logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Религија, Србија, Вреди прочитати, Друштво    Аутор: Срђан Марјановић    797 пута прочитано    Датум: 15.04.2012    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Васкрс 2012

Свој духовној деци: монаштву, свештенству, верном народу Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске У ЕГЗИЛУ

+++

Сверадосни васкрсни поздрав ХРИСТОС ВАСКРСЕ! – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Овом богонадахнутом песмом, браћо и сестре, почиње данашњи празник Васкрсења Христовог, празник који собом испуњава радошћу небо и земљу, јер је ово дан „којега створи Господ да се радујемо и веселимо у њему“. Као што се цела природа радује у пролеће топлим сунчаним зрацима после љуте зиме, када све почиње да се буди и буја, да васкрсава и расте, тако се и ми духовно радујемо појави Сунца Правде, које нам из Христовог гроба засија после тамне ноћи Великог Петка и Голготе. То је та велика Тајна коју је Бог открио и показао људима, тајна када је добро победило зло, када је живот победио смрт, када је Бог поразио ђавола, када су људи осетили и спознали да је смрт постала сан из кога нас Васкрсли Господ буди, призива и води у Живот Вечни.

Човек је грехом постао смртан и пролазан, Васкрсењем Христовим постаје бесмртан и вечан. У томе је сила, у томе моћ, у томе свемоћ Христовог Васкрсења. Оно је извор у увир свега што је у Цркви Христовој, свега што човеку осигурава живот вечни. Из њега, пре свега, ниче вера без које није могуће угодити Богу; ниче нада која нас држи и крепи на путу Христовом да би смо издржали све невоље и страдања у овом земаљском и пролазном животу; ниче љубав, која се извија у богољубље и братољубље као круна и свеза савршенства; ничу и све остале свете врлине које красе душу православних хришћана као звезде свод небески. Међу њима молитва сија као звезда Даница, у коју гледамо и за којом идемо да не зађемо са пута спасења.

Васкрсењем својим Господ је род људски извео из пакла и увео га у Рај; исчупао га из смрти и узнео у бесмртност. Господ је из ништавила и небића васкрсао човека и увео га у Живот Вечни. Господ је отео човека од ђавола који га је тиранисао кроз грехе и страсти и дао га у загрљај Богу. Тиме је Господ даровао човеку све што је обећао: „Што око не виде, што ухо не чу и што у срце човека не дође“, а кроз то и у томе, дао му је Живот Вечни, Истину Вечну, Правду Вечну, Љубав Вечну, радост Вечну.

Зато је Васкрсење Христово заиста највеће чудо и „једино ново под сунцем“. Да није било њега, не би било хришћанства, не би било дивних Светитеља који су животом својим Богу угодили, не би било ни нас данас овде сабраних. Сви први хришћани постали су хришћани зато што је Господ Исус Васкрсао, зато што је победио смрт. Васкрсење Христово је мајка свију нас, свију хришћана, који смо ма где и ма када живели, јер њиме смо рођени за живот вечни. Вером у Васкрсење човек се поново рађа, за вечност рађа. „Ваља вам се поново родити“, благовести Господ (Јн. 3, 4). А људи у недоумици и незнању узвраћају; „то је немогуће“! Господ их поново храбри и уверава: „Све је могуће ономе који верује“, јер „вера је наша победа којом побеђујемо смрт“ (Јн. 5, 4). „Ја сам васкрсење и живот, који верује у мене ако и умре живеће, и ни један који живи и верује у мене неће умрети ва век“ (Јн. 11, 25-26).

То сазнање испуњава све нас великом духовном радошћу, те ми данас празнујемо највећи празник, најдивније славље. Света пасхална радост обасјава наша срца, загрева наше душе, крепи нас и бодри усред гомиле земаљских брига, надахњује нас за живот у доброти и љубави, дарује нам предосећај нашег личног васкрсења у које верујемо и коме се надамо. Данас, на празник Васкрсења Христовог, Господ свима отвара благодатни извор те духовне радости и не пита никога у који је сат изашао на дело у винограду Божијем. Он познаје, прима и признаје за своје и оне који су се трудили од првога часа, као и оне који су у виноград Његов ступили у једанаести час и свакоме даје по неизмерној мери љубави своје и према вери и труду који је свако од нас уложио.

Васкрсењем својим Господ Христос је на најочигледнији начин показао људима да је Он једини истинити Бог и истинити човек, истинити Богочовек. Показао је смисао и циљ постојања сваког човека, сваког људског бића овде на земљи, а то је да је човек створен не за смрт него за бесмртност. До Господа Христа и Његовог Васкрсења смрт је царовала над родом људским, којег је она млела и гутала једне за другим, човека за човеком, генерацију за генерацијом. Васкрсењем Христовим смрт, највећи непријатељ човека, је побеђена и људима је отворен и пропућен пут у живот вечни. То показују наши храмови, наши гробови. Ми се у храмовима обраћамо не мртвима него живима. Када призивамо у молитвама Пресвету Богородицу, када се молимо светом Николи, светом Ђорђу, светој Петки Параскеви, ми се молимо живим личностима који су Богу угодили и који пред Богом имају смелост, а према нама љубав да се за нас моле и заузимају. Када пак одлазимо на гробове наших драгих покојника, ми одлазимо у походе живима а не мртвима. Ми према њима исказујемо нашу љубав, наше поштовање, наше старање за њих. То су наше молитве, наше милостиње у њихово име. Црква за њих, а на нашу молбу, свршава парастосе и помене. Ми се према њима односимо као према осталим, још са нама овде живим сродницима.

Због свега тога, драга наша децо духовна, празник Васкрсења Христовог се доживљава као најрадоснији празник. Та радост духовна је својствена свакој крштеној души независно од било каквих спољашњих услова. Радост Васкрсења доживљавамо подједнако у миру и у рату, у слободи и у ропству, у богаству и у сиромаштву, у својим домовима или прогнани из њих. Ту вечиту духовну радост живимо у пуној мери и ми, децо наша духовна, који смо већ пуне две године удаљени са нашег распетог Косова и Метохије, као и из Рашке области, одвојени од Светиња које наши Свети Преци подизаху у славу Божију а за спасење душа својих и за добро народа свога. Дочекујемо тај радосни празник изобилујући у страдањима и невољама, али са чврстом вером и надом да ако са Господом страдамо да ћемо са Њим и васкрснути. Верујемо у Његове речи, изговорене у молитви Оцу своме небеском: „Оче, хоћу да они које си ми дао, буду тамо где сам и ја“. Многи у роду нашем ове речи Спаситељеве поимају тако да ће са Господом бити само у Његовој слави, у вечном Царству Његовом, у будућем блаженом животу. Но то је једнострано и себично поимање. Господ од нас очекује да будемо са Њим и у Његовом страдању, понижењу, распећу, да Га пратимо на свим путевима Његовим од Витлејема до Голготе, па разуме се, тек онда да тај наш живот са Христом и у Христу буде крунисан и вечним битисањем са Њим Васкрслим у Његовој слави и вечном блаженом животу.

Исту поуку и поруку даје нам, само другим речима, и свети апостол Павле, говорећи: „да нам кроз многе невоље ваља ући у Царство Небеско“. И заиста, ако ико испуњава те услове који воде и уводе у живот вечни, то је наш српски народ у целини, а посебно онај на Косову и Метохији који је саразапет Господу Христу, који већ тринаест година пролази „кроз многе невоље“, страдања и искушења, који Крст Христов достојно носи и њиме се поноси.

У томе је извор наше вере и наде, као и ове пасхалне радости, коју нико не може одузети од нас. Једино, децо наша духовна, чега се треба плашити и што нас може лишити те вечне духовне радости у Царству Христовоме, јесте грех, и само грех. Грех је нашег праоца Адама истерао из раја, грех и нас може лишити раја. А то значи да само грех нас може одвојити и раздвојити од сладчајшег Господа Христа. Христос је то знао, знао је и нашу слабост и склоност ка греху. Зато је и постао човек да људе спаси и ослободи од тираније греха смрти и ђавола, те страшне троглаве аждаје. Христос је целокупним својим животом, посебно страдањем и васкрсењем, даровао људима победу над грехом, смрћу и ђаволом, и кроз то нам осигурао бесмртност и живот вечни у Царству вечне радости и блаженства.

Стога, без обзира на све спољашње околности и невоље кроз које пролазимо и којима смо изложени са било које стране, Христов човек је духовно слободан, радостан, бесмртан. У Христу сваки хришћанин живи, креће се и постоји, као што и каже једна црквена песма на Васкрс: „Јуче се с Тобом сапогребох, а данас васкрсавам с Тобом“. У томе је тајна хришћанства, у томе и извор наше пасхалне радости. Останимо дакле, драга децо, са Васкрслим Господом, останимо у тој непомућеној радости, останимо око наших светиња, око гробова наших славних и светих предака. То је наш крсто-васкрсни пут који једино води и уводи у живот вечни.

Та наша верност и оданост Васкрслом Господу, верност и оданост нашим духовним и народним коренима, који су дубоко урасли у свест и савест, у срце и душу српског народа, то и јесте највеће богатство које смо дужни да оставимо нашој деци и нашим потомцима, да и они верују, живе и спасавају се том једино спасавајућом вером Православном.

Са таквим мислима и молитвеним жељама, свима вам још једном честитамо срећне и Богом благословене ускршње празнике, поздрављајући вас сверадосним и победним поздравом

 

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

 

Ваш молитвеник пред престолом Васкрслога Господа Исуса Христа

Епископ рашко-призренски

и косовско-метохијски

у егзилу

+АРТЕМИЈЕ

 

http://www.eparhija-prizren.org/episkop/tekstovi/709-episkop-artemije-vaskrsnja-poslanica.html

 





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo