logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Свет, Друштво    Аутор: Srebrenica Historical Project    575 пута прочитано    Датум: 18.12.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Транспарентно до ПРАВДЕ!?

Расправа у вези са норвешким документарцем „Сребреница: издани град,[1] продуцената Оле Флијума и Дејвида Хебдича,

SREBRENICA HISTORICAL PROJECT, 18.12.2011

***

наставља се несмањеном жестином. У најнобијем обрту, Норвешки одбор за медије, PFU, критиковао је Норвешку државну телевизију, NRK, зато што је у априлу 2011. године емитовала наведени филм о Сребреници.

„Филм уоквирују две тврдње од далекосежног значаја које нису документоване нити доказане, а које одговорност за геноцид пребацују са оних који су га извршили (снаге босанских Срба) на председника Босне и Херцеговине (Алију Изетбеговића) и америчког председника Била Клинтона,“ наводи се у пријави коју је норвешком медијском одбору поднео Норвешки хелсиншки комитет.[2]

У свом одговору, Норвешка телевизија је навела да „документарац у целини разматра улогу Алије Изетбеговића и бошњачког руководства у вези са падом Сребренице (…) Ми никада нисмо намеравали да се укључимо у дебату о геноциду у Сребреници. Филм се односи на оптужбе које износе Бошњаци да су Изетбеговић и босанска Влада издали Сребреницу. Та издаја директно је довела до пада тог града“.[3]

Једна од кључних тврдњи која се у документарцу износи јесте да је ратни вођа босанских Муслимана, Алија Изетбеговић, донео прагматичну одлуку да је одбранити енклаву Сребреница немогуће и да би зато било  практичније споразумети се са српском страном да се она замени за општину Вогошћа, која се налазила у зони под контролом босанских Срба. У документарцу се даље наводи да је Изетбеговић у ту сврху искористио прилику муслиманске политичке конференције коју је у септембру 1993. сазвао у Сарајеву да пред сребреничку делегацију стави предлог за замену територија. Један од чланова те делегације, Хакија Мехољић, ратни шеф полиције у Сребреници, наступа у документарцу и тврди да је Изетбеговић саопштио сребреничкој делегацији да му је председник Бил Клинтон направио понуду да, ако би се Србима пустили да заузму енклаву и да у њој покољу најмање 5,000 становника, америчко јавно мњење тиме би било  довољно огорчено да прихавти Клинтонову интервенцију на страни Муслимана. Мехољић је ту тврдњу изнео више пута и пре и после емитовања норвешког документарца у којем узима учешће.

По Мехољићу, када је Изетбеговић пренео Клинтонову понуду били су присутни и остали чланови сребреничке делегације. Они се наводе као Хајрудин Авдић, Фахрудим Салиховић, Суљо Хасановић, Азиз Некић, Мехо Устић, Џемал Машић, Ибрахим Бећировић и Неџад Бектић.[4]

Аутентичност Мехољићеве приче и импликације које произилазе из такве скандалозне понуде тема је једне од најжучнијих расправа у вези са норвешким документарцем. Хакија Мехољић упорно стоји иза своје верзије догађаја. Преостала господа из сребреничке делегације, који су такође присуствовали састанку са Изетбеговићем (један од њих у међувремену је умро), мудро ћуте по овом питању. То би могло бити врло индикативно из два разлога. Пре свега, то сугерише да им је нелагодно да исказ колеге Мехољића оспоравају зато што је истинит. Затим, с обзиром на то да је Мехољић мета бесомучних грдњи од стране званичног Сарајева, преостали чланови сребреничке делегације не би имали шта да изгубе, а имали би све да добију, одбацивањем Мехољићевог исказа убедљивим коефицијентом од 7 према 1. Њихов пропуст да то учине, шеснаест година од краја рата, снажно подржава  утисак да Мехољић говори истину.

Вероватноћу да јесте тако посредно потврђује и следећи занимљив сплет околности. После НАТО бомбардовања Југославије 1999. године изашло је на видело да су и Албанци имали слично очекивање, ако би им пошло за руком да испровоцирају убијање око 5,000 цивила од стране српских снага, да би опште гнушање које би уследило обезбедило интервенцију НАТО снага на њиховој страни. У емисији BBC2 од 12. марта 2000, видимо преговарача косовских Албанаца, Дуги Горанија, како излаже следеће становиште: „Што је више цивила страдало, то су шансе за међународну интервенцију расле, и наравно да је УЧК то врло добро знала. Један страни дипломата ми је једном приликок рекао: ‘Пазите, ако не пређете квоту од пет хиљада убијених нико извана неће доћи на Косово.‘“[5]

Видео Горанијеве изјаве може се гледати на следећем линку: http://www.yugofile.org.uk/video/quota5000.mov.

Уколико има неко ко сумња да би Изетбеговић и руководство косовских Албанаца били кадри да сопственом народу нанесу толике губитке ради политичке користи, следећи сегменти BBC емисије биће веома поучни:

Алан Литл [водитељ програма][6]:

То је била смишљена али ризична игра. Политички вођа УЧК, Хашим Тачи, сада признаје да је знао да ће Срби вршити одмазду над невиним цивилима.

Хашим Тачи [вођа УЧК]:

Свака оружана акција коју смо предузимали изазивала је одмазду над цивилима. Ми смо знали да смо велики број живота међу цивилним становништвом доводили у опасност.[7]

Калкулантски став на албанској страни, лишен свих хуманитарних скрупула, Горани додатно потврђује на следећи начин: „Сваки Албанац је био свесан да што је више цивила убијено, интервенција ће бити ближа…“ [8]

Анализа НАТО бомбардовања коју је BBC извршио после догађаја интересантна је такође и зато што разоткрива интервенционистичку логику која мотивише Западне силе.

Алан Литл [водитељ програма]:

Западни свет је још увек мучило дубоко осећање колективне кривице: знали су да су у Босни исувише дуго чекали пре него што су интервенисали. Али тада се појавила једна жена која је била решена да се та грешка неће поновити.

Маделен Олбрајт [Државна секретарица САД]:

Ја сам веровала у моћ, у доброту моћи Савезника под вођством Сједињених Држава. Ми смо се суочавали са исконским злом које се није могло трпети (…)  Сматрала сам да ми је било обавеза да своје колеге упозорим да не можемо седети скрштених руку док се понављају исте грешке као у Босни. Тамо је било много приче, а мало акције и то је нешто за шта ће нам историја судити врло, врло строго.[9]

То зло, објашњава водитељ Литл, било је оличено у плановима Слободана Милошевића: „Он је српски народ успео да убеди да га окружују љути непријатељи и повео их је у рат против суседа (…) Свет се оглушио о обавезу да одбрани Босанце од Милошевића. Тако су 1995. српске снаге умарширале у Сребреницу да би побиле седам хиљада мушкараца и дечака босанских Муслимана. Многи су на Западу стали на становиште да би  лекције из Босне сада могле бити примењене и на врло различите околности на Косову.“[10]

Износећи факторе који су најзад превагнули у прилог интервенцији на Косову, госпођа Олбрајт је у BBC документарцу изјавила, „Ја сам донела одлуку да се то исплати“,[11] што представља просто невероватан  déjà vu из уста те даме.[12]

Позивање на цифру од 5,000 испровоцираних жртава као окидач за војну интервенцију у контексту Косова не само да потврђује вероватност Мехољићевог извештаја сличне природе који је везан за рат у Босни; то уједно служи и као још једна убедљива илустрација тезе Дијане Џонстон о „политичком коришћењу Сребренице“. Маделен Олбрајт јасно износи да се у расправама са својим колегама из западних центара моћи позивала на наводни пропуст да се благовременом интервенцијом спречи катастрофа у Сребреници и да јој је то послужило као аргуменат помоћу којег их је успешно убедила да предузму војну акцију на Косову.

То илуструје такође још једну ствар. У оба случаја, када је требало изазвати интервенцију, „магична цифра“ која је коришћена била је иста. Западни доносиоци одлука и њихови медијски инструменти лишени су креативне маште и нису способни да чине ишта друго осим да се држе једног истог образца, који непрестано рециклирају. [13]


[1] http://www.youtube.com/watch?v=RUuhSGnLvv8

[2] Balkan Investigative Reporting Network, 16. децембар 2011:  http://www.bim.ba/en/300/10/34054/

[3] Ibid.

[4] Nijaz Mašić: “Srebrenica: agresija, otpor, izdaja, genocid“ (Sarajevo, 1999), p. 188

[5] “Moral Combat: NATO At War”, BBC2 специјална емисија, 21:00 часова, недеља 12. март 2000. [http://news.bbc.co.uk/hi/english/static/events/panorama/transcripts/transcript_12_03_00.txt]

[6] За профил водитеља програма Алана Литла, видети:   please see: http://news.bbc.co.uk/newswatch/ifs/hi/newsid_3230000/newsid_3239200/3239206.stm

[7] “Moral Combat: NATO At War”, ibid. [http://news.bbc.co.uk/hi/english/static/events/panorama/transcripts/transcript_12_03_00.txt]

[8] Ibid.

[9] Ibid.

[10] Ibid.

[11] Ibid.

[12] Треба подсетити да је Олбрајтова 12. маја 1996. правдала санкције УН против Ирака на америчком телевизијском програму „60 минута“. Водитељка емисије, Лесли Стал, скренула јој је пажњу да се „говори да је пола милиона деце умрло, што је више деце него што је било жртава у Хирошими,“ а Олбрајтова је на то одговорила, „Ми сматрамо да је то цена која се исплати.“

[13] Посматрачи са неоштећеним памћењем присетиће се патетичног покушаја да се босански образац силовања користи током недавног рата у Либији, када је један локална жена сумњивог кредибилитета била доведена пред камере западних медија да изјави како су је силовали војници режима коме је било намењено свргавање, након што су попили Вијагру. Међутим, у либијском сценарију та прича није заживела.

 

SREBRENICA HISTORICAL PROJECT
Postbus 90471,
2509LL
Den Haag, The Netherlands
+31 64 878 09078 (Holland)
+381 64 403 3612 (Serbia)
E-mail: srebrenica.historical.project@gmail.com
Web site: www.srebrenica-project.com





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo