Вести

Привилегије Бориса Тадића

Многоцењени гос’н Љуба Милановић коначно се опет јавио, овога пута са једном трврдњом, која би требало да забрине пола  Београда, што је мене лично веома обрадовало, јер већ одавно пишем како би га требало раселити и вратити у Србију, и тиме помоћи и онима који би остали и онима који би се вратили одакле су дошли. А и Србији у целини.

Слободан Турлаков, 08.06.2012

***

Познато је кад се распала Аустро/Угарска да је Беч расељен, јер није имао више резона да постоји, пошто је изгубио „просторије“ које је опслуживао, због којих је и ради којих се био разастрео не само по свом предграђу, већ и по околним насеобинама.

Као и обично, код нас се све дешава обрнуто од природног тока ствари, па тако кад се СФРЈ растурила, и кад је било нужно учинити оно што је било близу памети, није се догодило, већ се Београд, напротив, вртоглаво,. урсед немаштине, раширио и доградио, чак и после бомбардовања 1999.

И сад је бата Љуба изашао са својом истином; тј, да кад би поступио према својим сазнањима, он би пола Београда „ухапсио“!. То није само једна изјава, већ једно широко и дубоко откриће, које би се свакојако могло тумачити, али увек у истом смеру: да се Београд „напучао“ свакојаким олошем и фукаром, да би се једино једном таквом ригорозном мером могао да врати у првобитно стање. (Свакако, не тзв. „Сабљом, утолико пре што није реч само о 12.000 људи.. Уосталом. њу треба оставити за успомену на почетак ове демократске власти)

Не мислим тиме да кажем да је ранији Београд по свом пресеку био много бољи, јер се после рата односно такозваног ослобођења, много тога, по потреби титоистичких служби, слегло у разрушену престоницу, коју су ти кадрови још и присилно расељавали, како би расрбили то националистичко легло. Ипак, временом се смиривала та осионост, па се могло доћи колико – толико до сазнања ко све чини београдско становиштво, и поред тога што се оно осипало или нагомиливало у зависности од бројних међусобних идеолошких обрачуна титоиста, почев од оних врхунских, па до нижих, и до оних најнижих који су добили вишегодишњи смештај на Голом Отоку.

Ипак, ту постоји једна недоумцица. Наиме, у анализи бата Љубиног сазнања, долази се до проблема, одн. до питања: да ли ту „његову“ спознајну половину Београда чини она половина која је изашла на последње изборе, или она која није изашла, јер као што је познато излазност бирача у Београду, била је око 50%!

Кад бих се ја питао, не бих знао за коју половину бих се одлучио, поготову што оне нису строго међу собом одељене. Било је ту свакојаких мешања, чак и међу оном половином која није изашла на изборе. Иако су ту могли бити одлучујући свакојаки разлози, ипак, лепо би било да она половина која није изашла на изборе, да она чини ону половину, коју бата Љуба не би „похапсио“.

Ту морам себе да објасним, онако клот и поштено.

Читаоци се сећају да ја нисам веровао у било какаву промену, утолико пре што, и кад би Николић победио, он би морао бити у оквирима, не само формално, већ и суштински, важећег Устава, а то значи без икакве извршне власти, која припада влади, баш као што законодавна власт припада Скупштини. Како је изборни закон остао исти, тј. не бирају се појединачни посланици за сваки изборни округ, већ се бирају страначке листе, то неће бити ни праве Народне скупштине, коју ће чинити, као и прошлу, посланици странака, изабрани после избора од стране страначких лидера. (Шта мислите, успели су да забораве 94 општине, које су тако остале без свог припадника!!)

Према томе, пошто се унапред знало, да нема ништа од промена, нису нам ни требали избори, па је према томе избор Томе Николића за председника државе, једна потпуно узалудна ствар, што, вероватно, и он сам увиђа. Реч је само о престижу, о личној сатисфакцији. Мада ни она није баш велика, јер је изборни скор мален, за њено задовољење. Наиме, да је Николић срубио Тадића, као што је заслуживао, на бар 30 % , па самим тиме и себе подигао на 50%, цела би ствар, бар морално, ако не и законски, била ОК.

Стога су мени ближи они који нису изашли на изборе, јер су прозрели њихову узалудност, па су, тако, испали и паметнији. Дабоме, питање је да ли и поштенији, јер ако се сећамо шта је Горки рекао, покварењаци обавезно морају бити паметни!

Верујте, не припадам оном аналитичарском олошу, који и крај све пропасти Србије, и даље навијају за Тадића, бавећи се „легитимитетом“ његове владе, ако буде скупио већину у „парламенту“.

Међутим, како је та већина проевропска, јер је носе странке које су се изјасниле за европски пут без алтернативе, мени је, као Србину, сасвим свеједно ко ће сачињавати ту већину, јер су се они и у претходном поступку, приликом гласања, одлучили за наставак наше окупације, која може бити само гора и бесперспективнија.

Једноставно речено, народ, српски народ, пао је на овим испитима, и не остаје му ништа друго, него да се сети оних опомињућих графита, након прошлих избора:

ГЛАСАЛИ СТЕ – ГЛАДУЈТЕ!

Стога ове садашње гладијаторске борбе око формирања те тзв. парламентарне већине, једва да дотичу народ, јер је он сам, своју судбину, одредио својим гласањем. Остаје му једино да се сети једног другог графита:

САМО ВАС ПОСМАТРАМ!

Јуче су новине објавиле изјаву оног Мефиста Динкића, да ће се влада формирати тек у септембру, тј. кад речене гладијаторске борбе буду исцрпеле све садашње орне борце, и кад ће пристати на свакојаки олош, по систему „дај – шта даш“, па се тако и он, који сада није у директној игри, нада да ће доћи и његово време. А кад би неко устао и дрекнуо: „нека тај гссподин положи најпре рачун, где су паре од распродаје Србије, као и оне донаторске и оне које су узете на кредит!“ Њему, и не само њему, остала би само једна мисао, ону коју је у своје време изрекао министар културе Којадиновић: „Ако је и крао, није крао за себе, већ за своје позориште!“ Тј, за своју странку! Али, док Закон о позоришту никако да се донесе, Закон о финансирању странака донесен је ту скоро, и ако је после закона све било како треба, шта је било пре Закона?! Где су те паре?

Динкићу да ли се сећате имена Слободана Илића, државног секретара у Министарству финасија, који Вас је јавно открио да немилице узимате паре из буџета, да бисте помогли „своје“ општине!? Ако се сећате, онда се свакако сећате да сте својеручним писмом тражили од Цветковића, да га ражалује, јер је насрнуо на Ваш „углед у друштву“, што је овај, свакако у договору са Тадићем, и учинио! Сећате се сигурно и како је на тражење Тадића, ражалован и бата Љуба Милановић, јер је у Министарству које припада вашем феуду, тј,. здравља, открио, после само неколико месеци рада, 11 корупционашких мешетара, од којих је осморицу иѕвесни Миљко, у својству специјалног тужиоца, ослободио!

И шта сад Ви, чекате?

Гитару под мишку, па по свадбама, да се прехраните, ако су Вам оне паре, из претходног поступка, отишле на странку… мада и у ствари, заобилазним путем опет – Вама.

Леле, шта ће бити једног дана, кад се цела ствар изнесе и постави на тапет. Ова ће држава, ако тада још буде постојала, морати да закупи Голи Оток од Хрватске, ради побољшања добросуседских односа, који су сада, како каже извесна гђа Дорис Пак, поремећени и у заостајању, после извесних изјава г. Николића, а које су Србију повукле уназад у односу на Европу.

Нисмо ми те среће, гђо Пак! Све више је оних који мисле како да се спасу од Европе, која се из темеља љуља, да ће морати и сама неком да се прикључи, ако хоће да опстане.

А то што сте рекли, да је Николић био националиста, Србин, „и да је касније покушао да се промени“ нисте могли да му учините већу увреду. Јер не заборавите, он има и синове, и унучиће, он мора да чува свој српски образ Како свој тако и њихов! И какве су то „тврде и недипломатске изјаве, којима је Николић нанео штету европском путу Србије, добросуседској сарадњи и жртвама рата у региону“. Ми, Срби, то не признајемо. Жртве рата били смо само ми, и још увек смо, у Хагу! И ми вам то никада нећемо заборавити!

Да искористим ову прилику да и ја нешто замерим г. Николићу! Наиме, није ми јасно зашто је звао Јосиповића,. који му је одговорио, док се не одрекне четништва, нема ништа од сусрета.

Ја не знам, да ли нека званична служба чита ове моје текстове. Али ја сам већ једном писао да оно што нам је подметнуто под именом четника, да је то легална војска Краљевине Југославије, чији је командант био министар војске званичне избегличке владе у Лондону. Један мали одред под именом четника а под командом Пећанца, распао се после његовог убиства од стране управо Југословенске војске у отаџбини, дакле Драже!

У време док је постојала легална Југословенска војска у отаџбини, у лондонској влади био је као представник Хрвата, др Ј. Крњевић, па је према томе, и он као подпредседник.владе, признавао ту војску као војску владе Краљевине Југославије. Хрвати се никад нису одрекли Крњевића, уосталом ни НДХ, коју је председник Туђман признао као израз повијесне тежње хрватског народа. Према томе, они који су ту тежњу остварили и предводили, тзв. усташе, представљају челни, авангарадни део хрватског народа, и ја, гђо Пак, не правим никакву разлику међу њима! Друга је ствар што су они били зликовци и кољачи српског народа, али и то је израз повијесне тежње хрватског народа против Срба, која се и у оба светска рата, и у овом грађанском рату 1991-1995, исказала! Према томе, добросуседске односи могу се установити само онда ако са обе стране постоји и добра жеља и интензиван рад у том смеру, иако она која је немилосрдно сатирала другу страну, нађе начина да је обештети.

Ако Јосиповић тражи да се Николић одрелне свог четништва, од кога ми да тражимо задовољење за убијање породице Зец усред Загреба, или може ли Мерчеп да буде једини одговоран за почетак убијања у Вуковару, и то Срба, које је ушла да заштити званична Југословенска народна армија, у још увек званичној држави СФРЈ!

Мене не интересује што званична Србија, под вођством просрпског председника Тадића, није постављала све то као међусобни проблем; и уопште шта је Тадић, да би се одржао у љубави према својим западним спонзорима, изјављивао, у Загребу. Знамо да је тамо рекао да њега обузме срамота кад се помене име генерала Младића, као што и нас обузме срамота кад се помене Тадићево име као српског председника. Уосталом, он и није Србин, и сам је признао да је про-српски председник.

То што се сад он и рукама и ногама бори да буде и просрпски премијер, то је…. Нека „то“ како се зове, каже гђа Триван! Ја нисам никакав верник, али бих је подсетио да има ћерку…која ће остати њена, и кад не буде више Тадића у власти,,, па нека се замисли

Некадашњи министар двора, Милан Антић, у својим обимним „Белешкама“ записао је на једном месту и ово: „Кад се унутрашњи рачуни пречишћавају помоћу спољне политике, настају најнесрећније последице“

Нашу владу чине махом у државничким погледу неуки људи, па се тако разбацују свим и свачем, да би одржали своју позицију. Тако и Дачић иде код Додика, да некако изглади тврд став вође ЛДП-а, у погледу наставнка Републике Српске, називајући је геноцидном творевином.

Ја тај бањалучки корак, не само да не разумем, већ сматрам да је био непотребан. А то је и Додик морао тако да схвати. Наиме, на тражење коалиционе владе, Народна скупштина Србије, изгласала је Резолуцију којом признаје да су Срби злочинци, па чак и геноцидни народ.. Како је конкретно била реч о Сребреници, то се то признање није могло свести само на једну општину, већ на Босну као целину, па је према томе изгласана резолуција имала да значи само једно, да је Република Српска геноцидна творевина. И тачка!

Другим речима, Додик не би требало ни са ким који је припадао онима који су гласали за ту Резолуцију (чак су нужан, Палмин, 126 глас, ноћу довозили из Јагодине!) да има било какве политичке и државничке односе.

Дакле, остаје му да се политички дружи, са Радикалима, Напредњацима и Коштуничиним демократама.

Коначно да завршим. Сведоци смо једне бесомучне и геачке борбе за власт. Једни се боре да је се домогну да би се и они напљачкали, а други да је освоје, како би благодарећи њој, прикрили своју досадашњу пљачку. Лепо. И инспиративно!

Слободан Турлаков