Ћирилични поздрав
Крагујевац – На својој варедној седници која је одржана 27 маја 2012 године, Братство ( Удружење ) Српских Православиних Свештеника-Крагујевац, строго осуђује Епископа жичког Хризостома и свештенство Епархије жичке,
Протонамесник Илија Јокић, 28.мај 2012
+++
који су против уставно уставу СПЦ и светоотачким канонима нарушили аутокефалност, слободу и обавезу сестринства манастира Вазнесења у Овчар Каблару у очувању учења Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве и догмата на којима је то учење засновано.
На супрот томе, Братство ( Удружење ) Српских Православиних Свештеника-Крагујевац, одаје свако признање и захвалност игуманији манастира Вазнесења у Овчар Каблару, мати Јелени и сестринству њеном, на неустрашивости у одбрани вековног поретка и устројства СПЦ.
Исто тако, Братство ( Удружење ), Српских Православних Свештеника-Крагујевац, позива све још необмануте и незаведене браћу свештенике, монахе и монахиње, да дигну свој глас у одбрану беспомоћних девојака, које се у времену када се човечанство бори за равноправност полова и право жене, од стране Епископа жичког Хризостома шиканирају и омаловажавају.
Братство ( Удружење ), Српских Православних Свештеника-Крагујевац, овом приликом позива све организације за људска права, организације за полну равноправност и право жене, да прискоче у помоћ и помогну овим беспомоћним девојкама.
Испред Братства ( Удружења ), Српских Православних Свештеника-Крагујевац
Протонамесник Илија Јокић
Kad obnovimo SRBstvo svoje: Pravoslavlje i Svetosavlje u dusi svojoj, tada cemo lako obnoviti medju SRBima Svetog Save, i sva SRBska obiljezja Slavnih i Svetih Predaka svojih!
Тако је, поштовани Оче Илија!
Што тако храбро ХРИЗОСТОМАНИЈАК не удари на скупину ПЕДЕРА, а не
на групу незаштићених жена које су, као и сви остали грађани и грађанке Србије, једнаке пред цивилним законима, и које ни на који
начин не могу бити овако избациване, а да пре тога није спроведен
редован црквени и цивилни правни поступак, па тек онда применити
санкције.
Оне су овим насилним, физичким избацивањем ствљене ван цивилних за-
кона и тако дискриминисане у односу на СЛИЧНУ СИТУАЦИЈ У ГРАЂАНСТВУ!
Оне потребују правну заштиту, и било би веома људски да им се по-
могне да остваре моралну и материјалну сатисфакцију за претрпљено
физичко и душевно наношење бола.
Такође, требало би им помоћи да остваре и надокнаду из минулог, рада, вишегодишњег и вишедеценијског труда на увећању вредности
поверене им црквене имовине, а не да на улицу буду избачене као
пашчад, и то још уз асистенцију /присуство/ Полиције Србије.
Драган Славнић