logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Друштво    Аутор: Преузето    618 пута прочитано    Датум: 8.04.2012    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Чујем, видим и ...

Анализа деструкције Србије и процеса отуђења Косова и Метохије.

У Београду, 07.04.2012.године, Предраг Лепетић

***

1.Завера и издаја

На виделу је континуирано урушавање позиција своје државе према делу територије и народа, Косову и Метохији, његовог статуса, права и фактичког стања.Уз све изговоре и рационализације на крају остаје коначни избор своје отаџбине, одбране државе и народа уједно важећег унутрашњег и међународног правног поретка, Устава и Резулуције 1244 СБ УН или предаје, окупације и сарадње са окупатором у растакању државе и жртвовању народа.Ту танке линије између одбране и издаје нема ни са становишта интереса народа ни спољњег непријатеља. Суштинска одлика прозападне елите је немоћ и послушност, губитничко и капитулантско опредељење да неће да бранe државу и народ. Ипак, они би да представе бирачима своје црвене линије и створе утисак “реализма”, да раде управо “највише што се може у датим околностима” а стварно чине све што наноси директну штету држави и остацима њене суверености.Не ради се о мањем злу и најбољем у датим околностима, већ о лошој намери и сарадњи са агресором у остварењу његовог деструктивног и окупационог завереничког плана отимања српске земље, подређивања и уништења целог српског народа.И ту је на неделу и квислиншки демократски режим и марионетска прозападна опозиција.

Данас се води противуставни заклоњени процес сукцесије, симулација одбране и десимуловани процес изградње институција “Косова”, мирном предајом ингеренција државе и узајамним признањем елемената државности, личних исправа, права власништва, царине, границе и територије, као и пристанка на легитимно самостално представљање “Косова” у међународним организацијама и скуповима, које води ка свршеном чину и пуном формалном признању независности.

А ево и само неких прилога о прикривеној политици и стварним намерама као и карактерима лидера, за пропалу садашњост и евроатланску будућност Србије.То су прилози за срамне биографијe и скривену историју националне пропасти из објављених званичних Америчких дипломатских депеша.

Врзић Н. Викиликс: Тајне београдских депеша. Београд: Наш печат: Фонд Слободан Јовановић, 2011. :

“Шта све Тадићев Београд има да уради, заправо, набројано је у демаршу заведеном под ознаком 10STATE9661, 30. јануар 2010. У 8 тачака, од Београда се у прве две тражи да одустане од резолуције која позива на нове преговоре о статусу Косова, понавља подршка ЕУ аспирацијама Србије али под условом да Србија „превазиђе питање Косова“, позива Београд да престане да лобира против признавања косовске независности и подстиче да се ангажује на решавању практичних питања, истиче се потреба за коегзистенцијом Србије и Косова, омогућавање Косову да учествује на међународним скуповима под сопственим ознакама, и подсећа да Србија зарад својих ЕУ тежњи мора да покаже да уме да изгради и одржи добросуседске односе…”

“Тадић још једном показао своју наклоњеност разматрању будућности Србије после Косова.Он је посвећен успостављању ближих односа са САД и Европом, иако није увек спреман да одлучно погура у правом смеру”….…”Тадић вероватно најбољи саговорник кога имамо за управљање последњом фазом косовског процеса.. .…”Ми због тога имамо јасан интерес да га подржимо.. .…” (06 BELGRADE 1294) од 16.августа 2006.

“Српски председник Тадић је, у приватним разговорима, рекао да је спреман да се окрене на другу страну док “ми завршимо с тим ” ” (07LISBON1858)стр.32.

“Јер, како сам Тадић рече помоћнику америчког државног секретара Данијелу Фриду, „независност Косова не мора нужно да значи ‘губитак’, ако се подесно одреди у умовима бирача“ (06 BELGRADE 988) од 25.септембра 2006.…”

” Тадић заиста жели да “после Косова” Србију поведе ка (светлој) евро-атланској будућности, “али брине да би цена независности Косова могао да буде његов сопствени политички опстанак.”" (07BELGRADE1566) стр.31.

“Ту Боркову(нап.Стефановић) доследност открива нам, наиме, Викиликсова депеша 07 BELGRADE1632, од 10. децембра 2007. Политички директор српског Министарства спољних послова тада је Американцима открио детаље Акционог плана Владе Србије у настајању, који ће бити усвојен 14. јануара 2008. и добити статус „највишег степена државне тајне“.

“Јеремић, у приватном разговору с америчким амбасадором, према белешци од 22. октобра 2008, признао да ће српске власти „морати да прихвате било какав исход преговора“ о замени УНМИК-а ЕУЛЕКС-ом, а да ће онда „морати то да представе као успех Србије“.

“Јеремић је изразио жаљење што Србија 2007.није истражила “креативну идеју” Вофганга Ишингера о моделу Источне и Западне Немачке за Србију и Косово, у коме би два ентитета могла да коегзистирају без међусобног признавања…на шта је Јеремић одговорио да је такав немачки модел најбоље чему Србија може да се нада, ” ако будемо имали среће” ” (08 BELGRADE 1338) од 29.десембар 2008

“А већ 18. априла (избори су 11. маја) написана је белешка с насловом „Социјалисти жељни дила“. У њој се наводи да је, „упркос јавним коментарима, Дачић рекао службенику амбасаде да СПС ‘жели да сарађује’ са САД и ЕУ“, и да је, „иако није одговорио на питање о коалиционим партнерима, устврдио да је вођство СПС-а подржало председника Тадића и Демократску странку“

“06 BELGRADE 1644:У свом седмичном састанку са службеницима амбасаде 29.септембра, Љајић није имао ништа ново да извести.”

“Заједно су, у тадашњем сазиву српског Парламента, имали уверљиву већину. Ево зашто није (08 BELGRADE 143, 5. фебруар 2008): „Контакти су нам рекли за гласину да је Коштуница понудио СРС-у да формирају привремену владу, с генералним секретаром СРС-а Вучићем као председником Парламента, али је СРС одбила ту идеју“.

“Што се пак (бивших) радикала тиче, колико је искрена њихова борба за одбрану Србије и српских националних интереса Американцима је постало јасно макар годину и по дана раније. Открива то белешка од 19. априла 2006. године: „Генерални секретар СРС-а Александар Вучић рекао је кључном контакту амбасаде (…) да је стратегија СРС-а да делује (на рушењу владе – прим. Н. В) после црногорског референдума, пошто је Младић изручен Хагу, и пошто су преговори о коначном статусу Косова у највећој мери решени“.

“И, као што је познато, радикали пристају на Тадићеве председничке изборе(нап.пре самопроглашења “Kosova” а не после што би умањило шансе Б.Тадићу) За њима и социјалисти, да их не заборавимо. Косово 17. фебруара, два дана после председничке инаугурације Бориса Тадића, проглашава независност. ”

“Депеша 08 BELGRADE 928 од 9. септембра: „Браца Грубачић тврди да је Николић одлучио да подржи ССП после састанка с председником Тадићем крајем августа, који је наводно организовао власник ‘Делте’ Мирослав Мишковић (…) Градоначелник Београда Драган Ђилас рекао нам је 5. септембра, пре Николићеве оставке, да је СРС заузела далеко конструктивнији, проевропскији став од ДСС-а (…)”Амбасада САД-а, 16. октобра 2008, наводи и да „осматрачи и дипломатски контакти тврде да Николић добија подршку француских донатора и да тренутно преговара с једном немачком партијском фондацијом о пакету помоћи.”

“Депеша 08BELGRADE11899 од 19. новембра 2008: „…Миодраг Ракић, блиски саветник председника Тадића, рекао је заменику шефа мисије 3.новембра да га је Тадић шест месеци раније задужио да охрабри Николића да се разиђе са СРС, зато што би подршка СНС-а била важна за напредак проевропске агенде Србије.”

“У разговору са службеником амбасаде средином октобра”наводи се у већ спомињаној депеши 08BELGRADE1189, портпарол СНС-а и члан Председништва Небојша Стефановић напомиње да се СНС”не држи идеологије већ партијске “идеје” која је мање ригидна од идеологије и једноставно даје људима нешто за шта ће се заложити”, и потврђује “жељу његове партије за српским учлањењем у ЕУ, и проценио да би трајно решење Косова могло да буде достигнуто у наредних 4-5 година.ЕУ, ипак, мора да пошаље више позитивних сигнала пре него што бирачко тело буде припремљено да прихвати решење Косова.”

“У истом правцу је вршена и реформа армије. У депешама се констатује да су главни реформатори армије према НАТО-стандардима, које би водиле доцнијем ступању у НАТО, начелник Генералштаба генерал-мајор Здравко Понош и министар одбране Драган Шутановац. У јуну 2007. године Шутановац је рекао амбасадору САД у Београду да је „његова мисија да припрема српске оружане снаге за ступање у НАТО“ (стр. 96). У депеши од 7.05.2009. године констатује се да „министар одбране Драган Шутановац… приљежно ради на измени друштвеног мишљења о НАТО и САД“ (стр. 96 – 97). За Американце је такође било врло важна чињеница да им је министар одбране обећао да „српска армија нема ни планова, ни интереса да се меша у послове Косова, без обзира како ће се сценарио развијати“ (стр. 98). Американци су сигурни да се однос Србије према НАТО-у неће променити чак ни ако у Министарству одбране дође до промена и премештаја.”

10BELGRADE3 од 12. јануара 2010: „…Љајић је наиме, Американцима рекао да “Србија не може једноставно да заборави Косово због страха да ће бројна и гласна опозиција оптужити Тадића за издају.”

Свим политичким чиниоцима унутар западног блока подељене су улоге у реализацији истог циља уништења територијалне целовитости Србије и ломљења јединства и кохерентности народа у одбрани државе.На истим позицијама нашли су се и режим и прозападна опозиција, ДС, СПС, СНС, ЛДП, УРС(Г17) СПО,… поједине мањине и невладине организације и “угледни појединци” уз синхронизацију са спољним подршкама и очекивањима “одлучности” и “храбрих” (антидржавних) потеза и доношења “тешких одлука”.ДС нуди “План од 4 тачке” са специјалним статусом “севера Косова”(1), СНС предлаже поделу КиМа и припајање “севера Косова” “Т.Николић: То значи да је…, да је тешка борба за поделу Косова сада” (БН Пулс од 29.09.2011.) , СПС тражи разграничење(2) и нико се од њих не залаже за целовито Косово у саставу Србије у складу са Уставом и Резолуцијом 1244 СБ УН, већ признају “реалност” сепаратистичих институција и придају право суверенитета националној мањини, прећутном сагласношћу са Ахтисаријевим планом. Не само да су ти кључни капитулантски актери против државноправног поретка Србије већ су тиме последично и неимари изградње велике Албаније.(3)

2.Резолуција 1244 СБ УН и међународни протекторат над КиМ

Резолуција 1244 СБ УН од 10.јуна 1999.године, (4) настала као резултат противправне агресије на СР Југославију-Србију, има двоструку природу као политичко правни акт и израз је односа снага у тренутку доношења све са споредним и уметнутим елементом позивања на “споразум у Рамбујеу”, који није могао да по себи уруши суверенитет и територијални интегритет Србије који се темељно штити и преамбулом која одређује циљ и карактер акта, као и главним одредбама Резолуције.

Резолуција 1244 СБ УН гарантује “приврженост свих држава чланица суверенитету и територијалном интегритету СР Југославије и осталих држава региона, како је постављено у Хелсиншком завршном документу и Додатку 2″(увод), дакле, оквир сваког политичког договора представља сувереност српског народа а не албанске националне мањине већ “Косову” “народу Косова” и “свим становницима” којима се гарантује “будућа значајна аутономија и знатна самоуправа”, а не сувереност и самосталност, независност које се намеће једностраним самопроглашењем и наметањема од западних сила Ахтисаријевог плана као прелазног политичког решења од надгледане ка ненадгледаној независности.

Даље, “Одлучује да ће политичко решавање косовске кризе да се заснива на општим начелима Додатка 1 и како је додатно разрађено у начелима и осталим захтеваним елементима у Додатку 2.”(тач.1) Политички процес као резултат “преговора страна” засниваће се на привременом оквирном споразуму и договору којим би се постигло трајно политичко решење.Али док се не постигне такав договор “Одлучује о распоређивању цивилног и безбедносног пристуства на Косову под покровитељством УН” уз именовање “Специјалног представника”(тач.5. и 6.) “Овлашћује генералног секретара, да уз помоћ одговарајућих међународних организација, успостави међународно цивилно присуство на Косову, како би се обзебедила привремена управа на Косову, при чему ће народ Косова, моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије, и које ће обезбедити прелазну управу при чему ће успостављати и надгледати развој привремених демократских институција самоуправе како би се обезбедили услови за миран и нормалан живот свих становника Косова”тач.10) Дакле, аутономија у оквиру СР Југославије и привремене демократске институције самоуправе, уз пуну равноправност за “све становнике на Косову” које треба да им “осигурају услове за миран и нормалан живот”, а не ексклузивна права само албанској националној мањини која би се промовисала у народ а остали у дискриминисане мањине.

При овоме се одлуком даје налог међународном цивилном присуству “унапређење успостављања, до коначног решења, суштинске аутономије и самоуправе на Косову, узимајући у потпуности у обзир анекс 2 и споразуме из Рамбујеа(С/1999/648)(тач.11.ал.а))

ц) организовање и надгледање развоја привремених институција за демократску и аутономну самоуправу, до коначног политичког решења, укључујући и одржавање избора; e) олакшавање политичког процеса чији је циљ дефинисање будућег статуса Косова, узимајући у обзир споразуме из Рамбујеа (С/1999/648); ф) у коначној фази, надгледање преноса власти са привремених институција Косова на институције које ће бити успостављене у складу са политичким решењем; дакле, као резултат двостраног а не једностраног процеса наметања воље и политике уцене, свршеног чина произвођења нових реалности у корист сепаратистичке творевине и независности од СР Југославије одн.Србије.

Привремене институције засноване на демократској основи и суштинска аутономија уз равноправност свих становника Косова под међународним протекторатом, искључујуе једностране и дискриминаторске акте и злоупотребу демократских процеса, а камоли једнострано проглашење независности и наметање политичког решења без унтрашњег консензуса и сагласности друге стране јер је оквир суверенитета СР Југославије-Србије обавезујући за обе стране и све чиниоце који нуде добре услуге у доношењу привременог и коначног политичког решења унутрашње организације АП КиМ.

Налози се своде на унутрашњу организацију у оквиру привременог стања широке самоуправе у циљу омогућавања политичког процеса замишљеног да одреди будући статус Косова узимајући у обзир споразум из Рамбујеа али само као унутрашњи квалитет који има “да обезбеди значајну самоуправу на Косову, ” уз везано ограничење на више места наведено “начела суверенитета и територијалног интегритета СР Југославије и осталих држава у региону и демилитаризацију ОВК”(ст.2.ал.6.Анекс 1) као и “Политички процес у циљу успостављања споразума о привременом политичком оквиру који ће обезбедити суштинску самоуправу за Косово, узимајући у потпуности у обзир споразуме из Рамбујеа и принципе суверенитета и територијалног интегритета СР Југославије и других земаља региона, као и демилитаризацију ОВК. Преговори између страна у правцу постизања решења не треба да одлажу или ометају успостављање демократских самоуправних институција. ” (тач.8.Анекс 2) А ова привремена администрација за Косово везана је за суштинску аутономију у оквиру СР Југославије а не ван ње, како се наводи у тач.5.Анекса 2. “Успостављање привремене администрације за Косово као дела међународног цивилног присуства под којим ће народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије о чему ће одлуку донети Савет безбедности УН. Привремена администрација треба да обезбеди прелазну управу, и да при томе успоставља и надгледа развој привремених демократских самоуправних институција како би се обезбедили услови за миран и нормалан живот свих становника Косова. ”

Према томе, споразуми из Рамбујеа само су део принципа а не одлучни, они су део Одлуке који има само да обезбеди значајну унутрашњу аутономију и самоуправу уз главно поштовање начела суверенитета и територијалног интегритета СР Југославије и осталих држава у региону како при успостављању привременог оквирног споразума тако и при коначном будућем статусу Косова, које поставља границу на демократским и самоуправним правима и искључује право националне мањине на самоопредељење и отцепљење од матичне државе и централне власти.Тиме је тај разорни сепаратистички и окупациони чинилац који је једнострано промовисан у Рамбујеу(5) који није потписан од Србије и на сумњив начин доспео у документ Резолуције.Исти је имао првобитно да омогући референдумско изјашњавање једне националне мањине о отцепљењу и запоседање Нато трупа, а Резолуцијом сведен на ограничену меру и на локални ниво потврде коначног решења постигнутог у политичком договору две стране, при чему другу не чини само албанска национална мањина већ равноправно и без дискриминације сви становници Косова, јер је главном одредбом одређен оквир и неприкосновена примарност суверенитета СР Југославије одн.Србије као изворног носиоца и српског народа као јединог државотворног чиниоца а не и истог права једне или више националних мањина.

Али, примена и даља судбина Резолуције биће одређена тадашњим и будућим односом снага великих сила и понашањем Србије, да ли ће својим поступцима јачати главну позицију или је потискивати у корист споредног елемента који јој проширењем значаја и извртањем тумачења нарушава суверенитет и територијални интегритет и изграђује сепаратистичку творевину у независну државу.

Управо тај глобални однос снага са једне стране није дозволио спровођење делова који иду у корист Србије и практично потврђују њен суверенитет, од повратка полиције и војске(Увод, тач.4..и тач.6.Анекса 2) до повратка свих избеглица и расељених лица па и 200.000 прогнаних Срба(Увод,тач.9.ц)к)13., ст.2.ал.5 Анекса 1,ст.1.тач.4)., а са друге стране опортунистичко понашање власти у Београду које нису стајале на становишту да треба покренути питања која иду насупрот једностране политике запада.

Такође, и када је светска доминација западних сила била на врхунцу моћи,ипак нису могли једнострано наметнути решења директно противна Резолуцији 1244 СБ УН где се на темељу заштитничке улоге Русије чувао њен интегритет, па је шест пута у различитим верзијама одбациван тзв.Ахтисаријев план западне алијансе о надгледаној независности “Косова”.Успоставом власти прозападног режима у Београду, настају далекосежне промене по статус Србије и одбрану КиМа. Због својих личних и групних користи везаних за стимулисане евроатланске интеграције као главни правац режимске политике чине се штетни споразуми и уступци на плану очувања суверенитета и територијалног интегритета које уз помоћ својих западних ментора и медијски монопол пропагандно претварају у доследну борбу за очување КиМа, чак и када су стварне последице сасвим супротне.Али нико није стигао до циља тако што се од њега удаљава и користи методе које подривају могућност његовог остварења.А управо се то се дешава са тзв.Косовском политиком назови демократског режима и његовог репрезента Б.Тадића.Постављени су као предрадници са одређеном улогом коју су им наменили исти они који су урушили равнотежу у свету ради успоставе своје доминације и новог светског поретка, па им је и био потребан полигон и преседан који ће променити основе међународних односа и права заснованог на постојању националних држава и поштовању њиховог суверенитета и територијалног интегритета.То је и разлог трибалистичке политике САД и западних земаља чијим користима представља ограничење и које спутава стари поредак и кога свесно урушавају да би имали несметан простор да раде шта хоће.Тако у тим дуплим стандардима, Ал Каида када ради против Руса није терористичка организација али јесте када се окрене против САД, тако и ОВК све до почетка 1998 стоји на листи ЦИА терористичких организација а када постане средство остварења политике САД и се усмери се против Срба постаје легитимна организација бораца за слободу(6)

3.Урушавање Резолуције 1244 СБ УН

После успоставе цивилне и војне мисије, сепаратистичко руководство албанске националне мањине, подстрекнуто и подржано од САД и ЕУ, 17. фебруара. 2008. године, противправно, (по унутрашењем и међународном праву) једнострано доноси декларацију којом врши самопроглашење независности и отцепљења дела територије РС – КиМa, које се налази под међународном управом на основу Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244 од 10. јуна 1999. године. Након тога наступила су појединачна признања(до данас 88) и ако побуњеничка власт нема контролу ни над територијом ни над собом, јер је под међународном протекторатом, цивилном и војном управом и не испуњава елементарне услове и да би постојала а камоли била независна.

Одговор Србије је био поништавање такве одлуке и доношење Резолуција народне Скупштине којима се и у правном и политичком смислу дерогирају акти побуне албанске сепратистичке мањине на делу територије Србије под привременим међународним протекторатом и тиме формално штити унутрашњи поредак.

Али, после избора 2008.године, и консолидације прозападног квислиншког режима започиње се процес фингирања борбе за КиМ а стварног и формалног удаљавања појединачним мерама и актима у договору са САД и ЕУ уз потпуну економску колонизацију на унутрашњем плану(ССП), стављање инфраструктуре у функцију потреба Нато-а и САД (SOFA)(7) и кретања у правцу припајања ЕУ(кандидатура за чланство у ЕУ).

Уследили су синхронизовани маневри Београда удаљавања и омогућавања признавања владе криминалаца под заштитом западних ментора који су чак формирали и 28. фебруара 2008. године, у Бечу Међународну управљачку групу за Косово (ISG), предвиђену планом М. Ахтисарија о надгледаној независности Косова (одбаченом 03. априла 2007. године у СБ УН), коју чини коалиција држава (15) које су признале независност Косова у циљу реализације плана, а Питер Фејт, високи представник ЕУ за Косово, који је именован за Међународног цивилног представника, изјављује да је чине “значајна коалиција земаља пријатеља независне државе Косово, пет земаља Контакт групе (“КВИНТА”) САД, В.Британија, Француска, Немачка, Италија (без Русије), као и Аустрија, Чешка, Шведска, Турска, Финска, Белгија, Данска, Мађарска, Словенија и Швајцарска”. Такође, наводи да је отворена и за друге чланице, али да је критеријум то да “морају бити земље пријатељи независног Косова”. “ISG” је највиша међународна инстанца за остваривање Ахтисаријевог плана са циљем да надгледа процес транзиције и испуњавања обавеза косовских власти за шта ће успоставити Међународну цивилну канцеларију.

03. априла 2007. године у СБ УН одбачен је Покушај прихватања Планa Мартија Aхтисарија(8) надгледане независности”Косова”.”Планом”од 12 поглавља, предложеним од стране западних земаља изашло се са актом који је имао да прихватањем у СБ УН изврши замену цивилне и војне управе на “Косову” и утелови у прелазном периоду од 120 дана независност ентитета и тако оконча започети процес агресијом. Њиме се предвиђа од институција албанске сеператистичке мањине доношење Уставa(Анекс I ) и законодавства”Скупштина Косова званично усваја неопходно законодавство како би имплементирала услове овог предлога решења током периода транзиције” (АнексXII) с тим што ће се уместо КФОРа под мандатом Резолуције 1244 СБ УН отворено дати мандат Међународним војним снагама –Нато “Косово даје МВС-у статус, привилегије и имунитет који тренутно има КФОР на основу УНМИК Уредбе 2000/47. ” “уз ангажовање са косовских снагa безбедности (КБС-ом) да пруже савет који има за циљ даљу интеграцију у северноатлантске структуре” “МВС поступаће под надлежношћу и биће предмет контроле и политичке контроле северноатлантског савета кроз НАТО ланац команде. МВП имаће обједињени ланац команде. ” (АнексXI)

29. Априла 2008. године, потписан је у име Србије Споразум о стабилизацији и придруживању ССП (и ПСТ) са ЕУ, чијим се чланом 135 ставом 2, утврђује непримењивање овог међународног уговора на део територије Србије, Косову, које је под међународном управом, “што не доводи у питање садашњи статус нити одређивање његовог коначног положаја према Резолуцији СБ УН 1244″, да би потом кроз појединачна признања од стране држава чланица коначног статуса а пре регулисања положаја према Резолуцији отворено био прекршен парафирани ССП и преварно понуђен на потпис суштински другачији акт од претходно усаглашеног.

Дакле, уколико се у време парафирања ССП-а чланом 135 обострано уважило легално међународно правно стање успостављено Резолуцијом СБ УН 1244 које не прејудицира статус Косова, то прихватањем Ахтисаријевог плана о надгледаној независности и једностраном одлуком о имплементацији кроз слање мисије Еулекс-а од стране свих чланица ЕУ, а потом и појединачним признањем међународно правног субјективитета Косова од стране већине чланица ЕУ(22 од 27), не само да је једнострано дерогиран став 2.члана 135 ССП-а, већ је експлицитно од друге стране уговорнице и њених чланова коначно решен статус и прекршен парафирани споразум којим је сагласном вољом страна другачије предвиђено. Потписивањем ССП-а Србија је упала у замку и накнадно свесно одобрила споразум са непримењивим и непризнатим од друге уговорнице ставом 2 члана 135, и јасно ставила до знања осталим државама да њихово признање Косова није препрека за нормалну сарадњу и потписивање међународних уговора у којима се Србија третира без дела територије, КиМа.

Овим је јасније инсистирање Европске Комисије у препоруци о давању статуса кандидата Србији од 12.10.2012.године, којим се позвала на ССП као уговорни основ за условљавање Србије да „нормализује односе са Косовом“ као другом признатом страном.

Мишљење Међународног суда правде, МСП од 22.јул.2010.године.

“Суд је закључио да усвајањем декларације о независности од 17. фебруара 2008. није нарушено опште међународно право, ни резолуција 1244 Савета безбедности УН, нити уставни оквир (на Косову). Сходно томе, усвајање те декларације није прекршило ниједно примењиво правило међународног права”, (саветодавно мишљење суда.).(9) Судија Овада назначио је и “да принцип заштите територијалног интегритета и суверенитета, по међународном праву, важи за односе међу државама …да аутори декларације нису биле “привремене институције самоуправе на Косову”, већ група које је себе дефинисала као “демократски изабране лидере народа Косова”. и да су “деловали ван правног оквира УН установљеног резолуцијом 1244″. Дакле, ради се о сепаратистичкој групи “демократских представника” албанске националне мањине која је деловала “ван привременог међународног поретка УН” “и изван оквира привремне администрације” са циљем да једностраном политичком декларацијом прејудицира политичко решење противно унутрашењем поретку Србије и да наметне коначни статус својом интерном одлуком.То што је њихово мишљење и став формулисано кроз сепаратистичку декларацију само је наставак оружане побуне која је и била узрок легалних безбедносних активности Србије на успостави правног поретка и грађанског мира, што је послужило као повод спољне противправне агресије и злочина против мира, и као таква примарно представља политички акт против унутрашњег поретка Србије, док према мишљењу МСПа представља само израз интерне политичке воље дела становништва, али не и акт који је релевантан да одреди коначни статус према Резолуцији 1244 СБ УН и општег међународног права које штити суверенитет и територијални интегритет држава а Косово као део Србије под привременим међународним протекторатом, то није ни формално ни суштински. Ово “Мишљење” је, и ако није обавезујуће и не даје правни, послужило као политички основ за даља појединачна признања а пре свих вероломним квислинзима у Црној Гори. Према депеши 10STATE 9661 од 30.јануара 2010,говори о полазним мотивима режима:”Септембра 2008, на састанку са тадашњом државном секретарком Рајс, српски шеф дипломатије Јеремић устврдио је да српска стратегија с Међународним судом правде представља само паметан дипломатски и политички потез који ће омогућити српској влади да изађе из косовског проблема и фокусира се на домаће реформе и евро-атланске интеграције.Случај пред МСП омогућава влади да одржи своје предизборно обећање, а да се притом не упусти у агресивније акције.”

А како је од стране Београда искоришћено мишљење МСП у синхронизваној акцији превођења симболичког ка стварном преносу посредничких овлашћења на ЕУ кроз доношење Резолуције Ген.Скупштине УН од 09.09.2010.године. Влада је поднела један предлог Скупштини која је изгласала декларацију у једном тексту 26. јула 2010, да би се потом поднети текст Ген.Скупштини УН повукао и у договору са ЕУ предложила и акламациојом изгласала другачијег садржаја, која даје посредничка овлашћења ЕУ.Србија је тиме сагласна да не само пасивно трпи једностране акте западних сила и Приштине већ и да активно доприноси у изградњу “независне државе Косово”.После чега отпочиње даље урушавање суверенитета кроз “техничке преговоре”између симетричних страна.

Првобитни Предлога резолуције Генералној скупштини УН-а(10)садржао је текст:

“Генерална скупштина… свесна да није постигнут договор између страна о последицама једностраног проглашења независности Косова од Србије, водећи рачуна о чињеници да једнострана сецесија не може бити прихватљив начин за решавање територијалних питања, , …прима на знање Саветодавно мишљење Међународног суда правде донето 22. јула 2010. …позива стране да пронађу узајамно прихватљиво решење за сва отворена питања путем мирног дијалога…”, што је имплицирало да статус још није решен.

Усвојени текст Резолуције Г.скупштине УНа од 09.09.2010.год. (11), садржи текст:

“…Примивши са уважавањем саветодавно мишљење Међународног суда правде од 22. јула 2010. године..”"Прима к знању садржај саветодавног мишљења Међународног суда правде”.. “Поздравља спремност Европске уније да олакша процес дијалога између страна… Овај дијалог би имао за циљ да унапреди сарадњу, оствари напредак на путу ка Европској унији и побољша животе људи. ” Што имплицира да је статус између страна решен и да је улога ЕУ да омогући дијалог на њиховом путу ка ЕУ.

Шест тачака Бан ки Муна и ЕУЛЕКС

`Правни основ Мисије ЕУЛЕКС је заједничка одлука Савета 2008/124/ЗВСП од 4. фебруара 2008.године, Мисија владавине права Европске уније на Косову – ЕУЛЕКС КОСОВО(12),која представља мисију полиције и цивилне администрације ЕУ како би омогућила спровођење независности Косова по плану Мартија Ахтисарија. Мисија укључује 2000 полицајаца и судија и на терету је буџета ЕУ. 14. фебруара 2008. године Скупштина Србије једногласно потврдила одлуку којом „Влада Републике Србије проглашава ништавним све одлуке органа Европске уније о слању мисије на Косово и Метохију. Као противправне, ове одлуке за Републику Србију немају никакво правно дејство и не производе било какве обавезе Републике Србије према Европској унији, нити према било коме ко би их спроводио“.*Председник Републике Србије Борис Тадић, је 7. новембра 2008. године изјавио: „Нико не преговара са ЕУ о међународном присуство на Косову“, да „Србија не одустаје од својих принципа очувања властитог интегритета“. (13) Високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност Хавијер Солана изјавио је данас у Бриселу да ће, уколико Савет безбедности УН не донесе одлуку о размештају мисије Еулекс на Косову, то учинити генерални секретар УН Бан Ки-Мун и да ће “Европска унија то приметити”.(14) О седници Савета безбедности УН о преобликовању Унмика заказане за 11. новембар 2008. године, министар иностраних послова Републике Србије, Вук Јеремић је 4. новембра изјавио: „За договор је потребно да мисија Еулекс буде статусно неутрална, да не примењује план Ахтисарија и да има одобрење УН“.(13) Шеф делегације Европског парламента за југоисточну Европу Дорис Пак је 7. новембра 2008. године изјавила: „Еулекс ће деловати на основу плана Мартија Ахтисарија, али неће прејудицирати статус Косова. Мисија ЕУ долази на основу Резолуције 1244, али ће да ради на Ахтисаријевом плану“ и „да је у интересу Србије и Срба да Београд са ЕУ постигне споразум о Еулексу“, да је „сарадња Србије са ЕУ по том питању пожељна, ако жели да изабере прави пут и убрза интеграције ка ЕУ“. А високи представник ЕУ Хавијер Солана припретио је: „У противном Србија ће се суочити са одређеним проблемима“. (13)

Савет безбедности УН-а дао је у среду (26. новембра) подршку плану за реконфигурацију међународне цивилне мисије на КиМ, који је садржао и план од шест тачака (а који Приштина никада није прихватила у целости већ у 4 тачке) – УНМИК-а и размештање европске полицијске и правосудне мисије- ЕУЛЕКС на Косову. Чланови Савета су једногласно, у форми председничког саопштења, одобрили план генералног секретара УН-а Бан Ки-Муна од шест тачака којим се мисија ЕУЛЕКС овлашћује да се распореди на целој територији Косова.(15) Влада Србије усвојила је закључак о распоређивању Еулекса – Мисије ЕУ за владавину права – на целој територији јужне покрајине, потврђивању плана о шест тачака генералног секретара УН и заштити интереса Републике Србије, рекао је министар за Косово и Метохију Горан Богдановић. (16) Представница САД Розмари ди Карло поздрављајући долазак мисије ЕУ подвукла „неопходност поштовања територијалног интегритета и суверенитета Косова” наводећи да САД охрабрују косовске лидере да примене Ахтисаријев план. Слична су била и излагања представника Велике Британије, Француске, Италије. Представник Хрватске је рекао да очекује да ће мисија Еулекса помоћи и ојачати независност Косова. (17) Према речима Роберта Купера формат председничког саопштења најбољи је да се Русији не би “отворила могућност да се супротстави, упркос уверавањима Србије да ће је Русија испратити” (Викиликс, стр.114.Н.Врзић) Извештај ген.сек. је редовно саопштење СБ о УНМИКу уз навођење резултата разговора представника УН и Београда о шест тема који немају уговорни однос са ЕУ уз прилог Анекса 1. саопштења Приштине у 4 тачке којима “институције Косова одбацују читав документ од шест тачака” и поздрављају ангажовање ЕУЛЕКСа, на основу косовске декларације независности и Ахтисаријевог плана… да ће сарађивати са Еулексом… “као и увек” са САД, ЕУ и Нато-ом.” (Викиликс, стр.112.Н.Врзић)

У питању је још један “договор” у корист својих западних пријатеља а на штету државе који је медијски покривен декларативним позивањем на формални и везани мандат под Резолуцијом 1244 јер формулисана обавеза непристрасности (тач.50. Извештаја о “обавези поштовања Резолуције 1244.. и статусно неутралном оквиру УН”) нема практичне инструменте за контролу и санкционисање непоштовања одредбе, а који стварно урушава првобитни и директни мандат цивилне мисије УНМИК, умеће субјекта ЕУЛЕКС, који је и формиран да спроводи непријатељски концепт и који је на терену потиснуо изворну управу да би са сепаратистичим албанским институцијама градио независност на делу територије Србије. Цела операција је део ширег сценарија урушавања Резолуције 1244 СБ УН и привременог поретка међународног протектората који гарантује суверенитет Србије а на који се одмах кренуло по њеном доношењу.Наравно, у овом извођењу морала је да се има сагласност и српске стране јер се Еулекс, није могао распоредити на КиМу једностраном одлуком ЕУ. Србија је омогућила ангажовање непријатељске мисије ничим изазвана сем потребом да се изађе у сусрет интересима западних сила. Договор Београда и ген.сек УН о рекофигурацији цивилне управе и преносу цивилне управе на ЕУЛЕКС, уз статусну неутралност, послужио је да се за унутрашње потребе добије политичко покриће и лажна представа о успеху а да ЕУ уз договор УН и Србије уђе на терен и истисне Унмик, да би се потом окренуо изградњи институција независног Косова. Пракса која је обележила поступање ЕУЛЕКСа доказала је да ова мисија није статусно неутрална већ пристрасна у корист сепаратистичке албанске мањине којој изграђује државност противно међународном праву и вољи сувереног српског народа, који и у целини и у делу, на целој територији Србије, увек задржава своје конститутивно суверено државотворно право, а кога насилним одвајањем покушавају да сведу на мањински статус и ограничена права.

Имајући у виду и улогу западних влада а пре свега САД и ЕУ у стварању и прикривању улоге ОВК као терористичке оружане формације албанских побуњеника, која је показала геноцидну праксу убиствима, протеривањем 200.000 Срба и других са територије КиМа, уништењем културних добара Срба и СПЦ, и присвајањем имовине Србије и прогнаних као и културне баштине Срба и Србије а које западни ментори штите пред Хашким судом за бившу Југославију остављајући без осуде доказане криминалце албанске сепаратистичке елите који уз помоћ њих уклањају трагове злочина и сведоке, западне подршке у СБ УН да се не истраже непристрасно злочини трговине људским органима Срба који би их довели до западних метропола као купаца и поред доказа Дика Мартија и Савета Европе, овим постаје јаснија слика агресивне пропаганде против српског народа. Западне владе то чине не само да би остварили своје интересе и покрили агресију већ и да би оправдали и приказали актуелну власт албанске мањине као легитимну и цивилизовану која заслужује државу и ако је настала на побуни, агресији и окупацији, и ако јој је пракса злочиначка и заснована на терору према преосталим Србима и свим становницима а економија заснована на криминалу, трговини дрогом, људима и њиховим органима на челу са Х.Тачијем.(18)

Дакле, Резолуцијом 1244 СБ УН је успостављен привремени поредак и стање којим није угрожен темељни, конститутивни суверенитет Србије и државна целокупност предвиђена Уставом Србије.Сврха протектората је смиривање стања у складу са Поглављем VII Повеље УН као разлога успоставе и то преко привремене цивилне управе УНМИКа и војне управе КФОРа који у свом мандату морају бити статусно неутрални односно не стављати се на страну побуњеника ни државне власти.Тиме што су се у пракси отворено стављали на страну сепаратистичке мањине директно су угрожавали мандат, јер се стварно иза форме све време крију исти протагонисти агресије САД-ЕУ и НАТО који је на Косову по двоструком основу као легални КФОР и илегални окупатор без мандата са фактичком војном базом “Бондстил”.И када је извршена “реконфигурација” и цивилна управа пренета на ЕУЛЕКС он је морао да настави мандат УНМИКа који није напустио територију али је надлежност свео на надгледање а не оперативно деловање.Дакле, остала је и даље форма која их ограничава и спречава да се покажу у правом светлу и зато све време мењају стање на признају независни статус самопроглашене творевине а на терену помажу успоставу институција сепаратистичке албанске мањине, сузбијају елементе државно правног поретка Србије како би темељни акт Резолуције 1244 СБ УН свели на голу форму и обесмислили њен садржај до потпуне практичне неделотворности и отварања врата уласка “Косова” у УН.

Зато нема расправе о статусу после самопроглашења сепаратистичке творевине која је за запад коначна.(19-23), већ само имплементације елемената Ахтисаријевог плана и сукцесије уз сагласност и контролисани.(24) “договор” марионетског режима у Србији са “Косовом” а ради “добросуседских односа” и “бољег живота свих грађана Косова”.

Такође, нема ни реакције ни поништавања нове сепаратистичке “Резолуцијe о окончању надзиране независности Косова.”(25) која је нужно морала уследити и од Владе и од Скупштине Србије нити следственог стављања пред СБ УН као акта противног Резолуцији 1244.СБ УН. Очито је да се прећутно пристаје на рокове постављене од Међународнe управљачкe групe за Косово (ISG) да се до краја 2012.оконча процес независности Косова.(26)

4.”Технички преговори” и сукцесија

Технички преговори су настали као резултат прећутне сагласности Београда да је коначни статус Косова решен и да се ради “бољег живота свих становника” треба договорити и реализовати Ахтисаријев план који предвиђа специјални статус српских енклава и културних и верских објеката који се са режимске стране уобличио и јавно објавио кроз компатибилни “План од 4 тачке”Б.Тадића.Уследили су договори уз посредовање ЕУ њиховог представника Р.Купера, који је између осталог био један од службених градитеља самопроглашења независности сепаратиста.

Преговоре у име Владе Р.Србије води исти онај Б.Стефановић, политички директор у Министраству спољних послова Републике Србије и Шеф преговарачког тимa за разговоре са Приштином. који је својевремено Американцима саопштио Акциони план претходне Владе који је био под ознаком државне тајне.Тако да резултат назови преговора две марионетске стране под контролом истог ментора и њихових “договора” није ни могао бити другачији но даљи пренос надлежности и признање сепаратистичког ентитета.

Метода коју су заједнички примењивали састојала се од произвођења проблема, договорног решавања на штету Србије и постизања споразума као “највишег могућег (достигнућа) у датим околностима” са медијским покривањем да је ипак “све у складу за Уставом и Резолуцијом”, као и “националним интересом”.Тако је тзв.договор о царинском печату произвео једнострану акцију заузимања административних прелаза Јариње и Брњак, и био узрок последичног ланца догађаја који се окончао споразумом који је установио интегрисано управљање границом по моделу односа држава унутар ЕУ(и поред Декларације Н.Скупштине о повратку у пређашње стање пре насилног заузимања пунктова и режим под Резолуцијом 1244).Договори у писаној форми су тек на притисак јавности били обелодањени, са и даље недоступним оперативним актима који додатно одређују њихову суштину, а који ће се у пуној примени показати у правом светлу.Али и такви, довољни су да прикажу сву њихову противуставну природу и намеру да се нижим актима врши промена а потом накнадно легализује променом неусаглашеног Устава и прихватањем “нове реалности”, као и урушавањем поретка установљеног Резолуцијом 1244 СБ УН. Увек су у питању новоуспостављени “привремени” односи, са трајним последицама у новој реалности, “две стране” доведене до вишег нивоа равноправности и реципроцитета уз посредовање и контролу ЕУ-ЛЕКСа и уз истискивање улоге УНМИКа и овлашћења датих Резолуцијом 1244.Заправо, утврђивањем једнаког статуса уговорних страна већ се прећутно признаје независни статус “Косова” који то нема ни као “АП КиМ” према Уставу а ни према Резолуцији 1244 СБ УН где се наглашава суверенитет Србије а не “Косова”.

Пре свега објављени(27) договори изазивају сумњу у комплетност и ваљаност јер нису валидно потписани и оверени и од УНМИКа који је једини овлашћени преговарач у име и за рачун цивилне управе на основу императивних овлашћења датих на основу Резолуције 1244.СБ УН за територију под међународним протекторатом УН, и поред улоге ЕУЛЕКСа и посредовања ЕУ.Aко се овим политичким договорима и текстовима формално мањкавим, дода и непознати садржај аката који служе за њихову операционализацију, онда то даје праву слику начина на који се волунтаристички врши растакање Србије.Свако спровођење оваквих договора биће, пре свега, на личну кривичну одговорност домаћих актера.Остављајући елемент формалне ништавости, који не може конвалидирати подзаконски акт-Уредба владе РС, јер договори немају подлогу ни у важећим прописима ни одлуци скупштине(безуспешно покушана) (28), што су констатовале и стручне службе владе(29), треба утврдити и сам садржај ових споразума са политичким последицама и реалним утицајем на живот свих грађана Србије.

Царински печат

Опет су у питању две симетричне стране од које једна Р.Србија признаје другој самостални царински печат са натписом “Косовска царина” како је потврђен свим чланицама Цефта а чији је до сада био потписник и заступник УНМИК у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН(Privremena administrativna misija Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa UN Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244- (CEFTA)(30), чиме је установљен нови субјект и нови царински режим директно противан међународном протекторату који не предвиђа непосредно иступање “Косова”.

Слобода кретања

Договара се да “Становници сваке стране треба да буду у могућности да слободно путују у оквиру или преко територије друге стране”(чл.1.)У том циљу “Свака страна ће примењивати” “систем личних карата за прекогранична/административна путовања”(чл.2.) уз могућност праћења “писаних документа” “за становнике” који “транзитно путују у трећу земљу” (чл.3.) “Као прелазно решење свака страна ће омогућити становницима друге куповину граничног/административног осигурања.”(чл.4.) А која се у пракси показала дестимулативном јер се у засебном и неједнако високом износу оптерећују путници.

“Свака страна ће” “да омогући становницима друге стране да слободно путују”.. “користећи возачке дозволе које су издале њихове власти”(чл.5) У том циљу као “привремена мера” “власти на Косову” “ће продужити важење КС регистарских таблица”(чл.6) А “сви власници аутомобила са пребивалиштем на Косову ће користити РКС или КС регистарске таблице возила.” “Издаваће их надлежни органи на Косову а биће дистрибуиране уз посредовање Еулекса..”(чл.7) “Као привремена мера, власти у Београду” ће омогућити возилима са Косова која имају возило са КС регистарским таблицама да слободно путују у или преко њене територије”(чл.8)”Као привремена мера, сваки власник који то буде желео, биће доступне привремене регистарске таблице за возила на релевантним граничним/административним прелазима”(чл.9) Уз напомену да ће “Сва излазна/улазна документа садржати “неутрални језик”. Поново легализација самопроглашене власти на “Косову” и једнакост аката које издају обе стране, поново омогућавање путовања са Приштинским актима и у целом контексту свих договора један од елемената истицања суверености сваке стране у споразуму без обзира на прикривајући “неутрални језик” и засебно тумачење да се ради о административном прелазу систем се успоставља као међудржавни.

Прихватање универзитетских диплома

На основу необјављених оперативних закључака и прилога, две равноправне стране у једнакоправном статусу међусобно признају универзитетске дипломе издате од универзитета сваке од страна уз обострану оверу и сертификацију ЕУ, што такође уздиже субјективитет “Косова” и легализује институције противно одредбама Резолуције 1244 која не предвиђа непосредно иступање.

Матичне књиге

Овим се Р.Србија обавезује да другој страни омогући формирање поуздане матичне службе на Косову и тако ојача сепаратистичке институције, тако што ће доставити копије оригналних матичних књига из привремено измештених општинских управа на територију централне Србије а које ће оверити Еулекс задужен за изградњу тзв.државе Косово.Оне нису достављене ради рада привремене цивилне управе УНМИКа већ ће послужити за легализацију нецентралних органа самопроглашене независне творевине и поузданости података, издавања њених аката, и као основ за издавање личних докумената. (31)

Катастарска евиденција

Овим “договором” Србија је у лику Б.Стефановића прихватила институције сепаратистичког “Косова” дакле, сем извршне власти са којом се споразумева, законодавне власти на основу којих се издају документа и судску власт на територији под међународним протекторатом, чак и изнад Врховног суда Србије као највише судске инстанце и оличења суверенитета.

Наиме, установљава се Трипартитна имплементацијска група, у саставу стручњака са обе стране којима председава представник ЕУ која надгледа рад Техничке агенције која оперативно “успоставља поуздани катастар на “Косову”(тач.2) на основу оригиналне катастарске евиденције коју ће Србија доставити у копији Специјалном представнику ЕУ(тач.3).У случају неслагања и празнина копија пре 1999 и оригинала насталих после 1999.године(“реконструисаног катастра Косова”) Трипартина група преноси спорно на правосуђе на Косову. (тач.4.), Први степен чини Комисија “Косова” (тач.6) а други степен који решава по жалбама “Међународни панел судија у Врховном суду Косова” “Одлуке Врховног суда Косова ..ће бити коначне и извршне и неће моћи да буду оспораване” (тач.7.) “Катастарска агенција Косова ће спроводити коначне судске одлуке тако што ће уносити неопходне промене у косовски катастар” (тач.8) ” (Трипартитна) Имплементацијска група ће надгледати брзу реализацију и функционисање горе наведеног аранжмана и редовно ће (у)Дијалогу подносити извештаје о напретку. ” (тач.9)

Дакле, тако важно питање евиденције приватне својине, приватне пословне имовине и приватне црквене имовине(тач.1) потпуно је предато у руке “непристрасним” отимачима да донесу коначну одлуку јесу ли починили узурпацију.При овоме власти Београда треба да легитимишу својом кооперативношћу органе власти “Косова”, учине неспорним стање власништва на “Косову” и да легализују отимање српске земље без могућности да се успротиве сем у Имплементацијског групи која нема могућности изрицања санкција и преиначења одлука “Косова”.То је дакле највише постигнуће у датим околностима и у складу са Уставом и Резолуцијом 1244.?!

Договорени закључци у вези са IBM

Поново на делу иста методологија која има да представи да се Београд држи принципијелно суверенитета док стварно гради институције и сувереност сепаратистичке творевине уз резерве и ограде које се односе на тумачења и субјективне представе сваке од страна а не стварне последице које изазивају у правном саобраћају и фактичким односима.( Једна страна препознаје линију као границу, друга страна препознаје линију као административну линију. )Ствара се систем од елемената стечених права ентитета који удаљава Србију од прокламованог циља задржавања суверених права, скуп договорених мера који успостављају односе који удаљавају Косовске власти од централне власти и одређују меру децентрализације која их чини самовласним на територији коју контролишу.Тако је на делу удаљавање од статуса ентитета и положаја АП КиМ до мере да Београд више нема никаква права ни утицај на побуњеној територији као ни цивилна власт међународног протектората оличена у УНМИКу.

У преговорима је стварна позиција Београда дефанзивна и неједнака јер урушава своје почетне позиције утврђене Уставом и Резолуцијом 1244 СБ УН и уз његову кооперативност и уступке формално слабију страну чини јачом до формалне и стварне једнакости у статусу преговора независних држава.Београд даје надлежности и привилегије Приштини, оно што јој по природи несуверене територије и владе не припада и што једностраним актима не може легализовати, и тако чини себи директну штету признајући постепено елементе државности и статуса вештачкој и по себи неодрживој творевини.

Дакле, “обе стране” као “део Агенде ЕУ за западни Балкан” од којих ће се захтевати да хармонизују своје законодавство са са ЕУ тековинама, а посебно да примене концепт IBM, у складу са Лисабонским уговором и релевантним законодавством ЕУ , и то у фусноти: Како је дефинисано посебно у Шенгенском граничном законику, Frontex пропису, Пропису о трансграничном саобраћају, VIS пропису и Законику заједнице о визама.(чл.1) Ради се о односима између држава чланица ЕУ који се успоставља између Р.Србије и дела њене територије, толико о добрим услугама ЕУ која намеће а Србија прихвата да сама са собом има унутрашњи однос као међудржавни.Све остало што следи из ове почетне премисе само следи исту логику аналогних односа равноправних и једнакоправних субјеката. “заједничке интегрисане пунктовe на свим њиховим заједничким IBM прелазима” (тач.3) “заједнички одређени, на којима ће званичници сваке стране обављати одговарајуће контроле” Изузетно, и ограничено само на заједничка IBM подручја, стране неће истицати симболе своје јурисдикције (тач.4) “избалансирано присуство” “свих релевантних органа обе стране, као што су царина, полиција и т.д.,. ” (тач.5) “Како је дефинисано у Заједничким акцијама Савета 2008/124 CEFSP, члан 3, став a.(фуснота 3) на прелазима Јариње/Рудница и Брњак, ово присуство укључује званичнике EULEX-а. EULEX ће, такође, бити присутан и на прелазима Кончуљ, Мердаре, Мутиводе и Мучибаба. ”

“У основи аранжмана биће јасан задатак преноса важећих законских одговорности и обавеза на јурисдикције сваке од страна.(тач.6) “Биће основана трипартитна група за имплементацију којом председава ЕУ, ” “биће сачињен и потписан Технички протокол, према потреби одвојено са ЕУ, који ће узети у обзир различите погледе страна на питање статуса. Импликације ових закључака биће узете у обзир приликом имплементације слободе кретања. ” (тач.7) Тачком 8. се изузимају од договора «било каква општа или специфична царинска или фискална питања. ”

Овим су недвосмислено успостављени царински прелази, пунктови и режим , док су остала питања царинска и фискална, утврђивања границе и граничних каменова остављени за касније фазе договора, како би се на тим питањима држала пажња јавности да није договорило то што јесте и што је успостављено главним и одређујућим одредбама.Наравно, и

овај договор треба посматрати у вези са другим договорима о царинском печату и слободи кретања који дају праву слику односа две стране, којима је Србија признала статус друге и експлицитно и имплицитно и формално и фактички.

Договор о регионалном представљању и сарадњи

“Обе стране” признају назив “Косово*”(са звездицом) као “једини назив који ће се користити у оквиру регионалне сарадње”(тач.2) а “фуснота која ће се примењивати у вези са звездицом” ће гласити „ Овај назив је без прејудицирања статуса и у складу је са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244 и мишљењем Међународног суда правде о декларацији о независности Косова.“(тач.3).”Косово*” учествује за свој рачун и говори за себе на свим регионалним скуповима(тач.4) а представник “Косова*” ће потписивати све споразуме под називом из тач.2 и 3.”Домаћинима састанака се сугерише да избегавају приказивање “националних симбола”..(тач.7) док се улога УНМИКа редукује и своди да ће “представник УНМИКа бити позван на сусрете” а “У погледу измена постојећих споразума потписаних од стране УНМИКа,ови закључци неће бити тумачени тако да прејудицирају законска права УНМИКа.”(тач 6)

И на крају у тач.10. открива се да се не ради само о оквирној “регионалној сарадњи”(тач.2) и “свим регионалним скуповима”(тач.4) већ под “регионалним организацијама” обухвата и ванрегионални ниво, дакле “постојеће и будуће “међувладине организације или договори”, дакле на државном статусу влада а не асиметричних ентитета како би да лажно прикажу домаћи преговарачи,” регионални сусрети”, како редовни, “ових организација”(међувладиних) тако и ванредни “као и ad hoc тела”, формални као и са истим статусним уважавањем “неформалне сусрете” “у региону Балкана”.Да би се на крају открило да се ради о истоврсном статусу државних кандидата(одвојено и Косово и Србија) за придруживање ЕУ као и “сусрети са институцијама ЕУ у контексту Европске агенде.” чиме се ниво представљања подигао са регионалног и Балканског на ниво ЕУ, као међународне организације у статусу субјекта међународног права и тиме отворио пут самосталном представљању ка осталим међународним организацијама.

Б.Стефановић владин “преговарач” ове “привремене “договоре назива првом фазом иза које следи друга(32) о електродистрибуцији и телекомуникацији као и коначном споразуму према моделу “Ахтисари-Тадић” уз окончање мисије ЕУЛЕКС али и УНМИКа и КФОРа и осамостаљења сепаратистичке творевине, директним пристанком или непротивљењем Србије, уласком у чланство УН а не њеног останка у државноправном поретку Србије када је претходно све учињено да се ентитет осамостали и да централна власт нема на њега никакав утицај нити му одређује својим Уставом статус.

О каквом се резултату тих договора ради говори и њихов резултат.Наиме, Р.Купер доставља чланицама ЕУ текст договора на знање и “да тумаче како хоће”(33) али они који су признали независност “Косова”(без фусноте) не уважавају тај споразум већ га користе као потврду успостављених билатералних односа са Косовом.Истовремено УНМИК одлучује да се повлачи са свих регионалних скупова на којима се појављује “Косово*”(34).Какву корист је од овога имала Србија, очито само штету на плану одбране КиМа, али и потврду статуса кандидата на безалтернативном путу евроинтеграција, што је очито примарни стратешки циљ, а не одбрана своје државе и народа.

Тако су ти нелегални преговори и противуставни договори постали ново поље испуњавања захтева у међуусловљеном процесу одрицања од КиМа и приступања ЕУ.После признања аката сепаратистичке власти у Приштини, јавних исправа и преко њих легализације издаваоца, границе између Србије и ентитета”Косова” уследио је и захтев за признањем међународног субјективитета преко формуле о регионалном представљању. Да ли ће Косово*, надаље и до када, бити третирано асиметрично као регион Србије, како би да прикаже режим у Београду или као самостални ентитет који у симболичком смислу има уважавање као и друге државе.Очито је изграђена самостална позиција без УНМИКа, не само у регионалним организацијама већ ће бити третирано и од саме ЕУ као међународног субјекта права и свих чланица као формални државни субјективитет, јер му истовремено дају апликацију за придруживање као самосталном кандидату одвојеном од Србије(35-36).

Изговор Београдских власти(37) за “споразуме” је до сада био да се мењала ситуација на терену, да је Приштина једностраним актима, сама и уз помоћ ЕУЛЕКСа, незаконито освајала фактички простор који је невољно признаван као реалност па је договарао “највише у датим околностима” како би сачувао бар формалну страну Устава Србије и Резолуције 1244 СБ УН, сада није могао бити примењив.

Овај кључни договор није настао као резултат једностраних аката Приштине јер она се није могла легитимисати као међународни субјект, већ као део ширег сценарија и трампе у коме Србија за предају суверених права добија статус кандидата за чланство у ЕУ.Сваки изговор да је Србија признала реалност је нетачан, јер реалност је било легално међународно представљање утврђено поретком Резолуције 1244, преко УНМИКа, које Приштина није могла дезавуисати и самовољно испливати као перфектни субјект међународних односа, што јој је примарни циљ како би до краја поткопала Резолуцију 1244 и поред постигнутих билатералних признања.Предуслов је била стабилизација унутрашњег поретка, постојање ефективне власти, територије и народа који контролише. Остао је неконтролисани север косова, са “паралелним институцијама(Србије)”, али “везан” признањем од Београда аката власти Приштине на целој територији и гетоизирањем кроз претварање административних прелаза Јариње и Брњак у интегрисане према европском моделу граничних прелаза између држава чланица и насилним уклањањем заштитиних барикада од српске жандармерије(38).

Та последња граница која је пређена највише је поткопала суверенитет централне власти.То што су изграђене институције, што су признати акти као валидни држало је ствар у унутрашњем, затвореном стању али утврђивање границе, прелаза и легалности царинских печата дало им је додатну снагу, да би статусно представљање представљало не само нелегално прелажење граница поретка протектората већ и дезавуисање примарног унутрашњег поретка Србије. Омогућавање претходника “сукцесору” да његови акти буду израз легалне власти а његови представници легитимни заступници субјективитета извело их је на међународни ниво јавноправних односа, као субјекта међу признатим државама.Ограничење на регионални ниво не мења суштину да су и на том нивоу израз међународног субјективитета “Косова*” а да то нису представници Србије, нити представници УНМИКа као формализованог међународног протектората. Без УНМИКа и сама Резолуција постаје формална и на путу да буде без правног дејства јер се на терену не спроводи њене одредбе. Дефектна сепаратистичка и самопроглашена влада у Приштини тако је од самог Београда призната статусно као суседни међународни субјект права са којим равноправно преговара и гради добросуседске односе.

Косовским албанцима наравно на путу пуног међународног потврђивања независности и чланства у УН, и даље представља препреку Резолуција 1244, јер не могу бити истовремено макар и под формалним протекторатом и тражити пријем у чланство УН.Косовским србима је позивање на Резолуцију последња заштита јер без ње остају на милост и немилост огољеном окупатору а уједно представља и ограничење за апсолутну примену силе Натоа који делује под УН и мандатом КФОРа.

Остала је та последња формална резерва као препрека до пуног статуса, дезавуисања Резолуције 1244 СБ УН и саме Србије која је остављена за последњи чин процеса самопорицања али и за њега припремљен је сценарио и чекају се предрадње у промени свести и воље српског народа и у формалној обзнани од централне власти.Остао је само задњи акт у виду дерогирања саме Резолуције 1244 СБ УН која ће поклекнути пред споразумом о окончању сукцесије и прихватању плана “Ахтисари-Тадић” како се називају суштински “технички” преговори и договори у процесу који је довео “Косово*” до врата УН и потпуног уважавања међународног субјективитета као нове реалности где се воља “косовског народа” не може игнорисати.

И док се председник заклиње да никада неће признати независност албанског “Косова” својим договорима и политиком управо супротно чини. (39). Све време се ради на грађењу позиције Приштине да не би после обесмишљавања Резолуције 1244 СБ УН и краја међународног протектората постојао елемент државности на коме би се испоставио суверенитет Србије, већ се одмах “Kosovo” уз помоћ ЕУЛЕКСа и ЕУ увлачи у процес припајања ЕУ паралелно са процесом који води и Србија, како би се Кфор за једну ноћ преобукао у Нато као безбедносна гаранција државности.Остао би провизоријум који чува Нато без кога сепаратна творевина по себи не би могла опстати, и поред форме коју су јој западне силе подариле.

Зато је председничка брига за своје држављане лицемерна и лажна, јер какав бољи живот који он наводно технички омогућава њиховим прилагођавањем и подвођењем под туђу власт, у ропство и окупацију, у нелегалне и доказане криминалне творевине. Какав то бољи живот могу да очекују не само Срби, већ сви држављани у рукама од запада постављених криминалаца.

5.Пут Србије у Евроатлански поредак без Косова и Метохије

Просрпски председник прозападног режима убеђује јавност да је могуће путовати истовремено у два искључива правца, ка ЕУ и очувању суверенитета над КиМ-ом. Чињенице не потврђују већ напротив демантују прокламацију.За западну империјалну алијансу(САД и ЕУ) независност Косова је коначна чињеница(40), за њих више не важи Резолуција 1244 СБ УН(41) а ЕУ тражи одрицање Србије од Резолуције(42). и одрицање од КиМа.(43) Б.Тадић и не покушава да утиче на промену става “западних пријатеља” већ све време покушава да појединачне акте предаје суверенитета представи као заштиту националног интереса.Јер како сам каже„независност Косова не мора нужно да значи ‘губитак’, ако се подесно одреди у умовима бирача“.”(Викиликс,Н.В.стр.23) Тако корисна лаж постаје идејни темељ на коме се гради манипулативна зграда и уз медијски монопол(44)обликује јавно мењење, замагљивањем појмова и обртањем смисла. Пропагандна матрица Б.Тадића “и Косово и ЕУ” стварно значи “од Косова ка ЕУ”, а по речима председника(45)представља валидну и дејствујућу идеолошку подлогу стратегије и државне политике тако да је прихвата и главни прозападни опозицинар Т.Николић(46)као и А.Вучић.(47)Медијска догма и лаж пропагандно затвара повремене провале истине и апсурде и прекрива новим догађајима и кандидатуром која постаје крунски доказ исправности једне политике. Преварни потенцијал који задовољава домаће јавно мњење није дакле исцрпљен и ако су разумни разлози потрошени јер циљ није досегнут ни у једном од два међусобно искључива правца.Идеолошка магла која треба да прикрије удаљавање од КиМа и приближавање ЕУ није доведена до главног циља чланства у ЕУ, па је нецелисходно јавно одустајање од КиМа и ако је процес доведен до етапе формалног признања сепаратистичког ентитета. Али ни разлози због које се све жртвује не стоје боље, па и они морају да се фалсификују сејањем пропаганде о сигурном “бољем животу у ЕУ”,(48) “европским стандардима”,(49) као и застрашивањем да би сваки други пут био “катастрофа” (50) и неизвесност.(51)

То што је ЕУ у кризи(52), што су све државе чланице сем Немачке пред банкротом, што не желе проширење(53) ни богати ни сиромашни чланови јер би значило улазак нових гладних уста и смањење помоћи угроженим члановима из празног буџета и што се нова приступања одлажу за после 2020 године(54), то за евроунијате није довољно не безалтернативном путу на коме ће слепо ићи до краја.

Такође, ни амерички униполарни свет новог светског поретка, чији је део и ЕУ, не стоји боље, јер су саме САД у структуралној кризи(55), као и либерална идеолошка матрица која се изобличава у корпоративни фашизам уз укидање демократских права и агресивне пљачкашке походе који империјално предузимају у кључним регионима света.Као што ни С.Милошевић није видео последице пада Берлинског зида и нарастања униполарне силе Америке, тако ни демократска послушничка клика не види декадентни силазак западне Империје, настанак мултиполарности и уздизање Евроазије.

Треба указати да примарни интерес западних сила није формално припајање и улазак Србије у ЕУ,(56) већ контрола геополитичког простора, који је исказан ултимативним захтевима из Рамбујеа да војно запоседну Србију и потом агресијом(57), као и цео Балкан(58) а који су реализовали потписивањем СОФА уговора са Б.Тадићем.Остаје питање формалног чланства у Натоу али се оно одлаже због већинског противљења српског народа, генерација које су доживеле противправну агресију, окупацију дела земље и страховите последице по здравље због коришћења радиоактивне муниције.Зато и немачки амбасадор позива да Нато сматрају пријатељском организацијом(59) а Б.Тадић указује на предности сигурности савеза “Али ће нам бити кудикамо лакше да се нађемо на носачу авиона а не на папирном бродићу на коме се налазимо свих ових година.” (Интервју Б.Тадића, Данас 02.06.2011.год.) Тако би се по фантастичним замислима демократа и поред предаје КиМа, на крају помирили са албанским терористима, јер границе у ЕУ нису важне а заједнички би војевали у Натоу за империјалне интересе запада широм света.

У том завереничком сценарију састављеном од низа етапа превођења, коруптивне дотације и бољи стандард имали су да затоме осећај родољубља како би се на општем отуђењу одрекли своје државе и достојанства.Али историја се поиграла са завереницима и економска криза их оставила без мотивационог фактора који је требао да потисне државни и народни разлог.Њихова прича о бољем животу за коју је требало трампити достојанство, народ, државу, културу и веру оголила се и постала неуверљива на започетом путу евроатланских интеграција.

Па шта је онда кључни разлог самоубилачке политике и слепог срљања где државни и народни интерес има само штету од савеза са отвореним непријатељима. Непродуктивно инаћење(60) где разум више не игра улогу и где доминира фанатизована световнa верa у апсурдно, где се тргује највишим добрима и жртвује извесност сопствене отаџбине ради неизвесних будућих користи, где се врши отворени пристанак на колонизацију, задуживање а државни поредак подређује и адаптира према потребама окупатора, где се војска разоружава и одбрана своди на служење агресорима.Очито је други разлог у питању, сем идеологије, страха подложништва и личних користи, јер се отишло тако далеко да више нема повратка због личног, свесног и вољног саучесништва у задатој стратешкој деградацији и уништењу сопствене државе и народа, територијалном парцелисању, љуштењу на простор и у стање где Срби не представљају чиниоца који би могао да самосталном политиком угрози интересе западних сила. Споља намештена губитничка елита, одржавана негативном селекцијом има да контролише поданике и потпуно их подчини туђим интересима како не би дошли до свести, збацили јарам и покренули се ка слободи.Али, где је граница бесконачних уступака и прилагођавања на своју штету, сем у трајном нестанку оних који по себи представљају проблем.Коначно решење овог пута препуштено је самим Србима.

6.Излаз

Данас није касно и никада неће бити, да се крене у правцу јачања суверенитета Србије, за шта и даље постоји правни основ важеће Резолуције 1244 СБ УН, део територије који није под управом сепаратиста у Приштини и институције Србије.Кључно је после легалног и легитимног референдума и који је показао аутентичне интересе народа и руководства, да треба огранизовати изборе и самоуправу на КиМу, јер Резолуција 1244 дозвољава и штити демократско изјашњавање и формирање органа власти слободним избором грађана.То што УНМИК указује да ради се о техничкој немогућности јер нема довољно људства да организује, није противљење самим локалним изборима.(61) Треба јасно исказати пред међународном заједницом признање Резолуције 1244 СБ УН и суверена права Србије, и истрајати да се целокупна територија врати после протекората у државноправни поредак Србије.Али за тако нешто главна је препрека не само спољни фактор већ марионетска власт у Србији, као и прозападна опозиција која признаје “реалност” туђинске окупације а не унутрашњег и међународног права и постојања свог народа и државе.(62).

Историјски процес могуће је усмерити ка опстанку за шта је нужно променити носиоце погубне политике, извршити стратешку преоријентацију, изабрати савезнике који поштују субјективитет Србије, историјска и сва друга права, пре свега Русију и Кину, које су се и до сада показале доследним у заштити међународног права а тиме и Србије.Кроз поништај неуставних договора и аката отуђења суверенитета и територијалног интегритета уз јавно дистанцирање од политике која је довела у питање опстанак Србије и српскога народа у целини.Јачањем државотворних позиција нужно је одустати од евроатланских интеграција, ССПа и ЕУ кандидатуре, повући сагласност на деловање ЕУЛЕКСа и ревитализовати улогу УНМИКа на КиМу и тиме потврдити Резолуцију 1244 СБ УН.Ово би имало за последицу и јачање позиције косовских срба и подршку јавног мњења очувању једине отаџбине.

Сви самодеструктивни договори чак коначно и потпуно формално признање државности сепаратистичког ентитета од стране Србије неће бити гаранција његове дуговечности како због његове неспособности да се самостално одржи тако и због мањкаве воље дате од марионетског режима у Србији који не може да конституише релевантан резултат, јер никада неће бити израз аутентичне воље и пристанка целокупног српског народа. Давање речи издајника не обавезује као ни празне приче и договори, чак ни референдум не може бити обавезујући за будуће генерације које ће се снагом воље вратити на отето огњиште.

Урушавање културе, вере и цркве, писма, историјске свести и права, управо и има за циљ да обесмисли косовско опредељење као извор животне снаге, опстанка народа и државе.Успоставом јединства свести и политичке воље целокупног српског народа започеће покрет ревитализације и опстанка, управо супротно оном путу којим су непријатељи извршили распарчавање, поделу и унутрашње урушавање.

Косово није изгубљено, оно стамено стоји где је увек и било и чека освешћење и повратак Срба вери и себи.

 

(*Напомена: Б.Тадић je 05.априла 2012.године дао оставку на функцију председника и потом поднео кандидатуру за трећи узастопни мандат на председничким изборима за 06.05.2012.)

 

Упутнице:

(1)NoviMagazin.rs – Tadićev plan za rešenje kosovskog problema

(2)Dačić: Merkelova predlagala federaciju

(3)Tadić: Mogli bismo da prihvatimo Veliku Albaniju – VESTI – SMEDIA

(4)REZOLUCIJA 1244

(5) Fasisti, Zlocinci i Lazi

(6)U.S. Senate Republican Policy Committee – Federation of American … Kosovo Liberation Army ( KLA),

(7)Oригинални текст “Споразума Софа”, 07. септембар 2006.

(8)PLAN MARTIJA AHTISARIJA ZA KOSOVO I METOHIJU | Glas javnosti

(9) MSP: Deklaracija o nezavisnosti KiM nije protivna međunarodnom …

(10)Neusaglašenost rezolucije smanjuje mogućnost usvajanja

(11)Zajednička rezolucija Srbije i EU : Tema dana : POLITIKA

(12) ZAJEDNIČKA AKCIJA SAVETA 2008/124/CFSP

(13) Pregovori Srbije sa EU ili UN o Euleksu | Glas javnosti

(14) Solana: Ako nema odluke o Euleksu u SBUN, Ban Ki Mun odlucuje …

(15) Press Online :: Tekst Ban Ki Munovog plana od šest tačaka za Kosovo

(16) Ministar: Vlada donela zaključak o raspoređivanju Euleksa

(17) Može li Ban Ki Mun vratiti Euleks na „šest tačaka” : Politika : POLITIKA

(18) Нехумана поступања са људима и илегална трговина људским органима на Косову

(19) Hilari Klinton: SAD nepokolebljivo podržavaju Kosovo

(20) Мери Ворлик: САД подржавају суверенитет Косова на целој територији

(21) MERKEL: Srbija može u EU, ali da uredi odnose sa Kosovom

(22) Nemačka: Srbija treba da ukine svoje institucije na KiM

(23) Francuska podržava teritorijalni integritet Kosova

(24) Ketrin Ešton: Tadić zna šta mora da uradi oko KiM | Vesti011.com …

(25) Приштина: Усвојена резолуција о окончању надзиране …

(26) Fejt o završetku svog mandata na Kosovu

(27)Влада Републике Србије за Косово и Метохију

(28) Protiv vladine deklaracije i poslanici vlasti sa KiM

(29)Kosovski boj u MSP

(30) SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI NA BALKANU (CEFTA)

(31)Данас: Службена тајна ко није гласао за Уредбу Владе о …

(32) Stefanović: Završena prva faza dijaloga,dolazi komplikovanija

(33) Kuper: Fusnotu da tumači kako ko hoće | Politika | Novosti.rs

(34)UNMIK se povlači sa regionalnih skupova na kojima učestvuje Kosovo

(35) File u ponedeljak u Prištini

(36)Кетрин Ештон: Сагласност свих чланица Уније да се Косово приближи ЕУ

(37) РТС :: Србија и Европа, шта смо добили,петак, 02. мар 2012,

(38) http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Zandarmerija-zatvorila-alternativni-put-kod-Brnjaka.sr.html

(39) НИЈЕ ТРАГЕДИЈА КАДА ТАЧИЈУ ПОМАЖУ САД И ЕУ, АЛИ ЈЕСТЕ КАДА МУ ПОМАЖЕ ТАДИЋ Обрад Кесић

(40) Ambasadori Kvinte podržali integritet Kosova – Vijesti online

(41) Rezolucija 1244 je mrtva | BigRadio

(42) Berlin i Hag tražili odustajanje od Rezolucije 1244

(43) Вук Јеремић: Четири министра ЕУ рекла да је услов за ЕУ формално признање Косова

(44) TADIĆ: Mediji treba da su kontrolori i partneri vlasti

(45) Tadić: I Evropa i Kosovo

(46) Томислав Николић: Радујем се статусу кандидата, мада је власт успоставила границу према КиМ

(47) Vučić: U EU bez obzira na Kosovo

(48) Наставком ЕУ интеграција обезбедићемо бољи живот и већи …

(49)Press Online :: Nikolić: U Srbiji da zažive evropski standardi

(50)PolitikaTadić: Odustajanje od EU bila bi katastrofa

(51)Tadić: Narod neće izabrati neizvesnost – Naslovi.net vesti

(52)BAROZO: EVROPA U NAJVEĆOJ KRIZI OD 1945.

(53)U EU postoji zamor od proširenja »

(54)Varga: U EU ne pre 2020, a možda ni tad – Politika | Kurir

(55) Арнаут: Скора пропаст запада!

(56)Vili Vimer: Pismo kancelaru Gerhardu Šrederu

(57)Cilj bombardovanja bio je da NATO uđe na Kosovo

(58) Rasmusen: Zapadni Balkan deo evro-atlantske porodice

(59)Мас: Срби морају својој деци да објасне да је бомбардовање било …

(60)B92 – Vesti – Tadić: U EU u inat nevernim Tomama

(61)”Zbog okolnosti na terenu” nema izbora na Kosovu

(62) Stefanović: Narod zna da nismo izdali

 

У Београду, 07.04.2012.године, Предраг Лепетић

 

 




2 коментара у вези “Против народа и државе”
  1. Neprijatelji Boga i SRBstva koristeci vesto domace izdajnike i slebdenike Vuka Brankovica, svojim sadasnjim pricama o Evropi opili su tako i uspavali SRBe, koji se nisu otreznuli kako treba ni od jugoslavenstva i laznog bratstva i jedinstva.

    Slebdenici Novog svetskog poretka bez Boga, Istine i Pravde Njegove, medju SRBima i drugim narodima koje su porobili primjenili su poznatu taktiku kuvane zabe, i tako neprimjetno rasrbili i porobili SRBe, kao i mnoge druge narode.

    Spas od robstva, zabluda i prevara sa kojima se u ime “demokratije” vrsi porobljavanje cijelog covjecanstva, jeste samo u povratku svakog naroda njegovim korenima, a nas SRBa u povratku Bogu i SRBstvu: Pravoslavlju i Svetosavlju koji vodi u zivot vecni.

    Svaki drugi put vodi u robstvo i propast, u zagrljaj samog Satane. Od toga zla, koje sa sobom donosi Novi svetski poredka, SRBi se zbog svog otpadnistva od Boga i SRBstva, od Zakona Zivota mogu spasiti kroz pokajanje: post i molitvu, redovnom ispovjescu i Svetom Pricescu i nicim drugim!

  2. http://www.nspm.rs/politicki-zivot/jedno-licno-razmisljanje-o-izborima-2012.html
    Od opštih šteta u raboš ovoj vlasti upisao sam: neustavni Statut AP Vojvodine, bezglavo zaduživanje u inostranstvu i porast nezaposlenosti, kapitulaciju od 9. septembra i kraj aktivne kosovske politike, priznanje Kosova* zarad dobijanja kandidature, idolopoklonički odnos prema EU, ulazak u ulični rat sa sopstvenim građanima zbog gej parade, partizaciju sudstva, pretvaranje parlamenta u glasačku mašinu, prepuštanje „drugoj Srbiji“ najvećeg dela prostora u kulturi i medijima (posebno uništavanje NIN-a), demografsku imploziju, nerazjašnjeno ubistvo Ranka Panića…
    -masovnu korupciju na državnom nivou
    -uništenje vojske (nešto što je počelo i traje od ranije, ali je svo vreme vođeno rukom tadića/DS i okončano je nedavno ukidanjem vojnog roka)
    -pokušaj urušavanja SPC kroz špekulacije sa izborom Patrijarha
    -intenzivna kontrola štampe i tv medija (ne samo dozvoljavanje “drugoj” Srbiji da šenluči, već i aktivan uticaj na uređivačku politikuk ad god to zatreba vlastima)
    http://www.novinar.de/2011/10/27/u-sluzbi-neprijatelja%e2%80%a6-optuzujem.html
    http://www.novinar.de/2011/11/03/juda-izdaja-mi-truama.html


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo