Вести

Франкфуртске ВЕСТИ на Бадњи Дан - 06.01.2012

Нека извини Шекспир, али сем некадашње Данске, у којој је он пронашао да је „нешто труло“, изродила се, ето, и једна садашња Србија, у којој се нагомилало много трулежи…

пише Прпф. др. Слободан Турлаков, 10.01.2012

***

Па, тако, „малко“ изменисмо његово, вековима цитирано откриће.

Само, не знамо одакле да почнемо.

Сетисмо се тетка Нате, врховног српског судије, и кад је она на многу повику, што је сама себи тродупло повећала плату, она се разбесни, па, једном за свагда отвори уста и врисну: „Боље је да ћутите, јер ако ја отворим уста…“ Али, тад јој прискочише многи са још нерастопљеним путером на глави, и, као што је ред у демократским друштвима, једном за свагда јој затворише уста, као да су употребили познати јапански лепак.

Није да смо је одушевљено поздравили и ко зна колико пута јавно молили да отвори своја бајна уста, и проспе све оно што њена памет и њено сећање крије… Али…узалуд! Мук, само се мук чуо. Чак смо је и добронамерно опомињали, да ће се можда неко, у међувремену, јавити и одузети јој примат у једној тако важној ствари…

И, гле, зби се стварно, неочекивано чудо, појави се један делија, чак можда истог, тетка Натиног, порекла, и лепо зави сву власт у црно, да црње не може бити, најпре сабајле, у јутарњем програму РТС–а, а потом заређа и по штампаним медијима. Зна се већ, шта је све рекао, чак један колумниста тврди да „их“ је – матирао, што је, за први моменат, тако изгледало. Само, нису ни они наивни.

Ракић шеф кабиннета председника Тадића, за кога је гос’н Љуба, рекао да је шеф државе, а Тадић, далеко било, тек шеф кабинета …ето, тај свемоћни Ракић ни да зуцне, нит да писне, гледа човек своја посла, а њих није мало, кад се зна да газда стално шпарта по земљином шару. Нит он, нит многобројни чланови његовог свемоћног кабинета. Задовољавају се својом моћи, са којом су они, по свим главним питањима, прва и права влада, а она друга тек титуларна.

Додуше, јавио се један, републички тужилац за организовани криминал, Миљко Радосављевић, чији потпис фигурира у повратном акту, тзв. специјалном саветнику Министарства здравља за борбу против корупције у здравству, реченом гос’н Љуби, у ком се каже, да се од 11 пријављених у „послу“ око знаних вакцина, има 8 (и словима – осморо) да се обришу са списка, утолико пре, што гос’н Љуба није навео ниједан документа по ком се пријављени терете, што би значило да су за ону тројица или троје (сад су и жене законом активне!), такви „документи“ поднети. Наравно, ни Радосављевић није наиван, јер од како се јавио у неким штампаним медијима, нема га… а и што да га буде, кад је, како „Таблоид“ јавља, заузет око министаркине фотеље, па и заједничког стана у Вашингтону,на чему му, искрено речено, свако мора позавидети, па можда чак и гос’н Љуба!. Лепо дете! Чак много! И још увек нежно и мило, иако се бави чупавим стварима, које је, ваљда, пребацила и на свог државног секретара! (А коме ли ће он, јадничак, свој „чупавлук“ да натовари?)

Међутим, у серији својих свакодневних опслуживања медија, на тему гос’н Љубе јавио се, додуше, не баш директно, и Министар унутрашњих дела, кога је речени Љуба, грдно нагаравио, узимајући га тиме, као у зашптиту, што и ако је тако, није баш много пријатно. Наиме, сећате се, он је у оној сабајле РТС емисији рекао, да он у полицији, има више утицаја него сам Дачић, а затим, кад су га питали, може ли ту своју тврдњу да појасни и прошири, гос’н Љуба одсече: „Дачић има велику одговорност, а никакве ингеренције. Тиме сам све рекао!“

Признајте, није баш славно!

Истина, има и он неких ингеренција, а најпре и највише да чува коалицију на власти, па самим тим и себе и свој СПС. То су озбиљне и тешке ствари, кад се зна какво је стање на терену, које је створила и ствара управо коалиција на власти..

Међутим, после онога што смо чули од госн Љубе, тешко је се сложити са Дачићем, који је у интервјуу Танјугу, рекао: „Сигуран сам да је наша полиција, по угледу, на веома високом месту у Европи“. Боље би било кад би тај углед уживала у самој Србији, који је оним повратним актом Миљко Радосављевић, обележио углед и министра и његове полиције.

Дачић прелази преко тога, јер је „Веома задовољан што готово две трећине грађана сматра да сам добро радио свој посао. Ретко ко се може данас похвалити таквом оценом, за ту врсту рада”.

Додуше, он признаје „да увек постоје „кртице” у систему, које сарађују са криминалом“, па наводи да је „неколико стотина полицајаца већ суспендовано због корупције.“

Један коменатар на овај интервју, а поводом крађе стоке од стране Шиптара, и то баш у Дачићевом вилајету, близу тзв. административне границе, каже, да су крадљивци у спрези са нашом полицијом, и пошто им плате одређену цену, бивају пуштени са својим пленом! Та цена и то хватање и пуштање, објашњава разлог зашто до сада ни један Шиптар није приведен због сече и крађе преко 300.000 кубика грађе . Ту није довољно само суспендовање! Нема сумње, у свему томе, важну улогу игра и политика, дакле очување владајуће коалиције, која не сме, због Европе, ни једном Шиптару да суди, ма какве криминалне радње спроводили.

Једноставно речено, свима, а посебно владајућој коалицији, најважније је да продужи своју власт. Јер се ни једно кључно питање, чије би решење ту њихову жељу оправдало, не може решити у оваквој подели власти, са оваквим системом владавине, али треба знати да се управо оваквом поделом, и оваквим системом, омогућава непрегледна пљачка државе и од власти и од појединаца, који су са њима у спрези. Посебно је питање, изборни систем, који унапред чини беспредметнинм било какаво надање, да ће нова влада бити одговорна за свој рад једино Скупштини, а не својим странкама. Странке морају ослободити посланике од партијске дисциплине, како би они могли бити стварни и слободни заступници народних интереса, тј, оних бирача који су их у Скупштзину послали. Сад, пак, ти тзв . народни посланици одговарају само челницима својих странака, који су их, након избора, изабрали да буду представници странака а не народа! Ту је крај свакој причи о демократији, и почетак рађања сваког криминала и корупције, па самим тиме и државе.

Без увођења одговорности за свачији посао и рад, нема речи о било каквом напретку и развоју. Мада је то свима јасно, ипак се сви који су на власти као и они који се за власт спремају, једино окренути себи, својим и страначким интересима. Једанаест година на власти и у опозицији, довољно је да се сваки у свему покаже и искаже. Управо због тога се треба дивити количини немања карактера, баш као и себичности, свих оних који тврде да је сада боље него у оним озлоглашеним 90.тим годинама, и да ће бити још боље, ако они остану на власти или, пак, дођу на власт. Који су то капацитети, умни, радни и вредносни, са којима они наступају у старо-нову шпекулацију?

Сваком иоле нормалном човеку, здраве памети и рационалног резона, мора већ да је гадно гледајући иста лица, која са разним варијантама обмана и лажи, опстају на политичкој естради. То не само да естетски смета, већ и сваком људском осећању, што најбоље доказује колико су ти из тзв. политичке елите, далеко од свега људског. И шта сад то значи, та нова смицалица са народним покретом и окупљањем? Ко ће да их окупља и с којим правом.Аман, промене се не могу остварити са онима, који су већ, било на власти или у опозицији, свима досадили, истим причама.

Једноставно речено, странке треба укинути, и омогућити ново окупљање и нови распоред снага са људима који су до сада били по страни, не зато што их политика није занимала, већ што нису могли те лумпенпролетере да трпе око себе, који су били и остали толико дрски и неваспитани, да су хтели све, чак и оне који су их небројено пута превазилазили и умом, и спремом, и енергијом, и доказаним резултатима рада у својој струци,… да држе у субординацији.

Шта то значи, окупимо се сви, него управо оно бестидно и скоројевићско – ОКО НАС!

Наравно, ствари се не могу зауставити, оне имају свој ток. Кад је гос’н Љуба видео да се све оно, што је он рекао и открио, полако али сигурно заташкава, он је дао оставку на своје саветничко место у Министарству здравља; с напоменом, да му је дата могућност да несметано шест месеци ради на откривању корупције у здравству, да би он тај посао са успехом одрадио. Тад се, како јављају медији, умешао Динкић, чији Г-17 хара по болницама и здравством уопште, дајући налог министру здравља, да уважи оставку госн Љубе Милановића. И тако се и збило.

Госн Љуба је сад слободан човек. Али он је у души и у глави, још увек млад, вешт и искустан полицајац, и не верујемо да ће га ућуткати, утолико пре што је изјавио:

„ОБЕЛОДАНИЋУ ЈОШ МНОГО ТОГА!“

Чујете ли тета Нато? Дошло је време да се и Ваша бајна уста – одмрзну!

Па, свако добро, за добро народа.

Слободан Турлаков