Вести

На задатку бомбардер Б2А

БЕОГРАД – На данашњи дан 1999. године противавионци 250. бригаде противваздушне одбране Војске Југославије – који су непуна два месеца раније оборили амерички „Ф-117А“ – погодили су

недеља, 20. мај 2012. РТВ

***

изнад Сурчина код Београда, на 5.000 метара висине, „велики циљ“, који се потом срушио у Спачванску шуму у Хрватској, објавили су касније српски медији. Према том извору, пратећи радио саобраћај у ваздуху ВЈ је сазнала да је оборен фамозни стратешки бомбардер „Б-2А“, што су у пролеће 2000. потврдили и руски обавештајни извори.

Наводно је реч о првој из серије најскупљих летилица америчког ратног ваздухопловства названој „Дух Мисурија“, „стелт“ (невидљиве) технологије као и „Ф-117А“, предатој у децембру 1993. 509. бомбардерском Вингу у бази Вајтмен. „Дух Мисурија“, који је 13 дана раније разорио кинеску амбасаду у Београду, погођен је при повратку у групи с још два авиона, с којима је разорио болницу „Др Драгиша Мишовић“. НАТО о томе ништа није саопштио.

У нападу авиона НАТО убијена су четири пацијента у болници „Др Драгиша Мишовић“ у Београду. Два пројектила уништила су одељења за неурологију, за дечје плућне болести и за гинекологију и операционе сале на неурологији, гинекологији и хирургији. Напад је потом у средишту НАТО у Бриселу описан као „грешка“, уз тврдњу да је реч само о једној ласерски вођеној бомби која је експлодирала „око 500 метара од центра циљаног подручја“.

Данас је недеља, 20. мај, 141. дан 2012. До краја године има 225 дана.

….

(РТВ)

***

Само смо ми били невидљиви

Властимир ПОПОВИЋ | 25. Новембар 2005. 20: 32 |

Одмах да кажем „стелт“ технологија Американаца завршила је у Буђановцима, оборили смо и стратешки бомбардер Б2, а где смо ми били, знали су само сељаци који су нам помагали – каже за „Новости“ сада пензионисани пуковник Золтан Дани. Окидач на „неви“, ракети С 125 м притиснуо, сада потпуковник Сенад Миминовић

РАКЕТА „нева“ или С 125 м излази из лежишта, дугме је притиснуо тадашњи капетан прве класе Сенад Миминовић. Циљ је виђен 80 километара далеко, али је сачекан на петнаестак. Поново укључен радар. У прави час.

Вођа Трећег дивизиона 250. Ракетне бригаде, тада мајор Золтан Дани наредио је ручно праћење, као и обично. Две коте равни ФИ 1 и ФИ 2, преузимају тада старији водници Драган Матић, оператер и његов колега Дејан Тиосављевић.

Циљ је делимично видљив на радару. Е, онда креће, 27. Март, часова је 20. 42, година 1999, трећи дан напада на Србију.

– Имамо само 17 – 18 секунди у којима мора да се види све што смо учили, вежбали, радили – сада говори потпуковник Сенад Миминовић. – Ако не успете да „спојите“ у том времену ракету са метом, циљем, онда знате да је цела посада за неколико секунди – мртва, од непријатељских ловаца.

– Нисмо знали шта смо срушили, али смо могли да се радујемо – наставља сада пензионер Драган Матић. – За сат и по командант Дани нам је рекао: „Момци, ми смо срушили чувени Ф 117А, „стелт“ технологије, невидљиви авион. Пре нас су то, свакако, сазнали у НАТО.

– Милијарде долара су уложили у тај „стелт“, а он уопште није невидљив – говори сада Зденко Волф, стари водник 250. Ракетне бригаде.

– Јесте му смањена видљивост 50 одсто. Шта је битно? Ми смо били невидљиви за њега. После су нас јурили, 22 пута гађали. Ми смо једини који нису били ни рањени.

– Доктрина НАТО је била да „стелт“ технологија сама себе покрива, то су мислили и у „Пустињској олуји“ и приликом бомбардовања снага РС – каже Золтан Дани, сада пензионер. – Економски пораз за САД је било што нису продали још 30 – 50 тих Ф 117А, то су, наиме, већ били уговорили. Свет је сазнао да је авион – видљив. Они су „стелт“ дигли у небеске висине, а јесте, пао је у Буђановцима.

Авион распона крила 16 метара, а дужине 21 био је – видљив. Погодила је застарела „нева“, која ипак може да погоди пола метра нечега на небу ако се добро наводи. На Ф 117А је погођено лево крило. Сваког 27. Марта у 20. 42 припадници овог одељења ПВО секу торту у облику авиона, а прво му се „скреше“ лево крило.

– Наш положај је био на другом месту, то је тајна где је био – наставља Дејан Тиосављевић. – Свакако, одмах по обарању „невидљивог“ променили смо положај. А, ко нас је пронашао?

Припаднике Трећег дивизиона су пратили, помагали и налазили сељаци. Одмах ујутру, 28. Март, донели су од гомиле сувог меса до палачинки, салвета и пешкира. Све су доносили док ракеташи нису рекли: „Аман, доста, људи!“

НАТО је, после обарања Ф 117А кренуо у стратегију уништавања наших ПВО станица.

– Командант овог сектора НАТО већ је ушао у митологију, возио је ФС 555, учествовао у Заливском рату, а његов авион срушили су наши невидљиви из Трећег дивизиона – сећа се Дани. – Делови (баш уситњени) су у Музеју авијације у Сурчину.

– Колики значај су овом авијатичару показивали Американци видело се из акције спасавања у којој је учествовало 10 авиона и четири хеликоптера – сећа се Тиосављевић.

Золан Дани, Бошко Дотлик, Сенад Миминовић, Дарко Николић, Ђорђе Аничић, Мика Стојановић, др Милан Ђукић, Драган Матић, Дејан Тиосављевић, Зденко Волф, Бранислав Војводић, активни војници и резервисти, неколицина њих и сада у оквиру 250. Противракетне, остаће уписани као хероји неба те 1999.

– И сада се чујемо, помажемо – каже Бранислав Војводић, резервиста, сада финансијски директор Компаније „Новости“. Његов командант Золтан Дани је пензионер, прихватио је ту понуду. Један од момака продаје робу на бувљаку. Пензија Драгана Матића је 17. 000 динара, плата активног старијег водника Дејана Тиосављевића је, како рече, „јад и беда“. Недовољно за плаћање подстанарске кирије. Не само њему.

А, одмах иза улаза у касарну на Бањици где је пре два дана прослављена 43. Годишњица 250. Бригаде је понуда „призма плана“. Ракеташима се нуди „преквалификација“ у водоинсталатере, електричаре, тесаре…

– Ја сам, човече, скидао авионе, како сада да скидам цеви? – пита нас Зденко Волф. – Кад одем у банку, не би ли се прикрпили неким кредитом, службеници ставе забелешку да то што радимо „није сигуран посао“.

ВАПАЈ „ДУХА МИСУРИЈА“

– СА две ракете смо срушили стратешки бомбардер Б2, назван „дух мисурија“ – наводи потпуковник Сенад Миминовић. – Снимили смо његов вапај у разговору са мајком („аваксом“).“Дух мисурија“ пао је у источној Славонији – амерички специјалци су месец дана цео круг држали у окружењу и све остатке однели – откривају за „Новости“ наши саговорници.

– Однели су и земљу из кратера који је Б2 направио – смешка се Зденко Волф. – А по свему судећи, поред једног Ф 16, којег смо оборили 2. Маја у 2. 05, биће да смо – убили још једног невидљивог Ф 117, али се тај докопао Немачке.

извор БЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ