Вести

Nemački mediji ga "uzeli na zub"

„Николић и даље сања о ‘Великој Србији'“, наслов је чланка листа Тагесзеитунг (таз) у којем се аутор осврће на изјаве новог председника Србије у вези са Вуковаром и Црном Гором.

01. 06. 2012. 18: 12х измена вести 18: 13х | 24сата. Инфо

***

„Нови председник Србије Томислав Николић, који је у четвртак службено преузео функцију, већ је сада постао бреме за ту земљу. Некадашњи страначки колега деснорадикалног и у Хагу за ратне злочине оптуженог Војислава Шешеља, нема длаке на језику. Он заиста и мисли оно што каже, казали су таз – у српски демократски интелектуалци. Николић је у Београду изјавио да још није одустао од сна стварања ‘Велике Србије'“, пише таз.

Овај лист, осврћући се на Николићеву изјаву, коју је дао новинару Франкфуртер Аллгемеине Зеитунга, да је Вуковар био српски град и да се Хрвати тамо немају зашто враћати, наводи и чињенице да је у том граду пре рата живело више од 20 националности, али да су већина били два народа: Хрвати с 47 посто, док су Срби чинили 32 посто.

„Подругљивци из Сарајева су поручили да Николић заступа идеју српској писца Добрице Ћосића, који е осамдесетих година казао да је ‘лагање најбоља врлина српског народа’.“

Светски медији о Николићу: Председник – националиста положио заклетву

Таз преноси и зашто је Николић изазвао негодовање у Црној Гори: „29. Маја је Николић казао да додуше признаје Црну Гору, али не и разлику између Срба и Црногораца.“

преузето са портала ВЕСТИ

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/229153/Nemacki-mediji-Laganje-je-najbolja-vrlina-srpskog-naroda

***
***
***

31.05.2012
Nationalismus in Serbien (таз.де)

Nikolic träumt weiter von Großserbien

Der neue serbische Staatspräsident sorgt mit einem Interview in Kroatien und Montenegro für Empörung. Sein Versuch, diese Äußerungen zu dementieren, misslingt.von Erich Rathfelder

Der am Donnerstag ins Amt eingeführte neue Präsident Serbiens, Tomislav Nikolic, ist jetzt schon zu einer Belastung für sein Land geworden. Seine Äußerungen gegenüber dem Korrespondenten der Frankfurter Allgemeinen Zeitung, Michael Martens, über die Stadt Vukovar sorgten nicht nur in Kroatien für Aufregung.

Bei einem Besuch in Moskau stellte er sich zudem im Konflikt um die Anerkennung der von Georgien abtrünnigen Provinz Südossetien bedingungslos auf die Seite Russlands. Und last, but not least verärgerte er mit seinen Äußerungen über Montenegro die Mehrheit der dortigen Bevölkerung. Tomislav Nikolic, einst Parteigänger des rechtsradikalen und in Den Haag wegen Kriegsverbrechen angeklagten „Führers“ Vojislav Seselj, nahm zumindest kein Blatt vor den Mund. Er meine tatsächlich, was er sage, erklärten serbische demokratische Intellektuelle gegenüber der taz.

Nikolic erklärte zum Beispiel, er habe den Traum von einem Großserbien noch nicht aufgegeben. „Vukovar war serbisch. Dorthin haben Kroaten nicht zurückzukehren.“ In Wahrheit war das in Ostslawonien liegende und zu Kroatien gehörende Vukovar bis Kriegsausbruch 1991 eine Stadt mit über 20 Nationalitäten. Die Kroaten stellten die stärkste Bevölkerungsgruppe mit 47 Prozent, die Serben die zweitstärkste mit 32 Prozent.

Die berühmte Barockstadt wurde durch serbischen Artilleriebeschuss dem Erdboden gleichgemacht und im Herbst 1991 von serbischen Truppen erobert. Die nichtserbische Bevölkerung, die das Inferno überlebt hatte, wurde vertrieben.

Der Mord an über 200 Krankenhauspatienten gehört zu den abscheulichsten Verbrechen im kroatischen Krieg. 1996 wurde Vukovar laut dem durch die UN vermittelten Vertrag von Erdut an Kroatien zurückgegeben. Die Mehrheit der serbischen Bevölkerung verließ ihre Heimat, doch in den letzten Jahren kehrten große Teile wieder zurück.

Lügen, wenn es der Nation nützt

Nach prompten Protesten aus Kroatien, so von Präsident Ivo Josipovic, ließ Nikolic seine Äußerungen dementieren. Michael Martens konnte jedoch durch die Veröffentlichung der Aufzeichnung des Gesprächs dessen Richtigkeit belegen.

Spötter in Sarajevo erklärten daraufhin, Nikolic folge der Idee des serbischen Schriftstellers und Expräsidenten Dobrislav Cosic, der in den achtziger Jahren sinngemäß erklärt hatte, die Serben sollten lügen, wenn die Lüge der Nation dienlich sei.

Bei seinem Besuch in Moskau erklärte Nikolic am 26. Mai, Serbien sollte die von Georgien abtrünnigen Provinzen Abchasien und Südossetien diplomatisch anerkennen, das Kosovo jedoch sei nach wie vor Teil des serbischen Staats. Am 29. Mai erklärte Nikolic, er erkenne zwar Montenegro an, nicht jedoch den Unterschied zwischen Serben und Montenegrinern.

Der bei den Präsidentschaftswahlen unterlegene proeuropäische Exstaatschef Boris Tadic will Regierungschef werden. Der Konflikt zwischen ihm und Nikolic ist programmiert. Zwar betont Nikolic, ebenfalls für die EU zu sein, er hofft aber gleichzeitig auf engere Beziehungen zu Russland

http://www.taz.de/Nationalismus-in-Serbien/!94394/

***
***
***

zbor iz štampe

Tomislav Nikolić je „teret za svoju zemlju“

Nemački mediji, ali i neki austrijski, izveštavaju o polaganju zakletve i preuzimanju dužnosti predsednika Srbije. Analizira se lik i delo Tomislava Nikolića, koji će na toj funkciji, biti narednih pet godina.

Austrijski dnevnik Nahrihten.at izveštava o novom srpskom parlamentu i predsedniku, najpre da se on obavezao na čuvanje suvereniteta „Srbije i Kosova i Metohije kao njenog sastavnog dela“, kao i da je kritikovao „neodgovorno sprovedene privatizacije“ poslednjih godina. List prenosi i kako se 60-godišnji Nikolić od nacionaliste transformisao u demokratu, da je „deceniju i po sledio cilj stvaranja velike Srbije i čak učestvovao u građanskom ratu u Hrvatskoj.“ Pominje se i Nikolićev intervju za Frankfurter algemajne cajtung u kome je on govorio o svom velikosrpskom snu i da je Vukovar srpski grad u koji Hrvati nemaju zašto da se vraćaju. Kada je u pitanju formiranje vlade, „tu treba savladati još velike prepreke (…) jer socijalisti žele da isteraju Međunarodni monetarni fond iz zemlje dok DS sa tom organizacijom želi da sklopi novi sporazum. SPS želi da oživi potrošnju i pre svega poveća penzije i socijalne izdatke. DS se zalaže za bolne mere štednje kako bi bio sprečen slom privrede.“

Berlinski list Tagescajtung objavio je tekst pod naslovom „Nikolić i dalje sanja o Velikoj Srbiji“. „Novoizabrani predsednik Srbije Tomislav Nikolić već sada je postao teret za svoju zemlju. Njegove izjave za Frankfurter algemajne cajtung o Vukovaru pobrinule su se za uzbuđenja ne samo u Hrvatskoj. (…) Nekadašnji stranački kolega desnoradikalnog i u Hagu optuženog Vojislava Šešelja, nema dlake na jeziku i zaista misli ono što kaže, izjavili su srpski demokratski intelektualci za Tagescajtung.“ Autor teksta podseća na izjavu Nikolića o Vukovaru i dalje objašnjava: „U stvarnosti, Vukovar, koji se nalazi u istočnoj Slavoniji u Hrvatskoj, pre izbijanja rata 1991. bio je grad sa više od 20 nacionalnosti. Hrvati su bili najbrojnija grupa sa 47 procenata, Srbi druga po brojnosti sa 32 procenta.“

„Slavni barokni grad je srpskom artiljerijskom paljbom sravnjen sa zemljom i u jesen 1991. su ga osvojile srpske snage. Nesrpsko stanovništvo koje je preživelo taj pakao – proterano je. U najužasnije zločine u ratu u Hrvatskoj spada ubistvo 200 pacijenata u tamošnjoj bolnici. 1996, Vukovar je Erdutskim sporazumom do koga je došlo uz posredovanje UN, vraćen Hrvatskoj. Većina srpskog stanovništva je tada napustila grad, ali su se poslednjih godina velikim delom vratili.“

„Posle protesta iz Hrvatske i hrvatskog predsednika Ive Josipovića, Nikolić se pobrinuo za demanti, ali je (novinar Frankfurter algemajne cajtunga) Mihael Martens objavljivanjem snimka razgovora dokazao da su Nikolićeve reči tačno prenete. Podrugljivci u Sarajevu su na to rekli da Nikolić sledi ideju srpskog pisca i bivšeg predsednika Dobrislava (sic!) Ćosića, koji je osamdesetih godina izjavio da Srbi treba da lažu ako je laž korisna za naciju.“

Švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung pod naslovom „Novi početak Srbije sa starim personalom“ piše: „Ako veliki gubitnik na izborima (Tadić) postane šef vladajuće koalicije, sa dobrim razlogom će moći da se reklamira ignorisanje volje birača. I to utoliko više time što u Srbiji šef vlade – a ne ceremonijalnim zadacima uposleni predsednik – jeste nauuticajniji političar. Ta podela moći koja je utvrđena ustavom proteklih godina je pala u zaborav . Tako je Tadić, koji je kao predsednik i dalje bio i na čelu DS-a, od 2008. radio kao neformalni šef vlade. Takvu moć, u svetlu kohabitacije koja se ocrtava – neće imati.“

Priredio Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon

http://www.dw.de/dw/article/0,,15991802,00.html

Дојче  Веле