Вести

Vikiliks – tajne depeše iz Beograda - Никола Врзић

U petak 9. decembra u maloj sali zadužbine Ilije Kolarca održana je tribina pod nazivom „Vikiliks – tajne depeše iz Beograda“,

НСПМ nedelja, 11. decembar 2011.

+++

u organizaciji fonda „Slobodan Jovanović“ a povodom izdavanja istoimene knjige autora Nikole Vrzića. Velikom broju prisutnih obratili su se urednik „Pečata“ Milorad Vučelić, novinari Miroslav Lazanski i Ljiljana Smajlović, predsednik DSS-a Vojislav Koštunica i sam autor knjige.

Nakon što je deo publike, koja je brojala oko 500 osoba, zbog nedostatka mesta morao da pređe u drugu salu odakle su celu tribinu mogli da prate putem video-linka, prisutnima su se ispred organizatora (i izdavača) obratili dr Mile Savić i urednik „Pečata“ Milorad Vučelić. U svom kratkom izlaganju Milorad Vučelić je spomenuo da je „Pečat“ štampao ovu knjigu da bi se javnost u Srbiji bolje upoznala kako sa sadržajem tajnih depeša američke ambasade u Beogradu tako i sa političarima koji poslednjih deset godina vode ovu zemlju.

– Posle ove knjige niko u Srbiji neće imati prava da kaže da nije znao za koga je glasao – zaključio je Vučelić.

Uvodničar Dušan Kovačev je, posle pohvala autoru na velikom trudu i radu, prisutnima ukazao na način na koji danas funkcioniše NATO i celokupna tzv. „međunarodna zajednica“ nakon rušenja Berlinskog zida, kao i mogućim razlozima za aferu „Vikiliks“.

– Vrzićevim istraživanjem je obuhvaćen prelomni period tokom kojeg se (NATO) alijansa, predvođena Sjedinjenim Državama vratila „tvrdoj“ moći, pošto je „meka“ moć postala nedelotvorna, kako je najavio Pol Kenedi. Osobenost politike globalističkih gospodara sveta posle Hladnog rata bila je kombinovanje „tvrde“ i „meke“ moći na malom Balkanu, javni govori i propaganda se polako punila eufemizmima i floskulama kojim je prikrila pravu prirodu agresivnih delatnosti – rekao je Kovačev.

Miroslav Lazanski

Miroslav Lazanski je, spomenuvši da je knjigu uspeo da pročita „na brzinu“, izrazio čuđenje zašto je javnost do te mere iznenađena sadržajima depeša, budući da je svima jasno šta se događa. Potvrdivši da su same depeše autentične, u šta je sumnjao na samom početku, on je okupljenima predočio da nemamo mnogo razloga da budemo zgranuti njihovim sadržajem – ako imamo na umu predistoriju današnjih događaja. Prethodno se ograđujući od režima Slobodana Miloševića, Lazanski je rekao da je nažalost činjenica da taj režim nije pao toliko zbog volje građana Srbije koliko zbog sedamdeset i pet miliona dolara uloženih u tu svrhu od strane američke vlade u operaciji „Porodični dragulji“.

– Kad ste jednom dozvolili da se jedan režim slama uz stranu pomoć, onda ovo što se dešava nije nikakvo iznenađenje – rekao je Lazanski.

Podsetivši na vremena bivše SFRJ i kako je tada izgledao odnos sa stranim ambasadorima, Lazanski je posebno naglasio da čak ni Josip Broz sebi nikad nije dozvolio da sa stranim ambasadorima priča u četiri oka, već da je prilikom takvih susreta uvek bio prisutan prevodilac i čovek koji je bio dužan za pravljenje zapisnika, dok je danas razgovor „u četiri oka“ sa stranim ambasadorima postao uobičajena praksa, tako da sad samo „žanjemo ono što smo posejali“.

Ljiljana Smajlović

Ljiljana Smajlović je, pozdravivši trud autora knjige, svoje izlaganje započela kritikom stanja medija u Srbiji čiji je afera „Vikiliks“ zapravo dobar pokazatelj.

– Mislim da nemamo razloga da budemo naročito ponosni zbog načina na koji su srpski mediji prihvatili „Vikiliks“, odnosno na koji su se služili materijalima i saznanjima koje smo dobili. Mislim da to nije zbog toga što poput Lazanskog nisu verovali u autentičnost, to je, plašim se, zbog objektivne bojažljivosti, straha od vlasti što je opravdano jer danas je u srpskom novinarstvu opasno raditi nešto što vlast ne voli, opasno po karijeru, opasno po ostanak u radnom odnosu – primetila je ona.

Spomenuvši kako je u jednoj depeši iz decembra 2009. godine pisalo da je Merkelova Tadiću poručila da ne podnosi kandidaturu za članstvo u EU jer je za to „prerano“, na šta se Tadić oglušio i iskoristio dobar odnos sa Karlom Biltom te je ipak uspeo i tome u decembru mesecu te godine, ona je zaključila da se taj nemački otpor pokazao kao ključan i u sadašnjoj odluci Evropskog saveta. Govoreći o samim sadržajima depeša, Smajlovićeva je napomenula da ipak nije sve što je u njima napisano nužno istina, jer između ostalog, američke diplomate imaju tendenciju da sebe prikažu kao jako sposobne po svaku cenu, što ne dovodi u pitanje autentičnost samih depeša.

Konstatujući da je za novinarstvo ova afera značajna jer je omogućila uvid u uticaj zapadnih zemalja na domaćem terenu, Smajlovićeva je na kraju izrazila nadu da će se naći neko ko će prevesti i objaviti sve depeše koje se tiču srpske političke scene.

Vojislav Koštunica

Na početku svog opširnog izlaganja dr Vojislav Koštunica je rekao da je knjiga Nikole Vrzića izuzetno lepo napisana, hrabra i izuzetno atraktivna iz mnogih razloga. Koštunica je rekao da je objavljivanje ovih depeša doprinelo da se o našem svetu zna mnogo više nego pre njihovog objavljivanja, mada kako je sam rekao – još uvek nedovoljno.

– Tu se desilo nešto zanimljivo, ma koliko moderna tehnologija pružala neograničene mogućnosti da manipuliše u današnje vreme javnim mnjenjem, ta ista tehnologija je poslužila „Vikiliksu“ i DŽulijanu Asanžu da jedan mali broj tih manipulacija razotkrije – dodao je Koštunica.

Osvrćući se na ponašanje domaćih medija koji su na samom početku posvetili određenu pažnju ovim depešama, da bi kasnije u sve većoj meri ignorisali objavljene depeše, Koštunica je primetio da se slična stvar dešava i u svetskim medijima, koji se u sve većoj meri bave Asanžovom ličnošću koja nastoji da se kriminalizuje, umesto samim sadržajima dopisa koji su objavljeni

– Asanž je preko noći jednostavno dobio kriminalni dosije, i taj dosije, umesto njegovog dela, je postao isključivi predmet medijskog interesovanja. Naš medijski muk o ovim depešama je autor Vrzić razbio, a rezultat je ova knjiga pred nama, u kojoj je materijal od dvesta pedeset hiljada depeša stavljena u ovu praktično knjižicu, pri tom izdvojivši sve ono što je bitno što je dovelo do toga da je čak i književno prihvatljivo. Rekao bih, pravi triler – zaključio je Koštunica.

Nikola Vrzić

Autor Nikola Vrzić je, izrazivši zadovoljstvo što je jedan od junaka njegove knjige prisutan, pričao o odnosu zapadnih medija i institucija prema „Vikiliksovim“ objavljenim dokumentima, koji su na svakakve načine pokušavali da ignorišu sadržaje samih depeša, odnosno da otežaju finansiranje same organizacije, da bi na kraju optužili samog Asanža za navodno silovanje.

– Sa jedne strane, naši mediji su pokušali da prećute skandalozna otkrića „Vikiliksa“ i isto su pokušali da umanje njihov značaj opaskama da ništa novo nismo saznali i sl. “Pečat“ je nasuprot tome, pokušao da obavi svoju dužnost i objavili smo niz tekstova, odnosno nastojali da javnosti pokažemo kako izgleda stanje Srbije u zadnjih nekoliko godina – rekao je Vrzić.

Vrzić je nakon toga konstatovao da je, nakon pregleda ogromnog materijala „Vikiliksa“, došao do zaključka da su mnogi potezi koji su činjeni od strane stranih vlada a koje su izgledale kao da se Srbiji izlazi u susret, bili samo način za zavaravanje srpske javnosti, dok se zapravo „iza scene“ govorilo o nečemu sasvim drugom.

Tribini su između ostalih prisustvovali i Matija Bećković, Aleksandra Janković, Radomir Naumov i Slobodan Samardžić.

(NSPM)

извор: http://www.nspm.rs/hronika/marko-radovanovic-tribina-vikiliks-tajne-beogradskih-depesa.html?alphabet=l