logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Друштво, Европа    Аутор: Драган Видаковић    пута прочитано    Датум: 10.02.2012    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Zoran Đinđić, Vesna Pešić i Vuk Drašković na demonstracijama u Beogradu. Foto: Blic arhiva

Бора Ђорђевић је некада певао: „… Нећу да будем члан мафије“ а Весна Пешић – некадашња „хероина демократије“, добитница најпрестижнијих америчких признања за утеривање Срба у демократију,

пише Драган Видаковић, 09.02.2012

***

један од стубова отпора „тиранину“и снажан извор Западне светлости који је немилосрдно разбијао српски мрак 90 их, један од водећих „шетача“, усплахирени говорник чије је речи малограђанска светина дожиљавала егзалтираније од „видилица“ Госпе у Међугорју…, у разговору за Новости (1) каже да се повлачи из политке конкретно се питајући:“ шта бих ја радила у овом потпуном расулу и ратовима партијских мафија?“ (1)

У складу са заслугама, иако је могла да бира Вашингтон, Лондон, Париз… Сасвим природно је изабрала узбудљиви Мексико и пет околних егзотичних земаља да нас заступа и унапреди политичке, привредне и културне односе са њима. Не знам шта је допринела овој земљи по тим питањима, као и Басара, Великић, Хрустановићка и многи други првоборци демократије – дипломатске незналице… Али да јој је избор климе, маријача, јела, пића, природнх и историјских лепота неопходних за опоравак после тешке борбе са окрутним Милошевићем био пун погодак у то нема никакве сумње.

И сада уместо да понесе одговорност за расуло и стварања „партијских мафија“, уместо да поднесе извештај о испуњености „Уговора са народом“ којим су тврдили да ће бити све сасвим супротно од онога што тврди да је данас на делу, „доајен бобре за демократску Србији“ – како је тетоше Новости, као да је ни лук јела ни лук мирисала ни на крај памети јој не пада да се бар извини за такво стање коме је много допринела, па чак и ако не припада тој „партијској мафији“ – како за себе очигледно мисли.

Да је била једино добро у „овом расулу и рату партијских мафија“, пошто је учествовала у њиховом и њеном довођењу на власт, хвалила неумерено и себе и њих и тврдила да су они нешто друго, да ће сви проблеми, њеним и доласком таквих људи (о којима данас има веома лоше мишљење) за тили час бити решени, да је наш једини излаз да управо њих изгласамо и истерамо Зло из Београда, повукла би се неприметно и у тишини крцкала своју пензију богато увећану за десетогодињи фантастичан просек остварен упркос општој беди, мафијама и расулу.

Овако како данас прича о њој самој ( „с ким си, онакав си“) и њеним пајташима није причала ни Милошевићева „Бастиља“, шта више да је тако шта речено у то време дигао би се на ноге читав „демократски свет“ све са генсеком УН на челу. Овако ништа. Она која је у свему учестовала и требала да сноси одговорност ако је стање какво каже да јесте, држи још придике и прави се да су расуло и „партијске мафије“ створили неки други.

Али ово је демократска Србија и у њој је могуће много тога што је немогуће у другим државама. У Србији се партија наслеђује од оца као што се држава у Северној Кореји предаје од Ким Ил Суга преко Ким Џонг Ила до новог великог вође Ким…

Необично је пре свега да у Србији, попут протестантских и католичких земаља постоји демохришћанска странка. Али 2000. Је било неопходно што више странака да се покаже колики је народни отпор диктатору (па су се тако удружили комунисти и четници, Дражин тужилац и равногорци, републиканци и монархисти, удбаши и „народни непријатељи“, џелати и жртве, веронаука и грађанско) те су осниване и минорне странке само да би негде у белом свету, неки генсек могао да каже да „народ Србије хоће демократију“ и да ће нас поново бомбардовати ако треба само да се удовољи таквом народу.

После смрти Владана Батића, лидера ДХСС – демохришћанске странке Србије, повела се жестока битка за преузимање странке од неколико чланова и нешто више гласача. Битка две „струје“ достојна сеоских препуцавања преко плота, али битка која показује колико је важно и уносно имати у Србији своју странку и бити лидер независно од броја чланова или добијених гласова што јасно говори да се пропорционални изборни систем мора под хитно укинути ако се заиста жели излазак Србије из ове мочваре препуне политичких паразита.

После силних перипетија, печата и заступништва странке су се докопали Батићева кћи и Бранислав Лечић, што је за мене апсолутно неважно, али оно на шта желим да скренем пажњу је запрепашћујућа аргументација Олгице Батић (О. Б) : „Од почетка је било јасно да сам и по страначким актима, али и по последњој жељи свога оца, његов легитимни наследник на челу партије“ (2) Да се странка и даље не би цепала (до последњег члана) Лечић (великодушно) пристаје да О. Б. Буде уписана као овлашћени заступник, али ће њих двоје зато да буду копредседници странке!!!

Остаје ли обичном човеку ишта друго осим гађења, после свега?

 

Драган Видаковић

(1)   http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:365636-Vesna-Pesic-Odlazim-iz-politike

(2)   http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:365648-Baticeva-cerka-vodi-DHSS

 




4 коментара у вези “„Партијски мафијаш“ покајник”
  1. E da je nama Srbima Djindjic ziv verovatno bi sedeo u B.Kuci a mi iz rasejanja cik do njega,pa bi slali demokratiju za dzabe nasoj matici.Zbog ovakvog olosa skitam cheljad po svetu,jer ne nastavise po spisku za odstrel domacih zivotinja.

  2. Moglo bi se reci duhovit naslov,i u dobroj meri,prosecan gradjanin,bi se saglasio sa vecinom konstatacija u tekstu,na zalost.Vecina nas je ocekivala od 2000-te na ovamo mnogo,mnogo vise.Po svoj prilici stvar se otela kontroli,pa izmedju mafija i partija i nije neka razlika.
    Da Zoran Djindjic nije zverski ubijen,bila bi ovo,moje skromno misjenje,daleko ozbiljnija drzava,bice da je nalogodavac to i predpostavio.

  3. „Rodoljubi“ i borci protiv „okrutnog“ Milosevicevog rezima koji najvise trebaju Slobodanu Milosevicu da zahvale sto je dozvolio i uveo visestranacu demokratiju, i tako njima omogucio da zive na grbaci SRBskog naroda kojeg su podjelili po mnogim strankama da bi tako svi borci protiv Milosevica mogli sada da imaju hleba bez motike.

    Dok vecina gradjani SRBije u velikoj ekonomskoj krizi koja sa manjnim vremenskim prekidima neprekidno traje od izbijanja rata u bivsoj Jugoslaviji pa sve do sada, jedva krpe kraj sa krajem, dotle sadasnji „politicari“ zive kao bubreg u loju.

    Milosevic je zbog rata ponekad morao da zavlacio ruku u narodnu kasu, a sadasnji njegovi naslednici u ime „demokratije“ vise nikada i nevade svoje ruke iz narodne kase iz koje uzimaju koliko mogu vise da uzmu i ponesu!

    SRBski narod je padom Milosevicevog rezima u ime „demokratije“ OBMANUT I PREVAREN, OPLJACKAN I RAZOREN kao nikada do sada u svojoj proslosti. Tome su najvise doprineli sadasnji politicari koji su popot Vuka Brankovica izdali SRBe onda kada je njima bilo najteze.

    ZATO SADASNJI POLITICARI NISU NIKAKVI SRBSKI RODOLJUBI NEGO MRSKE SRBSKI IZDAJICE. ONI SU „LJUBAV“ SVOJU PREMA SRBSTVU ZLATOM NAPLATILI OD NAIVNOG NARODA KOJEG SU OPLJACKALI, IZDALI I PRODALI U BESCENJE NJEGOVIM I BOZIJIM NEPRIJATELJIMA! Zivi bili pa vidjeli kada oni budu po banderama zbog toga po SRBiji visili!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

„СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ“
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo