriote i postene vodje i narod koji voli svoju zemlju ali tek posle obracuna sa mafojim i izdajnicima.Svako od nas zna ko su a znamo im i ciji su i kako im se deca prezivaju.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo