Вести

Свештеник Бране Миловац потписник писма РТВ-и "Бачка Паланка"

Прочитах са неверицом писмо којим се Српска Православна Црквена Општина Бачка Паланка обраћа директору РТВ „БАП“ Бачка Паланка са захтевом да се не прикаже репортажа са трибине „Чуј, Србине брате“ која је одржана у Бачкој Паланци 28. априла 2012. године.

Остоја Дражић, 01. јуни 2012

***

Писмо након кога и као Србин и као Православац осетих тугу велику због тако срамног понашања једног Православног свештеника или могуће свих свештеника Црквене Општине Бачкопаланчке ако и они стоје иза овог и оваквог писма.

До овог писма нисам веровао да је могућ један такав огроман и морални и људски пад у недостојност једног Православног свештеника или, као што рекох, могуће свих свештеника Црквене Општине Бачкопаланчке ако и они стоје иза овог и оваквог писма..

Сада, нажалост, видим да је и то могуће.

Пре него што пређем на анализу поменутог писма истакао бих неколико веома важних чињеница: прво, презвитер Бране Миловац, потписник писма, није гледао филм „Чуј, Србине брате“ поводом кога даје свој коментар и о коме износи свој суд а који је био приказан на Трибини од 28. априла 2012. године, друго, поменути презвитер није присуствовао Трибини од 28. априла 2012. године, дакле није присуствовао догађају о коме говори и о коме износи свој суд, треће, поменути презвитер с обзиром да није присуствовао наведеној Трибини није ни видео ни чуо шта су учесници Трибине говорили, нити је имао прилике уопште да упозна учеснике а даје свој суд и о томе шта се говорило као и о самим учесницима Трибине.

Дакле, поменути презвитер, не само да говори о филму који није видео, него га и осуђује и то врло тешким квалификацијама, поменути презвитер не само да говори о ономе што није чуо, него и осуђује то што није чуо и то, такође, врло тешким квалификацијама, поменути презвитер не само да говори о особама које није ни чуо како и шта говоре и које није ни видео, него их и осуђује, исто тако, врло тешким квалификацијама.

Све то ме подсећа на времена најцрњег комунистичког осуђивања свега онога што се није допадало партијским главешинама и сећам се случаја „Голубњача“, драме коју су чланови партије листом осуђивали а да је нису никада ни погледали нити чули аутора шта о њој говори.

И то је тај пад и хришћански и морални и људски да се не само говори, него и осуђује оно што се није ни видело, оно што се није ни чуло и оно о чему се ништа не зна.

А у своме писму презвитер Бране Миловац, у име свих свештеника Српске Православне Црквене Општине Бачка Паланка, најпре исказује крајње жаљење и забринутост и то ни мање ни више него само због присуства (!!!!) новинара и камермана РТВ „БАП“ трибини „Чуј, Србине брате“ што ме опет неодољиво подсећа на она комунистичка времена диригованог извештавања о само одабраним догађајима и када је слобода говора била само мислена именица.

Потом ту исту трибину „Чуј, Србине брате“, којој иначе није присуствовао, квалификује као промоцију „црквенорушилачких, шизофрених писаних и видео материјала, који директно епископе и сабор српске цркве (све је малим словима написано – оп. аутора) говором мржње блате и монтираним материјалима и клеветничким лажима нападају и тиме уносе немир и смутњу у народ“.

Да је потписник ових срамотних речи недостојних и сваког Православца а камоли Православног свештеника дошао на трибину, на коју је иначе био позван, и видео би и чуо ИСТИНУ о ономе што чини и шта све ради Епископ бачки Иринеј (Буловић).

Да је, дакле, назначени потписник дошао на трибину видео би:

1. како Епископ бачки Иринеј (Буловић) учествује у молитви у јеврејској синагоги паљењем свећа што је канонима Православне Цркве најстроже забрањено и што подлеже канонској осуди;

2. како се Епископ бачки Иринеј (Буловић) сам хвали тиме што је више пута одлазио на поклоњење папи што је канонима Православне Цркве најстроже забрањено и што подлеже канонској осуди;

3. како се Епископ бачки Иринеј (Буловић) сам хвали тиме што је од папе примио бискупски крст и прстен што је канонима Православне Цркве најстроже забрањено и што подлеже канонској осуди;

4. како Епископ бачки Иринеј (Буловић) јавно признаје да у њему папа види законитог епископа цркве Христове као што види и у својим бискупима и не само да то признаје него Епископ бачки Иринеј (Буловић) то и прихвата што је за сваку осуду и његову срамоту као Православног епископа а не треба ни говорити да је то канонима Православне Цркве најстроже забрањено и да подлеже канонској осуди, будући да се за јеретичку организацију која се зове Римокатоличка црква не може рећи да је Христова црква, јер је Православна Црква једина, права и истинита Христова Црква на земљи;

5. како је Епископ бачки Иринеј (Буловић) у Шанбезију потписао у име Српске Православне Цркве документ којим се све епархије у расејању стављају под управу Цариградске патријаршије иако за тако нешто није имао одобрење нити благослов Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве што је свакако за осуду;

6. како је Епископ бачки Иринеј (Буловић) у Равени потписао документ о папском првенству и којим се признаје да Римокатоличка црква има статус Цркве Христове иако за тако нешто није имао одобрење нити благослов Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве што је свакако за осуду;

7. како Епископ бачки Иринеј (Буловић) учествује у молитви са римокатолицима који су јеретици што је канонима Православне Цркве најстроже забрањено и што подлеже канонској осуди.

И још много тога другог би потписник тог срамног писма и чуо и видео у филму „Чуј, Србине брате“ а све истинито и све без икакве потребе да се, како писмописац наводи „говором мржње блате и монтираним материјалима и клеветничким лажима нападају епископи и „сабор српске цркве“ како би се тиме унео немир и смутња у народ, јер ИСТИНА је много убојитија и много је делотворнија и немогуће ју је ничим побити па тако ни овим недостојним и срамним писанијем какво је писмо назначеног презвитера у коме се даље наводи следеће:

„Острашћена група се користи лажима и разним манипулацијама како би своје духовне фрустрације презентовала широј јавности од којих сте и Ви једна од жртава“ (ово жртава се односи на ТВ „БАП“ – прим. аутора).

Било би у реду и сасвим прихватљиво да је писмописац навео макар ЈЕДНУ лаж и макар ЈЕДНУ манипулацију, али пошто тога нема онда самога себе осуђује и на лаж и на манипулацију.

Не постоји никаква „духовна фрустрација“ него једноставна и силна потреба верног, Православног народа, да брани Православље од паписта, јеретика и екумениста у редовима епископа Српске Православне Цркве.

Даље се у писму потпуно неосновано наводи, цитирано: „Њихове промоције засигурно имају елементе верске и националне нетрпељивости“.

Ово је врло опасна квалификација, с обзиром да је испољавање верске и националне нетрпељивости и елемент кривичног дела а уједно и опака и подмукла јер је базирана искључиво на претпоставци о ономе о чему се ништа не зна. Дакле, и поред тога што дотични презвитер не зна ништа ни о филму ни о томе шта се на трибини говорило, нити било шта зна о онима који на трибини говоре он „засигурно“ зна да те промоције имају елементе верске и националне нетрпељивости.

И да не би било никакве забуне и ово што је написано, као уосталом и све друго у томе писму, је неистинито и написано само и искључиво у срамном покушају да се без иједног аргумента дискредитују они који се боре за Православље и који ИСТИНОМ ходе.

А сам крај писма показује сву бахатост и дрскост писмописца и открива заправо прави разлог самог писма а то је СТРАХ ОД ИСТИНЕ. Страх да народ не чује и не види ИСТИНУ, јер ако ИСТИНА дође до народа постаће свима јасно да је данас свештеницима бачке епархије већи страх од Епископа Иринеја него од Бога и да многи пристају пре да служе Иринеју него ли ИСТИНИ.

Како другачије разумети речи из писма упућене ТВ „БАП“ од човека који је заиста у незнању када је у питању филм и сама трибина него као одистински СТРАХ ОД ИСТИНЕ када пише овако:

„Имајући у виду да снимљени материјал још нисте емитовали, рачунам на Вашу савест да поменути материјал са промоције неће доживети своје представљање на Вашој телевизији у супротном допринео би како урушавању угледа телевизије, а асамим тиме били би доведени у питање узајамни до сада складни односи (чиста претња – прим. аутора). Са дубоким изразом забринутости и жаљењем због свега реченог и учињеног. а са надом да је незнање Ваша основна кривица (подвучено од стране аутора) молим Вас да убудуће таквим и сличним групацијама откажете гостопримство.“

И то говори човек који је заправо у правом незнању. Просто несхватљиво. Која бахатост и дрскост.

На крају шта рећи осим тога да је овакво писмо велики грех и да ће ако остане неокајано души писмописца и свих који су са њим сагласни и у чије име је оно написано много наудити на Суду Онога који је ПУТ ИСТИНА И ЖИВОТ.

За жаљење је што се данас свештеници тако мало боје Бога.

Остоја Дражић

Остакле текстове везане за епархију Бачку можете прочитати ОВДЕ