Барикадама се брани Србија!
Отворено писмо Жандармерији oд момка који је синоћ чувао барикаду.
Милан са барикада, 23.02.2012; електронском поштом
***
Док ти чуваш плату ја чувам свој дом. Сестру сам изгубио али нећу мајку. Оца сам изгубио али нећу очевину. Бранићу и мајку и огњиште док сам жив док ти браниш фотељу и новац а ја ти правим проблем како кажеш. Да ли би ту цев коју си синоћ упирао у мене искористио када би добио наређење? Како можеш пред своју децу знајући да си учествовао да се одузму моја? Како можеш наређење да ставиш испред свог народа,морала и правде? Како уопште наређење можеш да ставиш испред једног поштеног и честитог човека?
Мој отац је погинуо бранећи отаџбину као твој колега,полицајац. Када би само знао да му је сина рођеног, њеогoв брат по дужности у одбрани мира и отаџбине, угурао цевком аутомата у шиптарску злочиначку квази-републику. Има ли срца под том фантомком? Чије је то срце? Док себи смишљаш оправдања мисли и о томе како си ноћас издао своју децу, свог палог саборца, своју отаџбину којој си дао заклетву, свој народ који си се заклео да чуваш.
Правиш границу између Србије и њеног срца. Између нас Срба на Косову и вас Срба из централне Србије. Докле иде то. Има ли Бога у теби?
Искрено
Милан са барикада, момак који брани очевину
електронском поштом
Svakog normalnog kad procita ovo sto je Milan napisao, stegne u grudima i pomisli zar stvarno ima tih jadnika koji provode u delo izdaju ove sramne Srbske vlasti i rade protiv svoga naroda a time i protiv samog sebe.