logo logo logo logo
Рубрика: Аустралија, Актуелно, Америка, Русија, Религија, Србија, Друштво, Европа    Аутор: Преузето    1.225 пута прочитано    Датум: 7.01.2012    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Посланица 2011 - Епископ Артемије

Артемије ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ЕГЗИЛУ

+++

СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА ПРАВОВЕРНИМ СИНОВИМА И КЋЕРИМА СВЕРАДОСНИ ХРИШЋАНСКИ ПОЗДРАВ

МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!

„Засијао си од ДјевеХристе, духовно Сунце правде, и звезда показа Тебе несместивог Који си се сместио у пећини. Мудраце си упутио на поклоњење твоје, са њима Те и ми величамо: Животодавче, слава Ти! ”

Тропар на Паримејима на Вечерњи

 

НЕБО И ЗЕМЉА ДАНАС СЕ ВЕСЕЛЕ, анђели и људи духовно прослављају, јер онима који су у тами и сенци смрти, Бог се јави у телу као „Отроча младо”, рођен од Дјеве у пећини Витлејемској. Пећина и јасле Га са радошћу примише; Пастири витлејемски који му се први поклонише, већ Га проповедају; Мудраци са истока, вођени чудесном звездом, журно хитају даро ве носећи; Ирод, цар опаки, се смућује чувши о рођењу Новога Цара. Све је у покрету, све и сви осећају да се нешто не- обично, нешто ново догађа. А ми, шта ми радимо, браћо и сестре, ове чудесне ноћи и овог сверадосног дана? Ми се придру- жујемо, иако нечистим устима, хоровима Анђела и са њима Му хвалу приносимо радосно кличући: Слава Богу на висини, и на земљи мир, јер дође очекивање народа – Господ Христос, Емануил, да нас спасе од робовања ђаволима.

Немоћан је људски језик да речима искаже сву дубину тајне данашњег празника, али га срце осећа и, као поигравајући, говори нашем уму да се данас десило преславно чудо: Дјева рађа и утроба остаје неповређена; Реч Божија се оваплоћује и од Оца се не одваја; небо и земља се удружују у једно, јер данас Бог на земљу дође и човек на небо узиђе. Отуда, драга децо духовна, нема ништа важније од Божића. Зашто? Зато што је Бог сишао у овај свет и постао човек. Господ је на Божић добио ново име; назван је Емануил, што значи „с нама Бог” (Мт. 1, 23). А дотле, до тог првог Божића од пре две хиљаде година ко је био с нама? ђаво!

ђаво кроз грехе, кроз страсти, кроз сваки грех почев од оног Евиног и Адамовог у Рају па до последњег човека. И још једно име које Архангел Гаврило донесе, име Исус, што значи Спаситељ. Спаситељ од чега? Управо од греха, од смрти, од ђавола. Страшно је било живети људима на земљи где ђавола има, а Бога нема. Такав живот, је живот у паклу.

Али, долази Господ, долази Спаситељ управо да људе ослободи тог ужасног присуства ђавољег, да човека спаси. То је програм и мисија Богомладенца Исуса – Спаситеља, чије рођење данас свечано и радосно прослављамо. Јер, гле, Он је до- шао да спасе свет од греха, јер је Он једини јачи од греха. То није могао учинити нико од људи, од царева, од војсковођа, од научника. И нико од Анђела и Арханђела, од Херувима и Серафима. Једино Он, Бог Који је постао човек, могао је да из човека истера грех, да истера то најстрашније чудовиште које човека баца у смрт. До Господа Христа у овоме свету царује смрт, царује кроз грех (Рим. 5, 12-14). Уствари, кроз грех и смрт над људима царује ђаво. Долазак Господа Христа у овај свет представља објаву рата греху, смрти и ђеволу. Јер само је Господ јачи од њих, само их Он побеђује и уништава и тако спасава човека и дарује му живот вечни.

Отуда и јесте најрадоснија вест – благовест за човека и човечанство, да је Он, Бог постао човек. У томе је сва тајна нашег живота, сва тајна нашег спасења. Бог се јавио у телу људском, ето, наше тајне. Јавио се Христос да сједини човека са Богом, тако сједини да Бог из човека потисне сваки грех, свако зло, сваки мрак, сваку таму, сваку смрт и сваког ђавола. Нема приснијег и ближег јединства у овоме свету између било чега и било кога као што је јединство између Бога и човека у Христу. 0 том ипостасном сједињењу Бога и човека говоре Оци четвртог Васељенског сабора сведочећи да се оно збило на чудесан начин: несливено и нераздељиво, непроменљиво и неразлучно. Тако да у Господу Христу ми видимо и познајемо истинитог Бога и истинитог човека, у коме обитава „сва пуноћа Божанства телесно”; видимо и познајемо истинског Богочовека.

Другим речима, Божић је празник који је пред нас постављен као чудесно огледало у коме јасно сагледавамо правог Бога и правог човека. До рођења Богомладенца Христа људи нису знали правога Бога, због чега су били окружи- ли себе и живот свој разним и многи.м лажним боговима и идолима. Шта све човек, помрачен грехом, није проглашавао за бога, чему се све није клањао! Биле су то: природне појаве, мртви предмети, направе руку људских, зверови и животиње, па и сам човек, врло често у својим најгорим представницима, крвницима и тиранима, попут римских царева.

Божић нам враћа људско д остој анство. Он нас срођује и орођује са Богом, Творцем нашим и Оцем небеским. Рођење Христово враћа нас к себи; у Њему схватамо и спознајемо да смо створени по образу и по подобију Божијем, да је лик Божији утиснут и урамљен како у душу тако и у тело човека. Због свега тога, браћо и сестре, Божић је празник радости духовне која испуњава срца наша и зрачи кроз лица наша, особито кроз лица ове невине и анђелски чисте дечице. То је праз- ник исконске светлости која је засијала пастирима у оној витлејемској ноћи и кроз векове допрла и до нас данашњих хришћана, окупљених око наших храмова и манастира, око наших огњишта и наложених бадњака, који смо се и ове године окупили да поново дочекамо и прославимо долазак Бога на земљу.

Као што Богомладенац Христос ис- пуњује нас духовном радошћу и обасипа нас својим небеским и божанским даровима, доносећи нам вечну Истину, вечну Правду, вечну Љубав, вечни Живот, и ми смо дужни, драга наша децо духовна, да Њему – Богу и Спаситељу нашем, узвратимо нашим даровима, попут источних мудраца. Који су то дарови које ми можемо и требамо да принесемо Њему – Богомладенцу? Шта је то што Бог од нас потребује и очекује? Има ли ишта што Њему недостаје а што ми људи имамо што му можемо поклонити? Шта ми имамо што од Бога добили нисмо? И тело, и душа, и ум, и срце и све наше способности, све је то дар Божији нама. Управо, Бог очекује да Му ми, као људи, узвратимо оним што нам је Он Сам даровао, јер ми ништа своје и немамо, сем греха наших. Па ипак, ми Богу можемо и требамо да узвратимо вером правом, вером чистом и неисквареном; па усрдном молитвом „о всјех и за всја”; па љубављу према Богу и ближњему; па нашим трудом на испуњавању Његових Еванђелских за- повести: постом, милосрђем, добротом, чистим срцем, смирењем, трпљењем и осталим светим врлинама. Наравно, све то што Бог од нас очекује није потребно Њему већ нама. Јер тим нашим трудовима и добрим делима ми чинимо себе способним и пријемчивим за Његове небеске дарове.

Тако је некад било. Са таквим мислима и расположењем Божић се дочекивао и прослављао. И благослов Божији нас је пратио. А данас? Да ли је и данас тако? кога као што је јединство између Бога и човека у Христу. 0 том ипостасном сједињењу Бога и човека говоре Оци четвртог Васељенског сабора сведочећи да се оно збило на чудесан начин: несливено и нераздељиво, непроменљиво и неразлучно. Тако да у Господу Христу ми видимо и познајемо истинитог Бога и истинитог човека, у коме обитава „сва пуноћа Божанства телесно”; видимо и познајемо истинског Богочовека.

Другим речима, Божић је празник који је пред нас постављен као чулесно огледало у коме јасно сагледавамо правог Бога и правог човека. До рођења Богомладенца Христа људи нису знали правога Бога, због чега су били окружили себе и живот свој разним и многим лажним боговима и идолима. Шта све човек, помрачен грехом, није проглашавао за бога, чему се све није клањао! Биле су то: природне појаве, мртви предмети, направе руку људских, зверови и животиње, па и сам човек, врло често у својим најгорим представницима, крвницима и тиранима, попут римских царева.

Божић нам враћа људско д остој анство. Он нас срођује и орођује са Богом, Творцем нашим и Оцем небеским. Рођење Христово враћа нас к себи; у Њему схватамо и спознајемо да смо створени по образу и по подобију Божијем, да је лик Божији утиснут и урамљен како у душу тако и у тело човека. Због свега тога, браћо и сестре, Божић је празник радости духовне која испуњава срца наша и зрачи кроз лица наша, особито кроз лица ове невине и анђелски чисте дечице. То је празик исконске светлости која је засијала пастирима у оној витлејемској ноћи и кроз векове допрла и до нас данашњих хришћана, окупљених око наших хра- мова и манастира, око наших огњишта и наложених бадњака, који смо се и ове године окупили да поново дочекамо и прославимо долазак Бога на земљу.

Као што Богомладенац Христос ис- пуњује нас духовном радошћу и обасипа нас својим небеским и божанским даро- вима, доносећи нам вечну Истину, вечну Правду, вечну Љубав, вечни Живот, и ми смо дужни, драга наша децо духовна, да Њему – Богу и Спаситељу нашем, узвра- тимо нашим даровима, попут источних мудраца. Који су то дарови које ми можемо и требамо да принесемо Њему – Богомладенцу? Шта је то што Бог од нас потребује и очекује? Има ли ишта што Њему недостаје а што ми људи имамо што му можемо поклонити? Шта ми има- мо што од Бога добили нисмо? И тело, и душа, и ум, и срце и све наше способности, све је то дар Божији нама. Управо, Бог очекује да Му ми, као људи, узвратимо оним што нам је Он Сам даровао, јер ми ништа своје и немамо, сем греха наших. Па ипак, ми Богу можемо и требамо да узвратимо вером правом, вером чистом и неисквареном; па усрдном молитвом „о всјех и за всја”; па љубављу према Богу и ближњему; па нашим трудом на испуњавању Његових Еванђелских заповести: постом, милосрђем, добротом, чистим срцем, смирењем, трпљењем и осталим светим врлинама. Наравно, све то што Бог од нас очекује није потребно Њему већ нама. Јер тим нашим трудовима и добрим делима ми чинимо себе способним и пријемчивим за Његове небеске дарове.

Тако је некад било. Са таквим мислима и расположењем Божић се дочекивао и прослављао. И благослов Божији нас је пратио. А данас? Да ли је и данас тако?

Нажалост, није. Све се изменило, тако да се човек пита: Где су данашњи људи? Где су Срби данас? Како они дочекују и прослављају Божић? Да ли онако као што су то чинили наши свети Преци, наши дедови, наши очеви? Авај, не, не и не. Зашто? Шта се изменило? Много! Много тога се изменило. Нажалост, у новије време, многи у нашем православном светосавском народу не припремају себе достојно и долично за сусрет са Богомладенцем Христом, него, напротив, попримили су многе нецрквене и неправославне утицаје, због којих смо лишени Божићне духовне радости и Божанске светлости. За многе је Божић постао само један обичај и прилика да се још једном предаду и препусте својим лошим и грешним навикама преједања, опијања и других непочинстава.

Да ли је за такву промену само народ крив? Опет, не, и не. На то погрешно ус- меравање нашег народа, на напуштање и одступање од православног светосавског пута у многоме утичу савремена средства масовног информисања, штампана и електронска, који својим садржајем и пропагандом трују духовно наш народ, уливајући му у главу, између осталог, став и осећај да Нова година претходи Божићу. Колико и колико нашег народа дочекује „најлуђу ноћ”, проводећи је у грешним и недоличним делима, забавама, кршећи свете заповести Божије, а пре свега нарушавајући света правила поста, којим се управо припремамо за дочек Божића. Чак и многе фирме и друштвене организације, упућујући празничне честитке народу, најпре му честитају „новогодишње”, па тек онда „Божићне” празнике, што је анахроно.

У том погрешном усмеравању и за- вођењу нашег народа у новије време, предњаче нажалост народне вође – политичке и црквене – својим присуство- вањем и активним учешћем у просла- вљању Божића код римокатолика и протестаната, што је било јако изражено и ове године, а што су медији, пре свега телевизија, преносила и износила пред очи верног народа, ширећи саблазан и жалост код благочестивих душа. Гледајући Председника државе Србије, г. Тадића на прослави код протестаната, а премијера г. Цветковића и црквене великодостојнке код римокатолика, као и београдског Нунција у „братском сусрету” са Патријархом, како да народ не стек- не осећај и уверење да је то све исправ- но? А где је онда православна свест и савест? Где је верност и оданост светом Предању Цркве Православне, где је верност путу светога Саве и осталих наших светих Предака? Који ће то онда народ бити и остати „чувар праве вере” као што је вековима било? Многи залудеше и застранише „претворивши истину Божију у лаж”, због чега их „предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту и у срамне сласти” (Рим. 1, 22 – 26), објашњава свети апостол Павле.

Ови тамни и градоносни облаци, браћо и сестре, који се надвијају над наш народ и нашу отаџбину, не смеју и не треба да нас поколебају у нашој одлучности и ревности да останемо на путу Божијем, на путу који од Витлејема преко Голготе води до Маслинске Горе, јер је то пут освећен и освештан животом данас рођенога Богомладенца Христа. Останимо са Њим увек, на сваком месту и у свако време, јер другога Спаситеља и помоћника Немамо. Прослављајући данас рођенога на земљи Спаситеља света, треба да знамо да Господ увек пребива у Цркви Својој и са Црквом Својом, дарујући нам све што је потребно за наше вечно спасење. Ми то гледамо и доживљавамо из године у годину, а посебно од када нас је удостојио да Његовог Имена ради будемо вређани и нападани, гоњени и извођени пред судове „за сведочанство њима и незнабошцима”, и још да личимо на Онога „Који нема где главе заклонити”, тешећи се да је таквима „обећано Царство Небеско”.

У тој и таквој духовној радости, браћо и сестре, желимо да вам честитамо и наступајућу нову 2012. годину, са мо- литвеном жељом да нам она буде благо- словена, да донесе више мира, слободе и правде међу људе и народе на земљи, како би се целе године трудили само у ономе што је Богу мило и драго, а избегавали све оно што од Бога удаљује и од Бога одводи.

Призивајући благослов Божији на све вас, децо наша духовна, још једном и много пута поздрављамо вас сверадосним поздравом МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!

 

Ваш молитвеник пред Витлејемским Богомладенцем

+Епископ АРТЕМИЈЕ

О БОЖИЋУ 2011. г.

 

ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА У ЕГЗИЛУ




1 коментар у вези “Божићна посланица 2011”
  1. VAISTINU SE HRISTOS RODI, NAS VLADIKO SVETI! Neka i Vama, duhovnom vodji SRBskoga naroda, i svima nama gresnim ljudima na zemlji, bude na zivotnu radost i vecno spasenje Rodjenje Bogomladenca Isusa Hrista, a Nova 2012 Godina neka nam bude Bogom blagoslovena, srecna i uspjesna, da bi SRBi pravi u toku njezinog godisnjeg kruga, uz Boziju pomo i svoj trud, sto prije polomili robske lance sa ruku svojih, u koje SRBe neprimjetno sada okivaju u ime Novog svetskog poretka bez Boga: Istine i Pravde Njegove, i evropskih integracija slebdenici samoga Satane.

    Samo ce tako SRBi moci duse pokajane, da osjete radost Hristovog Rodjenja, i sa Bozijom pomocu Starog SRBskog Rodjaka, Bogomladenca Isusa Hrista, da vaskrsnu SRBstvo i SRBiju! Samo ce SRBi moci tako duse pokajane, kao slobodni narod Boziji, narod Svetog Save i Bogomladenca Isusa Hrista, medjusobno da se pozdrave drevnim SRBskim i pravoslavnim hriscanskim pozdravom: vere, nade i ljubavi: MIR BOZIJI! HRISTOS SE RODI, da SRBe svoje: obozi, slozi i umnozi!

    Sa tim zeljama u srcu svom, ja Vam nas Vladiko sveti kao duhovnom vodji SRBskoga naroda, i svima Bogu vjernim a SRBstvu odanim monasima i monahinjama, svestenicima i vjernom narodu Svetog Save, sinovima i kcerima Svetog Pravoslavlja, cestitam i zelim, BOGOM BLAGOSLOVENU NOVU SRBSKU (JULIJANSKU) 2012 GODINU! Nek je srecno sviju SRBa slavlje, cuvaj Boze Sveto Pravoslavlje. Amin. Boze daj!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo