Вести

Некада смо у Србији, иако смо једва знали да постоји Америка, током избора имали и ми неку врсту, додуше – малог грађанског рата, за разлику од њих, Американаца, који су имали велики, што је трајао и по неколико месеци.

Проф. Др. Слободан Турлаков, 05.05.2012

***

Одиста, у то време, у маленој Србији излазило је преко 200 дневних листова, на све стране се орило што од говора, што од свирке и певања, а богме се и пушило од волова на ражњу, које су пекли кандидати за народне посланике, да би нахранили и привукли своје бираче. Касније је проглашена изборна тишина, на несрећу локалних циганских капела и певаљки, али на радост волова, који су преживели своје смакнуће!

Наравно и дабоме, много шта се изменило. Иако је свака странка за сваки округ, имала своју засебну изборну листу, ипак су носиоци листа, у име странака, били кандидати именом и презименом, који се бирају за сваки округ посебно; што, дабоме, сада није случај, јер се гласа за странке џумле, чији су носиоци њихови лидери, који после избора, одређују тзв. народне посланике, не по окрузима, већ по својој вољи и потреби. Разлика је и у томе, што се не издају изборне новине, јер су тај посао одрађивале толике ТВ и радио станице, па свет уместо да иде по зборовима странака, седи код својих кућа, пијуцка кафицу и гледа ове циркузанте, партијске лидере, што се џилитију и свакојако гимнастиче набацујући се народу разним обећањима и бољицима, и све у име постигнутих резултата у претходном периоду.

Сад, ко је ту луд, а ко покварењак, видеће се, као и у претходној сесији, тек навалили људи, готово претњом, да 6. маја сви има да изађу на изборе, и да изврше своју грађанску дужност. Наравно, у њихову корист.

Ко би некада имао храбрости да атакује на свечаре, да током славе напуштају своје куће! Слава је била највећа светиња. А, ето, сада су то постали избори, а лидери странака постадоше сами свеци! Па, хајде, сад се снађи, и досети се, које су то „европске вредности“, које ти растурају кућу и светиште!

Ми, који не припадамо ни свечарима, а ни гласачком телу, запасмо у добродошлу тишину и благодарећи њој дохватисмо се неких сећања, која нису баш уобичајена. Али и – опомена

Најпре, једно велико изненађење: Друг Тито други пут међу Србима! Дакле, као Краљевић Марко. Само што је јунак из Прилепа поново дошао међу Србе, да настави спасавање њихово спасавање, за које се борио док је и жив био; овај Кумровчанин, ни жив, ни нежив, није марио Србе, сем што је настојао да их све мање и мање има. Дачић који је пре неку ноћ рекао да се школовао да буде председник Републике, очигледно да је „полупао лончиће“, дозивајући Тита упомоћ! И то баш у Ужицу, где се Тито најпре исказао и најавио као ликвидатор Срба! Још 1941! Па кад се опсетих да се оно звало Титово Ужице, па да су му чак подигли споменик, насред тзв. партизанског трга, сетих се и рекох себи: „Ере су то, господо!“ Док се Тито поносио и једним и другим, није ни помишљао да су му Ере, и једним и другим споменом, обећали да неће никад заборавити његов боравак у Ужицу 1941!

Зовнем неке пријатеље из Ужица да их приупитам како је одјекнуо овај Дачићев позив другу Титу, да други пут дође у своје Ужице, а они, иначе озбиљни људи, ми рекоше: „Тако – тако!“ Сем што Дачића прозваше – Ивица Броз. Лепо.

Додуше, један рече да су неки, то дозивање, схватили и као трагикомедију, јер је баш Дачић био онај, који је заједно са ондашњом владом, 1991, склонио Тита са трга! Али, чуло се да је на „конвенцији“ нове КПЈ у Крушевцу, на челу са Брозовим унуком, тамошњи „Божји слуга“ својим ватреним говором, засенио и самог унука, инспиришући се, ваљда, говором некадашњег ужичког проте Живковића, иначе председника Окружног одбора Соц.савеза, којим је открио Титов споменик! Леле, да се нешто дигне славни ужички прота Милан Ђурић, који је у своје време и владе обарао, ма тај би их на суво обријао! А ко зна, можда је оног Живковића „на оном свету“ и обријао, а доћи ће и овај на ред. Не треба се бринути.

Озбиљно говореећи, ми се чудимо Дачићу односно његовој конспиративној еволуцији УНАЗАД. На последњем конгресу СПС-а прима у Главни одбор и алтернативне мушкарце или гејове, а сад СПС проглашава наставком Титове партије, све са истим циљем, да навуче што више гласова (Глас је мио, ма од кога био!), што тешко да може да се усагласи са његовим непрестаним изјавама да њега интересује само Србија. Додајући још и то „спасао сам СПС, спасићу и Србију!“ Јесте, то је тачно, само до пола. Јер она друга половина произлази из споразума ДС– СПС из 2008. Дакле, власт је – власт!, па макар потицала и од дојучерашњег политичког непријатеља. Али, Дачић би морао да схвати да у Србији са гејовцима и титовцима, то ће моћи само „мало морген“, што рекао Слоба. Додуше, у Крушевцу он је позвао народ да не гласа опет за своје џелате, а после се у Београду љубио са њима и певао на њиховој трибини!. Мислим, на ДС, Г-17… Нема шта, све је то иста банда! Чак и музичка! Једном ми је пало на памет, ако би изгубили изборе, могли би да оснују „Трио Погорелаца“( Дачић – као тенор, први глас, Тадић као баритон, други глас, а Динкић – гитара и гласовна хармонска подршка), па да зађу по свадбама. То се добро плаћа.

Додуше, ту су још Палма и Кркобабић. Овај последњи, ван времена и простора, па обећава веће пензије; као рачуна човек, ако шеф њихове коалиције, тражи веће плате у јавном и приватном сектору, што и он не би изашао на среду са већим пензијама!

Ипак, чуди да Палма са својим „Српским јединством“ ћути, то јест прихвата Титову помоћ у увећању изборног „скора“ за коалицију којој припада. Мислим да се прерачунао. Уосталом, не знам, шта ће њему било каква коалиција, кад има цео јагодински округ око себе и за себе. Међутим, пре неки дан у великој самопоспузи у Чика Љубиној улици (Ексклузив), појавио се један увозни артикал, који се у првом реду тиче Јагодине! И обрука се Јагодина, а она, опет, Јованчу Мицића, који је са својим ћураном обишао цео свет! Наиме, у том „Екскузиву“, почело да се продаје димљено ћуреће бело месо, увезено из – Италије! Аман! Палма! Док Ви, драги мој, дижете аквапаркове, стадионе, зоолошке вртове, Италијани гаје ћурке пореклом из Јагодине, а ћурака у родној Јагодини ни за лек! Између два рата преко 100.000 ћурака се извозило годишње, а данас у целом јагодинском округу нема 100 ћурака! Како то и зашто то?

Ви, Палма, нисте сиромах човек, ни у парама, ни у идејама, зар нисте могли да нађете још неколико добростојећих Јагодинца, па да запатите опет оно што је био столетњи јагодински заштитни знак – ћурке! Могли сте, дабоме, али, ето, није Вам пало на памет. А Италијани усред Београда (а можда ће и у Јагодини), продају у „Ексклузиву“, по 1. 200 дин. килограм димљено ћуреће бело месо!

И да Вас онако искрено запитам: Шта ће Вама власт и што се дичите њом, обилазећи Србију, свима нудећи своју енергију и свој рецепт! А шта бисте рекли кад би Вас неко, на тим предизборним шетњама, упитао – „А где су Вам ћурке, г. Палма?“

То исто питање могло би се упутити и Ђиласу. Шта ће њему власт, кад је један од најбогатијих људи у Србији. Некада је градоначелник Београда био Влада Илић, али он се уопште није бавио политиком. Већ индустријом! Подигао је штофару на Карабурми, која и данас ради, ако ради, са машинама из 1896! Подигао је и Робну кућу „Митић“ у Кнез Михајловој улици, давао на кредит (онда се то звало – на отплату), све што је у њој било… Богат човек, могло му се. Уз то и Србин. За време његове владе, толики су заслужни Срби добили улице, које су Титоисти већ 1946. обрисали! Баш као што сте и Ви, г. Ђиласе, обрисали улицу Мајора Тепића, тог Синђелића нашег доба! Колика је то срамота, још већи је грех, нема потребе да Вам причам.

Шта хоћу да кажем? Оставите се политике. Нађите неколико богатих Србина, дижите фабрике, обновите дотрајале пруге, убрзајте возове, почните са регулацијом слива Мораве. Не заносите се Тадићем, који није достојан ни Вашег помена, сем што сте му дужни захвалност и подршку јер Вам је омогућио богатство. Истина, Ви сте инжењер без праксе, али ипак у Вас је усађен инжењерски рационалан дух, који мора да Вам каже – све ово што је „рађено“, мора да прође, да се заглиби у сопствено блато. Слушајући Ваш говор на отварању (непотребно подигнутом) торњу на Авали, чуо сам да говори један инжењер, који може да закорачи сигурним кораком у будућност Србије. Не заносите се мостом, он није Ваша заслуга, већ терет Ваше будућности, Ваше и Ваше фамилије! Тај мост и да је гредни, служио би истој намени. А колико би мање коштао! Што ја Вас да убеђујем, што год је свет или Европа оставила нама да будемо у томе први, значи – њима то првенство није потребно! А поготову није нама.

Од 1. децембра 1918, порушена, осакаћена, опљачкана Србија назадује. Рећи ћу Вам једну истину, Србија је само за време окупације почела себе да дозива као Србију! То се и данас не сме рећи, а камоли за време Титоиста! Они који су нас рушили, клали, опустошили, увек су боље стајали у Европи од нас. Октобарска револуција одузела нам је јединог заштитника, све оно касније био је наш суноврат. Отуда права је срећа што имамо неколико богатих Срба, који сами, без туђе помоћи, могу подићу Србију на ноге. Један од њих сте и – Ви! Чујте мој, бивши инжењерски, глас! Прикључите се неимарима и задужбинарима Србије, онима од Славије до Калемегдана, који су свој тешко зарађени новац, остављали свом народу у аманет и завет! Помислите, шта ће остати иза Вас? Чак и да сте својим парама подигли онај мост преко Аде, мање би вредело, од оног што су сироти печалбари, дугогодишњим радом и штедњом, успели да оставе. (Уведите дан Задужбинара – печалбара, да нове генерације знају шта су они значили за малу Србију, и да се тај значај мора поштовати и славити докле Србија постоји).

Не знам, како ћете све ово схватити, али знајте, да је недостојно Вас да сте у колу оних који, сем болесних политичких амбиција, ништа у себи немају, а за собом ће оставити пустош.

Не верујете? Онда бар за тренутак помислите, да ли више значе Тадић, Дачић, Динкић, Лабус, Коштуница, Чеда, Вук (и један и други)… и било који од ових што се зову политичари, у односу на било ког печалбара?

Много се прича о страним инвеститорима што је, крај постојећих богатих Срба, један најобичнији безобразлук и свињарија! Или пак о саветницима, попут Ђулијанија!

И док овако размишљам у миру и тишини, питам се одакле су се испилили ови злотвори који желе у недељу, 6. маја. опет да преваре овај слуђени народ! Кад би бар 6. мај, постао дан срамоте, обмане и лажи. Одиста, шта нама могу донети они који су нас довде довели? А они и даље обећавају – сигурну будућност, бољи живот! Наравно и дабоме, за себе. Али, проћи ће то, са свакојаким, погубним, последицама.

Она несрећна Калановићка, агитује у Крагујевцу за свога шефа, оног сатану, Динкића, обећавајући да ће, он, као премијер, свим градовима, широм Србије, даровати по неког Фијата! А ко их је растерао и продао буд зашто? Та госпођа даље обећава да ће Динкићева влада једнако третирати све регионе! Жено, имате ли Ви бар мало образа! Ко је владао регионима – годинама! Него управо тај Динкић! И што онда није било равноправности, и онда и сада, када сте га Ви наследили Срамота од толике бестидности.

У низу изненађења налази се и једно које потиче од Љубе Милановића. оног специјалног саветника за борбу против корупције у здравству, и који је у том својству, као искуствени полицајац, а сада адвокат, успео да открије 11 главних „актера“, од којих је тужилац за борбу против корупције, неки Миљко, обрисао осморицу, оне који су под заштитом државе, али и преостала тројица са списка, били су довољни да Тадић затражи Љубино отпуштање, што је Динкић преко др Станковића, и остварио. Тај Милановић је све то, једно јутро у живој емисији на првом програму РТСа- а, саопштио јавности, а потом је дао је још два –три интервјуа, и…. више га није било, све до пре неколико дана.

Најпре се појавио на некој врсти предизборног митинга СНС, код Дома омладине, кад је у неколико реченица позвао окупљену омладину да гласају за Напредњаке, што значи да им је и он пришао. А онда на каналу „Свет 3“, на неколико сати пре почетка изборног ћутања. И као што смо га видели на „Ћирилици“, тако и сада, на овом „Свету“, оставио је утисак једног неоспорног џентлмена, истина мало циничног или, ако хоћете, ироничног, али симпатичног и импонујућег, натученог многим знањима, недоступним обичним грађанима, које је задржао за себе, ваљда да не би испало да за било кога агитује. Нема двојбе, са напредњацима је, али је и њима, баш као и себи, оставио време у ком ће се доказати да су способни да истерају на чистину толико тога што се нагомилало и оптеретило свакодневни живот Срба и Србије.

Ипак, рекао је једну чудовишну и чудесну ствар. Познато је да је министар за инфрастуктуру, Мркоњић, пре извесног времена изјавио да се поноси управо завршеним мостом код Бешке, преко Дунава, чак је рекао да тај мост ремек дело мостоградње. А сад, бата Љуба, каже како је пре неколико дана прешао пешке преко тог мостовског ремек дела, а на њему – неколико овећих рупа! То га је толико изненадило, да је посумњао да ли је уопште на мосту, или је некуда залутао. Ипак, после неког времена, види, није се преварио, на мосту је, са видљивим рупама, кроз које се може пропасти у Дунав. И онда у свом стилу, не дижући глас, сасвим мирно је препоручио гласачима, да пре него што оду на биралиште, пређу пешке преко моста, да би видели за кога да гласају!

Просто, фантазија!

Морам да кажем, да ми код тако драгог и симпатичног Милановића, који је нема сумње, поштем, искрен и мајстор свог „заната“, једна ствар засметала. Наиме, он одаје утисак да ће се, ако напредњаци победе, вратити у државну службу, што ми желимо, ма ко да победи. Али, ако је већ са њима, тешко да ће моћи да се одбрани, да су га баш они вратили, ако освоје власт! Дакле, наставак партократије! Зар му није довољна адвокатска канцеларија, у којој може да окупи неколико колега, и да као приватна агeнција, истерују „ствари“ на чистину?…

Има још „цака“ у оквиру текуће јагме за гласачима, одн. за влашћу, толико отужне, да их не желим ни помињати. Сетих се, Дачић је почео да назива свог дојучерашњег ортака, Тадића, лажним левичарем, иако је овај примљен са ДС-ом у социјалистичку интернационалу Европе, а Дачић са СПС- ом није! Право да кажем, ја одавно не знам шта је то левица, а шта десница, а не знам ни шта је центар, који има леву и десну подваријанту. Утолико пре, што видим и видимо, приличан број левичара који грабуљом скупљају богатство, отимајући од народа и последњу кору хлеба, што није пристојно, ни достојно ни за капиталистичке десничаре, а камоли за протоколисане левичаре.

Истина, он се хвали да је спасао СПС, па ће спасити и Србију. Једном давно, пок. Милорад Стевановић, адвокат и предратни секретар радикалске омладине ми је рекао: „Србију би спасла само национална диктатура са поштеном управом.!“ Не може се рећи да последњих 12 година Србија није била под диктатуром, али не националном, већ европском и америчком, а изгледа да је лакше остварити диктатуру, него пронаћи – поштену управу!

Ових дана сви се заклињу у поштење. Видећемо се кроз коју недељу.

Мада нам је нова бугарска Ванга, која је гостовала у емисији „Голи Живот“, поручила, неће бити никавих промена, још 4 године. Тада ће доћи потпуно нови људи. Одакле? Можда из дијаспоре, ал овде их нема, јер да би могли у њих да се уздамо, сада би морали да имају бар 40 година и да нешто раде и стварају. А ја, бар, такве не видим.

Рекла је још две ствари. Ускоро, крајем маја и почетком јуна, овде ће доћи до сукоба. И да, са своје десне стране, види голем, голем, голем… камен и на њему, као да се види слово С.

Шта то значи, није казала. А можда С(АД).

Али, они су већ ту….

Слободан Турлаков

П.С. Чујте виц године. Пре неки дан, прочитао сам да је један Македонац, забринут од нове шиптарске агресије на његову земљу, крајње озбиљно изјавио, да би Србија требало да им позајми оружје, како би се одбранили од албанске жеље да их оробе.Ми можемо да им дамо само Шутановца. И то за увек, ако хоће.