Благодатни огањ и освешатана водица доказ благодати Православне Цркве!?
Црква се суочава са два проблема: са једне стране, ту је сатански изум – екуменизам, а са друге стране је душегубни фанатизам, који врло могуће може довести до застрашујуће хуле и јереси и помрачења истине.
Православље живот вечни, 26.јуни 2012
+++
Плашимо се и бежимо и од једног и од другог. Не смемо скретати ни лево ни десно. Ходимо средњим и „царским“ путем, који је пут чистог православља које зна када да се заштитити акривијом, а такође зна да се и икономија не забрањује.
УМЕСТО УВОДА – О ФАЛСИФИКАТУ ОЦА ПЕТРА ДРАГОЈЛОВИЋА
Имајући пред собом текст оца Епифанија из књиге “Две крајности: Екуменизам и зилотство”, не можемо а да не споменемо да је овај савремени богослов наше Цркве био превише злоупотребљаван од стране оних који су преводили делове његове књиге на српски језик. Отац Епифаније је светоотачки изобличио стварање расколничких, тзв. старокалендарских групација, и преводиоци на српски језик, који потичу пре свега из средина заражених јересју екуменизма, користили су делове текста који се односе на изобличење раскола и заблуда грчких старокалендараца. Други део његовог богословског огледа они су свесно или несвесно пренебрегли. Кад кажемо “несвесно”, мислимо на оно што је то учињено на порталу манастира Лепавине, где је писмо оцу Никодиму осакаћено, а само прва половина његова је објављена; када кажемо “свесно”, мислимо на осакаћени превод писма оца Епифанија једном другом монаху, оцу Теодориту, које је узето из исте књиге. Ову другу кривотворину је учинио отац Петар Драгојловић из Митрополије црногорске који је превео писмо оцу Теодориту без важних делова који нису одговарали његовој богословској концепцији.
Осим изобличења расколничког старокалендарства у Грчкој, у истој књизи отац Епифаније Теодоропулос изобличава “сатански изум- екуменизам”, како то стоји у енглеском преводу његовог дела, или у руском “покретани ђаволом – екуменизам”. Зашто наши преводиоци једну опасност за Цркву која је покретана ђаволом, сматрају незанимљивoм за превођење? Труд оца Петра био би хвале вредан да се бавио свим главним питањима којима се бавио и о. Епифаније. Дакле:
-старокалендарским расколом
-екуменистичком јересју
-могућношћу употребе 15. канона Цариградског двократног сабора којим се престаје са помињањем архијереја који је упао у јерес.
Нажалост, о. Петар се у свом преводу бавио само трећином проблема, тј. само старокалендарским расколом. Можда се његово резоновање види у следећим речима којима оправдава непревођење читавог писма:
-Други делови овог писма, који се баве календарским и неким другим питањима, нису од толиког значаја у нашој црквеној данашњици, те смо их само негде и узгред поменули.
Претенциозност избора превођених делова и разлог зашто је он изабрао то што је изабрао откривају нам тек његове “фусноте” које су дугачке скоро толико колико и сам превод. Отац Петар је желео овим преводом да опонира владици Артемију, али је очигледно својим избором из дела оца Епифанија упао у сопствену замку, постао сличан секташима који ваде једну идеју из Светог Писма, извлаче је из контекста, преформулишу или релативизују значај, да би неку своју фикс-идеју спровели у дело. Са друге стране имамо и недавни интервју владике Артемија где он износи ставове, малтене идентичне са ставовима оца Епифанија.
Најбитнији део који о. Петар “не преводи” (и то два пута у свом преводу) односи се на употребу 15. канона Цариградског сабора. Владика Артемије је на основу овог канона престао да помиње патријарха Иринеја због јереси екуменизма. Отац Епифаније на више места у разним писмима истиче како је ово правилан начин борбе против јереси у Цркви, па и похваљује оног који на тај начин престаје општење са патријархом-екуменистом и каже да такав “не треба да буде суђен од других због тога.”
“…ти не желиш да помињеш патријарха? Ти можеш тако да поступиш према 15 канону Двоктратног сабора, али ти нико не даје право да се оделиш од Цркве”
Атина, 22. јул 1971.године
Отац Епифаније рођен је 27. децембра 1930. године као Етеокле Теодоропулос. Од своје пете године присуствује свим службама у цркви, пости и пропрема се за Свето причешће као одрасла особа. Године 1949. одлази у Атину и уписује Теолошки факултет Универзитета у Атини. Одбија студије у иностранству желећи да постане монах. Године 1956. рукоположен је у чин ђакона, чекајући да, према Канонима, наврши 25 година. Поново, у складу са Канонима, у тридесетој години бива рукоположен у чин свештеника. Објављује и “Отворено писмо Васељенском Патријарху” 1965. године и цели свој живот остаје један од највећих критичара екуменизма. Више пута му је предлагано да постане епископ, али је он ту част одбио. Године 1986. објављује књигу “Две крајности- екуменизам и зилотство” која критикује и екуменизам и старокалендарце. Договоривши своју сахрану и духовно се припремивши, старац Епифаније уснуо је у Господу у 58-ој години живота, 10. новембра 1989. године.
Послушајмо сада шта отац Епифаније заиста каже:
Писмо блаженог Епифанија Теодоропулоса о екуменизму и расколничком зилотизму старокалендараца (Из књиге: “Две крајности-екуменизам и зилотство”)
+++
Прошло је више од месец дана како сам добио твоје писмо. Због великих обавеза касним са одговором и молим за твоје разумевање.
Укратко ћу одговорити, са обећањем да ћемо се вратити на оно што би, по твом мишљењу, захтевало додатно разјашњење.
Пре свега, драги мој оче Никодиме, обавеза ми је да те упознам са горком истином, која ће ти, вероватно, звучати парадоксално и чак те много изненадити. До сада сам, икономије ради, избегавао да формулишем своју позицију или сам је изражавао у скривеним терминима. Међутим, како су ствари отишле толико далеко, да се поједини људи, којима се, нажалост, увукао страх у кости, придружују старокалендарцима и постају жртве безобзирне пропаганде против Цркве, дошло је време да се каже истина, директно и безрезервно.
Дакле, оче Никодиме, сви они који, из страха од екуменизма, прелазе код старокалендараца, ништа не добијају, сем што бежећи од једне јереси, падају у другу. Наравно, они нису свесни да су пали у јерес, али то ни на који начин не мења стварно стање ствари.
Немој да мислиш да сам неправедан или да преувеличавам. Доказаћу ти да су моји аргументи истинити. Молим те обрати пажњу.
Шта је то јерес, драги оче Никодиме? То је изопачење вере! Шта је то изопачење вере? Да ли је то кршење догмата? То је такође кварење вере, али не и само то. Изопачење вере је и уздизање на ниво догмата и онога што не представља догму. Другим речима, ако неко учини неку споредну ствар- чак и добру- верском догмом, и постави је као услов спасења, онда тај неко аутоматски постаје је-ре-тик!
Хоћеш ли да ти наведем пример? Ево – чувени јевстатијевци! Шта су они урадили? Да ли су прекршили неко верско начело? Које? Можда неко о Светој Тројици? Можда о две природе Господа? Можда о Анђелима? Можда о ђаволима итд.? Не! Они нису прекршили ниједну догму.
Али, шта су онда урадили? Они су на ниво догми, које су услов за спасење, ставили другостепене ствари: безбрачност и уздржање од меса. Црква каже да, иако су ове две ствари добре, свете и похвалне, оне НИСУ услов за спасење. Оне НИСУ догмати вере. „Не!“ – бесно су викали јевстатијевци. – „Они, који се не уздржавају од брака и од употребе меса, НЕ МОГУ да се спасу!“ Шта се догодило након тога? На Гангрском сабору Црква их је прогласила јеретицима и изрекла низ анатема против њих.
Драги оче Никодиме, једнообразност прослављања празника лепа је и света ствар (иако никад није у потпуности провођена у Цркви), али, то НИЈЕ догма вере, то НИЈЕ услов спасења.
„Не“, вичу старокалендарци. „Због нарушавања јединственог календара (питање: Да ли је Црква ИКАДА у потпуности поштовала јединствен календар?) Црква је остала без Божије благодати и Свете Тајне су ИЗГУБИЛЕ ДЕЈСТВО (слушај и ужасавај се!) и, наравно, новокалендарци су остали без благодати Божије, значи, и без могућности спасења“. (!!!)
Та страшна тврдња, брате Никодиме, ствара ужасну јерес и хулу на Духа Светога. Ти несрећници су питање календара и прослављања празника уврстили у догмате вере и прогласили за услове спасења!
Наравно, нико не сматра да је постојање два календара у Православној саборној цркви нешто добро. Лоше је, веома је лоше, што је дошло до промене календара. Али је потпуно недопустиво да календар сматрамо догмом и да валидност Светих Тајни и спасење зависе од њих. Старокалендарци су могли да наставе да се придржавају старог календара, а да при том чувају јединство са Црквом. То не би изазвало никакву опасност. Уместо тога, они су одступили од Цркве због страха да не буду лишени благодати и спасења!!!
Не желим да игноришем чињеницу, да има и оних старокалендараца који нису прихватили овакву хулу, али какве користи, ако ту има оних других, који су заправо и њихове вође, који подржавају овакве јеретичке ставове?
Сада послушај разговор који сам имао са једним младим човеком који је пришао старокалендарцима:
Ја: Зашто си се оделио од Грчке Цркве?
Он: Да не бих био у заједници са јеретицима екуменистима.
Ја: Да ли су сви грчки епископи екуменисти?
Он: Не, не! Али они су у заједници са патријархом-екуменистом. А ја не желим будем у заједници са онима, који су у општењу са јеретицима-екуменистима.
Ја: Да ли верујеш да је календар догма и да су новокалендарци лишени благодати и да морају поново да приме миропомазање као они који се преобраћају из јереси?
Он: Боже сачувај! Ја уопште не верујем у то безумље старокалендараца. Њима сам пришао само да бих избегао чак и индиректну заједницу са јеретицима-екуменистима!
Ја: Али ти ниси избегао заједницу са другом јереси, обзиром на тврдњу старокалендараца да је реформа календара Цркву лишила благодати. То није обично безумље, како си ти то назвао малочас. То је најужасније богохуљење и јерес.
Он: Али, ја не верујем у те ствари!
Ја: Па ипак ти си у заједници са онима који у њих верују!
Он: Шта сам друго могао? Због принципа икономије, присиљен сам то да толеришем..
Ја: Добро, зашто онда због принципа икономије, ниси трпео грчке епископе, који опште са патријархом?
….нема одговора…
Ја: Видиш како си запао у противречност? Признајеш да су већина грчких епископа православни, а ипак избегаваш заједништво са њима зато што они помињу патријарха. На тај начин, ти не прихваташ заједницу са екуменистима, чак ни индиректну, али прихваташ директну заједницу, веома директну, са људима који проповедају другу врсту јереси: ону која исповеда да спасење зависи од …календара!!! Па, каква је на крају твоја корист? Осим тога, немој да мислиш да си избегао индиректан контакт са екуменистима.
Он: Како то?
Ја: Слушај, ти си постао жртва искусних пропагатора: старокалендарци на сав глас, до промуклости, вичу да нас чак и сама заједничка молитва са патријархом (и његовим истомишњеницима) чини сличним њему, па чак, и ако другачије мислимо од онога што проповедају. Ох, кад би они макар били истрајни у тим својим ставовима… али доследност није једна од њихових добрих особина!
Иди, драги пријатељу, у старокалендарске манастире, нарочито онај у Лаковриси, изван Атине и видећеш целе аутобусе новокалендараца који су дошли да присуствују Литургији! (Чак сам чуо, да недељом на службу долази много више новокалендараца, него старокалендараца!) Заправо, у часопису, који издаје манастир, од „поклоника“, који желе да присуствују службама у манастиру, захтева се да буду пристојно обучени –мушкарци, жене и деца. Ни речи нема о томе да у манастир не долазе новокалендарци. Не! Једина молба да се не долази у неодговарајућој одећи. Ако је та молба испуњена, вас више ни о чему не питају. Ако је молба испуњена, значи новокалендарци су добродошли на заједничку молитву и учешће на богослужењу.
Такође ми је познато много случајева када су старокалендарски свештеници без икаквих ограничења примали новокалендарце на Тајну Исповести и чак на Свето Причешће. Другим речима, Тајне Исповести и Причешћа нуђене су лицима, која су, према претходним ставовима вођа старокалендараца, „далеко од истине и спасења“, само зато што припадају Грчкој Цркви, која је у заједници са Патријархом. Каква збрка и какво одступништво!Дакле, уколико твоји истомишљеници учествују у заједничким молитвама и опште са нама, који се молимо и општимо са патријархом, ти си, дакле, и даље у индиректној заједници са њим! И, шта си добио? Ти не само да ниси избегао индиректан контакт са екуменистима, већ се показало да си у директној заједници са јеретицима друге врсте!
Ово су ствари о којима сам говорио тада са тим младићем. Понављам ти их, како би и ти извукао неки закључак, драги оче Никодиме.
А ево и неких кратких одговора на твоја питања:
1. Филарет је учинио „грубу грешку“ када је признао старокалендарце у Грчкој. Вероватно је постао жртва лошег саветовања. Дошао сам до неких сазнања да je он пожалио због онога што је урадио, када је упознао грчке старокалендарце. Али, време ће показати. Верујем да ће ту доћи до неког развоја ситуације… У сваком случају, по мом мишљењу, Грчка православна црква је све, само не јеретичка; закључци Филаретовог Свештеног синода не само да немају ауторитет, већ то, пошто је то свакако једно против-канонско мешање у унутрашња питања друге једноверне цркве, повлачи канонску одговорност за наведени Синод.
2. Ако је Филарет веровао да је Грчка православна црква пала у јерес, онда је имао право да интервенише. Штавише, била је његова дужност, не да призна старокалендарце (који, иако нису екуменисти, нису ништа мање јеретици како сам и објаснио раније, јер исповедају да спасење зависи од …календара), већ да уместо тога рукоположи свештенике (или чак и епископе) изнова, да ојача Грчку цркву. Ти свештеници су могли да поштују стари календар, али да не прихватају горепоменуте јеретичке ставове, и такође су могли прихватити општење са вернима који поштују нови календар, како и чини сам Филарет.
3. Садашње стање (заједничке молитве, новотарије и сл.) не оправдавају „прелазак граница“. Само Црква која пада у јерес може дати право епископима других јурисдикција да интервенишу.
4. Ако Православни Сабор осуди некога, није дозвољено да га Сабор било које друге помесне цркве помилује. Ако се то деси, следећи корак је поништавање. Другим речима, ако је клирик Грчке цркве осуђен и жали се другој помесној цркви, на пример Српској православној цркви, и тражи да му она суди, Српска црква ће одбити тај захтев, изјављујући да је то искључиво под јурисдикцијом Грчке цркве. Ако би Српска црква одговорила на захтев и судила том клирику, њена одлука би, са становишта Канона, била потпуно ништавна и повлачила би канонске одговорности.
Ако прекршаји тог клирика не представљају препреку за свештенство и он се покаје због њих, онда једино Грчка црква има власт да му да одобрење да богослужи (извршава тајинства). Никако није дозвољено да се једна помесна црква меша у унутрашња питања друге.
Наравно, сасвим је друга ствар, ако једна помесна православна црква затражи помоћ друге помесне цркве, или од свих других цркава, у решавању унутрашњих проблема које има. У том случају, то се не схвата као арбитрарна интервенција, већ као сестринска подршка. Само Васељенски сабор, као врховна власт, има могућност да се меша у унутрашња питања помесне православне цркве и регулише их према своме расуђивању. На пример, ако клирик једне помесне цркве (која је његова примарна црква) верује да је неправедно осуђен, он има право да пише петицију осталим помесним црквама и након што им саопшти своју ситуацију, тражи да правда буде изречена. У случају да друге помесне цркве пронађу да је жалба оправдана, могу да сазову Велики сабор, чија би одлука била обавезујућа за све. Једнострано мешање било које помесне цркве у унутрашња питања друге помесне цркве је недопустиво.
Наравно, подразумева се да се ово односи само на православне помесне цркве, а никако на јеретике.
5. Реч “безблагодатан”, када се односи на Свете Тајне, карактерисала је некада потпуну ништавност (тј. непостојање) Тајни, а понегде се односила на постојеће, али које се извршавају на антиканонски начин. То зависи од тога какво значење дамо речи “безблагодатан” у сваком конкретном случају.
6. „Зилот“ који се вратио цркви, кроз покајање бива поново прихваћен, чак и са обичном исповести свом духовном оцу. Ако је зилот клирик, мора да тражи поновно постављење од свог надлежног епископа, путем канонске процедуре. Промена позиције (прелазак из једне у другу календарску групацију) „с времена на време“ указује на очигледну несталност; нажалост, то је уобичајен случај са старокалендарцима.
7. Несумњиво, нико не може бити посвећен „и једној и другој страни“ истовремено. Потпуно је друга ствар ако, по икономији, једна страна показује толерантност према другој, у нади да ће онога, на кога се примењује икономија, вратити на прави пут.
8. Ако је неко толико простодушан и не може да схвати одређене ствари, али истовремено и не истрајава на свом кривом путу тако што је тврдоглав и слично, могуће је да добије благодат милошћу Божијом. Суд Божији је недокучив.
Постоје случајеви када и мудри “стубови” Цркве падају у заблуду; и опет, Бог, који испитује срца, а не лица, не осуђује их као оне који не заслужују Његову милост. Св. Григорије Велики, епископ Нисе, био је у одређеним догматским заблудама. А опет, он је светитељ и Отац Цркве. Такође и Дионисије Александријски, када се бавио теолошким питањима Сина, није показао завидну догматску јасноћу, и због тога је, ненамерно, дао темељ аријанцима који су се касније позивали на њега. Због свега овога, Атанасије Велики је био приморан да напише цео трактат на писање св. Дионисија, како би расветлио његове догматски непримерене изразе.
9. Ми, наравно, можемо имати блиске односе за „зилотима“; али није нам дозвољено да примамо Свете Тајне од њих. Наравно, ако су они, како пишеш, у заједници са нашом Црквом, онда је ситуација другачија. Али, искрено, да ли су „зилоти“ у заједници са нашом Црквом?
10. Нажалост, повратак Грчке цркве на стари календар није тако једноставна ствар. То може чак бити и немогуће. Али, чак и када би било могуће, немој ни да помишљаш да ће се сви “старокалендарци” потчинити Цркви. Мноштво старокалендарских клирика жели да буде неспутано и не би се сагласили да буду под јармом и контролом. Пронашли би они хиљаду и један „аргумент“ да оправдају своју истрајност у побуни. (Рекли би, на пример, да су епископи масони и слично). Добро познајем многе клирике старокалендарце… Један од вођа једне старокалендарске групе рекао ми је пре неколико година: „Не усуђујем се да наметнем својим клирицима чак ни десет дана забране свештенодејства. Они би „отишли код других“, рекли су ми…“ (мислио је на другу старокалендарску групацију). Из овога можеш закључити каква, заправо, воља за поштовање канонске дисциплине постоји међу старокалендарским клирицима- са свега неколико изузетака…
11. Ситуација наведена у „Епистоларном трактату“* примењива је само ако је наша Црква православна, а не јеретичка. „Постати здрава“ за Цркву – је веома широк појам. Не можемо тражити апсолутно оздрављење (канонско, административно, морално и сл.) Цркве, јер се она састоји од несавршених и грешних људи. То би било идеално, када би она била потпуно здрава у свим својим аспектима, али да ли је то могуће? Дакле, довољно је да она буде православна, а не јеретичка. Превише би било, барем за мене, да Грчку цркву окарактеришем као… јеретичку!!! Ако други желе да преузму ту страшну одговорност (тј. да једну православну помесну цркву окарактеришу као „јеретичку“), нека им буде…
Патријарх Атинагора и папа
“На путу ка јединству не треба да се једна Црква креће према другој, него да сви заједно поново оснујемо једну Свету Католичанску и Апостолску Цркву, која ће постојати на Истоку и Западу, као што смо живели до 1054 и поред тада постојећих теолошких разлика.” (Из божићне посланице 1967)
При сусрету са Папом у Јерусалиму патријарх је изјавио: “(ово) није само сусрет између два човека од одговорности. Он има велики циљ, да поново нађемо Христа (να πανευρωμεν τον Χριστον) који је само међу сједињеним, а не раздвојеним.”
Дакле, постоје две врсте јеретика: они којима је Црква судила, осудила их и одсекла их од свог тела, и они који још увек нису осуђени од Цркве, нити су својевољно напустили Цркву, већ су остали у оквиру њеног тела. Такав је случај, случај нашег патријарха. Патријарх Атинагора исповеда јеретичке погледе. Али он још увек није осуђен од Цркве, нити је се одрекао, нити је напустио. Остао је у Цркви и наставио да управља њоме и последично он је и даље преносилац благодати Божије; он савршава Свете Тајне.
Шта можемо да учинимо?
а) да се молимо за њега да се покаје и врати на пут истине,
б) да протестујемо против њега и наставимо борбу. Ако нечија савест не дозвољава помињање његовог имена, тај има право да оде чак и даље и да престане да га помиње, сагласно 15. Канону прво-другог сабора. Али, то је најдаљи корак до кога се може ићи, ако се не жели отићи у раскол или постати узрочник нереда. Другим речима, престанаком помињања патријарха, он неће помињати неког другог епископа (осим ако не сматра да је сва наша црква пала у јерес); уместо тога, чекаће, како је и раније речено у „Епистоларном трактату“, мирно и стрпљиво, пресуду Сабора.
Други проблем: Како ће се понашати они који су прекинули да помињу патријарха? Јер, постоје две врсте оних који помињу патријарха: (а) они који деле његове ставове (као Јаков амерички, Мелитон халкидонски и тд.) и (б) они који се не слажу са његовим ставовима (као што је то случај са већином архијереја Грчке цркве). Они ће се према онима из категорије (а) односити онако како и према патријарху, али према онима из категорије (б), чак и ако су они у заједници са патријархом, не могу да се понашају исто; другим речима, не треба да прекину да помињу и “несагласне са патријархом”. Према светим Канонима, није дозвољено прекинути и општење и са њима. Канони дају могућност престанка помињања, само оних епископа или патријарха који исповедају јеретичко учење. Они не дају право да се престане помињање осталих који, иако православни, толеришу вишеуказано понашање.
Ово треба веома пажљиво посматрати! Наша је дужност да разликујемо ове две ситуације: Постоји разлика међу онима који деле јеретичке ставове и онима који верују и уче православно, али их по икономији толеришу и у заједници су са њима.
Такође: Постоји разлика међу онима који деле јеретичко веровање и нису напустили Цркву (нити су одлучени од стране Цркве) и онима који су напустили цркву самоиницијативно (и основали своје нове „цркве“ или приступили неким другим, јеретичким или расколничким), или онима којима је у Цркви суђено и који су осуђени. У овом последњем случају сви православни морају прекинути заједницу са таквима. Ипак, заједница са овим првима (док не буду осуђени) остављена је, путем светих Канона, на слободну вољу сваком православном.
Другим речима, имамо право, дато нам светим Канонима, да прекинемо помињање, али и да то не урадимо. Као последица тога, ако неко искористи то право и прекине помињање, има право да то учини, и не треба да буде суђен од других због тога. Ако неко, имајући у виду разне чињенице, не искористи право које му Канони дају, већ сачека пресуду Сабора, он не треба да буде прекорен, а камоли да заслужује прекид општења са њим! Неко овде може применити, у складу са датом ситуацијом, речи светог апостола Павла: „Који помиње нека не презире оног који не помиње, и који не помиње, нека не осуђује онога који помиње“ (упореди: Посланица св. Апостола Павла Римљанима 14:3)
Онда, можеш питати, шта добијамо тиме што не помињемо патријарха, ако ћемо бити у заједници са, рецимо, епископом Дринополиса, који помиње патријарха? Нећемо ли бити у неку руку „оскврњени“ ако будемо у индиректној вези са онима који исповедају јеретичко веровање?
Ипак, престанак помињања „пре саборске одлуке“ и осуде није намењен за спречавање „оскврњења“ (од јереси која се проповеда)! Не, брате мој! Да је то сврха, онда Канони не би дали могућност престанка помињања (због јереси) „пре саборске одлуке“; они би садржали јасну и недвосмислену забрану, са оштрим казнама ако се не поштују.
Престанак помињања због јереси „пре саборске одлуке“ има друго значење. То је одлучан, али и крајњи вид протеста православне савести; то је могући излаз за оне који су саблажњени, али истовремено не даје повод за стварање превремених проблема, до тог времена, док Црква не приступи објашњењу створене ситуације.
Нема опасности да се постане… оскврњен, нити помињањем патријарха (ако он није још увек осуђен), нити, такође, ако прихватимо да будемо у заједници са онима који га помињу. Сваки закључак мимо овога, био би ништа више од бунцања „зилота“.
Свети Кирил Јерусалимски није био оскврњен, иако је га је у чин епископа хиротонисао митрополит Акакије Кесаријски, који је, иако декларисани аријанац (и заправо један од вођа аријанства), остао и дејствовао унутар Цркве. Свети Анатолије је, такође, хиротонисан у чин епископа (и чак постављен у чин Цариградског патријарха) од стране патријарха Диоскора Александријског, који је као монофизит и као моћни заштитник јеретичког вође Евтихија, касније био осуђен на Четвртом васељенском сабору.
Дакле, ако хиротонија коју врше епископи који исповедају јерес (али нису још увек саборно осуђени и пребивају унутар Цркве) не оскврњује, још мање оскврњује заједница са онима, који по икономији трпе и настављају да опште са таквима.
“Старокалендарци”, залутали у противречностима, сами не схватају шта говоре и шта тврде и … остају оскврњени (погледај такође књигу Теодора Мавроса). Зашто? Зато што, како сам раније навео, они такође (упркос њиховим теоријским изјавама, или тачније, гласним и трагичним контрадикторностима) у пракси прихватају заједницу са лицима, која припадају Грчкој православној цркви и која су у заједници са патријархом. Дакле???
Ако су хтели да буду доследни, нису смели допустити да им храмове посећује чак нити један једини припадник Грчке православне цркве (а камоли да их прими на исповест или свето Причешће), док претходно не исповеди да се одељује од Грчке цркве и са покајањем приступи њиховој „цркви“. Уместо тога, они са новокалендарцима без имало страха и без оклевања присуствују службама заједно у својом старокалендарским храмовима, и чак се у неким манастирима моле заједно и деле Свете Тајне.
Да ли све ово звучи као доследност? Да ли је то морално дозвољено? Да ли су то канонски прихватљиве ствари? И на крају, да ли су њихова дела искрена? Они могу слободно рећи да то чине „по икономији“. Али зашто су онда направили раскол и поделе и ране на телу Цркве? Ако се они, који одлазе код старокалендараца, моле опет са оним који су у заједници са патријархом, зашто нису остали у Цркви и „по икономији“ толерисали патријарха и оне који деле његове ставове? На овај начин, они би, по икономији, толерисали само једну јерес: екуменизам; али одлазећи код старокалендараца, они толеришу две: екуменизам (што се показује у заједничким молитвама са новокалендарцима, који су у јединству са патријархом-екуменистом) и јерес грчких старокалендараца, који исповедају да су календар и прослава празника услови за нечије спасење!
Посебно истичем „грчки старокалендарци“, јер немам намеру да осудим стари календар који поштују многе православне цркве, већ јеретичке тежње које су грчки старокалендарци без размишљања прихватили. Бојим се метежа и раскола, јер у већини случајева расколници постају и јеретици.
Ово, драги мој оче Никодиме, су ствари које сам желео да напишем теби и твојој свештеној и богољубивој братији. И пишем ти „од многе жалости и са болом срца“ (2.Кор. 2:4). Стање у целој Православној цркви је тренутно крајње плачевно. Вероватно, иду и већа искушења.
Будимо пажљиви! Са смиреношћу и скрушени, молитвом, постом, молимо просветљење од Господа, како да се понашамо током онога што ће тек доћи. Црква се суочава са два проблема: са једне стране, ту је сатански изум – екуменизам, а са друге стране је душегубни фанатизам, који врло могуће може довести до застрашујуће хуле и јереси и помрачења истине. Плашимо се и бежимо и од једног и од другог. Не смемо скретати ни лево ни десно. Ходимо средњим и „царским“ путем, који је пут чистог православља које зна када да се заштитити акривијом, а такође зна да се и икономија не забрањује.
Радуј се, брате. И опет кажем „радуј се“! Радуј се у свим недаћама и у свим страдањима. Јер Исус „би предан за наше грехе и устаде за оправдање наше“ (Рим. 4:25).
Преклињем вас све да молите Господа да има милости и за мене најбезвреднијег, јер ја водим разноврсне борбе. Тужан сам због свега. „Споља борбе; изнутра страховања“ (2.Кор. 7:5- интерпретација П.Трембл).
Увек на вашем располагању, и просећи молитве свих вас, остајем са дубоком љубављу и поштовањем, у Христу Исусу нашем Господу.
*Епистоларни трактат је дело оца Епифанија у коме он опширније објашњава оно што је написао у писму
Кориштени текстови на руском и енглеском језику, као и оригинални текст на грчком језику.
Припремила екипа ФБ странице “Православље живот вечни”
Ovaj tekst ovog bezblagodatnog jeretika pripadnika grcke novokalendarske kvazi crkve, koja je po anatemama zbog uvodjenja novog kalendara a kansije i ekumenizma jedan pravoslavan covjek ne bi smio da cita, jer su Sveti Oci zabranili da citamo jereticku literaturu, jer citanjem jereticke literatura dolazimo u kontakt sa duhovima podnebesja.
Citav ovaj tekst obiluje licimerstvom, pogotovo je licimerno pisati kako su se ziloti odvojili zbog nekakvih kalendarsko zvezdanih problema. Ne, laze ovaj jeretik, ziloti su se odvojili zato sto je primanje novog kalendara bila kapitulacije pred judeo masonerijom, koja je uvela taj kalendar. To on ni jednom rijecju ne pominje.
Citava njegova argumentacije je jedno najobicnije foliranje i ja ne zelim da sada tupim mozak sa desifrovanhem njegovih nabuloza.
On ovdje pominje neke Svete Oce koji su bili rukopolozeni od jeretika a ne prica da je uvijek posle Saborskih odluka Crkva ponovo primala one koji su bili u zajednici sa jereticima, ili kroz pokajanje, ili kroz miropomazanje. Sedmi ekumenski Sabor je bio posvecen vracanju onih koji su bili pod jereticima u Crkvu.
Petnajesti kanon kaze da se covjek moze odvojiti od javnog jeretika, jer on vise nije episkop. Da ponovim „JER ON VISE NIJE EPISKOP, NEGO KVAZI EPISKOP!!!“
Evo da ponovim jos jednom: „ZATO JER ON VISE NIJE EPISKOP, NEGO KVAZI EPISKOP!!!“
Jel moze kvazi episkop da ima Svete Tajne???
Moze, ali samo kod kiprijanovaca, kod vladike Artemija i u crtanim filmovima.
A kvazi episkop, poput prokletog jeretika i masona Dimitrija koji se posle pola dana usmrdio kao tvor, pa su morali u metalnom blindiranom sanduku da ga sahranjuju, je po „duhu“ ovih satanskih advokata skroz blagodatan.
Kako je samo licimerno krijuci se iza borbe za pravoverje braniti jeretike. Ali, ovo premudrovanje ovog licimera, zajedno sa premudrovanjem Rafaila Karelina je top njihovih truluh argumenata, kojim oni brane satansku nauku da je jeretik blagodatan, dok mu pecat ne udari Sinod. A do tada mozes kako hoces.
Milo li ti je da se odvojis, odvoj se bratko.
Milo li ti je da se ne odvojis, onda ostaj u sranju i dopinguj se sa onim sto ce ti jeretik staviti u usta.
Zivjela demokratija.
Da li neko zna iz koje godine je onaj snimak blagodatnog ognja.
Pretpostavljam da je snimak prilicno star.
————————-
Ево овде из 2010-те и 2011-те године
2010
http://youtu.be/rjyEzju0F9A
2011
http://youtu.be/3a-eMdMRr_g
————————–
Upravo uvodjenje novog prokletog kalendara, nasilnim metodama uz veliko gonjenje pravoslavnog naroda i svestenstva, koji su po naredjenjun judeo masonerije uveli episkopi masoni, pobornici religije u kojoj se slavi lucifer, jeste pljuvanje na Hrista, izdaja vjere i pocetak strasnog pada u kojem su se nasle SVE „crkve“ svjetskog pravoslavlja.
Takodje su Sveti Oci anatemisali sve one koji ikada uvedu papski kalendar, ne zbog polozaja zvijezda, nego zbog izdaje vjere.
Jedini cilj uvodjenje anatemisanog kalendara je bilo unistenje pravoslavlja i borba zilota protiv takve jedne izdaje je Bogom blagoslovena, sto je Hristos jasno demonstrirao zilotima 1925 godine, pojavom Casnog Krsta na nebu, kojeg su vidjeli na hiljade ljudi.
Nema vece gadosti i vece hule na Duha Svetoga nego priznavati novokalendarcima i ekumenistima bilo kakvu blagodat. Svi oni su GAD PRED GOSPODOM, svjesni izdajnici vjere a ovi koji ih podrzavaju i priznaju im blagodat su satanski advokati.
Ali novi kalendar je danas ‘“demode“, danas su satanisti u „crkvama“ svjetskog otpadnickog pravoslavlja daleko premasili bezakonje uvodjenja novog kalendara. Novi kalendar je bio samo pocetak a masoni koji su zasjeli u crkvu i uveli to kalendarsko zlo su kasnije evoulirali i u danasnje dana oni sa indijancima skacu preko vatre, ciste se ociscujucim ognjem, pale svijece po sinagogama, daju visecasovne intervjue, gdje rijecju jednom ne pominju Hrista,sastaju se po okultnim hramovima grada Astane (satana), zajedno se pricescuju sa papo katolicikma, pominju papu na liturgijama, sluze liturgije sa orguljama, uvode ucenje da je dusa smrtna, sire lazi da su Sveti Oci bili fanatici koji ce Bogu odgovarati zbog nedostatka ljubavi, ucestvuju u zajedn ickim molitvama sa paganima, prinose zrtve demonima i tako dalje i tako dalje, velika bi bila lista svih njihovih bezakonja.
Ljudi ne shvataju da postoji jedna tacka,posle kojeg povratka nema.
Te tacke postoje za sve djelatnosti u nasem zivotu.
Tvorci novog svetskog poretka to znaju veoma dobro a njihovi najbolji specijalci su angazovani na stvaranju svetske religije.
Tamo su sakupljeni najbolji psiholozi, najbolji teolozi judejske religije, najbolji predstavnici kabale, najbolji jezuiti-masoni i jezuiti-judejci, najbolji pravoslavni-judejci, najbolji pravoslavni kabalisti, najveci genijalci placenici, koji ce pisati sta im naredis. Tamo je sakupljen demonski krem kremova.
Oni sve sto rade rade veoma planski i dugorocno. Ova prica sa ekumenizmom nije od juce, taj plan je postojao jos u devetnajestom vijeku, ali pocetkom dvadesetog vijeka su krenuli udarnicki da ga sprovode.
GLAVNA AKCIJA EKUMENISTA JE BILA USMJERENA NA NAVIKAVANJE VJERNIKA NA BEZAKONJE. To se radilo sve dok su vjernici potpuno prestali da reaguju. Danas samo saka zilota se buni protiv bezakonja.
E danas su jeretici usli u drugu fazu, koja je zombiranja „zilota“. Ovakvi tekstovi su klasicni primjeri, kako se laznim blagocescem pravoslavan covjek dovodi do tacke odakle vise povracaja nema.
Posto je vecini ljudi tesko da se bore beskompromisno, izmislio je djavo za njih specijalnu taktiku, koja glasi. Buni se i protestvuj, ali lizi se sa skotovioma i dalje i ne zaboravi da im priznas blagodat. Drugim rijecima, dovedi glupe „zilote“ do ove tacke, kada ce se njima cinjeti da vode neku borbu a u stvari ta borba se moze definisati kao najbolja borba za antihrista, jer ako im ziloti priznaju blagodat, pa sta ce onda normalan covjek da radi. Njega ima da vozaju kako god hoce..
Buduci da su sve oci danas uprte u saku zilota, od neizmjerne vaznosti je natjerati te zilote da oni ne negiraju blagodat SKOTOVIMA SVJETSKOG EKUMENIZMA. To se za njih zove „zastrasujuca hula“, kada neko kaze da su svi ekumenisti i svi oni koji su se sa njima slizali GAD PRED GOSPODOM.
Pomenuo sam tacku posle koje povratka nema.
Ta tacka nije ucenje ekuemenista.
Nije ta tacka ni najveca bezakonja koje rade izdajnici pravoslavlja.
Ta tacka, posle koje povratka nema je prihvatanja kiprijanovske i artemijske teologije, po kojoj su jeretici blagodatni, dok iz jednog dana, koji moze biti u dalekoj buducnosti neki Sabor ne rascini, to jest udari pecat po kojemu oni vise nisu blagodatni.
Prihvatanjem ove bljutave i sizofrenicne ideologije, koju samo mogu izreci skroz pomuceni i skroz bezblagodatni ljudi, koje pokrece demonska energija i koji ljubavi ni prema narodu ni prema Hristu nemaju, se covjek dovodi u stanje, kada ce prihvatiti SVE.
Zaista nema granice bezakonja koja se ovom supljom artemijskom i kipriojanovskom teologijom ne moze prihvatiti.
Za tu svrhu su i ovakva pisanja ovog SKROZ PRELESCENOG I POTPUNO BEZBLAGODATNOG JERETIKA, namijenjena.
Treaba reci JASNO I GLASNO da su za pravoslavlje neuporedivo opasniji ovakvi „pravoslavci“ koji sire nabuloze iz gore pomenutog teksta,nego svi jeretici zajedno.
Kod jeretika je ocigledno ko su, dok se od ove premudrosti, ukoliko se ona prihvati duhovno umire, jer posle toga vise nema granice kada cemo reci da negdje nije Crkva i da neko nije blagodatan.
To je njima glavno, buni se ali mi ne diraj blagodat.
SATANA NE VOLI DA BUDE PREPOZNAT!
Kako se zove crkva u kojoj je glava njena jeretik?
Da li ce Duh Sveti da sidje u jednoj crkvi u kojoj se pominje njena glava jeretik?
Da li je iko od vas vidio zivi organizam sa mrtvom glavom?
Kako je moguce da glava jedne pomesne crkve bude jeretik, ako vecina u Saboru i Sinodu nisu jeretici?
Kako se zove crkva u kojoj su i patrijah i vecina u Saboru i Sinodu jeretici?
Da li ce Duh Sveti da sidje u jednoj crkvi u kojoj se pominju patrijasi i episkopi jeretici???
Kako se zove crkva u kojoj su i patrijah i vecina clanova Sabora i Sinoda, kao i vecina svestenstva jeretici???
Ako su u jednoj crkvi neki episkopi pravoslavni, zasto oni po pitanju jeresi decenijama cute?
Ako dakle cute, da li mozemo pomisliti da su i oni jeretici ili da ne obavljaju svoju episkopsku duznost dostojno?
Da li jedan episkop i svestenik smije da cuti onda kada se vjera unistava?
Kako se zove jedna crkva u kojoj su patrijah, vecina clanova Sinoda i Sabora i vecina svestenstva JERETICI a oni koji nisu SAVRSENO CUTE???
Da li ikome normalnome moze pasti na pamet da u jednoj crkvi u kojoj su patrijah, vecina episkopa i svestenika jeretici a ostali cutolozi, moze sici Duh Sveti.
Kako se zove ova satanska konstrukcija: jeretickog patrijaha, jereticke vecine episkopa, jereticke vecine svestenika i monastva, zajedno sa ostalima mlakim cutolozima u organskom jedinstvu sa gutacima vatre, gatarama, prizivacima duhova, judeistima, krisnaiostima, muslimanima, budistima, jehovinim svjedocima, adventistima???
Da li se ta konstrukcija mozda moze nazvati satanskom crkvom?
Ko bi smio da se kladi da beogradska patrijasija nije satanska crkva?
Da li neko vjeruje da su u satanskoj crkvi moguce Svete Tajne?
Kakav duh treba da ima covjek koji moze tvrditi da sve ovo gore pobrojano moze da bude Crkva?
Kakav duh treba da ima covjek koji moze tvrditi da svi ovi gore pobrojani mogu da imaju validne Svete Tajne, sve dok ih neki Sabor ne osudi i ekskomunicira?
Kako moze jedan Sabor sastavljen od patrijaha jeretika, vecine episkopa jeretika i vecine svestenstva jeretika, zajedno sa malim brojem cutologa da donese neku Saborsku odluku u kojoj ce da osude sami sebe?
Da li je iko do sada vidio i jedan takav slucaj?
Da li sve ovo znaci da ono sto mnogi smatraju Crkvom nije Crkva, nego satanska ucionica i da je Crkva negdje drugo?
Ako je istinita Crkva negdje drugo, nije li logicno da je ona vec davno bacila anatemu i na ekumenizam i na one koji sa ekumenistima imaju zajednicu?
Da li neko zna da su ziloti vec davno bacili anatemu na SVE crkve svetskog pravoslavlja, koje su odavno pale u jeres?
Da li neko misli da ima neko drugi ko je te anateme mogao da baci?
Ako je taj neko drugi, onda kakvim trikom mogu jeretici bacati anatemu na same sebe?
Ako taj trik ne postoji znaci li to da Crkve nema?
Ako Crkve ipak ima, da li je moguce da ona nije bacila anatemu na ekumeniste i na one koji sa njim imaju zajednicu?
Kako se zove Crkva koja je bacila anatemu na ekumenisticke jeretike i koja cvrsto drzi kanone i Sveto Predanje?
Nije li ta Crkva zilotska?
Ako im silazi Blagodatni Oganj – silazi im i Sveti Duh!
A kako i zasto, to samo Bog zna!
Ruska Zagranicna Crkva baca anateme svake godine, pa opet je prihvatila patrijarha Irineja da sluzi u njihovoj crkvi u Cikagu.
Jerusalimska patrijasija je skoro postala clan SSC, pa je moguce da jos imaju blagodati Duha Svetoga, jer Gospod jedno vrijeme trpi bezakonje i izdaju. Moguce je cak i to, da ako je ovaj patrijah jeretik, sto nije nemoguce, da Hristos toga dana na Veliku Subotu, radi naroda i Crkve Bozije njemu salje Sveti Oganj.
Takodje je vrlo moguce da je i onaj dio RZC, koji se ujedinio sa moskovskom patrijasijom takodje jos blagodatan, jer su tek prije pet godina poceli da zajednicare sa jereticima, pa onda i ta anatema koji oni svake godine bacaju na sami sebe, jos uvijek ne djeluje, jer Gospod je dugotrpeljiv i ceka da oni uskoro pokazu svoje pravo lice.
Uskoro ce i oni moci svima da pokazu, da li je ujedinjenje sa Moskvom bila greska ili svjesna izdaja. Nista se ne sjekirajte, dolazi uskoro osmi vaseljenski Sabor, dolazi uskoro papa u Nis,uskoro dolaze zajednicke molitve i pricesce sa „Taize“, pa ce biti dosta prilike da se pokaze svacija vjera.
Gospod moze da radi sta god hoce, ali mi treba da bjezimo od jeretika i od onih koji sa njima sasluzuju, pa ako Bog njima jedno brijeme nesto tolerise ili ponekad dopusti da djeluje kroz njih blagodat Bozija, to nije nase da o tome razisljamo, nego je nase da se od jeretika odvajamo.
VUKMANE, Vi ste potpuno u pravu sto se tice CRKVENIH ZAPOVJESTI, i njihovih naredbi od kojih jedna glasi da „bezboznicke knjige ne treba citati“. Dok je SPC isla putem Svetog Save i Gospoda naseg isusa Hrista, CRKVENE ZAPOVJESTI zbog svog poucnog sadrzaja bile su stampane u Kalendaru odmah ispod 10 Bozijih Zapovjesti, a zatim su one iz Kalendara u ime ekumenizma, papizma, globalizma, pacifizma itd. jednostavno izbacene.
Izbacivanje CRKVENIH ZAPOVJESTI iz crkvenih Kalendara SPC proteklo je neprimjetno i mirno, jer od „vjernika“ niko nije nasao za potrebno da podigne svoj glas u odbranu crkvenog reda i poretka, kao sto od „Srba“ osim pojedinaca niko nije protestovao ni protiv izibacivanja iz Kalendara 700.000 Jasenovackih Svetih SRBskih Novomucenika.
Zato smatram, da ce biti od velike duhovne koristi za citaoce Novinara.de, da objavimo CRKVENE ZAPOVJESTI, onim redom kako su one bile nekada stampane u Kalendaru SPC sa malim dopunama koje odgovaraju izazovu sadasnjeg vremena!
1. Moliti se Bogu i slusati sluzbu Boziju svake nedjelje i praznika.(Novotarci kazu: „ako ste spreceni da dodjete u crkvu na sluzbu Boziju, da tada Sv. Liturgiju mozete da slusate i kod kuce ili u kolima i na poslu preko radia, TV ili sa gramofonske ploce, magnetofona itd.)
2. Drzati postove crkvom odredjene: Veliki ili Casni Vaskrsnji post, Petrovski ili Apostolski, Gospojinski i Bozicni, na Krstovdan i Usekovanje i svake srede i petka. (SRBi, izdrzite jos malo u vjeri Svetih Bogootaca svojih, jer uskoro ce biti Osmi Vaseljenski ili Veliki Sabor kada ce postovi biti ukinuti ili skraceni, tako da vise „hriscani“ nece morati ni postiti niti se Bogu moliti.)
3. Svestena lica postovati. (Ni manje ni vise nego onoliko koliko oni postuju svoj uzviseni svestenicki poziv, i Gospoda naseg Isusa Hrista. Zato SRBi u Boga vjerujte, a Vladike i popove provjeravajte da li su od Boga poslati ili od djavola.)
4. Ispovedati grehe svoje i pricescivati se u spomenute postove. (Po mogucnosti kod svestenika koji neznaju SRBski, ili koji necuju, da nebi mogli sutredan da Vas ogovaraju. Savremenim „hriscanima“ preporucujemo pricest kod novotaraca, jer oni pricescuju mrtvace koji hodaju sa cesticama pokojnika, jer sa Hristom se pricescuju samo oni zivi SRBi, koji imaju u sebi nade na pokajanje i zivot vecni.)
5. Moliti se Bogu za one koji su na vlasti. (Ako su dobri da ostanu sto duze u drzavnoj sluzbi, a ako nisu da ih Gospod ukloni sto prije silom Casnog Krsta Svog ili snagom misica Slobodarskog Roda SRBskog.)
6. Drzati postove i molitve koje zapovjedi Episkop u vreme nevolja. (Nemojte SRBi puno da brinete, necete se mnogo prepostiti, jer „patrijarh“ Irinej ce post da naredi kada nevolje prodju, kao u slucaju nevolja SRBa na Kosovu i Metohiji.)
7. Bezboznicke (jereticke) knjige ne citati. (Ako SRBi pravi vremena za citanje jeretickih knjiga nemaju, netrebaju zbog toga puno da tuguju, jer umjesto SRBa: Pravoslavaca i Svetosavaca jereticke knjige redovno citaju svi ekumenisti, globalisti, pacifisti, novotarci, komunisti itd. To novotarska djela njihova najbolje potvrdjuju.)
8. Crkvene stvari nikada ne upotrebljavati. (Crkvene utvare mogu da upotrebljavaju i crkvena imanja da koriste samo vladike i popovi na svoju licnu korist, ali ne i „profani“ mirjani. Njihovo je samo da daju priloge i nista vise da ne pitaju.)
9. Svadbe ne drzati u vreme posta. (Samo onda, ako nemate dovoljno novaca da platite „Vladici“ da Vas razresi od posta i uzdrzanja, veselja i igranja. Ako novaca imate, nemojte tada nista da brinete. Novi slebdenici rimskog pape za dobru lovu oprostice Vam svaki greh: voljni i nevoljni, znani i neznani i tako cete kupiti „zivot vecni“!)
Ovo je izvanredan tekast! Ne znam stav Novinara.de povodom teksta, nadam se da ga podrzava cim ga je objavio i ako je tako cestitam. I dalje je razocaravajuce sto ovde nema nikoga od Srba komentatora sem jednog CRVA da kaze SVAKA CAST!
Ti bi Crve da se je..a da ti ne udje kao i ovaj masoncina i jeretik Epifanije.Ja nisam nigde cula da su Grci Starokalendarci proglasili kalendar za dogmu i spasenje,a da su novokalendarci jereticki Grci u novi kalendar otisli zbog spasenja po nagovoru masonerije i Vatikana,to sam cula.To sto je pogubna vlada Grcke(a kako vidimo jos uvek jeste i bice ko i Jevreji zbog Ubistva Hrista )prihvatila novi kalendar i novokalendarce kao oficijalnu religiju to ih ne spasava od anateme.Ja ne znam cemu rasprava i pisanije o Grcima Novokalendarcima,otpadnicima i kvazi pravoslavcima.Ja njih ne smatram bracom u Hristu,to je neka izopacena i nedopravljena katolicka religija..Interesantno je da nasa SPC priznaje novokalendarce Grke i lize se sa njima a da Starokalendarce Grke koji su nam istovetni u ispovedanju vere ne priznaje.Kurva se ova nasa SPC sa kim stigne.
Djurdija, usta govore od suviska srca, a sto je u srcu to lezi na jeziku. Vas recnik (zilotski) nije dostojan ni ciganske cerge a kamo li bilo kakvih duhovnih tema. On najbolje svedoci o vasem potpuno srozanom i rasturenom duhovnom stanju. Da imate imalo stida bilo bi vas sramota takve reci i izustiti. Ali dobro je da se pokaze kome sluzite i ko vas nadahnjuje.
Crve,pa i tvoja usta govore od suviska crca.Tvoje misljenje mi je nevazno,a zasto te istina pogadja moraces barem sebi da pojasnis.Draza mi je ciganska cerga od jeretizma u SPC.Kazi narodu koliko je mrtvih bilo na ulicama Atine 1923-24 god,kada su vlada i crkva grcke ubijali narod radi promene kalendara i zarad jeretizma i unijacenja sa papom i toboze izjednacavanju kalendara sa zapadom.Vidimo kako su se izjednacili,a vidimo kako prolaze oni koji Hrista razapese.S pravom se mnogi pitaju,sta mi imamo zajednickog sa Grcima novokalendarcima,koji u vreme naseg Bozicnog posta docekuju rodjenje Hrista sa Vatikanom.Do naseg Uskrsa da ih nekako i pomirisemo,a posle toga daleko im lepa kuca do Vatikana.Moje duhovno stanje je nevazno i tako maleno u odnosu na duhovno stanje u SPC,posebno u odnosu naroda i nase crkve gde nikakvog duhovnog odnosa i nema.Svestenstvo SPC je taj odnos svelo na materjalni odnos,odnos u evrima.Mene vise zabrinjava to stanje nego moje stanje a morao bi i ti biti zabrinut mnogo vise za SPC nego za mene.Koliko sam ja shvatila nasa SPC pljuje po Grcima Starokalendarcima zato sto nisu prihvatili papski kalendar i jos kojesta su im kasnije pridodali,a postuje polutane sto im je dup..u vatikanu a glava u Atini.Za mene su Grci novokalendarci raskolnici koji su raskololi svoju crkvu i otisli sa novotarijama i vatikanom.Zamislite kakav vam moze biti Grk brat u Hrisu,omascen u vreme naseg Bozicnog posta?Tako i O.Epfanimije,probao je da objasni kako da sedimo na 2 stolice a de ne padnemo.Nebuloze da se Grci novokalendarci samo razlikuju po kalendaru je prevara,a tu prevarau nam podmece i nasa SPC a i predavaci profesori na fakultetima.
11. crv, 9.07.2012, 14:29
@crv;
Ћутање је одобравање.
Пост је, и верни су у смирењу, и неоглашавају се на разне провокације …
Najvece podvale i gadosti SPC je pripremila i delala u postu..tad se najvece zavere kuju.
vukman cejovic
Novi kalendar je bio samo pocetak a masoni koji su zasjeli u crkvu i uveli to kalendarsko zlo su kasnije evoulirali i u danasnje dana oni sa indijancima skacu preko vatre, ciste se ociscujucim ognjem, pale svijece po sinagogama, daju visecasovne intervjue, gdje rijecju jednom ne pominju Hrista,sastaju se po okultnim hramovima grada Astane (satana), zajedno se pricescuju sa papo katolicikma, pominju papu na liturgijama, sluze liturgije sa orguljama, uvode ucenje da je dusa smrtna, sire lazi da su Sveti Oci bili fanatici koji ce Bogu odgovarati zbog nedostatka ljubavi, ucestvuju u zajedn ickim molitvama sa paganima, prinose zrtve demonima i tako dalje i tako dalje, velika bi bila lista svih njihovih bezakonja.
nista od ovog vl.Artemije ne cini ali ti popljuva coveka. No, na par mesta si sam sebi kontradiktoran a citaoci vec na osnovu tvojih pitanja mogu lako yakljuciti o cemu se radi. Jedno je sigurno…velika je zalost zilota sto vl Artemije nije vama prisao. Govorite o ocuvanja Kanona i gazenju istih od strane ekumenista ali kada se gazenje kod vas pojavi to mudro precutkujete. Koji od vasih episkopa je kanonski hirotonisan? Ne mogu tvrditi da kod vas i u vasim izlaganjima nema tacnih podataka i cinjenica ali daleko od potpune istine. I ako vi smatrate da ne postoji tzv carski srednji put, otkud onda i kod vas zilota pojam „pad s desna„???
Svako dobro
vukman cejovic
Kako se zove crkva u kojoj je glava njena jeretik?
decko, znas li ti Ko je glava Crkve? ili ti to Patrijarha nazivas glavom, pogotovo tumacenja svoga radi i zato sto tebi tako to odgovara…
Da li ti i vi to mozda zelite da negirate, ne dao Bog, svetost sv. Justina celijskog koji eto, NIJE cutao o jeresi ekumenizma, ali nije ni napustao i otpao od Crkve kao vi… Kako se ava Justin mogao posvetiti da nije bilo udela Svetog Duha, kao sto ti tvrdis da Duh Sveti ne silazi u SPC (kao da ti vec i sam vidis silazak Duha Svetoga pa svedocis iskustvom)…
to, i jos mnogo toga govori o tvojim stavovima (da ne kazem zabludama jer odmah pocnete sa vatrom i anatemama hehehe)
Kakav ti je to „Sedmi ekumenski Sabor je bio posvecen vracanju onih koji su bili pod jereticima u Crkvu.„???
Ponavavljanje moje predjasnje poruke je istovrmeno i odgovor na pisanje gospodina Vladimira.
Kako se zove crkva u kojoj je glava njena jeretik?
Da li ce Duh Sveti da sidje u jednoj crkvi u kojoj se pominje njena glava jeretik?
Da li je iko od vas vidio zivi organizam sa mrtvom glavom?
Kako je moguce da glava jedne pomesne crkve bude jeretik, ako vecina u Saboru i Sinodu nisu jeretici?
Kako se zove crkva u kojoj su i patrijah i vecina u Saboru i Sinodu jeretici?
Da li ce Duh Sveti da sidje u jednoj crkvi u kojoj se pominju patrijasi i episkopi jeretici???
Kako se zove crkva u kojoj su i patrijah i vecina clanova Sabora i Sinoda, kao i vecina svestenstva jeretici???
Ako su u jednoj crkvi neki episkopi pravoslavni, zasto oni po pitanju jeresi decenijama cute?
Ako dakle cute, da li mozemo pomisliti da su i oni jeretici ili da ne obavljaju svoju episkopsku duznost dostojno?
Da li jedan episkop i svestenik smije da cuti onda kada se vjera unistava?
Kako se zove jedna crkva u kojoj su patrijah, vecina clanova Sinoda i Sabora i vecina svestenstva JERETICI a oni koji nisu SAVRSENO CUTE???
Da li ikome normalnome moze pasti na pamet da u jednoj crkvi u kojoj su patrijah, vecina episkopa i svestenika jeretici a ostali cutolozi, moze sici Duh Sveti.
Kako se zove ova satanska konstrukcija: jeretickog patrijaha, jereticke vecine episkopa, jereticke vecine svestenika i monastva, zajedno sa ostalima mlakim cutolozima u organskom jedinstvu sa gutacima vatre, gatarama, prizivacima duhova, judeistima, krisnaiostima, muslimanima, budistima, jehovinim svjedocima, adventistima???
Da li se ta konstrukcija mozda moze nazvati satanskom crkvom?
Ko bi smio da se kladi da beogradska patrijasija nije satanska crkva?
Da li neko vjeruje da su u satanskoj crkvi moguce Svete Tajne?
Kakav duh treba da ima covjek koji moze tvrditi da sve ovo gore pobrojano moze da bude Crkva?
Kakav duh treba da ima covjek koji moze tvrditi da svi ovi gore pobrojani mogu da imaju validne Svete Tajne, sve dok ih neki Sabor ne osudi i ekskomunicira?
Kako moze jedan Sabor sastavljen od patrijaha jeretika, vecine episkopa jeretika i vecine svestenstva jeretika, zajedno sa malim brojem cutologa da donese neku Saborsku odluku u kojoj ce da osude sami sebe?
Da li je iko do sada vidio i jedan takav slucaj?
Da li sve ovo znaci da ono sto mnogi smatraju Crkvom nije Crkva, nego satanska ucionica i da je Crkva negdje drugo?
Ako je istinita Crkva negdje drugo, nije li logicno da je ona vec davno bacila anatemu i na ekumenizam i na one koji sa ekumenistima imaju zajednicu?
Da li neko zna da su ziloti vec davno bacili anatemu na SVE crkve svetskog pravoslavlja, koje su odavno pale u jeres?
Da li neko misli da ima neko drugi ko je te anateme mogao da baci?
Ako je taj neko drugi, onda kakvim trikom mogu jeretici bacati anatemu na same sebe?
Ako taj trik ne postoji znaci li to da Crkve nema?
Ako Crkve ipak ima, da li je moguce da ona nije bacila anatemu na ekumeniste i na one koji sa njim imaju zajednicu?
Kako se zove Crkva koja je bacila anatemu na ekumenisticke jeretike i koja cvrsto drzi kanone i Sveto Predanje?
Nije li ta Crkva zilotska?
Da se razumijemo, osim pravoslavnih zilota niko drugi ne propovijeda Jevandjelje i ne drzi pravoslavölje.
To opet znaci da su samo ziloti Crkva Bozija.
Nema sanse i nema toga trika pomocu kojeg ekumenisti i clanovi svetskog saveza crkava mogu biti Crkva.
Pravoslavna Crkva je bacila anatemu na ekumenizam i na one koji sa njima imaju zajednicu i pravoslavna Crkva je nekoliko puta anatemisala novi kalendar i one koji sa novokalendarcima zajednicare.
Dakle, SVI koji imaju zajednicu sa beogradskom, moskovskom, kostatinopoljskom i ostalim patrijasijama otpadnickog svetskog pravoslavlja, istovremeno imaju zajednicu i sa svetskim savezom crkava i djavolom.
Takodje svi oni podlijezu anatemama i nalaze se pod prokletstvom.
Ovo vazi i za episkope i za obicne vjernike.
Neka svaki vjernik SPC zna da zajednicarenjem sa jereticima podpada pod sve anateme koje je Crkva Bozija bacila na jeretike.
SPC je ogranak svetskog saveza crkava i njihov organski clan, sto znaci da je SPC ogranak satanske crkve.
Prijatno vi bilo u zajednici sa satanistima i neprijateljima Isusa Hrista.
Mnogi se vade na to sto je Sveti Justin Popovic bio u zajednici sa jereticima pa je ipak bio svet.
E ovdje moramo da nesto vidimo.
– Ko je Svetog Avu Justina proglasio svetim?
Ako je njega svetim proglasila beogradska parasinagoga, organski clan satanske crkve SSC onda to ima istu zezinu kao da ga je vijece „crvenih kmera“ iz nekadasnje Kambodze proglasilo za sveca.
Posto beogradska parasinagoga, koja je filijala satanske crkve SSC nije Crkva, onda to znaci da sveti ava Justin nije proglasen svetim i da tek Crkvi istinitih pravoslavnih hriscana sleduje da se pozabave tom problematikom i da oni vide da li treba Svetog Avu Justina proglasiti svetim ili ne.
Samo istinska pravoslavna Crkva ima tu moc da nekog moze da proglasi svetim a nikako jereticke ili SUPER jereticke organizacije i ogranci satanskih crkava i udruzenja.
Ali kao primjer koliko su satanisti iz Beograda daleko zaglibili neka posluze samo ova dva primjera.
– Prvi primjer je zajednicko „bogosluzenje“ papokatolika, „pravoslavnih“ i muslimana prosli mjesec u Austriji.
– Drugi primjer je proslava Bozica po anatemisanom papskom kalendaru negdje u USA (u stvari njegova najava) u toboz srpskoj i toboz pravoslavnoj crkvi.
– Treci slucaj ili slucajevi, koji su ubedljivo „najimpresivniji“ i koji su vise od svega doprinijeli da izadjem od ovih jeretika i KRSTIM se pravoslavno kod zilota je ova adresa http://www.pouke.org , na kojoj cete sve ovo sto pisem vidjeti svojim ocima.
Sta je http://www.pouke.org ?
To je glavna referenca beogradske parasinagoge, njenih bogoslova, svestenika i episkopa, njihove izdajnicke i PLACENE „elite“.
To je papokatolicko ekumenisticki forum koji uredjuju i vode neprijatelji Isusa Hrista i njegove svete Crkve.
Ako pazljivo budete gledali koje sve face ucestvuju u uredjivanju tog foruma, videcete ne samo citavi legion jeretika, papokatolika, muslimana, ateista nego i veliki dio sluzbenika beogradske patrijasije, koja je kao sto rekoh filijala satanske SSC, sve mladi bogolovi, sve svestenici i kvazi episkopi karijeristi.
Dovoljno je dakle da samo ponekad procitate barem jedan dio od sranja koji oni tamo pisu da vam se smuci ta crkva u kojoj su oni svestenici.
Dakle, samo potpuno lud covjek, samo potpuno opranoga mozga covjek ili potpuno zombiran covjek ne moze da vidi da oni nisu Crkva i da ne samo da nisu Crkva, vec da su oni ANTICRKVA par exelans.
Zato se odvojite od njih, ne trujete vase dusem zmijskim otrovom izbljuvanim iz njihovija usta, bjeite sto dalje od njih, ne priznajite im nikakvu blagodat, nikakvo svestenstvo,nikakve svete tajne iz njihovija jeretickija ruku, ne dajte da vam svojim jeretickim ucenjem vjeronauke truju djecu, odnosite se prema njima kao prema adventistima, jehovinim svjedocima, mormonima i hiljadama drugih trovaca ljudskih dusa.
Svi su oni gad pred Gospodom i nalaze se pod sto hiljada anatama, pa zato niko od vas nece cuti ni jednu jedinu rijec oude zajednicke molitve sa muslimanima, niti jednu rijec osude praznovanja Bozica po prokletom papskom kalendaru, niti rijec jednu o ucescu u SSC.
… [Trackback]
[…] Find More to that Topic: novinar.de/2012/06/28/ekumenizam-i-raskolnički-zilotizam.html […]