logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Религија, Србија, Друштво    Аутор: Часлав М.Дамјановић    778 пута прочитано    Датум: 4.03.2012    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Тренутно стање

Усред наше данашње, на жалост стечене навике да занемарујемо сами себе, наишао сам на једну чудну мисао која и није тако чудна:

Часлав М. Дамјановић, 02.03.2012

***

”Цариград и тополе Топкапијског парка не могаху ми одагнати тугу тог места, уклетог столећима лажи и насиља над православнм народима…” – зашто? Зато јер фино изречени ”туга” и ”уклетост”, и ”лаж” и ”насиље” – јесу уствари резултат ”наше способности да служимо горима од себе”! – и зато што је баш та наша ”способност служења” – и ”јесте створила Турке”!(1) И зато што срж мисли – да је ”наша способност служења” оно што је ”створило Турке” – зато и рекох да ова мисао и није тако чудна.

Истовремено прочитах и два садржаја такође из корпуса оних мисли које занемарујемо: први је изванредна историјска студија Владислава Сотировића ”Хрватска ”правашка” хисториографија и Срби”,(2) а други надахнуто предавање Владимира Моса на прослави Светог Саве у парохији Светог Преображења Господњег у Билефелду, у Немачкој, 2011. године.(3)

Оба садржаја, бар онако како их ја схватам – јесу Константе Србског Националног Духа! Међутим, Константа Србског Националног Духа заиста је само једна једина… а то је – Поштење Чистоте Вере у Правду и Истину! А свака некаква другачија интерпретација, иако се рекламира као константа – јесте Издаја Поштења Чистоте Вере!

И баш изругивање овој суштини – којој се данас руга као некаквом ”простачком прирепку српске заосталости” – упркос што доиста јесте наш частан Национални Интегритет – као такво – упркос ниподаштавању од стране опримитивљења – баш то изругивање јесте оно што је срозало наш Национални Интегритет, и у доброј мери јесте разлог нашег данашњег Пада.

Сотировић у својој дубокомисленој стручној анализи казује громадну лаж хрватског такозваног националног и државног интегритета – прецизно разоткривајући како је вазалска покорност сарадника са окупатором – која је, узгред речено, иако нема никакве везе нити са стварним постојањем нације, нити са стварним постојањем државе – накалемљена за некакву ”националну константу” на којој је засновано – лажно историјско постојање хрватске нације и државе! Иако се Сотировић у овом спису не бави хрватском мржњом, која је историјски доказана као резултат комплекса мање вредности и слепачке покорности клерикалном нахушкавању на мржњу, што је такође и историјски осведочен метод коришћења ”служења” сарадника окупатора за рушиоце стварно-постојећих нација и стварно постојећих стварности – које су противне окупаторовим циљевима – Сотировићева анализа се непобитно саображава са пресудним питањем на које Владимир Мос одговара у свом надахнутом предавању:

”Зашто је Православље могло да се опорави од тешких рана у XIII веку – а сад то није успело да уради?” И зато он у одговору истиче ”неке битне разлике између Православља XIII века и Православља XX и XXI века”:

”Док је у XIII веку тело Православља било поробљено странцима и јеретицима – Душа му је остала слободна” – зато се ”Православље – није одрекло своје Вере”! Међутим, ”у XX веку, иако имамо милионе мученика – исто тако имамо и… милионе отпадника!”

И осим што ти ”милиони отпадника” најгласнији, као што сарадници окупатора увек јесу, који издајничком речитошћу заводе најмљену тоталну диктатуру лажним тумачењима – управо нарученим тоталним изопачењем стварности – најтрагичније је да су од тих ”милиона отпадника” – ”нарочито отпадници међу вишом јерархијом”!(4)

То значи да ”милионе отпадника” – који покорно ”служе” као најамници – предводи пре свега баш издаја ”више јерархије” – и да су се сви заједно –поставши национални издајници – сви поистоветили битисању попут хрватског лажног националног идентитети и лажног постојања! То такође значи да баш та наша ”спосбност” да ”служимо” – управо та издајничка ”способност” сарадника окупатора – и јесте према томе – ”створила Турке”!(5)

Али… не само Турке! Исто то издајничко ”служење” створило је такође и комунистичко ломљење србске кичме, и настављање ломљена кичме данашњим занемаривањем самих себе понизним ”служењем” добро плаћеној сорошијади… зар не?

Тако… уместо да негујемо Дух Србства… ми смо од ”Слобода или смрт” – да, баш тако се зове часни избеглички часописчић из којег сам цитирао размишљање о разлици реакције Србства у XIII од рекације у XX и XXI веку – уместо да негујемо Дух Србства ми прочитавамо некакве аналитичаре и покаткад се одушевљавамо њиховим тумачењима а много чешће горопадимо против њихових лажи… али – нисмо нити свесни да у том опримитивљавању рекла-казалима и куку-лелекањем – уствари тонемо све дубље у каљугу отпадника… постајући од роштиљијаде до сорошијаде све аљкавији у неговању нашег Интегритета… све аљкавији у неговању самих себе… све аљкавији у неговању онога што заиста јесмо… све аљкавији у неговању нашег исконског и Божијег постојања…

Зато се питам – зашто кукумавчимо? Да ли зато што нема друге до да претачемо из шупљег у празно, или зато што појма немамо да препричавамо баш ону причу која је наручена и наређена да буде препричавана?

Али… па која је и због чега та прича прописана да се препричава?

Па баш зато да се залуђујемо, баш зато да ломимо копља узалуд – уместо да негујемо Свети Дух Србства… уместо да негујемо оно што јесмо!

И тако заборављамо… и међу много које чега заборављамо и неминовност историјских паралела: ”Скоро у исто време када Сава Немањић ствара Законоправило, у Енглеској 1215. године настаје Magna Carta Libertatum, акт којим се енглеско племство изборило за ограничавање краљеве самовоље, и тиме успоставило клицу идеје парламентаризма.” Али, иако је ова повеља наводно ”постала драгоцени део европске и светске правне баштине” – ипак, ”обим повеље – ограничава се на свитак пергамента – чији садржај обухвата углавном уобичајене норме, изложене без одређене систематизације, а језик на коме је написан био је – латински”!

Насупрот томе, ”Законоправилом Светог Саве српски народ добија свеобухватни правни кодекс, исписан на више од осам стотина страница, са нумерисаним главама и поглављима, и то – на свом језику”, чиме ”српски језик постаје официјелни језик дворске канцеларије и свих државних докумената”!

И што је још много важније, па можда чак и једино важно – ”зборником световних и црквених прописа, Сава је следио учење светих отаца по коме између ова два облика власти мора постојати ”сагласје” – јер тим ”сагласјем” се ”држава схвата као творевина од Бога дата, а круна на владарским главама долази са самог неба”!

Зашто је Свети Сава то учинио?

Учинио је зато јер је ”добро осетио да то није само теолошка догма – већ императив преживљавања” – зато јер ће тек у овој ”међусобној повезаности и обједињености” – моћи ”током времена најтежих искушења – да опстану и српска Црква и српска Држава”!

И баш зато ће се ”већ у средњем веку о Светом Сави говорити да је он ”Богоносни учитељ све српске земље и приморске” (Доментијан)”, ”Родитељ краљевства ми и учитељ отачаства нашег” (краљ Милутин, запис из 1316), ”Изабраник божји који је обновио ”не само себе него и сву српску земљу” – и то чиме ју је обновио? Обновио ју је – ”духом светим” (архиепископ Никодим)”! И баш зато што је Свети Сава и Идентитет Народа, и Идентитет Државе, и Идентитет Цркве – оплодио Духом светим – баш зато, иако се ”пред турском најездом урушила Српска држава”, и иако је ”племство побијено или потурчено” – али је опстало баш зато што је ”током вековног турског ропства – опстала српска Црква” – јер баш та Србска Црква – оплођена Духом Светим – јесте та која ”је у народу сачувала” не само ”државно-правну традицију српског народа” – већ и ”свест о самобитности српског народа”!(6)

Другим речима, Црква је та која јесте сачувала Национални Интегритет Срба оплођен Духом светим!

А данас?

Па ето… ”Србија није спокојно заспала од априла 1941. године…” То каже Антоније Ђурич у једној од преретких порука Србском Роду, под насловом ”Чујеш ли, Србине, вапај отаџбине” – додајући да је ”палим браниоцима Београда фелдмаршал Макензи подигао споменик са уклесаном поруком”:

”Борили смо се са јунацима из бајке…”

Немачки фелдмаршал признаје Србском Националном Духу да су… јунаци из бајке!

Ех, било некад…

…а данас, сањарећи какав је некад био Србски Национални Дух, исти Србин констатује и разлог разнородности:

”Србија је рађала витезове а не духовне богаље…”(7)

Духовни богаљи?!? Да ли смо данас извитоперили мудрост просвећености у… у шта? У обогаљење? Сетимо се на пример ”величанствене победе скоро отписаног српског војинства после Албанске голготе, у Првом светском рату… Краљ Александар је био јако разочаран понашањем западних ”савезника” према Србији током читавог рата”, па ”чак и после сјајног пробоја на Солунском фронту, краљ је био огорчен понашањем француских војника у ослобођеној Србији…” – aли… ”то је брзо заборављено и на месту где је стајао споменик великом Вожду Карађорђу – којег су срушили аустријски окупатори – Карађорђеви потомци постављају Споменик захвалности… Француској!”(8)

Доиста, доиста… наш Национални Дух… оно што јесмо или што нисмо… од поштене ”свести о самобитности”; од ”богоносног учитеља” који обнови ”не само себе него и сву српску земљу” – и то ”духом светим”; од ”јунака из бајке”; од ”духовних витезова” – као да се срозао у ”духовне богаље”? …од божијег спокоја сиђаних ђердана којима су српске мајке успављивале српску децу на поштеној српској земљи… као да се отаџбина срозала у ону Србију која ”није спокојно заспала од априла 1941. године” – да ли то постадосмо?

Издајство жара, џара и шара…
…а Србски Род ни клетву да зуцне!
Зашто то?

Да ли је кривац издајство Цркве? Јесте. Али кривац смо и ми, Срби, који смо, занемаривши свој Дух – занемарили саме себе!

Част онима који нису… али…

…већина нас је постала само некакви такозвани Срби, који једноставно речено – нису оно што се доиста догађа – који нису стварност себе самих…
…зато се најмљени са нама изигравају као са мехурима сапунице!
…е ето – то је оно што ми се смучило!

Зашто онима који лажно проглашују Чистоту Православља за некакве ”aртемијевце”; Равногорску Србију за некаквог ”непријатеља народа”; Небеску Србију за некакву ”заосталост” – зашто свима тим телалима и њиховим пришипетљама добошарима и шегртима који их подмазују ”мудростима” умашћених печењем – зашто им Србски Народ данас не каже у лице – клетву? Зашто им Србски народ данас не каже у лице – издајници сте?

Зашто, уместо кукумавчења, Србски Народ данас не каже у лице исту ту клетву узурпаторима Цркве – клетву издајничког злочинства које су починили и почињавају издајом Трајањa Поштене Србске Свесности Божије Стварности?

Зашто данас српском интелекту, и то врлом интелекту, али који је отишао чак толико далеко својим обогаљењем просвећенсти, да – осим што се повремено рекламира да су Сава и његов отац били темпларски витезови, па према томе чак и масони… што су апсурди које историјска логика своди на фатаморгане лаже и паралаже – зашто интелекту који директан напад на омрзнуту ”митоманију” умишљено прешалтава у некакву наводну ”склоност нашег народа мистификацијама”, па онда наводно бранећи Светог Саву, манипулише наводним размишљањем да ли је ”Свети Сава био екумениста” – а уствари ”анализира” да ”данас има Срба који верују да је ”Завештање Стефана Немање” заиста писао Стефан Немања”, да речи изречене у Жичи ”Срби, мој народ, Христови су, не папини” није изрекао Свето Сава… и да све то, замислите, прозилази из те некакве наводне ”склоности нашег народа мистификацијама” – а интелект тиме управо даје за право догми надбискупа Хочевара да ”треба да увек логично разликујемо шта је само учење Светог Саве, а шта је историјско конкретизовање његовог учења” – што се управо своди на надбискупову стварну ватиканску претњу да би ”православље у Срба требало да се ”прочисти” од прејаког утицаја Светог Саве” – Зашто? Наводно због тога што је наводно Свети сава ”створио” некакву ”јединствену симбиозу хришћанства и српства”(9) – зашто данас, уместо кукумавчења, Србски Народ таквом интелекту у лице… ни да зуцне Србску Клетву?

Да ли зато што није уопште свестан да се тако зачарани круг демагошког доктринарског обогаљења затвара мржњом: Србима нема места у Европи и Западу са Светим Савом – српска Црква може да опстане једино ако постане покондирени вазал Ватикана – у шта су је, узгред речено, узурпатори већ преокренули… да ли зато што уопште није свестан да круг догме затвара мржња – да ли зато ни да зтуцне проклињање клетвом?

А Сава… није Сава направио никакву ”јединствену симбиозу хришћанства и српства” од које се мора ”прочистити” српска Црква – напротив, Сава је створио симбиозу Поштене Чистоте Вере и поштеног постојања Србства! Али…

…али – ако Срби баш и хоће Светог Саву – онда морају покорно да признају да су и Сава и његов отац били Темплари, па према томе… и Масони – па према томе да све што чинише – чињаху дириговани некаквом вишом мудрошћу тајновито посвећених… коју наводна ”склоност нашег народа мистификацијама” – наводно не схвата и једино јој покорност може најзад отворити ока…

А то наравно значи да Истина није била Истина, да хришћанство није било истина, да се само успут рекламира… а да је зато покорност апсурдима историјске нелогичности, иако је одувек била фатаморгана обмањивања – и дан-данас на снази и да се зато… Злу – мора покорити: мора се постати вазал, баш онако како су се Хрвати благовремено узборили у строј…

Да ли зато нема клетве?

Да ли зато што ”нама”, данашњим Србима ”спољни непријатељи – нису неопходни” – зато јер je данас ”те сорте у Београду на претек; имају своја удружења, центре окупљања, своје медије, посланике у Скупштини Србије”, зато што су ”уважени и радо виђени у најзначајнијим београдским кабинетима…”? Да ли зато или због тога што је за ту ”сорту” ”свако спомињање српских жртава – ратно хушкање”? Или зато што ”за ову булументу” сваки ”повратак у историју” – ”представља” некакав ”крунски доказ” некакве ”болесне српске митоманије”?

Или… зато што је булументино ”везивно ткиво”:

Булументина – ”мржња према Србима”?(10)

Да ли се зато Србинова перјаница Слободе – од Поштеног служења Господу – срозала попут хрватског – у вазалско ”служење”?

Да ли је зато данашњи Србин оглувео па му разбашкареном не гали угод да ”чује вапај отаџбине”?

Доста башкарења!

И тако ме је на ноћ шокачке Нове, иако љутитог и на националне имењаке, али и на себе самог, одушевило да Вишеслав Симић, у једном од његових ретких списа,(11) надахнуто анализирајући суштину наслеђа храста у Србској традицији, од балвана с рамена и препреке на путу па све до… бадњака – једини – да, једини истиче да је Божија Истина Свесност Схватања, и да је једино што се доиста догађа – Божија Стварност… и да сходно томе – да је све остало – обмана… коју нам Зло подмеће и намеће.

И ето… радује ме да он то схвата и каже, радује ме јер се тек данас открива стравичност давнашње издаје:

Доиста надојени Поштењем и Чистотом Светог Духа Националног Идентитета, једини су Равногорци знали да је пресудно одржати чистом и поштеном Српску Цркву – и зато и јесте створена Слободна Црква:

Зато да Црква учини оно исто што је Црква учинила и у XIII веку!

Зато да, иако је ”тело Православља било поробљено странцима и јеретицима” – да ”Душа Православља остане слободна”!

Зато да се ”Православље – не одрекне своје Вере”!

Али…

…ту неумитност Србске Цркве за Србе – схватила је нажалост и Завера мржње против Срба! Мржња је схватила да је узурпација и дегенерисање Цркве примарно да Србе спречи од неговања Србског Националног Духа – и да је за то примарно – губљење Идентитета! Зато је тек данас јасно да је издаја Цркве уствари срж мржње против Срба…

…зато је тек данас јасно да су ”милиони отпадника” предвођени узурпаторима Цркве!

И наравно, у овом дуготрајном холокаусту над србским спокојним поштењем и чистотом… осим црквених издајника – најзлочиначкију улогу одиграли су и одигравају покорни вазали, сарадници са окупатором… јер без њихове најамничке ”способности” да ”служе” – Завера мржње не би уопште успела да сроза Србски национални Дух!

И зато… ако наставимо да се скањерамо од Божије Истине, ”уколико се дуго пасивни српски ”посматрачи” стварности не отрезне до Kristalnahta – сви знамо какво ће бити… коначно решење”(12) – за које нам је мржња давно припремила цврчање на ражњу.

А ”Kristalnaht” написах латиницом зато да ето као не увредим ни праведничарство глобалистичких структуралних организацијских формулара, а ни дволичност сарадника окупатора, чија вазалска покорност наставља и данас да ”служи” – ловећи у мутном лажном речитошћу давнашње догме крвавих ужаса Зла.

Завет

Али, хвала Богу, часни Крст часно дочека Рождество на Барикадама!

И часном Православном проповеди дочека Рождество часни владика Артемије и верна му Србска паства!

И у сваком куту планете где Србин живи, памти, и зна – Србин часно дочека Рождество… јер то сећање и то знање, речју светог Владике Николаја – јесу:

”Православна Истина”!

И зато: ”Истина је само једна”!

И зато што је и Суштина и Истина и Постање и Постојање само једна истина – зато је:

”Живот правог човека везан за Небо и Вечност”.(13)

И зато башкарење јесте издаја!

Зато јер та Истина, и тај Свети Дух,
и тај Идентитет, и та Отаџбина,
и та Светиња
нису никакво вапијање
већ јесу Завет Чистоти Вере
којом постојимо.

А постојати можемо
само Благодаћи Божијом
у Духу нашему!

Јер… како нам је давано речено:

”Свака врлина долази од Вере у Бога.

То је потка и садржина доброг човека.

Прво мораш да си добар човек

да би био добар Србин.”(14)

 

 

Часлав М. Дамјановић

www.ravnogorskivenac,com

____________________

(1) Никола Живковић; Приказ књиге: Момчило Селић, ”Понт”, издавач: ”Жагор”, Београд, 2011, стр. 194, Новинар.де, 02/06/12

(2) ”Хрватска ”правашка” хисториографија и Срби”, Владислав Сотировић, Новинар.де, 02/06/12

(3) ”Свети Сава и наше доба”, Владимир Мос, ”Слобода или смрт”, број 263

(4) Исто

(5) Никола Живковић; Приказ књиге: Момчило Селић, ”Понт”, издавач: ”Жагор”, Београд, 2011, стр. 194, Новинар.де, 02/06/12

(6) ”Свети Сава”, Др Живко Бујуклић, ”Србија”, фебруар 2012

(7) ”Чујеш ли, Србине, вапај отаџбине”, Антоније Ђурић, ”Србија”, фебруар 2012

(8) Ранко Гојковић: Нека појашњења о ”Две врсте српског просветитељства”, Борба за веру, 02/26/12

(9) Владимир Димитријевић: ”Да ли је Свети Сава био екумениста?” Борба за веру, 01/27/12

(10) ”Само да је против Срба”, Ратко Дмитровић, Новинар.де, Вести, 01/25/12, 12: 00

(11) ”Црква у катакомбама и Барикаде: Срби данас – нарочито они под окупацијом Унмика и Кфора”, Вишеслав Симић, Serbiana, 12/12/11

(12) ”Нирнбершки закони Подгорице”, Игор Јармаз, Стандард, 12/21/11, 22:10

(13) ”Истина је само једна”, Новинар.де, 12/28/11

(14) Владика Николај, ”Мисионарскa писма”

 





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo