logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Друштво    Аутор: Часлав М.Дамјановић    648 пута прочитано    Датум: 1.09.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Да ли смо Срби или испљувци

Да ли Срби примећују шта се доиста догађа… или се претварају да не примећују… или заиста не примећују… то питање

Часлав М. Дамјановић 31.08.2011

+++

свакако јесте на месту, и свакако да је чак и само питање доказ трагичних последица подлегању испирања мозга – запуштање себе самих, губљење својег ја, и тако даље, али, питање је такође и да ли је и свакојако српско писаније такође трагична последица овог подлегања покорности?

Писанија званично и службено реномираних мислилаца, писаца и ауторитета, затим, свакаквих плаћених културолошких наводно професионалних аналитичара, и наравно писанија пропагатора, партијаша и култур-трегера свакако да не само да итекако подлеже под горње питање… јер је управо непобитна најтрагичнија чињеница да нема таквог плаћеног и назови професионалног писаније – онда би свакако и последице нашег запуштања самих себе, губљења својег ја, и целокупно подлегање испирању мозга – било знатно, знатно мање, па можда… чак не би ни постојало – зато, све у свему, речено простачки – да нема нарученог лупетања можда – можда би смо били мање гори него што јесмо.

Културолошка раселина:

Да ли је радовање Српском паду…
заиста радовање…или је лупетање?

Међутим, иако мноштво других писанија, која долазе из спонтаности, која нису нити плаћена нити наручена нити прописана – и иако се доста од њих такође уклапа у трагику горњег питања… ипак – јесте чињеница да огроман део баш овог спонатаног Србског писаног израза доказује да огромна већина Срба схвата тачно шта се догађа, да је огорчена утапањем у наклапање, да је огорчена наметањем наклапања као здраве поштене мисли… и иако је нервира околишност спонтаног писаније можда чак и већине… да без обзира на то наизглед већинско тоњење у учмалост баруштине мисли и изражавања мисли – да ово Србско спонатано писаније, овај Србски израз тачног схватања – свакако нараста и да свакако сваког тренутка тај спонтан, искрен и поштен Србски израз – постаје све прецизнији и моћнији.

Зато верујем да би они Срби који себе сматрају ”препаметнима”, и они Срби који себе сматрају ”позорнијим” или ”задуженијим” мислиоцима од осталих Срба које сматрају ”простацима” – да је крајње време da ”препаметни” покушају да обуздају своју прелест, да покушају да малчице промућкају ћупендре, да покушају да схвате каквој катаклизмичној раселини води овај мисаони амбис који је на помолу…

…јер Србска Стварност која се највероватније неће пробудити ни сутра ни прекосутра – али која се већ догађа – и која ће сасвим сигурно изђикати у моћ здраве памети и моћ поштеног схватања – непобитно ће оставити на дну жабокречине овог помаљајућег мисаоног амбиса – све оне који лупетају – заборављене – без обзира на приходе које су стекли лупетањем, без обзира на звања, награде, реномеa, без обзира на ћилибарско-мимоходне керефеке којима су се кинђурили садистичким стропоштавањем Србске Културе и Идентитета… и да ће, насупрот плаћеницима и покорним извршиоцима поруџбина, та изђикана моћ Србског поштења, остати научена у упамћена у Србском народу… да ће као и увек до сада у Србском народу остати упамћена као Светиња Србског наслеђа:

Истина – Поштење – Морална Одговорност…
…без обзира што накинђурени елитисти то већ задуго сматрају ”србским”, па сходно томе и простачким.

Та раселина, тај мисаони амбис, траје наравно од кад је Срба и Србског Расуђивања из којег, упркос увек присутној раселини кукоља и издајица, израстају Међаши, израста Поштовање, израстају Моралне Вредноте… које трају… које нарастају – нараста Србски Дух који не престаје да се изграђује… и најзад… нарастају захвалност и одговорност Богу који не престају да бивају центар мисаоног сочива које збира и регулише Суштину Поштења Србске Духовности – Моралношћу и Милосрђем.

Да ли лупетам?

Био сам данас до марине где је усидрена моја једрилица. Име јој је наравно ”Равна Гора”, и наравно, срећан сам због тога. Неколико дана сам био са гостима и ван телевизора, и тек данас сам сазнао да се ближи оркан звани ”Ирена”, да је већ у току евакуација у Јужној и Севреној Каролини, у Мериленду где је сидриште, па чак и на северу, у Њуџерзију, Њујорку, Масачусетсу, и зато сам ојачао везове и предоцкан пријавио једрилицу за вађење из воде, али нажалост нису стигли да је изваде пре невремена… Ко чита моје написе зна да приватне догодовштине држим ван писања, али… пошто моју једрилицу нисам случајно назвао ”Равна Гора”, разлог због којег ово пишем је оно шта сам рекао госпођи која заводи у списак бродове да буду извађени. Давно, виђао сам је такорећи свакодневно за доручком са пастором једне оближње цркве. Сидриште је у малом месту препуном цркава, али, иако нема православне цркве, ипак, зачудо, када је почело бомбардовање Србије, тај пастор је свакодневно долазио код мене, ту у том малом сеоском ресторану, и молио се са мном… молио се да се са Српских Плећа скину све неправедно натоварене лажне оптужбе… А данас, у ишчекивању Ирине, која хвала Богу није моју ”Равну Гору” разнела у парам-парчад, рекао сам тој госпођи да се осећамо онако како се осећамо зато што се Вера уништава и због тога нам се чини као да смо изгубили компас, па чак и више, чини нам се као да је и читава цивилизација изгубила компас… али… рекао сам јој, знате и сами да све зависи од наше личне снаге да верујемо…

…и онда, сат вожње натраг кући – ево ме за компјутером… и питам се:
Знамо ли шта значи – бивати код куће?

Не код куће која на тржишту вреди оволико или онолико, не код куће која засењује комшилук, не код куће која рађа завист, не код куће због које патимо зато што нас богатије комшије презиру… не… него – бивати код куће коју нам је Бог подарио… знамо ли то? Знамо ли шта значи осећати се сигурним зато што смо код куће због тога што је то наша кућа коју нам је Господ подарио? Знамо ли шта значи осећати се срећним зато што смо код куће… па баш зато, шта год да буде… бивамо срећни шта год да нам Бог да?

Можда сам овај осећај доживео због оркана ”Ирине” моје једрилице изложене разорности оркана… али… знам да ће ово што кажем ”препаметни” наравно сматрати простачким питањем, пре свега због тога што је питање српско – али и зато што није никакав препотентан цитат ни Гетеа ни Ничеа ни Антигоне ни сумерског Упаништре… него је питање некакве наводне простачке српске заосталости.

Али… знам такође:

Ако више не знамо шта нам је кућа…
…ако више не знамо због чега је кућа наша…
…другим речима, ако више не знамо ни шта смо ни ко смо…
…нити шта је Вреднота од Бога нам подарена…
…знам да нам Бог ишта више подаривати… јер… зашто би Бог ишта подаривао никоговићима који не знају ни отаџбину своју?

И тако, док оркан руши… врзма ми се по ћупендри, као некакав каледиоскоп, читав живот и читава срећа и читава радост живота и читава туга живота и читав оптимизам живота и читава сврха живота и иако треба негде прекинути реченицу да не би била предугачка попут реченица Виљема Фокнера а да реченица ипак искаже и дух живота и суштину реченице и све саставне делове укључујући и смрт и страхове и чежње и снове и остварено и неостварено и ето падне ми на памет наравоученије које прочитах:

”Какве су то ”вредности” за које се срби боре? О каквим бре Божанским вредностима говориш? Комунизам је кобајаги умро, али је оставио много оних који су изникли из његовог јајета. Нажалост оставио је и људе твога калибра који овде лупетају о некаквој Небеској Србији где очигледно ти циљаш да се ускоро преселиш?” Па сад, иако се чини да коментар није писан мени него једном другом коментатору, а пошто је насловљен је – ”Лупеташ к’о Максим по трњу” – прво – опажам да је у реченици ”Какве су то ”вредности” за које се срби боре” реч ”срби” започета малим словом, да су речи ”Небеској Србији” започете великим словима, и да је реч ”Божанским” започета великим словом… и друго – пошто је ово коментар на мој напис, иако се не односи на мене већ на претходног коментатора, ипак – доведен сам у ситуацију да питам себе:

Да ли ”лупетам к’о Максим по трњу”?

Јер, заправо… како се “усуђивам” да наклапам о Божанским вредностима, да наклапам о некаквој Небеској Србији кад су никакве те ”вредности” за које се Sрби боре – како се “усуђивам” кад је то… лупетање?

Али… наводно свако има право да другоме каже да лупета… И иако неки, а и неке организације, знају о томе наводно мало више од неких који знају мало мање или од неких који уопште немају појма о Божанству… ипак… наводно свако има право да другоме каже шта јесте а шта није Божанство… зар не? Али, којег год да је неко калибра, ипак, омаловажавати Небеску Србију као некакву, управо као никакву – то јесте лупетање. А поштујем човека који је инсистентан против лупања као Максим по трњу, па поштујем до извесне мере чак и организацију која зна боље од других шта је Божанство… али ипак… ипак… ипак… “усуђивам” се на једноставно србски простачко питањце:

Шта је лупетање?

Не само игром речи, и не само манипулисањем појмова и демагогије – бар у овом случају – испада да се лупетањем сматра – говорити оно у шта се верује!

И зато се усуђивам да узвратим, и то не из некаквог разлога што свако има право на ово или на оно, или можда нема… нити зато што се службено сматра да Срби немају то право, нити зато што можда и многи сами Срби сматрају да Срби немају то право… једини од свих осталих – него се усуђивам да узвратим зато што се ради о Веровању и Вери:

Итекако сматрам стварним лупетањем – сматрање изражавања Вере и Веровања – лупетањем!

И ето, кажем то јасно, кажем то гласно, кажем то поштено:

Тако мислим – јер тако постојим – јер постојим Вером!

Јер и јопет, не само игром речи и не само манипулисањем појмова нити натурањем организационе демагогије… ако би говорити о Вери и Веровању бивало лупетање – онда је лупетање и говорење ”препаметних” да једини знају шта је Божанство… и да су некакви ”искључиви препаметни” у том знању или сазнању – зато што су сходни прописаном службеном Правилнику…

…којем Правилнику?

Правилинику Организације којој припадају…

…е, то је оно што не зарезујем, јер и логика и философија и просташтво и игра речима и манипулација појмовима и натурање демагогије – када се у игрицу умеша Поштење – све то заједно оставља отворена врата сваком живом да верује у шта верује и да не верује у шта не верује.

А те отворене вратнице, ако се схватају као Поштење – не садрже у себи ама баш никакво право на забрану, на исмевање, на подругивање, на понижавање… и сходно тому, не сходно Томи него сходно томе – Православна Вера и Православно Веровање у Бога, и Православно Светосавско Србско Веровање у Бога – стварни идентитет Срба – наравно оних који на то нису заборавили нити га замаскирали икаквим организационим Правилницима – јесте доиста суштина не само људског битисања, и не само морална суштина постајања онога што називамо, или што се бар доскора називало цивилизацијом – већ је доиста Истина нашег људског постојања. А оно из чега је изникла Небеска Србија јесте сушанствена морална вреднота и морална одговорност према тој суштинској моралној вредноти – и као таква – та Духовна и Морална Суштина и Поштена Одговорност тој Суштини – јесте Истина нашег постојања… Србског… али – и људског.

Према томе, пошто та Суштина бивања – није организацијска – баш због тога – радовање српском поразу – јесте лупетање.

Осим пропагандистичке учаурености, радовање сопственом поразу зарад чланствовања у партијама или организацијама – није уопће надомјестак националној култури, националном идентитету, националној традицији, припадању отаџбини, имању својег ја… и најзад – није уопће надомјестак стварном Веровању – а то што су се временом нагомилале варијације, божанства, интерпретације… понеке од њих злочиначке, сатанистичке, егоцентричне, расистичке… пречесто само злонамеран покушај нарушења Истине… па чак и покушај ликвидације Истине – простачки речено – то јесте лупетање.

Према томе, питање да ли Срби примећују шта се доиста догађа или се претварају да не примећују или заиста не примећују… мора се преиначити:

Да ли примећујемо или не примећујемо Истину?
Да ли смо одани Истини или нисмо?
Да ли смо толико забасали у жабокречину да мазохистички уживамо у сопственој ликвидацији?

У једном другом коментару на један од мојих написа на сајту Новинар.де, под потписом Милош Д. Миленковић, читам питање:

”Па кад се већ зна како Сорош обавља посао, зашто се чека? Само ако постоји воља, тако се решавају проблеми у уклањању Зла…”

Можда је ово кључно питање:

Срби врло тачно и врло прецизно знају не само ”како Сорош обавља посао” – већ знају врло тачно и врло прецизно сваког понаособ још од давне издаје у Другом светском рату па све до данашњих дана како ко ”обавља свој посао” – знају прецизно ко су издајници, ко су сарадници окупатора, ко су џелати… и наравно знају врло тачно и врло прецизно ко су и њихове ”рође”, и шта њихова мржња смера Србима и Србству – па ипак… иако знају – бар засада већина Срба још увек или ”дискутује” – управо наклапа и преклапа са свим тим домаћим и страним наводним ”одозгашима” – управо лупета о џелатима – мазохистички се заваравајући да је лупетање некаква реторика… и све сулудије безбрижнија чеше се о мрвице удељене им од ”одозгаша” – не схватајући, или претварајући се да не схвата да такво ”чешање” води директно у истребљење:

У истребљење не само Српског идентитета у њима – већ и у истребљење Богом им подарене Животне Радости, Животног Баланса, Животног Оптимизма…

…несвесна, или правећи се да је несвесна да их та понизност покоравања издаји сарадњом са џелатима води директно у жабокречину лажног животарења – управо у гмизања у жабокречини – попут безимене и несвесне амебе. Јер у сваком оном у којем је Србска оданост Истини, Поштењу и Одговорној Моралности – оманула – или почела да омањује – у сваком таквом губи се свесност стварности – губи се пуноћа стварности Богом нам дароване Вредноте живота… јер… како год се обрне – обмањивање и омањивање и умањивање самог себе – таква прелест – заиста води у орангутанску амебичност… а, зар не, то и јесте мазохистичка сврха наметнуте прелести?

И ето тако… верујем да не наклапам.

А верујем у то јер се одговор овог написанија своди на простачку пипиревку:

Да ли смо Срби – или смо испљувци?

И хвала Богу, не само да има још доста Срба који не желе да живе пипиревку испљувака – већ напротив:

Број Срба који моћно верују
у Вредноту Богомданог нам Живота
убрзано нараста.
А то Нарастање…
јесте трајање Божије Истине…
И то јесте
Моћ Трајања Поштења
Светости Небеске Србије…
…Трајање Поштења онога што Срби јесу.

 

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com




4 коментара у вези “Да ли смо Срби – или испљувци?”
  1. Da li smo SRBi – ili ispljuvci? To se najbolje vidi po djelima ili nedjelima nasim!

  2. СВЕТИ ИСХАРИОН ВЕЛИ: “Они који буду живели у последњем веку и уоп-
    ште не буду имали делање, али буду претрпели до краја назваће се
    већим од нас и отаца наших!”

    “Да ли смо Срби или испљувци?”

    Чему такав, уопштавајуће негативан смисао и несвесно повлађивање
    злу?!
    Не заборавимо да су од рода срБскОГА и наши претци, а сви заједно
    пред Богом ЖИВИ, и да овим насловом ми, нажалост, и њих сврстава-
    мо у “ИСПЉУВКЕ”?!
    Јасно је да то није била жеља Аутора, а ни Србина Светосавца, али,
    хтели ми то или не, смисао реченог управо то ЗНАЧИ.
    Значи баш оно што ЗЛО жели – да се споплетемо о сопствене речи,
    речи са негативним значењем и тако се, несвесно, из Божије већи-
    не ДОБРА прибројимо демократској мањини ЗЛА.
    Овде се, свакако, не поставља питање победе: и ЗЛУ је јасно да је победа на страни ДОБРА, али користи сваку прилику да људима напакс-
    ти!
    У доброј намери, заједно са многопоштованим Аутором и Србином Све-
    тосавцем, пожелимо свима нама, од рода срБскОГА /православно живу-
    ћим душама у телу на Земљи и свим људима добре воље/:
    ДА ЈЕСМО /на Небу/ и БУДЕМО /на Зељи/ ЖИВИ, ЗДРАВИ, ПЛЕМЕНИТИ, ДОБ-
    РИ И ПАМЕТНИ – сада, свагда увек и у векове векова. АМИН!

    Слободан сам да се надовежем на последњи део послење реченице
    самога АУТОРА: “…Трајање Поштења онога што Срби јесу.”, а моја
    маленкост додаје:”… ЈЕСУ на НЕБУ и БУДУ на ЗЕЉИ!!!”, сагласно
    ОЧЕНАШУ – савршеном молитвеном обрасцу, реченом из Уста самога
    Исуса Христа, Сина Божијега, са Безначалним Оцем и Благим и
    Животворним Духом Светим!

    Драган Славнић

  3. Хвала.
    Молим Господа да ми опрости почињене грешке, поготово оне којих нисам свестан, али молим такође и читаоце да ми опросте, и зато сам од срца захвалан на поштеним критикама, а нарочито на мудрој критици погрешне суштине наслова мог последњег написа – ”Да ли смо Срби или испљувци?”! И захвалан сам и на питању ”чему такав, уопштавајуће негативан смисао и несвесно повлађивање злу?!”, јер заиста наслов и јесте испао такав, јер како критичар каже – да иако јесте ”јасно да то није била жеља Аутора, а ни Србина Светосавца, али, хтели ми то или не, смисао реченог управо то ЗНАЧИ” – а то што заиста значи јесте да ”значи баш оно што ЗЛО жели – да се споплетемо о сопствене речи, речи са негативним значењем и тако се, несвесно, из Божије већине ДОБРА прибројимо демократској мањини ЗЛА.”(X) (X) Драган Славнић, Коментар на ”Да ли смо Срби или испљувци?”, Часлав М. Дамјановић, Новинар.де, 08/31/11)
    Закључак да ”споплетање” ”о сопствене речи, речи са негативним значењем” последично заиста доводи у ”несвесно прибројавање Злу” – доказује критичареву префињену чистоту чула за претакање мисли у реч. Међутим, оно што је можда чак и важније, тај исти закључак, осим неприкосновености оданости Чистоти Истине – доказује и дубоко уврежену одговорност не само према речи и не само према поступцима и делима… већ и одговрност према Вредноти Богомданог нам живота – јер баш та одговорност према Чистоти духа и Чистоти мисли јесу – једина стварна и једина поштена одговорност Суштини Истине.
    Зато сам захвалан на критици; зато молим за опроштај због грешке коју сам починио; и зато молим за опроштај због моје сопствене љутње која ме је насамарила на грешку… иако знам – правдања нема.
    Желим ипак да истакнем да овај израз префињености Чистоте чула препознавања стрмоглавих амбиса којима је изложено претварање мисли у реч – амбиса који воде у неодговорност и непоштење – да из тог мудрог закључка треба сви да научимо шта заиста јесмо и какви заиста треба да будемо. Ја лично, пресрећан сам да то научим и покушаћу да се држим баш такве Чистоте Одговорности према Истини… јер, истовремено, ова коментаторова префињеност чула доказује префињеност Србског Чула Схватања Истине и доказује Суштину Србске Одговорности према Истини… што би многи који себе сматрају ”службено плаћеним” да изигравају ”препаметне”, и многи који су себе утуткали у наметнуто сновиђење – морали такође да науче… јер, осим скромности и поштења, једна од битних интелектуалних и духовних Суштина Србства јесте да смо сви ми подједнака… ”маленкост”.
    Хвала на лекцији!
    Хвала на њеној мудрој суштини!
    И понајвише, иако смо непризнати, хвала на сазнању колико смо поштени у нашој Србској борби за Истину! И зато, уз захвалност и молбу за опроштај, молим Бога да ми помогне да се у мојим покушајима држим наученог, јер… оног трена када оманемо да схватамо да морамо да учимо до последњег даха да када се осионо ”споплетемо сопственом речи” – заиста се стрмоглављујемо у понор Зла сматрајући себе некаквим ”препаметнима” – а само префињеним чулом какво је исказао критичар – можемо очувати и изборити Истинитост Србства.

    Часлав М. Дамјановић

  4. Snaga svake rijeci jeste u njezinoj ISTINI, sa kojom je Bog stvorio sav vidljivi i nevidljivi svijet, a to je Gospod nas Isus Hristos, jer “u pocetku bjese rijec, i rijec bjese u Boga, i Bog bjese rijec. Ona bjese u pocetku u Boga.Sve je kroz nju postalo, i bez nje nista nije postalo sto je postalo”.Jevandjelje po Jovanu 1:1-3.

    Zato svaka rijec prije nego sto se naglas izgovori, ona se mora prvo da zacme kroz misao ljudsku u nasem mozgu, u obliku raznih boja koje ljudski mozak kao takve registruje, i tako covjek postaje svestan rijeci svoje, i svega onog sto zeli da kaze. Poslije toga rijec se radja kroz usta nasa u obliku zvuka koji odlazi najprije u nasu bliznju i daljnu okolinu djelujuci snagom ISTINE svoje na slusaoce svoje, a zaim u obliku nevidljive energije kao frekfrencija u velike daljine sve do Tvorca naseg – Gospoda Isusa Hrista!

    Prema tome, svaka rijec je najprije zaceta kao misao koju covjek moze ali i ne mora da izgovori, i rijec je tako prirodni nastavak ljudske misli iz koje se ona radja. Zato je Stari SRBski Rodjak, Gospod nas Isus Hristos i rekao, da ce svaki covjek odgovarati u dan Strasnog Suda svog, ne samo za svaku svoju praznu rijec koju on izgovori, vec i za svaku misao koju on pomisli u srcu svom!

    Znajuci sve to, Sveti Oci Crkve Pravoslavne sa pravom su zato i ucili, da Satana ne moze da zna pomisli ljudske, koje on pokusava da odgonetne pogadjajuci misli nase, ali zato izgovorene rijeci ljudske on pazljivo pamti i biljezi, i na osnovu tih izgovorenih rijeci on planski postavlja rodu ljudskom djavolske zamke svoje.

    Zbog toga su Pravoslavni Sveci Oci izbjegaavli puno da pricaju, da ih nebi tako negdje djavo zaskocio. Imajuci zbog svog Bogo ugodnog zivota od Gospoda otkrovenje duhovnoga svijeta, oni su znali i bez sadasnjih svetovnih skola, da svaka izgovorena ili napisana rijec sa kojom se govori o ISTINI i PRAVDI Bozijoj, njezinim slusaocima ili citaocima donosi radost, ljubav i srecu, a svaka rijec u kojoj ISTINE nema da donosi nesrecu i zlo!

    Zato je pozeljno da ljudi misle i razgovaraju medusobno samo o dobru, sreci i napretku, o svemu onome sto ce svako ljudsko srce samo da obraduje i da ga razveseli, da bi tako ljudi bili ispunjeni blagodacu Duha Svetog; a sto manje o losim temama koje sa sobom donose sile necastivog, koje tako nastoji svaku ljudsku radost da pretvore u zalost, Istinu u laz, Pravdu u nepravdu, Dobro u zlo itd.

    Borba za spas i vaskrs SRBstva i SRBije, ne moze da se vodi, a da se pri tome ne zamjeri SRBskim neprijateljima, u kojima kao slebednicima samoga djavola, istine i pravde – nema. Zato je sasvim normalno i opravdano, da se u toj borbi protiv sila tame i obmane ponekad upotrebe i teske rijeci koje imaju prizvuk zla, da bi se na taj nacin istaklo bezakonje ljudsko. Zato one nemaju negativno dejstvo na svoje slusaoce ili citaoce, vec pozitivno, jer sam je Hristos rekao: “vase da – neka bude da, a vase ne – neka bude ne”!
    Zato, neka Vam je SRBi moji od Boga zdravlje, sreca i napredak, jer za nas SRBe: Pravoslavce i Svetosavce nema i ne moze biti radosnije rijeci, nego govoriti i pisati o spasenju i vaskrsenju Vaskolikog SRBstva, o njegovom oslobodjenju i ujedinjenju, o SRBskom Bogoljublju i SRBskom Rodoljublju. Zato brate SRbine, najprije ispeci – pa onda reci!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo