Вести

Досадно је, али се исплати бити власт...

Скоро половина народа, која није изашла на изборе, није се дала ухватити на истрошени европски мамац, и сад, без гриже савести, гледа, бесплатно, гладијаторску борбу у оквиру намиривања европских опредељења и хтења, све док се некако не нагоде и не оформе проевропску владу.

пише Проф.др. Слободан Турлаков 21.06.212

***

Искрено речено, и ти што хоће да дограбе владу добро знају, ни та и таква им

влада неће помоћи, јер и они сами признају да су довели земљу до потпуне катастрофе, која на неки волшебни начин, саму себе одлаже. Али ако се та волшебност некако може применити на земљу, тешко ће моћи и на њих. Гледам пре неку ноћ „Ћирилицу“, на Срећној ТВ, и док су се бивши високи привредни функционери, Мики из „Генекса“ и Јовић из „Јумка“, намрачили, сваљујући грех пропасти на своје неспособне наследнике, дотле се проф. Зец, трећи члан „екипе“ коју је довео водитељ, задовољно смешка, па и на глас смеје. Они који су себи дозволили да гледају овај седећи „игроказ“, морали су да помисле и закључе, како је све то што нас окружује и што нам се спрема, јасно и видљиво, и да упркос свега и свему, они који су до свега тога довели, имају шансу да и даље владају, за добро Европе и Америке. Ипак, тај владајући полусвет мора да је ужасно храбар, кад и даље гура Србију у амбис. Али уз то и кратке памети, јер верују да ће се, пошто доврше то гурање Србије, они извући. Толико су самоуверени у то немогуће, да су почели најако да зидају куће по Београду!

Ваљда зато, или на миг са стране, покушавају да се сви ухвате у исто, прозападно, коло, чак и они који су га се до јуче гадили и свашта, али истинито, о њему причали. Додуше, нема ДСС и СРС, али на њих нико и не рачуна. Једино Дачић није у колу, он игра сам, за себе, али изиграва и голуба превртача, како би га сви добро видели и запамтили, јер су његове амбиције велике.

Одиста, пре четири недеље, са „поносом“ је огласио себе и свој СПС као настављача Титовог пута, чак је тражио да се врати Титов споменик у Титовом Ужицу, а пре неки дан изађе човек са новом картом на среду: „Ја сам српски националиста, па свидело се то неком или не!“

Озбиљан лупинг!

Само, добро би било да се Дачић малко причува. Иако не верује у онај свет, може да се појави Титова авет, или неки од његових живих следбеника, и да му загорчају те и такве изјаве. Уосталом, неодговорних и непокривених, са српске стране! То јест, оне имају тек да се докажу.

Нешто се мислим, да је са том српском картом изашао пре избора, она би постала

џокер, или како је његова подпредседница рекла – Адут!, и ко зна можда би више гласова освојио, чак толико да сад не би морао да се нагађа са регионалцима, да належе на њихову руду, који би опет да у њу упрегну све економске ресоре, па још и регионе, здравље, европске интеграције, и као приде и једно министарство без ресора!

Безобразлук! А можда и није. Зар нису и до сада без стида и срама, харали по овој земљи, чак и без страха, да ће министар унутрашњих дела, почети да врши своју дужност! Навелико се писало да су регионалци грдне паре потрошили у предизборној кампањи, али не и о томе, одакле су их намакли. Додуше, Дачић је наговестио тај „извор“, кад је гласно рекао, да може тако да говори, како говори, јер његову кампању нису финансирали – тајкуни!

Брависимо! Није он то тек тако рекао. Као Министар унутрашњих дела, преко толиких својих служби, он зна ко је финасирао предизборну кампању, не само регионалаца, већ и осталих. Кажем, брависимо, јер постоји Закон о финансирању странака, и како рад тајкуна подлеже његовим санкцијама, то је Министар дужан да их стави у погон! Не може Дачић бити час шеф странке, а час министар унутрашњих дела!

Напослетку, за функционисање државе одговарају министри, који су још увек на функцији, иако је влада у одласку, али не и отишла! Зато се толико и кука да се влада што пре формира!

Па зар сте Ви, Дачићу, толико наивни, да не кажем – зелени! Зар ја треба да Вас учим ко је Динкић, или чак да Вас опомињем шта је он све радио у претходним временима, тј. владама! Да је ова Србија данас на просјачком штапу, највише његовом заслугом! А, богме, и Вашом! Што га не хапсисте за све те „радње“. Јер, очито, не може се говорити да је Србија, сама од себе, у веома тешкој кризи, што је чак и Ваш подпредседник Свежиновић, звани Бајатовић, не једном изјавио у својим ТВ интервјуима. Одиста, он на пример, каже „МИ немамо привреду, разиндустријали СМО земљу, свуда држава интервенише да оживи привреду, а код нас СМО ОСТАВИЛИ да тржишпте, „само по себи“, то регулише! Неки су плаћени да буду интелектуалци и да седе у САНУ. Хоћемо ли МИ да их покренемо, да КОРИСТИМО њихов потенцијал! У Русији не можеш продавати политику, већ робу! А МИ је немамо!“

Лепо и тачно! Али, драги мој, паметни господине, Ви заборављате да не говорите као приватни човек, већ и као високи партијски функционер, у странци која је на власти! Имате ли Ви у Вашој СПС састанке на високом партијском нивоу, зашто тамо о томе не говорите, зашто тим „МИ“ не оптеретите цело руковоство, зашто се и тамо бавите политиком, која се нигде не може продати, за жив новац! Уосталом, никада нисам чуо да је Дачић било кад, поготову као вице премијер, говорио о тим стварима, и на састанцима владе тражио одговорност за такво катастрофално стање. Зашто је пристао на тзв. телефонске седнице владе, где се све сводило на гласање „за“. А да не говоримо о томе, да је стање у просвети катастрофално, и да њу води управо заменик шефа СПС-а! Ако води СПС као што води просвету, и обрнуто, онда смо сви пропали. Близу је памети, да не може и не сме један тако разгранат ресор и изнад свега одговоран по развој и опстанак земље, да води човек који се ни у чему није доказао, сем да је Црногорац. И у исти мах и заменик шефа странке. Ако се, пак, зна, да је Дачић министар у крајње разгранатом ресору, који под собом има све „службе“, полицију, жандармерију, и још толико других институција и конспирација, које му узимају грдно време, и да нема физичких могућности да се, у исти мах, бави крајње разгранатим проблемима странке, јасно је да је то стање неодрживо. И зашто господин Свежиновић, тј, Бајатовић, не постави те ствари на тапет странке, поготову кад се има у виду све оно што је рекао, не само у горњем случају!

Наиме, кад је шеф регионалнаца, у своје време, изашао са предлогом да се Управни одбори „распартајишу“, Бајатовић је крајње искрено, али и с једним стравичним цинизмом, устао против тога, са коментаром: „Па ко ће онда да се бави политиком!?“ Другим речима, људи се баве политиком, само из лукративних разлога. Нема ли користи од ње, неће се бавити ни њом! Сећам се и једне друге његове констатације, да нам привреда, и не само она, пропада, јер су они који је воде неспособни, без иницијативе и искуства: „Па ко нам је бранио да поставимо боље кадрове на њено чело!?“ Питао се он. Али зашто на ТВ, а не у странци?

Иако тај искрени циник, не ужива симпатије ширег „пучанства“, мени је, видите, веома симпатичан, и волео бих да га видим на неком креативнијем положају него што је директор Нафтагаса. Да тај свој оправдани цинизам стави у службу шире и нужне акције.

Зато баш мислим да је његова дужност, да постави питање: чему опет коалиција Дачића и Динкића, кад је њихов удео у овом што чини Србију банкротом, видан и доказив. Уосталом, чему Дачићева отворена говорљивост, кад ступа у договор са једним Мефистом, који је око себе окупио сумњив полусвет, поготову у српском погледу! Сећа ли се он и они имена Слободана Илића, или Љубе Милановића! Сећа ли се њих и сам Дачић! То једно с другим не иде. Међутим, Дачић се бави многим виртуелностима, па тако спаја Тита и Српство, а ни то, једно с другим, не иде. Признајем, на моју велику жалост и огорченост, да са српске стране још и иде, јер нигде нема више Титоиста него у Србији; али са Титове стране никако не иде. Уосталом, ни Динкић и Српство, после свега како је и колико Србију разбаштинио, не иду заједно, не иду, ма шта ко мислио! А ето, Дачић хоће да докаже да иде, мада у исти мах тврди како је њему Србија најпреча и једини газда! Сумњам! Да је тако зашто је онда ишао код Добрице, да тражи подршку, коју му овај није дао! Напротив!

У своје време Јован Ристић је рекао: „Све је могуће и ако све није вероватно“. Али, случај Тадића доказује да је све могуће и све вероватно. Одиста, ко би веровао да ће тај човек, који је Србију довео до невиђеног понижења и ништења, имао храбрости и дрскости, да се пошто је изгубио на председничким изборима, у продужетку –кандидује за премијера, што је, иначе, већ био, на најстварнији начин, пуне четири године, са паралелном владом у виду свог Кабинета!

Па ипак, није у нечем успео, није успео да устоличи свој култ личности. И то не само зато што није личност, већ и зато што се није дохватио Пашићевог начела, који је хтео власт, али и – успех! А он, сиромах, ма колико да је имао неограничену власт, није имао умећа да дође и до успеха1 Или, пак, није смео, а то опет значи да му је гола власт била најпреча и најважнија.

Може се, међутим, рећи да је нешто усвојио од Пашића, мада више интуитивно него спознајно. Наиме, Пашић је радио прљаве послове, помоћу туђих руку. А то је још како радио и Тадић. И кад се једном буде правио биланс његове владавине, не треба сумњати да ће сви око њега, и у странци ДС и у коалицији са којима је владао, повући добрано мачка за реп! Па макар и тим прљавим рукама. О томе нико не мисли. Греше. Још како и колико!

Једно је опак сигурно: ДС се мора расточити, не само због Тадићеве неспособности, већ и због толиких ласкаваца око њега, којима је више веровао, него видљивим „резултатима“ њиховог рада. Али за једну власт је нужно да има и мислених људи, чија би једина дужност била да газди отворено кажу – не ваља, Ваше Величнаство! Тадић има оца, филозофа и академика, који је могао и требало, и на основу свог личног искуства из Титовог доба, да му то каже. Успео да ћути, једино што су га донели да гласа за сина!

Спао је чак на то, да путује у Брисел ( с којим парама?), да тражи подршку или савет, што ће можда и добити, али са тим вербалитетима неће успети да стиша странку. Појавио се онај Зоран из Ниша, као сасвим други човек. Права хаубица! Биће да је много тога научио и решио у политичкој „мировини“, и уме то да каже и пласира. Још како! Ту је и Пешићка, као једна, ако не и једина, слободна чињеница. Иако је доста закаснила, она уме и сме да се искаже, па макар „шлајфовала“. Не треба сумњати да ће се појавити и други, Мора да у Србија има човека који импонује собом, својим способностима, хтењима, резултатима…

Уосталом и на жалост, још само луд човек може да мисли да ми знамо шта радимо. Балугџић је једном рекао: „Не зна се више куда води памет, а куда глупост, куда поштење, а куда непоштење, тек – сваки је став од недогледних последица!“ Две године касније, владика Николај је упитао Стојадиновића: „Ако се демократа где ти је народ, ако си фашиста, где ти је поштење!“

Шта ли би данас рекли ти људи? И не само они!

Тек, једно је сигурно, међу српским странкама, тј, њиховим лидерима, не постоји, нити је постојао јединствен српски став и циљ. Оно што им је заједничко то је само борба за власт, са свим оним што она доноси и гарантује. Срби се не могу ослонити у одбрани својих националних интереса на државу. Држава је неутрализовала српски интерес.

Па и црква! Његова Светост, српски патријарх одлази у Загреб, у часу кад се у Атељеу 212, други пут убија Зоран Ђинђић, овога пута јавно и у режији једног хрватског редитеља, који је митрополиту Амфилохију ставио у руке Калашњиков и нож, уместо кадионице, да би одржао прегнантнији говор убијеном Ђинђићу на одру! Шта више, том приликом, у Загребу, српски патријарх говори о суживоту Хрвата и Срба, о помирењу и опроштају, пошто су ови толике Србе недавно протерали и побили! Аман, човече, Србине, архијереју, патријарху, Ваша Светости! Шта то чините и зашто чините!? И још се позивате на Светог Саву, који је још пре осам векова поручио Србима: „Не признајемо ничији суд, поврх нас!“ А јесте ли Ви и наша СПЦ – тај – нас!? Уместо да нас окупите, учините јединственим у одбрани и очувању свог српског идентитета, ви нас гурате на пут који ми никако не признајемо – на јединство кроз покорност! Само кроз своју српску свест! А та свест мора бити за СПЦ и закон и залога одржања у нашем народу… А шта Ви радите.

Слободан Турлаков