Протојереј-ставрофор Матеја Матејић
Већ вековима се православни Срби, а и други православни, припремају за примање светога причешћа молитвом, постом и исповешћу.
пише: Протојереј -ставрофор Др. Матеја Матејић, „Православље и савремена реформација (обновљенство)“, Крагујевац, 2007.
+++
У последње време неки „обновитељи древних хришћанских обичаја“ кажу да нам је то погрешно. У почетку хришћанства, говоре они, света тајна причешћа није била везана за пост и исповест. Први хришћани нису морали ни да посте ни да се исповедају да би примили причешће. Према томе, пост и исповест не треба да буду, нису, услов за примање светог причешћа. Они су у праву, али греше! Ако хоћемо да се вратимо на „првобитно“, ако хоћемо да упражњавамо само оно што је „било на почетку“, а да заборавимо и одбацимо све што је света Црква завела и прихватила у току од скоро двадесет векова свога развоја, онда треба да установимо шта је било у почетку и да будемо свесни последица повратка на само оно што је „било у почетку“.1 Припремање једне потпуне листе свих догмата, канонских одредби, литургијске праксе, и других појединости које су сачињавале рани живот свете Православне Цркве захтева много времена и простора. Због тога ћу изнети само једну скраћену листу:
1. У почетку није било хришћанских храмова. Хришћани, који су у то време били гоњени, вршили су богослужења на гробовима мученика, у приватним домовима и у катакомбама. Ако хоћемо да се држимо само онога што је било „у почетку“, зашто градимо цркве? Треба ли да напустимо, или чак да порушимо цркве које смо изградили и вршимо богослужења на местима на којима су их први хришћани обављали?
2. Догме Наше свете Православне Цркве су формулисане првенствено на седам васеленских сабора који су одржани у времену од 325. до 787. године. Да ли нас чињеница да Сабори нису одржани у првом веку разрешава обавезе да поштујемо те Саборе и да се не придржавамо њихових одлука?
3. Монаштво није постојало у првом веку. Настало је у четвртом веку. Треба ли га зато укинути јер није постојало у првом веку?
4. Епископи нису носили митре, нити свечане црквене одежде, нити су имали палице као симбол своје (духовне) власти. Свештеници, такође, нису имали раскошне одежде, ако су имали икакве. Треба ли ради тога да заведемо за епископе и свештенике ношњу свакодневног грађанског одела када служе свету Литургију и остала богослужења и свештенорадње?
5. У „почетку“ епископи су, као и апостоли, били жењени. Треба ли да захтевамо од својих епископа да се ожене да би се држали „древног“ обичаја?
6. Имамо представу о структури апостолске Литургије, али нам њена тачна и пуна садржина није позната. Знамо толико да је била кратка и проста. А што се тиче других, најстаријих хришћанских литургија (а има их укупно неких шездесет и осам!), знамо да већина од њих не садрже проскомидију, ни део који нам је познат као „литургија оглашених“, нити мали и велики вход, и неке друге делове које имају литургије које се данас служе. Даље, Вјерују је формулисано на Првом и Другом Васеленском сабору (325. и 381. године), а постало је део Литургије у шестом веку. Трисвета песма је укључена у Литургију када је Прокло био цариградски патријарх (435-446), односно после његове смрти. Литургијска песма „Јединородни Сине“, која се приписује цару Јустинијану, постала је део Литургије у шестом веку. Овде су наведени неки, не сви, делови свете Литургије који нису били у светој Литургији „у почетку“. Треба ли их зато избацити из свете Литургије? Ако неко каже да, онда морамо одбацити служење светих Литургија светог Јована Златоустог, светог Василија Великог и светог Григорија Двојеслова, јер свака од њих је настала у четвртом, а не у првом веку. Да ли је чињеница да нису настале у првом веку, довољан и оправдан разлог да се одбаце ове литургије које се у Светој Православној Цркви служе већ шеснаест векова?
7. Највећи део осталих православних богослужења, а нарочито вечерње и јутрење, садрже велики број црквених песама. У ствари тих песама (стихира) има на хиљаде. Колико је њих из првог века? Немамо имена свих аутора тих црквених песама, али су нам неки ипак познати. Знамо њихова имена, време и места где су живели. Ниједан од њих није живео у првом веку. Свако ко је упознат са историјом и развојем хришћанске, а посебно Православне Цркве, зна да су ове црквене песме, које су укључене у наша богослужења, стваране углавном од четвртог века и да се још увек стварају. Да ли су црквене песме које чине саставни део службе светоме Герману из Аљаске из првог века?
8. Да ли су рукописи (штампане књиге нису постојале до петнаестог века) који садрже црквене песме постојали у првом веку? Ако нису, треба ли да одбацимо употребу служебника, минеја, триода, осмогласника и других богослужбених књига којима се служимо при богослужењима?
9. У почетку, црквени календар, ако је уопште постоjао, садржао је главне Господње празнике и, можда, имена неколико мученика и светитеља. Савремени календар Свете Православне Цркве садржи и огроман број имена разних категорија светитеља које прослављамо. Да ли треба избацити из календара имена свих оних чија су имена унета у календар после првог века?
10. На којим језицима је служена света Литургија у првом веку? Сигуран сам да није на енглеском! Да ли треба да и сада служимо свету Литургију само на јеврејском, грчком и латинском?
11. Како су свети апостоли путовали када су одлазили на мисионарска путовања? Сигурно нису могли употребљавати аутомобиле и авионе јер они нису постојали у првом веку? А пошто у првом веку нису постојали ни телефони, факс машине, „секретарице“, штампарије и толико других техничких средстава који данас постоје, треба ли да се одре-кнемо употребе истих?
Ако желимо да се вратимо „првобитном“, онда се не можемо ограничити на завођење само једне старе праксе. Морамо схватити да Црква није окамењена структура већ живи организам. Ради тога немамо право ни овлашћење да самовољно одлучујемо, коју од црквених пракси да прихватимо а коју да одбацимо. Бити православац, значи управо прихватање свега што Света Православна Црква проповеда и учи не само од почетка, већ у току њене целокупне историје и вишевековног развоја.2
+++
+++
+++
1. О поштовању праксе савремених светитеља Свети Симеон Нови Богослов каже: „Ко не тежи да се са свом љубављу и жељом у смиреноумљу сједини с последњим (по времену) од свих светих, и ко се с неповерењем односи према њему, тај се никад неће сјединити ни са претходнима и неће бити примљен мећу свете који му претходе, па макар му се чинило да има сву веру и сву љубав према Богу и према свим светима. Он ће бити избачен из њихове средине као онај ко није хтео да у смирењу стане на њихово место које му је пре векова одредио Бог и да се сједини са оним последњим (по времену) светим, како му је Бог то предодредио.“ – прим. саст.
2. О непрекидности православне традиције овако говори епископ тихвински Константин Горјанов, ректор Петроградске Духовне академије и Богословије: „Лепо је видети како се на Западу обнавља занимање и пажња према делима Светих Отаца. Али ту се може запазити један забрињавајући симптом: у западној традицији светоотачка мисао се прекида на осмом, или, у најбољем случају, на четрнаестом веку, а даље? Ми сматрамо да заустављање светоотачке мисли на неком конкретном периоду значи заустављање предања и богословску немост Цркве. За нас су оци новог времена – (свети Филарет Московски, Инокентије Московски, преп. Серафим Саровски у његовим поукама, св. Игњатије Брјанчанинов, свети Јован Кронштатски, св. Нектарије Егински, св. Николај Велимировић, преп. Јустин Поповић и многи други) настављачи светоотачке мисли исто толико значајни као и древни оци. Они су за нас веома важни и зато што су ближи нашем времену и често дају одговоре на горућа питања нашег живота. Зато пут читања Светих Отаца видим на следећи начин: од нових према старима…“ („Црква, Литургија и образовање“).
Чувени амерички подвижник, јеромонах Руске Заграничне Цркве, отац Серафим. (Роуз, +1982.) је подвлачио: „Истинско, непромењено хришћанско учење преноси нам се усмено и писмено, непрекидно, од духовног оца на сина, од наставника на ученика. У сваком времену у Цркви су били Свети Оци, у свако време се преносило, рекло би се, изгубљено светоотачко учење. Чак и данас, када су му многи православни окренули лећа, има истинских његових чувара и они преносе учење онима који жуде за њим. Како је важно нама, последњим хришћанима да добијемо надахњујући пример и руководство Светих Отаца недавног времена или наших дана, оних који су живели у истим таквим условима као и ми, па су ипак у целини сачували првобитно и увек младо учење… Погледајмо себе: ако осећамо ревност према Православљу, али немамо спону која нас везује са св. Игњатијем Брјанчаниновим или св. Теофаном Затворником, излажемо се опасности да се одвојимо и од других Светих Отаца. Прејемственост се не сме прекидати…“- прим. саст.
Извор: Православље и савремена реформација (обновљенство), Крагујевац, 2007., стр.105-109.
Преузето са сајта: http://www.svetosavskipokret.com/?p=1743
+++
Visokoprecasni O. Matija,
Blagoslovite Bogo-trazitelje svog SRBskog naroda, koji sada u ovoj gustoj tami koja ovaj gresni svijet obuze traze nacina i mogucnosti kako ponovo pokajane duse svoje oni mogu da se vrate na put spasenja, na put Svetog Save, sa kojim miloscu Bozijom SRBi jedino mogu da stignu u zivot vijecni, u nasu Svetu Nebesku SRBiju!
SRBski narod je zbog svog otpadnistva od Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja, zbog toga postao od Svetog Nebeskog naroda Svetog Save gresni narod ovog svijeta koji „sav u zlu lezi“!
Zato Precasni Oce Matija, zelim za zivota Vaseg da Vam posvedocim veliku istinu, da duhovnoj obnovi i preporodu Svih Srba Svijeta puno doprinose Vasi clanci puni istine, mudrosti Bozije i zivotnog iskustva koje Vi objavljujete uz Boziju pomoc na bogoljubivim i slobodoljubivim sajtovima u Otadzbini i tudjini, da bi oni tako bili putokaz nasem SRBskom narodu u ovo vreme zlo i naopako.
Vasi clanci Oce Proto, jesu poput baklji koje osvjetlavaju u gustoj tami put kojim SRBi Sv. Save trebaju da idu. Oni svojom istinom i poukom prosvecuju razum svojim citaocima, i zato Vas molim nemojte da se umorite. Ostavite nam u nasledje Vase zivotno iskustvo i pravu vjeru koju ste nasledili od slavnih predaka svojih, pa ce tada Bog da bude sa Vama i svima nama koji se trudimo da ostanemo u svome zivotu na trnovitom i jedino spasonosnom putu Svetih Bogootaca i Bogomajki nasih iz Vaskolikog Roda SRBskog. Bog je sa nama bio i ostao ovog svijeta kao i onoga!
Jos jednom, hvala Vam Oce Proto na svemu a najvise na tome sto nam svojim zivotnim primjerom govorite i svedocite kako se zaista u duhu Istine treba da sluzi Bogu i SRBstvu: Pravoslavlju i Svetosavlju. Zivjei nam Oce Proto, na mnogaja ljeta. Amin. Boze daj! Vas u Hristu Gospodu gresni SRBin Svetosavac!
Medjutim posebno bih izdvoio,reci zbilja mudrog Sv.Serafima Rouza,koji bi trebalo da bude lektira scima nama koji povremeno ili stalno zivimo van domovine Srbije
„..Prejemstvenost se ne sme prekidati..“,
Opsirno zitije kroz nekoliko knjiga koji opisuju zivot i ucenje,Sv.Serafima Rouza,osim sto potvcrdjuje Protine reci u tekstu gore,ne retko govore i o suzivotu sa drugim konfesijama sto je nama u socijalnom smislu od koristi,obzirom na okruzenje(milsim na diasporu)
Коме и зашто иде у прилог да се мења вишевековна програмска шема
Св. Литургије, осим противницима Бога и Људи?!
Овде су, свакако, у питању теолошки разлози, које врло једноставно,
срцу пријемчиво и уму разумевајуће објашљава многопоштовани ПРОТА
МАТЕЈА!
Такве ПРОТЕ, као што је ПРОТА МАТЕЈА су мене, моју супругу и децу
крстили, мене и моју супругу венчали, душе мојих сродника и пријатеља, уснулих у Господу, опојали…
Такви су остали и остају доследни свештеничкој заклетви – да ће
Св. Литургију служити на начин како су примили од својих предходника и предходника њихових предходника… – СВЕТИХ ОТАЦА!!!
Али, пошто сам ја лаик, па ми се може приговорити да нисам ТЕОЛОШКИ
КВАЛИФИКОВАН И КОПЕТЕНТАН, ја ћу укратко поменути да се ту, у ствари, и не ради толико о ТЕОЛОШКИМ, већ о КИБЕЕРНЕТСКИМ – ПРОГРАМСКИМ РАЗЛОЗИМА, којег НОВОТАРЦИ ЈЕСУ ИЛИ НИСУ СВЕСНИ?!
Поента је у томе да се НОВОТАРЕЊЕМ мења ЛИТУРГИЈСКА ШЕМА СЛУЖЕЊА
НА ЗЕМЉИ – ВОЈУЈУЋОЈ ЦРКВИ – у
односу на исту такву шему ЛИТУРГИЈСКОГ СЛУЖЕЊА НА НЕБУ – ПОБЕЂУЈУЋОЈ ЦРКВИ.
То се сликовито може објаснити упоређивањем једног личног рачунара
са централним, базним рачунаром.
Уколико се било шта промени у програмској шеми личног рачунара, он
остаје одсечен од централног, базног рачунара, програмски
више није са њим компатибилан, није више умрежен, губи приступ бази
података…
Дакле, мењањем вишевековне шеме ЛИТУРГИСАЊА треба направити „раскол“ – РАСЦЕП између ЗЕМАЉСКЕ И НЕБЕСКЕ ЦРКВЕ, и тако омогућити НЕПРИЈАТЕЉУ БОГА И ЉУДИ ДА ОСТВАРИ СВОЈЕ НАМЕРЕ!
Али, Господ говори, преко својих изабраника, да ће се до краја времена служити Св. Литургија на Предањски, Светоотачки, вишеве-
ковни начин, одржавајући тако у јединству ЗЕМАЉСКУ и НЕБЕСКУ ЦРКВУ,
ТРИЈУМФОМ ПОБЕДЕ ДОБРА НАД ПРОТИВНИКОМ БОГА И ЉУДИ!
Драган Славнић
Sta covek da kaze g.Marjanovicu osim da pohvali vas doprinos slobodi govora,razlicitosti misljenja,a posebno vasoj nepristrasnosti prema komentaorima,sto se „argumentovano“suprotstavili,i „niste“pribegli brisanju odnosno „ne objavljivanju“komentara,vec ste neistomisljenike,“dostojno i viteski“,pobedili……sto bi sle reklo tri tackice.
Brate Dragane dobro ste to povezali i 100% ste u pravu! Hvala za ovu paralelu – dobro je i na taj nacin razmisljati.
Liturgija Sveta nema nikakvu semu,daleko je to eshatoloskije,nego sto to vi pojmite…
Takodje,Sveta liturgija nije nikakav program.Ko poznaje Liturgiku,moze videti da se ona od sustinskog savrsavanja u prvim vekovima do danas i te kako prilagodjavala.
U ostalom,pazljivo procitajte gore Protin tekst,da ga ne citiram bespotrebno.
Pogotovo je neumesno porediti Liturgiju i racunare!!!!!
Шта су то БОГОСЛУЖБЕНЕ КЊИГЕ/требници, служевници, минеји…/ ако не ПИСАНА УПУТСТВА, ПРАВИЛА, П Р О Г Р А М И – по којима се СЛУЖИ
СВЕТА ЛИТУРГИЈА – па нису то, ваљда, ПИСАНИ СТРИПОВИ ПАЈЕ ПАТКА,
МИКИ МАУСА, ШИЉЕ…???
Тачно је да се током времена СВ. ЛИТУРГИЈА „прилагођавала“, АЛИ НА
СВЕТИМ ВАСЕЉЕНСКИМ САБОРИМА /ЈЕДНПОГЛАСНО, А НЕ „ДЕМОКРАТСКОМ“ ВЕЋИНОМ – ПРЕГЛАСАВАЊЕМ/, и не САМОВОЉОМ ГРУПЕ РАСПОМАМЉЕНИХ ЕПИС-
КОПА – НОВОТАРАЦА!!!
Тврдња да „…ЈЕ НЕУМЕСНО ПОРЕДИТИ ЛИТУРГИЈУ И РАЧУНАРЕ“ je ЈЕДНАКО
„НЕУМЕСНА“ КАО И ТВРДЊА ПРОРОКА КОЈИ ТЕНКОВЕ ПОРЕДЕ СА ЗВЕРОВИМА,
КОЈИ РИЧУ И НА УСТА БЉУЈУ ВАТРУ, СУМПОР И ОГАЊ, као И АВИОНЕ СА СКА
КАКВЦИМА, КОЈИ СЕЈУ СУМПОР И ОГАЊ СА НЕБА!!!
Дакле, свако користи оне појмове, ради аналогије и поређења, који су за дато време познати и свима појмљиви, па тврдања да „ЈЕ НЕУМЕСНО ПОРЕДИТИ ЛИТУРГИЈУ И РАЧУНАРЕ“ – „НЕ ПИЈЕ ВОДУ“!!!
Додуше, можда су неки, као и Апостол Павле, били „УЗНЕТИ ДО ТРЕЋЕГА
НЕБА“, ПА МОГУ И СМЕЈУ ДА ТВРДЕ:
„Liturgija Sveta nema nikakvu šemu, daleko je to eshatološkije, nego što vi pojmite…“ – kako to tvrdi G. Saković!
Вероватно да је G. Saković један од тих „УЗНЕТИХ…“, који то
„ЕСХАТОЛОШКИЈЕ ПОЈМИ“, а ми, остали, само смо РУЉА, ГОЈЕ, ГОЉЕ, РАЈА… који то не могу да „ПОЈМЕ“?!
Ако је већ то и тако, како тврди G.Saković, онда би био ред да нама
– ГОЉАМА, РАЈИ, СИРОТИЊИ, НЕЗНАЛИЦАМА… све то лепо и разјасни,
да нас „ДОТЕОЛОГИЗИРА“ и тако докаже своје тврђење!!!
Драган Славнић
Izvinite,nisam umesno formulisao svoje misljenje,nisam imao nameru da vas uvredim,komentarisao sam neoprezno vase poredjenje.
Tekst,Prote Mateje,je najbolji tekst u varijanti religioznih tema na ovom portalu,koji sam procitao,a procitao sam dosta.
Prota veoma sazeto,daje odgovore na veoma krupne nedoumice,koje su aktuelene.
Gotovo da ovaj mali tekst,resava i krupne razmirice medju nama laicima(mislim van klira).
I prosto mi je nejasno da sam tekst u komentarima nije analiziran,vec puno toga okolo,sto i nije vezano za ovu temu.
„Текст проте Матеје је најбољи текст у варијанти религиозних тема…“
„И просто ми је нејасно да сам текст у коментарима није анализиран…“
„НАЈБОЉИ ТЕКСТ“ СЕ НЕ АНАЛИЗИРА, ВЕЋ СЕ УСВАЈА!!!
АЛИ, СА НОВОТАРЦИМА НИЈЕ ТАКО, НЕ НАРОЧИТО СА ГРУПОМ РАСПОМАМЉЕНИХ
ЕПИСКОПА И ЊИМА СЛЕДУЈУЋИХ ЛАИКА, КОЈИ БИ И „НАЈБОЉЕ“ ДА
А Н А Л И З И Р А Ј У?!
Драган Славнић
Usvaja se ono sto se razume,da bi se razumelo,mora se procitati.
Samo, mehanisticko iscitavanje bez analiziranja je besmisleno.
Zaustavio sam se na ovom Protinom tekstu,ponajvise jer je on vecini komentatora,ne samo da ocigledno nije jasan,vec je u apsolutnoj suprotnosti u toliko potenciranom i prenaglasenoj prici o novotarcima.
Nakon ovih protinih reci,govoriti o novotarizmu je nezahvalan posao.
Svako po svojoj savesti uzima sebi za posao da osudi,a pri tom samog sebe osudjuje.
„…Ne sudite,da vam ne bude sudjeno…“
Svako,svakoga moze nazvati“raspomamljenim“,ovakvim ili onakvim.To je eksvivalentan odnos.
Dakle, to nisu ni cinjenice ni argumenti.Jedni druge vredjamo, proglasavamo sebe kao nosiocima istine.
Vi kazete,naprimer,mi nevaljamo,
Mi kazemo,naprimer,vi neveljate,i sve u krug,to nije civilizovano i ne vodi nikud
Jednostavno,ako se vec osecamo pozvanima da kritikujemo,iznesimo prave cinjenice i fakte po osnovu kojih ce neciji lik i delo biti kritikovani javno.
Ako vec mora.
…i na kraju,toliko srdzbe,gneva,vredjanja,cemu sve to.
Kao,da u svojoj privatnoj filozofiji religije,namerno izbegavamo postulat koji bi zaokruzio fislozofski sistem.
Gospod Bog je tu,On je onaj koji „jeste“,
zasto sa toliko slasti,strasti i zara zauzimamo sudijsku stolicu koja nam,kao ljudima,apsolutno ne pripada.
Kakva je i kolika je nasa(ne)vera,ako preuzimamo ono sto je Gospodnje?Ako ne verujemo da ce se On pobrinuti.
Kakva i kolika je nasa vera ako pravdu,prema nasim merilima,zelimo da isteramo ovde na zemlji?
„Gospod Bog je tu, On je onaj koji ‘jeste’…“
Име Господа Бога је: „ЈА ЈЕСАМ ОНАЈ КОЈИ ЈЕСТЕ“, a ne „On je onaj
koji ‘jeste’…“
Будући да Господ Бог у свом Светом Имену има „ЈА…“ онда је не-
могуће обраћати Му се у ДРУГОМ или ТРЕЋЕМ лицу једнине са „ТИ“ или
„ОН“, и тако се са Њим фамијализирати, улазити у неке „буразерске“ односе!
ТИ и ОН су личне заменице за међусобну комуникацију смртника, као
што су моја маленкост, и мени слични…
Комуникација са Господом Богом је увеk једносмерна – од БОГА ка
човеку, тј. човек је увек у /по/СЛУШАЊУ у односу на Господа Бога.
Зато и говори Пророк Самуило: ПОСЛУШАЊЕ /БОГУ!/ „ЈЕ ВЕЋЕ ОД ЖРТВЕ
И ПОКОРНОСТ /БОГУ!/ ОД ПРЕТИЛИНЕ ОВНУЈСКЕ“!
То важи и за међусобне људске односе, саобразно етици Старога
Завета /10. Божијим заповестима/ и Новога Завета /двема Христовим заповестима – „Љуби Господа својега… и ближњега својега …“/, тј. „Што не желиш себи – не пожели /и не учини/ другоме!“
Дакле, о, МАЛИ ЧОВЕЧЕ, СМРТНИЧЕ, ЈА ЈЕСАМ ОНАКЈ КОЈИ ЈЕСТЕ /ОТАЦ,
СИН – ИСУС ХРИСТОС – И ДУХ СВЕТИ/ и увек ти ЈА дајем, и оно што тражиши и оно што не тражиш, и, ЈА ЈЕСАМ КОЈИ ЈЕСТЕ, примам или не примам твоју „БЛАГОДАРНОСТ“ из ТВОГ СРЦА, а не из ТВОГ НИШ-
ТАВНОМ РАЗУМА /РАЗУМИЋА, УМИЋА/.
Зато ти и дајем, шаљем поруку преко свога слуге Соломона и његовог оца, ЦАРА ДА ВИДА, ПСАЛМОПЕВЦА:
„С И Н Е, С Р Ц Е Т В О Ј Е Д А Ј М И!!!“
Дакле, ЈА ЈЕСАМ КОЈИ ЈЕСТЕ УСВАЈАМ се СРЦЕМ, а не никакивим „POSTU-
LATOM KOJI BI ZAOKRUŽIO FILOZOFSKI SISTEM“ – по човечијем СМРТНИЧКОМ „РАЗУМУ – УМИЋУ“!!!
Драган Славнић
Kom licu,prvom drugom trecem ili samo nekima poznatom sestom,pripada izjava
„ja jesam koji jeste usvajam se srcem“ “
Kombinovati svoje reci,i karikirate reci Svetog Pisma,to je opasno.Iz dugogodisnje prakse sam ne mali broj puta slicne spekulacije video kod ovih ili onih sekti.
Ako se neko vec poziva na reci Svetog pisma i smatra da je dostojan i dovoljno potkovan da ih javno iznosi,onda citate iz istog treba staviti pod navode,i biti veoma oprezan,i svakako ni u kom slucaju ne koristiti reci Sv.Pisma da bi nekoga ismejali,i uvredili,vec ispravili ako gresi(ako za taj posao imate kompetencije odnosno blagoslov duhovnika).
Ja sam pod navode stavio samo…“jeste“.Tema je zanimljiva.
Mozete konsultovati hilandarski prevod „Videti Boga kao sto jeste“,knjiga br 20 autor Arhimandrit Sofronije.
Zao mije ako se neko oseti prozvan,namera mi je iskljucivo odgovor na provokaciju.
Pisao sam o tome Da je Gospod svevideci tu, i da je neuroticna panika i strah da od nase gnevljivosti i klevetanja zavisi spasenje sveta,bespotrebno.
Sakovic.
I nebi bilo lose reci zbog citalaca,sledece:
u svima poznatoj recenici,citiram …“Ja sam onaj koji jeste“,
iz „onaj“se izvodi „On“,i to je potpuno ispravno.
O etimologiji,pomenutih reci,njihovom korenu,prevodu moglo bi se govoriti ali to nije tema.
Ispravno je ne prepucavati se i ne takmiciti se koce koga ismejati i nadmudriti.U naj manju ruku nekulturno je izvrtati ove svete reci.
…i takodje nije lose reci,
da ako se u molitvi „Oce nas“,
kaze….“neka bude volja Tvoja“…implicira od Tvoja Ti,
kaze…“koji SI na nebesima“….implicira SI na Ti,
kaze…“OprosTI nam“,vec sasvim jasno.
A od intimnijeg odnosa u molitvi i dijalotosnog odnosa,i to bas na relaciji covek Bog,nema nista,gotovo nista intimnije.
Svaki drugi pokusaj izbacivanja,i oduzimanja upravo licnosnog odnosa sa Gospodom je svodjenje pravoslavlja na panteizam,antiteizam,pa i paganizam.
Gospod je licnost.Mi mu se obracamo i te kako rodbinski.
…bti snishodljiv ka sagovorniku je u redu,biti snishodljiv ultimativno prema vulgarizaciji i banalizaciji komentara pa napisati Div-ad,napisati Gri-orgije,je ultimativno prihvatljiva sloboda govora ma koliko bila govor mrznje,jer citaoci mogu da odbiju ili prihvate,a samu slobodu govora komentatoru ne treba oduzeti.
U drugom delu prema istom biti snishodljiv prema necijem neznanju koje plasira javno i gotovo namece,a sve u cilju imsejavana drugog je nedopustiva.Prema neznanju.poluistinama,veoma losim interpretacijama koje cak i nisu pravolsavne,e prema tome covek ne moze i ne treba da bude snishodljiv.To se mora nazvati pravim imenom a to je u najblazem terminu neznanje.
„Пиши као што говориш и
читај како је написано!“
А написано је /у Библији/:
„ЈА /ЈЕ/САМ /ОНАЈ/ КОЈИ ЈЕСТЕ“,пуно ИМЕ и „ПРЕЗИМЕ“ БОЖИЈЕ
/Оца, Сина – Исуса Христа – и Духа Светога/,
ништа додато, скраћено, или „ИЗВЕДЕНО“, те не потребује никакву „КОПЕНТЕНЦИЈУ“ или, не дај Боже, „БЛАГОСЛОВ ДУХОВНИКА НОВОТАРЦА“!!!
„Оче наш“ je МОЛИТВА ПОЈЕДИНЦА ЗА ЦЕО СВЕТ, сву МНОЖИНУ РОДА ЉУДС-
КОГ /И СВУ ТВОРЕВИНУ КОЈА МУ ЈЕ ДАТА НА СТАРАЊЕ/ па се зато
и обраћа са „OЧЕ НАШ“, а не са „ОЧЕ МОЈ“.
Христовом жртвом усиновљено је цело човечанство, /сав род људски/ па МУ се ОНО /Оцу небеском/ обраћа са ТИ /изведено од „… воља Твоја/, а не ПОЈЕДИНАЦ.
Појединац је само „ТРУБА“ кроз коју проговара МНОЖИНА, УСИНОВЉЕНИ
РОД ЉУДСКИ – КАО НОВИ АДАМ – У СИНОВСКО-РОДИТЕЉСКОМ односу /СИН –
ОТАЦ НЕБЕСКИ/, а не „intimnijeg odnosa u molitvi“ појединца и Бога!!!
Реч „INTIMAN“ вулгаризује СИНОВСКО-РОДИТЕЉСКИ ОДНОС ЧОВЕКА /ЧОВЕ-
ЧАНСТВА – НОВОГ АДАМА/ И ГОСПОДА БОГА.
За појединца, моју маленкост и мени сличнима, ГОСПОД БОГ ЈЕ УВЕК И
УВЕК – „ЈА ЈЕСАМ ОНАЈ КОЈИ ЈЕСТЕ“, а за УСИНОВЉЕНИ РОД ЧОВЕЧАНСКИ,
НОВОГА АДАМА – множину – „… ОН/ изведено из „ОНАЈ“/ КОЈИ ЈЕСТЕ“!!!
Дакле, ОЧЕНАШ ЈЕ МОЛИТВА ЗА ЦЕО СВЕТ, и појединац је ту увек присутан само као делић тог СВЕТА.
ОЧЕНАШ је личносна молитва кроз ЛИЧНОСТ НОВОГА АДАМА, кроз коју се
пројављује и личносност самога појединца који ту молитву изговара,
а не „ја па ја“ и наспрам мене Господ Бог – у „intimnoj“ комуника-
цији „SA MNOM!!!
Драган Славнић
…iskreno mislim da ni vi sami ne znate o cemu govorite.
No,zbog drugih citalaca nije lose reci:
Gospod se na Sinaju prdstavio Mojsiju knjizi Staroga Zaveta,kao Jahve,to se sa Hebrejskog na Grcki prevelo kao „Ja sam koji jeste“
Kao Sveta Trojica Gospod se predstavio u punoci tek u Novom Zavetu.
Vidi se da ste o tome nesto citali,ali ovde improvizacije i banalizacije nisu bas pozeljne.Ako vec imate potrebu da jevno pisete,iznosite egzaktne podatke i pojmove,i ne ljutite se,ni vi ni j nismo toliko vazni.Vazno je iznositi tacne podatke,a to vama ne polazi za rukom,Ne ljutite se,nije mi namera da se nadmecem sa vama,vec ako javno pisemo,neka to ima i smisla.
Sakovic
Svako dobro u Gospodu svima.
Dragi sunarodncici u dijaspori,Citajte Sv.Serafima Rouza,protu Mateju,Aleksandra Smemana…..
Nedelja prastanja 26.02.2012 na Sv,Simeona Mirotocivog.
Sakovic
…negde na brdovitom Balkanu.