logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Вреди прочитати    Аутор: Проф. др. Слободан Турлаков    801 пута прочитано    Датум: 1.02.2012    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Кретивни пљувачи свега што мирише на Србе - Е-новине

Навикли смо већ да се о нама, Србима, свашта пише и прича, па чак и да имамо империјалне намере, у часу кад се од нас откида део територије.

пише Проф. Др. Јован Турлаков, 29.01.2012

***

Па тако и да је Република Српска „геноцидна творевина“, коју су тврдњу, „ови“ на власти, у Србији, подржали оном злогласном и срамном Резолуцијом у својој Скупштини, којом сами Срби себе проглашавају за злочинце.

Даће Бог или неки васионски сведржитељ, да дође дан, када ћемо моћи да „данемо“ душом од свега онога што нам свакојаки (ф)олош товари на леђа, када ћемо затворити Петооктобарску жалбену књигу и отворити нову и праву: ОПТУЖУЈЕМО!. Биће да француски професор дипломатске историје, младом краљу Александру Обреновићу, славни Албер Мале, није бадава рекао, да „Бог сигурно има неке намере са овим народом“. Али, доћи ће и дан у ком ће се показати да и ми, Срби, имамо „неке намере“ сами са собом.

Али, пре него што бих да се „обрачунам“ са др. Мишком Вуковићем, дежурном писцем антисрпских пасквила из Титограда, што њему као Титовом омладинском челнику, додуше, и пристоји, хтео бих и хоћу да тог посланика Народне Скупштине ЦГ, подсетим да сам му већ неколико пута, и не само њему, поновио оно што нам је др Радован Караџић рекао, на Палама 1995, „може да се прича о Милу Ђукановићу, шта се год хоће, али истина је, кад је Милошевић увео барикаде на Дрини, да нас је Ђукановић као, председник владе ЦГ, издашно помагао у свему, без чије бисмо помоћи пропали!“

Био је то и остао разлог, што поштујем господина Ђукановића, јер је он својом патриотском свешћу и помоћи, спасао Републику Српску! Дакле, не једну „геноцидну творевину“, већ још једну српску државу, која је изникла у одбрани вековне српске земље и живота Срба, како се не би довршио злочиначки сценарио из 1941.

Према томе, др Мишко, био би ред, да и као црногорско-европски патриота, прихватите, једном за свагда, једину истину, да је благодарећи вашем председнику, па дакле и Црној Гори, спасена Српска. Имајте, обзира бар према свом председнику!

Дабоме, реч је о већ навелико разгаламљеном тексту „младог црногорског књижевника и саветника председника Народне Скупштине ЦГ“ Андеје Николаидиса, који је, по речима др Мишка, искористио, као повод, прославу 20 годишњице РС „да развије свој књижевни став о творевинама које настају на људским несрећама, а које подржавају они који су те несреће одћутали или директно провоцирали.“. Није тешко закључити да др Мишко, као и увек, добронамерно, циља на Србију, која је „убијање невиних људи, одћутала или провоцирала!“ На др Мишкову жалост, нит смо „одћутали“, нити „провоцирали“. Ту истину из дана у дан, многи европски и амерички интелектуалци, навелико откривају и потврђују; па се, ето, крај толиких, пре неки дан јавио и један холандски мајор, сведок сребреничких догађаја, да се одужи својој савести, која га годинама мучи, и открије поштено све како је било. С те тачке гледано, овај „књижевно уметнички дискурс, младог црногорског књижевника“ грчког порекла, грдно је закаснио, јер је данас и на Западу тешко прошверцовати мисао да је РС „геноцидна творевина“.Па, требало би да је и у ЦГ исто тако тешко, поготову ако се има у виду, што је речено о Миловој помоћи на опстанку и спасу те „творевине“.

А што се тиче реченог „уметничког дјела“, књижевника који се истакао и својим „антиратним романима“, вероватно у миљеу „свјетски познате глумице Анђелине Џоли“, он се најпре у свом дискурсу подупро светском културном историјом, која нас „учи да цивилизације почивају на варварству“, које је постало природна подлога. Стога је његов проблем „са нашом цивилизацијом у томе, што у њој има превише – природе“ После тако постављене тезе, следи закључак: „Република Српска није никаква неприродна творевина, нажалост, врло је природна, као и начин на који је створена“. Дакле, заснована је на варварварству, па је, закључује Андреја, „утолико одвратнија“.

Као Србину, нећу да кријем, ако је овде неко одвратан, то је управо, он сам, Андрија Николаидис. Хеј, човече, био је грађански рат, који је изазвала друга и трећа страна, јер су Срби у БиХ хтели да остану у Југославији, док муслимани и Хрвати то нису хтели. Како је Србија већ била у „третману“ Запада, ништа „природније“ него да се Запад нађе на услузи овима, да лакше истребе и истерају Србе! Срби се нису дали, и то је цела прича! Да су попустили, данас не би било Српске; другим речима, Срби би били опет – раја, као што су данас на Космету уз „природну“подршку Америке и ЕУ. Или још јасније речено, босански Срби су својом одбраном, спречили геноцид над собом. Сад, да ли је то природно или неприродно, то ће сам аутор, на задовољство толиких антисрпских индивидуа, прогласити. Али, ми хоћемо др Мишку да кажемо, оно што и он зна, недостојно је и неморално, па чак и криминално, из једне самосталне и независне државе, подметати туђој држави њено порекло, чак и кад би било истинито оно што јој се подмеће, а камоли кад је то чиста лаж!.А да не помињемо да је то подметање учинио човек који је у званичној функције те независне и самосталне државе!

Прећи ћемо преко његове тврдње да је „величина комунистичког пројекта управо у томе, што је, за разлику од капитализма, посве неприродан“, јер тај грчки Црногорац, вероватно није чуо, колико су комунисти били „природни“ у Србији, не само 1944/45., кад је бар 100 хиљада невиних људи побијено, само зато што су Срби.

Као што се зна, славље 20. годишњице РС, одржано је у Бања Луци, на којој су били званични гости из Србије са српским патријархом на челу, као што се зна и да је у сали где је био њен свечани део, пронађено скривено оружје и експлозив, за чије је постојање знао чувар сале. Док др Мишко тврди да су то оружје и екплозив пронашли „код тог човека“, Лазањски, опет, тврди да је „тај човек на боловању, због ноге“! Тек, испрела се прича да је спреман атентат на српског патријарха, Тадића, Додика и Дачића, дакле на СПЦ, Републику Србију и Српску, али преко те опасности се брзо прешло, јер се појавио чланак поменутог младог грчко-црногорског књижевника, у ком стоји и таква и оваква могућност: „Да је Боле (име чувара), рецимо, рекао: јесам Србин али сам и (незадовољан) радник, стога ћу у зрак дићи оне који су ме опљачкали! Не би ли то био цивилизацијски искорак? Била би то још и поетска правда.“

Дакле, Никоаидис се поткрепљује – класним мотивима, који су у супротности са оним што је рекао о природном и неприродном варварству. Јер би Боле тим „дизањем“ главара у зрак, спао на – „природни“ поступак, који, иначе, није у вољи нашег књижевника. Наравно, овај цивилизацијски искорак, био би копија смакнућа Гадафија, мада он свој народ није пљачкао, већ оне којима је, на корист свог становништва, продавао нафту! Где су и како су ови главари опљачкали Болета, то нам није објашњено. А није ни потребно, све је јасно и без икаквог објашњења.

И сад наступа салто мортале, тј, нова тврдња, због које је овај дискурс и настао: „РС није била, нити ће бити, аутономни пројекат босанских Срба. Она је дио српске националистичке елите, која је жива, здрава, у пуном погону, дапаче“… и „паралелно са легитимизацијом РС, врши бруталну делигимизацију црногорске независности, која се третира као криминални пројекат, криминалне олигархије“, и као такву треба је – „одузети“. Ко други него – Београд…

Ово је једна чиста донкихотерија, јер оно што је у очима Андрије, „Београд“, дакле овдашња демократска власт; она, јадна, не зна шта ће сама са собом, а камоли да има некакве империјалне циљеве!. И док се муче како да нађу модус да се нагоде са својом корупцијом, овај грчки Црногорац, јој подмеће погледе чак преко плота.

И сад још један салто мортале, којим повлачи и сам црногорски врх.„Јер док Београд инструментализује питање корупције, црногорска власт, да би избјегла болне антикоруптивне акције, инструментализује империјалну политику Београда“. Другим речима, Београд и Титоград се испомажу Алал вера, Андреја! Од прилике, то је оно што је наш Министар унутрашњих дела рекао одн опоменуо и једну и другу „страну“: „кад би политичка сарадња између наших двеју држава, била као што је полицијска, била би то велика и обострана срећа“. Додуше, заборавио је да каже да су шефови полиција у обе државе – рођена (црногорска) браћа!

Другим речима, овај млади књижевник, Андрија Николаидис, није баш имао много среће у свом глобалном дискурсу. Већ и зато што је склизнуо низа страну, па га је др Мишко морао допуњавати и упућивати на прави и жељени пут.

Али, ту се нашао, некакав београдски „Форум писаца“, који др Мишко унапређује у Форум књижевника Србије, чак и као скуп „слободних интелектуалаца“, појавио се са једним претенциозним „Прогласом јавности“, у „Политици“, у ком прогласу, највише искаче оно због чега је и писан, да „српска политичка елита није одустала од својих хегемонистичких намера према Црној Гори, чему се Форум писаца одлучно супротставља“!

Ја јесам писац и јесам слободан интелектуалац, али нисам до сада видео, ни упознао ту београдску „политичку елиту“., али сам зато чуо од многих обичних грађана, да су Црногорци – Срби, и да није требало да се одвајају од нас. Али, то је више вајкање, него прижељкивање империјалних и хегемонистичких намера, утолико пре што су најлукративнија места у државној управи Србије у рукама Црногораца, почев од шефа државе. И ја стварно не знам, на кога се то др Мишко и његов пулен, Николаидис, жале кад помињу однос званичне Србије према Црној Гори, кад тај однос граде ЊИХОВИ ЗЕМЉАЦИ. Нешто се мислим, кад би се представници свих Црногораца, и оних који су прави и они који су „теразијски“ и они који су у власти Србије, негде лепо нашли, па се још лепше договорили, ако је то уопште могуће међу Црногорцима, као уосталом и међу Србима, како да се понашају и шта им ваља чинити, јер ускоро ће једни ући у Европу, а ко ће то бити. Зар било који Црногорац може неком да препусти првенство. Чак и у војничком строју, ретко ће се наћи неки Црногорац који ће на команду „на парове разбројс!“, рећи – други!, вазда „до њега“!

У том Форуму писаца, не знам да ли су више Форум или писци, али и ту видим лепу мултиетичност, која, по мени, не би требало да се меша у српске ствари, иако су они пуноправни грађани са нама, Србима. Ту је и Новљанин, Сретен Угричић, до пре неки дан управник Народне библиотеке Србије, што више није, јер, каже, био је – неопрезан. А да је био „опрезан“, остао би и даље на челу Библиотеке, и радио оно што је до сад радио, најмање у духу наслова установе! Тај Сорошевац, већ пет година „обнавља“ затворену Библиотеку, и сад ће опет доћи неки партијски или европски кадар, који ће наставити тамо, где је Сретен стао.

Кажу да је Дачић условио његову оставку, али зар је мало оних за које би требало то исто тражити. Кад сам већ код пренапучаности Црногораца у државној управи, чудно ми је откуд толика Дачићева везаност за њих. Додуше, у последње време покушава да заигра и на националну карту, пошто је социјалистичку већ ликвидирао! Одиста, ем што му је заменик у странци, Црногорац, већ и свих пет подпредседника су исто тако Црногорци! Истина, он је, у том смеру, направио један цивилизацијски искорак, пошто је Угричић Новљанин, дакле близу Црногораца, а ето, он је тражио његову смену. Међутим, колико је тиме скочио у очима обичног народа, толико је и пао, још и посрамљен у својој немоћи, јер Угричић је остао у Библиотеци, само сад као саветник новог директора! Фантазија!

И тако Угричић је повукао „мачка за реп“, у ствари за – репић, не због рада у Библиотеци, већ због неке неопрезне подршке оних који траже слободу у нападању Срба и Српства, док ће истина о том његовом раду, у ком је ваљда био опрезнији, остати неприкосновена. Мада не и тајна, поготову не за службе МУП–а, за које је пре неки дан писало по новинама, да су најбоље у региону! Ипак, добро би било сетити се оног мудрог и симпатичног питања од стране: Свежиновића, званог Бајатовић:

„Ко нам је бранио да поставимо боље?“

Слободан Турлаков

П.С. Заборавих да напоменем, није ли можда овим написом Андрија имао реизбор за саветника председника Народне Скупштине, који би нема сумње, сам председник Кривокапић, од шале и убојитије обавио. Додуше, својим написом у „Сведоку“, и др Мишко је покушао да учини речени дискурс – црногорскијим, али се и он угрувао јадикујући над патњама Вука Драшковића, које је овај поднео од некадашњег Дачића, али ништа мање ни промовишући драматурга из ЛДП-а, који се јавно обзанио децидираном изјавом да је Српска „геноцидна творевина“. И то у лице самом Додику, што више предстаља недостатак основног домаћег васпитања, него бескомпромисни цивилизацијски искорак. Додуше, шеф државе га је узео у заштиту, тврдећи да свако има право на слободно лично мишљење. Ипак, није све мишљење, нити пак свако мишљење припада слободи. Прећи ћемо и преко ове изјаве, којом је шеф државе показао да у држави у којој је он председник, све може, па чак и да се у име слободе мишљења, оповргава и сама држава! Уосталом, шта је она фамозна скупштинска Резолуција о самопроглашењу за злочинце, него исказан став о природи настанка Републике Српске! И с којим је правом, да не кажемо образом, творац те Резолуције, уз Дачића, присуствовао прослави 20. годишњице Српске?!

 

пише Проф. Др. Јован Турлаков, 29.01.2012




1 коментар у вези “Наравно о антисрбима је реч”
  1. Buducim SRBima i cijelome svijetu bice zaista tesko objasniti kako su “SRBi” koji su 1991 godine cinili vecinu u JNA, civilnom i vojnom drzavnom vrhu mogli rat da izgube. Zato bi zamolio SRBske rodoljube od pera da o tome malo razmisle i za mlada SRBska pokolenja da ostave svoja vidjenja i svoja svedocanstva o tome ratu u kome su Pravoslavni SRBi po zamisli tvoraca Novog svetskog poretka i vladara iz senke trebali da budu jednom zauvjek istrebiti i unisteni!

    U isto vreme “cenjenoj Gospodi Profesorima” sa ovoga sajta, Tadicu i njemu slicnim (kuku nama ko nam djecu uci) koji se pitaju a gde je to Bog zabranio mjesane brakove da oni kao “mudri vernici” koji su Patrijarhu SRBskom vjerni a Papi odani procitaju i prouce sledece citate iz Sv. Pisma.(5. Moj.7:3; Jez.9:1; 10,10-11; Nem.13:23,25,26,27) U tim stihovima “Gospodo Profesori” govori se o mjesanim brakovima kojih nema nigdje nego samo kod ludih Srba,jer u svakom drugom narodu ili zenik ili mlada promjeni vjeru svoju i tako predje u vjeru izabranika ili izabranice svog zivota.

    Kod Srba to nije moguce, jer mnogi SRBi danas svoje vjere i nemaju. Izdali su Srbi vjeru svoju i zaboravili zakone i obicaje njene, neznajuci da je covjek bez vjere kao drvo bez korena, kojeg i najmanji vjetar cupa i obara. Zato bi svaki prosvetni radnik trebao da zna stav Boziji po pitanju mesovitih brakova, ako ne zbog svojih vjerskih ubedjenja, onda barem zbog stava kulture naroda ciju djecu uce,ili barem po sluzbenoj duznosti ili obavezi svojoj.

    Ovo su samo dokazi da SRBi nemaju danas niti svoje SRBske Pravoslavne Crkve, niti drzave niti skole, niti vojske, niti bilo koje druge Bozije i SRBske narodne ustanove koja bi mogla obezglaviti i rasrbljeni SRBski narod da povede u borbu prvo za njegov duhovni preporod, a zatim u rat za osolobodjenje i ujedinjnje Vaskolikog SRBstva!

    “Oj kukavno SRBstvo ugaseno” sa pravom je zato zakukao Njegos!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo