Вести

Весели музиканти

Кажу не пада снег да покрије брег да свака зверка остави свој траг. Међутим у Србији последњих дана пада снег само да сакрије траг појединих зверки.

Весна Веизовић, 12.02.2012

***

Колико је велики утицај режима на националне медије можда није потребно ни спомињати. Од неколико тема које су заиста значајне, и које народ и поред њихове тежине треба и мора да зна, изгледа да је снег најважнија. Све до јуче! Јуче се наиме десило нешто што је по новинарима била вест која је потресла целу Србију. Срећко Калинић и Жељко Миловојевић су покушали бекство из затвора. Кога је таква тривијална и посве безначајна вест потресла, и то до те мере да осим што заузме пола дневника заслужи и додатне емисије у којима се води расправа да ли су или нису могли да побегну и ко ли им је дотурио тестерице да се ослободе. Народ свакако није! Поред стотине лопова који седе у згради владе још двојица неће се поред оволике беде ни осетити.

РТС на пример не обраћа толико пажњу на покушај бекства колико на невероватну снежну непогоду која се десило ни мање ни више него у сред зиме. Просто за неповеровати, па су лепо увели целу Србију у ванредну ситуацију. У рубрици економија о снегу, о политици о снегу, друштво у снегу, црна хроника је већ данима обавијена снегом, али као да то није довољно, и да народ мора бити упознат са том елементарном непогодом, а посебни са мерама које влада Србије предузима од кад је ступила у рат са њим. Доводе се стручњаци за лед, воду, падавине, тражи се помоћ, добровољци.

Трећа најбитнија ствар у Србији која се „дешава“ јесте шта је Чеда Јовановић изјавио тог дана, а затим анализа од претходног, и тако уназад и уназад до крштења његове минђуше. Како је Чеда данас напао цркву а јуче Републику Српску. У свему томе једина занимљива чињеница је да су ти банални и тривијални чланци који продају поједине новине, баш управо и са одређеном намером од тог Чеде и позивани да слушају и лепе му етикету најомрженијег грађанина Србије. Да је Србија колико толико уређена држава тога не би ни било, осим уколико новинари не би Чеду посећивали у затвору. Како је у нашој земљи све наопачке па тако ни Чеда не лаје себе ради већ села ради или другим речима медији тако креирају јавно мњење да грађани стекну утисак да је добра ова садашња власт какав је онај црни Чеда.

За последњих десетак дана, од кад трају ове „сумњиве„ снежне непогоде видели смо ове две теме, Чеду и снег како се врте у круг, наравно испловило је још неких информација које од вести да је у Сјеници измерено минус тридесет, просто нису могле да изађу у први план.

На пример по режимским одлукама чињеница да смо у дугу преко 14,5 милијарди евра и да је од тога 5,7 милијарди евра направила садашња власт, задужујући се 55 евра по секунди, односно 4,7 милиона евра дневно. Од тога да је наша земља на самој ивици банкрота је много битније да је сада зимско годишње доба и да је пао снег, као да смо колективно сви слепи па не видимо.

Е сада ако смо се за време нормалног стања, без снега задуживали 55 евра дневно, замислите колико ћемо се задуживати дневно ако се узме у обзир чињеница да је влада испала толико милостива према нама када је обећано да ћемо цео фебруар уз мало штедљивије коришћење ел.енергије моћи бесплатно да је користимо. Знајући колико кошта њихово бесплатно сваки грађанин, користио или не користио струју наредних пет година, има да отплаћује овај ледени фебруар.

О зими толико, већ је као што рекох и сами довољно рекламирају, него вратити се на власт. Власт је осетила да је ова зима као сам дар „са неба“ ( Боже опрости) па је искоришћава колико је то могуће. Односно мудро ћуте у нади да је народ од оволике несреће, глади и зиме заборавио ко их је увукао у све то. Апсолутно једна једина тема која би требало да постоји, и око које сви треба да се мало запитају пре него што заокруже неки број на изборном листићу, јесте ко је појео скоро шест милијарди евра а да апсолутно ништа није урађено. Заправо не баш ништа, било је радова да се не лажемо. Тако је зграда владе у Немањиној прошле године појела преко 2 милијарде евра. Канцеларије су реновиране, нови намештај, нови рачунари, све ново како и доликује једној власти која прави кућу на рачун гладног народа. Кад канцеларија једног министра или посланика изгледа као милион евра, чињеница да у Србији има неколико хиљада бескућника и око милион породица са не решеним стамбеним питањем очигледно никога не интересује.

Наравно возни парк не треба заборавити који је такође допуњен са неколико десетина аутомобила, нема смисла да се председник вози у крнтији старој три године, а деца која путују пешке до школе десетак километара некако ће се већ снаћи. Не треба заборавити ни семинаре које су наши министри похађали и од којих је свакако најзанимљивији био онај министра Мркоњића тродневни од тричавих 40 хиљада евра, а од коридора 10 ни метра од тада. О аферама којих на свако слово азбуке има и то по неколико нема више сврхе ни писати. Афера се деси, изађе у јавност, на аудицији се изабере министар који ће прихватити одговорност а који ништа није знао, за два три дана да оставку и сви мирни и задовољни. Али дуг расте ли расте.

Илузије које су гајили према ЕУ, чија би им кандидатура обезбедила бар још мало лагодног живота, онај ко мисли да би неком инфузијом од ЕУ вратили неки дуг у гадној је заблуди, је и сама пала. Не 9.децембра, већ још раније, када је и самом народу било јасно да је ЕУ на самој ивици опстанка и ми од ње не треба и не можемо да очекујемо никакву помоћ. После распродаје све државне имовине, приватизације која је уназадила и привреду и економију наше земље у време пре првог светског рата остала је још само једна ствар коју могу да понуде својим западним партнерима – Косово!

Шта се дешава ових дана када смо завејани снегом, и буквално а поготово медијски је једно велико питање. Наиме кад гране пролеће и прича о снегу ће престати, међутим на Косову ни сада није мир а у медијима га готово не помињу. Ускоро, кад се све истопи и кад маске падне, знаћемо шта се крило иза ове снежне олује.

Даље не треба заборавити још неке детаље које је ова власт радила и промене које су уведене, а и даље су на снази. Срби су маргинализовани и буквално смештени у грађане другог реада у сопственој држави. Различито третирање социјалних групација је постало пракса. На пример, треба се подсетити протеста који су летос имали малинари, тражећи од државе нешто што им свакако припада, док су били окружени жандармеријом и специјалним јединицама које их нису пропустиле до Београда, јер би како су тада навели „угрозили јавни ред и мир, и увели социјални неморал“ (шта год то значило). Док су са друге стране након само неколико дана исти ти припадници полиције без икаквог обезбеђења блокирали део Београда штрајкујући због неиспуњених захтева које су имали.

Али народ и после свега што га је задесио и даље мудро ћути. Па да ли ће бити мудрије ћутање народа или актуелне власти видећемо. Колико год снег покривао манипулације и колико год Чеда лупао глупости, оних двеста радника, колико кажу да у просеку дневно остаје без посла, задужен сасвим сигурно неће још једном направити исту грешку да гласа за оног ко га је отпустио. Нажалост после приватизације као што рекох није ништа остало на основу чега би нам понудили хиљаду евра и врло је тешко ово време док ишчекујемо неку нову анимацију којом би нас привукли да гласамо за њих. С обзиром да стручњаци процењују да је чак и свака новорођена беба одмах по рођену дужна око 4 хољаде евра, испод 5 не би требало да нуде. Знајући да у затвор више не примају због дугова, а да се оснивају државна предузећа која ће легално утеривати дугове, по свему судећи Србију ће врло брзо преплавити пар милиона српских илегалаца.

Весна Веизовић