Извештавање медија у предизборној кампањи у Србији било је пуно аутоцензуре, већина радијских и телевизијских извештаја су била некритична и позитивна за политичке странке и њихове лидере, док су штампани медији видно избегавали“велике теме”, показао је медијски мониторинг Фондације „Конрад Аденауер“.
Рада Јовић, 17.05.2012
***
Према овом истраживању у медијима су делови о изборима били јасно означени, али је и ван изборног блока било уочљиво коришћење јавних функција и псеудодогађаја за промоцију партија. Градоначелник Београда Драган Ђилас, министар унутрашњих послова Ивица Дачић и министар одбране Драган Шутановац најчешће су се појављивали у прилозима који нису били посебно означени.
Истиче се да Радио – телевизија Србије није фаворизовала ниједног државног функционера, док су телевизије Прва и Б92 изборни блок увек почињале са Демократском странком. Уочљиво је и да је у предизборним кампањама странака било много критике других партија уместо промоције свог програма.
Професор Факултета политичких наука Мирољуб Радојковић напоменуо је да су по први пут предизборне рекламе са негативном оценом политичких супраника биле потписане, као и да се у медијима у више наврата прибегавало триковима и подвалама. Очигледан пример је када Републичка радиодифузна агенција (РРА) није реаговала када је председнички кандидат, упркос обавезујућем упутству да кандидати не смеју да учествују у забавним програмима, гостовао на ТВ Прва у ток шоу емисији која је, само због тога, то вече променила шпицу и назив, како би постала информативна. Он је навео да је парадоксално да је кампања пред изборе 6. Маја у медијима трајала шест пута мање у односу на 2008. Годину, а била исто толико скупља.
„Понашање новинара потврдило је оцену да је професија уплашена, без моћи и угледа, и да је оно што смо назвали инертношћу, израз аутоцензуре према постојећој, и превентивне аутоцензуре према будућој власти“, рекао је Радојковић.
„Главна тема штампаних медија биле су постизборна математика и коалициони потенцијали странака“, рекла је координаторка мониторинг тима и новинарка Тамара Скрозза. Она је навела да се извештавање свело на праћење избора иако то није посао новинара. Скроза је истакла да су теме у кампањи диктирали политичари, а не медији, као и да се о питањима економије, привреде, европских интеграција, Косова и пензионих фондова расправљало врло ретко и то само у оквиру политичке пропаганде.
Блиц и Прес су оцењени као изузетно пристрасни у периоду од априла до маја јер су много више простора посвећивали Демократској странци него осталим учесницима на изборима, док је с друге стране Данас био најобјективнији. Таблоид Курир се, како наводи Скроза, истакао духовитошћу јер је, у време предизборне тишине, објавио вест о отварању једне саобраћајнице, али су на фотографији лица присутних политичара била зацрњена. Као пример „недопустивог новинарства“, она је навела интервју са потпредседником ДС Драганом Шутановцем, коме је у једним дневним новинама, као прво, било постављено питање колико ће ДС освојити гласова на изборима.
Члан мониторинг тима Марко Недељковић је рекао да су друштвене мреже коришћене као пуко средство за пропаганду и самопромоцију. Он је навео да негативна кампања у друштвеним мрежама није прелазила границе пристојног, за разлику од кампање у електронским медијима. Показало се да су најактивнији политичари на Твитеру били Драган Шутановац из Демократске странке, Марио Малетић из Српске напредне странке, Данко Рунић из Либерално демократске партије, Милутин Мркоњић из Социјалистичке партије Србије, Маја Гојковић из Уједињених региона Србије и Војислав Коштуница из Демократске странке Србије.
Извори: Бета, Фонет, Медија центар
припремила Рада Јовић
Да би сте послали коментар морате бити улоговани