Вести

Железнице Србије

Први пут од свог оснивања Државна ревизорска институција (ДРИ) извршила је ревизију финансијског пословања за 2010. годину у ЈП Железнице Србије,

Пише: Иван Нинић

***

за које се које се поуздано може рећи да је лидер у коришћењу државних субвенција. Без обзира на чињеницу да су 2010. године „рупе“ у Железницама закрпљене са 12,4 милијарде динара из државног буџета, предузеће из године у годину бележи континуиране губитке којима се уопште крај не назире. „Предузеће је исказало губитак у износу од 17.030.074.000 динара и укупни акумулирани губитак у износу од 133.775.853.000 динара, а на висину губитка највећи утицај имају обрачунске категорије расхода (негативне курсне разлике које износе 9.990.914.000 динара као и амортизација од 6.517.582.000 динара), што значи да је Предузеће изгубило део сопственог капитала“, констатовали су ревизори у свом извештају.

У извештају ДРИ се наводи да се предузеће налази „у позицији презадужености, да нередовно измирује обавезе, да има лоше стање инфраструктурних објекта и превозних капацитета, да краткорочне обавезе премашују обртна средства у износу од 34.406.383.000 динара“, те ово како истичу ревизори „указује на постојање материјално значајних неизвесности које могу да изазову значајну сумњу у погледу способности предузећа да настави са пословањем по начелу сталности пословања правног лица“.

Осим финансијских потешкоћа са којима се сусреће, пословање Железница Србије у неким сегментима одступа од правних прописа, који се или уопште не примењују или се примењују на погрешан начин. Многи трошкови и издаци које је менаџмент предузећа одобравао на терет предузећа били су у супротности са финансијским планом, односно са Годишњим програмом пословања за 2010. годину који је усвојила Влада Србије.

Да штедња и рационализација трошкова нису императив за менаџмент Железнице Србије указује податак до ког су ревизори дошли, а то је чињеница да је ово предузеће само на трошкове репрезентације у 2010. години утрошило 100,6 милиона динара – 10,1 милион динара више него што је за ту намену планирано и одобрено Програмом пословања.

Утрошак репрезентације у сопственим просторијама износи 20,5 милиона, утрошак на сајамским и другим манифестацијама 26 милиона, пословни ручкови коштали су 46,6 милиона, поклони 24,3 милиона, док су угоститељске услуге и „остали трошкови“ плаћени 9,1 милион динара. За утрошак 46,6 милиона динара у сврху „пословних ручкова“ ревизори су констатовали да не постоје извештаји или докази да расходи настали у вези са послом, односно пословном сарадњом, како то прописује интерни правилник предузећа. Рачуни су из ресторана Желтурс д.о.о. Београд, а од укупне суме чак 9 милиона динара евидентирано је као расход за „пословне ручкове“ председника, односно представника синдикалних организација.

Представницима 17 синдикалних организација у Железницама Србије исплаћено је чак 34,2 милиона динара на име дневница за службена путовања у земљи током 2010. године. Само на име обрачунатих бруто зарада и накнада уз зараде председника свих 17 синдиката у предузећу исплаћено је 18,6 милиона динара 2010. године, док су председници два синдиката уједно чланови УО Железница Србије. Ревизори су констатовали да предузеће није донело Правилник о накнади трошкова запосленима за службено путовање у земљи.

Са Заводом за здравствену заштиту радника Железница Србије менаџмент Железница је у априлу 2010. закључио уговор о пружању стоматолошких услуга запосленима у предузећу, члановима уже породице као и пензионисаним радницима. Тиме је на терет буџета Железница преузета обавеза плаћања 50 одсто од цене стоматолошке услуге које та здравствена установа изврши својим корисницима. Осим овога, уговорено је и пружање специфичних здравствених услуга укључујући високоспецијализоване прегледе за потребе железничара и чланова њихове уже породице. Уговором је било предвиђено да Завод сваког месеца доставља извештаје и спискове корисника здравствених услуга у Сектор за људске ресурсе и опште послове Железница Србије, међутим ревизори су установили да то није чињено. А вредност извршених стоматолошких и здравствених услуга које је предузеће у 2010. години платило износи 235,4 милиона динара.

Правилник о здравственим условима које морају испуњавати железнички радници („Службени лист СРЈ“ број: 3/2000 од 21.01.2000.) не прописује да здравствене услуге могу користити и запослени који непосредно не учествују у вршењу железничког саобраћаја, а нарочито не чланови њихових породица. Према оцени ревизора Железнице Србије су незаконито, на терет сопствених расхода, преузеле обавезу финансирања здравствених и стоматолошких услуга за категорију лица која на то нису имала право.

Менаџмент Железница Србије финансирао је на терет предузећа и одморе у бањама и на мору које су, осим запослених у предузећу, користиле стотине особа које немају никакве везе са предузећем. Према налазу државних ревизора, предузећу Желтурист д.о.о. Београд плаћене су услуге „бањског лечења“ 22,8 милиона динара и то 11,7 милиона за коришћење услуга хотела Железничар у Врњачкој Бањи, односно 11,1 милион за коришћење услуга истог хотела у Врањској Бањи. Ревизори су утврдили да је Желтурист за коришћење бањских услуга Железницама Србије издавао фактуре и ваучере без података о лицима, односно корисницима услуга. На потпуно исти начин, без валидне документације која би поткрепила да ли су фактурисане и плаћене услуге заиста и пружене, предузеће Београдтурс д.о.о. наплатило је од Железница Србије 18,1 милион динара на име рекреативних одмора у Црној Гори.

Практично су Железнице Србије утрошиле 41 милион динара, а да ни једним интерним актом предузећа није било регулисано коришћење услуга бањског лечења, евиденције са именима запослених, чланова уже породице и трећих лица која су користила споменуте погодности.

„Наведене услуге имају третман осталих личних примања запослених на која, у смислу Закона о порезу на доходак грађана и Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, предузеће није обрачунало и платило порезе и доприносе на зараде и накнаде зарада“, наводе ревизори и додају да су Железнице Србије по том основу „закинуле“ државу за 28 милиона динара неплаћеног пореза. Прегледом финансијске документације која се односила на бањско лечење у хотелу Железничар у Врњачкој Бањи, у вредности од 11,7 милиона динара, откривено је да са списка од 888 радника којима су Железнице платиле пансион чак 331 радник није запослен у том предузећу. „Ваучери су дељени ван система предузећа, односно услуге бањског лечења користила су и лица која нису запослена у предузећу“, стоји у ревизорском извештају. Према објашњењу менаџмента Железница, наводно је „дошло до пропуста“, јер је ове услуге требало да буду фактурисане синдикатима на терет њеихове чланарине, а не на терет буџета предузећа.

Ревизори су поуздано утврдили да је у више наврата 2010. године менаџмент Железница избегао плаћање обавезног пореза у буџет Републике Србије, чиме је директно нанета штета држави. Такав је случај и са коришћењем различитих повластица по питању бесплатне вожње или вожње са попустом, које уживају пензионери предузећа, чланови њихових породица, а у неким случајевима и друга физичка лица која нису у радном односу у Железницама. Ко све и какве бенефите користи у вожњи домаћим и страним железницама ревизори нису могли поуздано да утврде јер, како наводе, „предузеће не располаже евиденцијама о издатим и искоришћеним бесплатним картама и картама са попустом“.

Према наводима из ревизорског извештаја Железнице „не обрачунавају и не плаћа порез на доходак грађана као ни одговарајући порез на додату вредност везано за бесплатан превоз“. Због недостатка прецизне евиденције у поступку ревизије није било могуће утврдити тачан износ пореза за који је држава ускраћена, али је симптоматично да Железнице порез на такву врсту услуга нису плаћале ни ранијих година.

Такође, у децембру 2010. године Влада Србије дала је сагласност на одлуку генералног директора Железница, којом се одобрава исплата једнократне солидарне помоћи од 5.000 динара сваком запосленом чије је нето зарада мања од 50.000 динара. Исплата је извршена у истом месецу, али је истовремено држава остала ускраћена за обавезан порез. „Предузеће није поступило у складу са законским прописима и није обрачунало ни платило доприносе за обавезно социјално осигурање у износу од 46,6 милиона динара“, наводе ревизори.

Извор: http://pistaljka.rs/home/read/188