Вести

Протест

У Новом Саду је одржан грађански протест подршке активисти Антифашистичке акције Зорану Петакову, који треба да иде на издржавање затворске казне од 100 дана јер је увредио бачког епископа Српске православне цркве Иринеја.

Ажурирано посљедњи пут: 17. 05. 2012 14: 22;  РСЕ

***

Тим поводом још једном се поставља питање различитих аршина у дељењу правде, повлашћености Цркве до те мере да се у заштиту њених великодостојника не преза ни од пресуде за вербални деликт.

Познати новосадски антифашистички активиста Петаков одбио је да плати казну од 100. 000 динара по пресуди из 2008 године, јер је епископе Артемија, Амфилохија, Атанасија и Иринеја означио као „четири јахача Апокалипсе“ и навео да Српска православна црква подржава одређене екстремистичке групације у Србији. То је Петаков изјавио у једној тв емисији а Иринеј бачки се увредио и пресавио табак. Зашто су десетине углавном младих Новосадјана одлучили да јавно протестују?

„Дошла сам данас да подржим слободу говора. Мислим да није срамотно за ову државу само то што свештено лице имплементује моћ на тај начин него да и правосуђе даје на то амин“, сматра једна Новосађанка.

„Ово је само пример како пролазе људи који критички говоре о недодирљивим институцијама у нашем друштву“, каже Петаков.

„Он је неправедно осуђен на сто дана затвора. Ово је репресија цркве над грађанима“, наглашава наша саговорница.

„Битно је да се људи који отворено критикују институције које треба критиковати за то не одговарају кривично, јер он није починио никакав злочин. Зато смо овде. Ако инсититуције то не схватају, људи то схватају“, каже један од учесника скупа.

“Овде се не ради само о мени, нити ја мислим да је ту битна моја личност, јер ако би то било тако био бих јако тужан. Ово је само пример како пролазе људи који критички говоре о недодирљивим институцијама у нашем друштву. Људи су то препознали као потенцијалну опасност за себе, зато што за све оне који се усуђују да критички говоре и мисле, следи затвор. Ако је то тако, на то се мора реаговати”, каже за РСЕ Петаков.

И судија био увређен

Адвокат и челник невладине организације ЈУКОМ Милан Антонијевић каже да све није готово и да се нада да ће суд одустати од срамне пресуде јер је ЈУКОМ поднео молбу да се ова казна не извшава већ да се нађе неко друго решење.

У образложењу пресуде суда у Београду, између осталог је наведено да је „владика Иринеј беспрекорна личност и да увреда њега представља увреду за све хришћанске православне вернике“. Судија је нагласио да се и он осећа због тога увређен јер је и он верник.

​​Када се упореди овај случај са неким другим у којима су високи црквени званичници тужена страна за много озбиљнија дела а не вербални деликт онда је јасно зашто се и овим поводом поставља питање специјалнмог статуса односно недодирљивости СПЦ.

„Не можете говорити о овом случају којим се негира слобода изражавања а да се не присетите неких других случајева који су застарели а водили су се против високих званичника СПЦ. На пример случај владике Пахомија који је био оптужен за сексуално искоришћавање дечака“, скреће пажњу Милан Антонијевић.

Јавно је реаговао и Форум писаца који каже да пресуда недвосмислено доводи у питање секуларност државе и право на слободу јавног говора која је загарантована уставом и законима Републике Србије. ЧЛан Форума писаца Филип Давид каже да су црквени великостојници очигледно под заштитом државе.

“Ускоро то може бити знак да се не може критички говорити ни о политичарима и свима који уживају заштиту државе. Коментар судије да чин оптуженог види и као увреду сопственог религиозног уверења јер је православац, коментар је скандал, судски скандал”, каже књижевник Филип Давид

извор: Радио Слободна Европа

http://www.slobodnaevropa.org/content/protest-podrske-petakovu-zbog-kritike-spc-u-zatvor/24583709.html

***

Свештеници на државним јаслама

15. 05. 2012

Поводом најновије одлуке Владе Србије да држава уплаћује доприносе за пензије на нивоу минималца за сва свештена лица свих верских заједница, међу којима је највише из Српске православне цркве, отвара се питање да ли је то још једна одлука која ову Цркву ставља у привилеговани положај у односу на друге кориснике буџета?

Да ли је логично да држава, поготово у ситуацији када се очекује кресање буџетске потрошње и када се одлаже реформа пензионог система јер једног пензионера издржава један и по запослен, доноси овакву одлуку која је линеарна за све свештенике, без обзира на приходе?

„Не само да није логично да држава уплаћује социјално и пензионо свим свештеним лицима, него ми се чини да није логично ни за оне свештенике који живе у неразвијеним подручјима, с обзиром да у овој земљи, а нарочито у неразвијеним деловима, постоје много угроженије категорије становништва. То су самохрани родитељи, деца без родитељског сатрања, тешко оболела лица, инвалиди… Којима је много теже да остваре приход него свештеницима СПЦ који јесу у стању да приходују и који, знамо, да приходују“, каже Ивана Стевановић, директорка Центра за развој непрофитног сектора.

Социолог религије Мирко Ђорђевић каже да је до распада Југославије држава сносила трошкове за допринос запослених у свим верским заједницама, али тада су ствари биле другачије – већина цркава је имала минималне приходе и донације државе.

„То је било непрекидно од Титовог времена до краја Југославије. После тога су се ствари промениле, Црква има велике приходе, има разне изворе прихода. А ипак је то реактивирано“, каже Ђорђевић.

Он подсећа на искуства из других земаља:“Пензије су регулисане на сличан начин у Хрватској и у још неким земљама, али у Русији не постоји тај систем пензионисања него се свештеник у старости повлачи у неки манастир.“

 Плате у еврима

У овој земљи нико поуздано не зна са колико новца барата СПЦ, каже Ивана Стевановић.

„Знамо за део прихода који добија из буџета али не знамо како ствари стоје са приватним донацијама, са плаћањима крштења, венчања, сахрана“, каже Ивана Стевановић.

„Ми знамо за онај део прихода који добија из буџета али не знамо како ствари стоје са приватним донацијама, са свим плаћањима крштења, венчања, сахрана… Од којих се може остварити сасвим пристојан живот“, наводи Ивана Стевановић.

Свештеници СПЦ имају плате али колики су њихови укупни приходи, то јавност не зна, каже Мирко Ђорђевић и скреће пажњу на један податак:

„Свештена лица на територији Косова и Метохије, укључујући и калуђере у манастирима, по једној уредби Владе Србије имају плату у еврима.“

„Листа привилегија Цркве у односу на све пореске обвезнике је подужа. Познато је да Црква не плаћа ПДВ, да Црква не плаћа никакав порез ни на какав приход. Са друге стране, Црква је једина остварила право на повраћај целокупне имовине одузете после Другог светског рата“, каже Ивана Стевановић.

Од 2008. До 2010. СПЦ је добила из дела буџета за финансирање невладиног сектора и политичких партија нешто преко две милијарде и 100. 000 динара. На њеб страници Центра за развој непрофитног сектора постоји тачан списак.

„Ми смо били шокирани кад смо открили тај податак“, каже Ивана Стевановић.

„СПЦ је у тој буџетској линији убедљиво највећи добитник. Она је у 2010. (то су последњи подаци којим располажемо) добила око 590 милиона динара. Црвени крст упола мање, а тек иза су неке мање организације. Све то показује да Црква има привилегован положај“, наводи Ивана Стевановић.

На покушај да у Министарству вера добијемо објашњења и коментар тврдњи наших саговорника о специјалном статусу СПЦ био је неуспешан.

извор: Радио Слободна Европа

http://www.slobodnaevropa.org/content/svestenici_na_drzavnim_jaslama/24581711.html