Вести

Proleće je. Bačka sva zelena. Polja čista i nepregledna. Setva se priprema. Kada se popneš na breg, i pogledaš okolo, čini ti se da vidiš tepih sa najlepšim šarama u kocke i romboide.

ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ, 05.04.2011.2001

+++

Strasna je sedmica Časnog Posta.
Veliki petak.

Crkvenjak Jaša se vratio sa Medenog meseca posle ženidbe sa trećom ženom.

Treba obaviti sahranu jedne bake. Ona je izbeglica iz Čelića na Majevici. Njeni već 30 godina rade u Švajcarskoj, i posle gubitka rodnog kraja, kuću su napravili u ovoj varoši.
Rodbina koja je došla iz RS i iz raznih gradova Srbije gde su izbegli, po njihovom običaju na sanduku ostavljaju peškire i novac.

Sveštenik ulazi, i posle završene molitve i Jevanđelja govori.

– Jašo bolan požuri sa tim nalonjem, to su ozbiljni ljudi, oni su ti iz Švicarske!
– Nosim Gospod’ne.

Sveštenik ogromnu kamaru para svlači sa kovčega u kesu, kao kakav dobitak za pokeraškim stolom, i ljudima iz komunalnog, koji su pored i gledaju, govori:

– Kod nas ti je taki običaj. U mene u Konjicu isto..! Ajde Jašo, pomozi de!
– Ja sam oče iz Valjeva, i kod nas taj novac ide porodici da u tuzi ne misle kako će i to obaviti. Pa od tih para obave sahranu, daću i ako pretekne još i spomenik podignu..Tako pomažemo jedni druge.. – reče jedan od komunalaca koji nosi kovčeg.
– U mene je ovako, mi smo ti bolan iz Bosne. Kod nas se pop jako poštiva..

Jaša isto stavlja novac u kesu, i posle opela obojica žure na službu.
Kada su došli do parohijskog doma, sveštenik vadi novac iz kese na sto i počinje da broji, da mu se prsti ne vide, kao žena u banci.

Pomalo usplahireno, ruke počinju da mu drhte.

– Jašo bolan, đe je 100 švajcaraca..? ĐE JE STO FRANAKA?
– Gospod’ne ja ne znam.. Sve što je bilo tamo, ja sam stavio u kesu, videli ste..
– Sve naše taunzenke, a NEMA 100 franaka! To si ti uz’o!
– Nisam Gospod’ne Boga mi. Ne bi uz’o, ruka da mi otpadne.. – Crkvenjak Jaša je sa suzama u očima.

Pop i dalje broji, ali što više broji, on je nervozniji i ne razlikuje više ni novčanice.

– Čekajte, evo ova šarena, jel to ta što tražite – Jaša upire prstom u svotu u sveštenikovim rukama.

– Je, je, to je ta…brzo sam brojao, pa sam prevideo..Zalepila se kurveštija..Izvini, nisam ja to mislio ozbiljno…evo i tebi tvoj deo – daje Crkvenjaku Jaši jednu novčanicu od 100 dinara.

U Varoši je i pop Stanko, rodom iz ovoga mesta, ali na službi u susednom.
On je više poznat kao suprug popadije Olje iz prethodne priče.
Na godišem je pa je došao malo u svoju Crkvu, i na druženje sa domaćim parohom iz Konjica, ali pre svega da donese akt od Namesnika koji je došao od Vladike.

Na službi pop čita obaveštenje:

– “..Rasčinjeni vladika Artemije sa svojim sledbenicima nema blagoslov da vrši liturgije, koje su nekanonske i bezblagodetne. Svakome ko bude posećivao te „liturgije“ biće uskraćene svete tajne u Eparhiji Bačkoj, i biće ekskomuniciran iz Hrišćanske zajednice..“

Posle odslužene večernje molitve narod izlazi iz Crkve, popovi sede ispred parohijskog doma(narodne kuće) i piju pivo.

Jaša je jako srećan što je tu i o.Stanko jer je sa njim bio jako dobar, još kad je Stanko služio u Pačiru kraj Subatice.
On je odlazio kod o.Stanka na svinjokolj za 29 novembar, jer se to ondak radilo za taj dan, a ako 29-ti padne u post ili u nedelju, navek je na vratima Crkve stajalo: „Nema službe, Popa kolje“.

Iz Crkve izlazi i celiva vrata, dalmatinac Neven Skrobonja, iz Bratiškovaca kraj Šibenika.
1995 godine sa 17 godina je izbegao, i pri povlačenju dobio metak u stomak koji nosi i dan danas. Njegovi su došli u ovu varoš i tu su i ostali, a on je ovde završio srednju školu.

Od ranjavanja je jako pobožan, po prirodi je povučen, i pomalo stidljiv. Sa svojim roditeljima živi u nekoj kući od čerpića, koju su preuredili, sve svojim rukama, bez ikakve pomoći države i humanitarnih organizacija, koje su ih uvek zaobilazile.
Imaju veliku baštu, koju su raskrčili i pozlatili. Zasadili su vinograd, smokve, breskve..

Došli su kolima u koja su stigli da ubace samo maminu bundu, jedan komplet čaša i televizor, koji su morali prodati da bi kupili donji veš u Prijedoru pri povlačenju.

Mnogo čita i kada god zaradi u nadnicama kod domaćina, kupi nešto goriva i ode u neke manastire. Više puta je išao i na Kosovo gde su bili naseljeni posle završetka srednje škole…i odakle je izbegao 1999.god. a gde se naučio veri u manastirima RP Eparhije.

U školi je jedaret rek’o za kengura – klokan, kako su kengura zvali u Dalmaciji. Od tada ga zovu Klokan. U početku se srdio, ali je na kraju shvatio da u ovoj varoši svi imaju nadimak, a Vasa Žirafa ga je tešio da neće biti jedina zverka u Varoši.

Neven dalmatinac prilazi ljudima koji sede i divane na klupama ispred Narodne kuće.

Pop Stanko obraća se Crkvenjaku Jaši i govori:

– Jašo jesu oni tvoji lovci još aktivni? Oćemo li ići na slavu sv.Evstatija zaštitnika lovaca?
– Jesu Gospon Popo, jedva čekam. Ala smo se prošle godine proveli.. i Slavski ručak i lov posle toga.. – uzdiše Crkvenjak.
– Jesi namestio nišanske sprave – sada si se oženio ha, ha, ha. Prošle godine sam ubio više gugutki i vrabaca od tebe..? – pita pop Stanko.
– Gospo’n Popo, od Vas teško da je neko bolji sa vazdušnom puškom!

Neven vidno inenađen, gleda u druge vernike i shvata da nikom ništa nije čudno, i stidljivo postavlja pitanje sveštenicima:

– Oci kako vi možete pucati i ubijati životinje?
– Što? I Car David je lovio strelom…
– Vi prinosite beskrvnu žrtvu na svetoj Liturgiji. Ne smete prinositi krvnu, to je kanonima zabranjeno..Pop to ne smije, ni da se bevande napije..!
– Ajde bolan Skrobonja nemereš biti takav uzak…Đe ti je širina?
– Jašo, namesti golove da se malo istrčimo, prelep dan, pogledaj travu kakva je u porti… – pop Stanko na drugoj strani govori Crkvenjaku.
– Ali Oci ja svima pričam da je danas dan kada se ništa ne jede, a oni koji moraju su na suhojedeniju, na hlebu i vodi..A vi ovdje pred narodom pijete pivo..i igrate fudbal.
– Joj Skrobonja, MILOSTI HOĆU, A NE ŽRTVE…Nemoj da si takav! Ajde s nama malo fudbala, malo da se prodrmaš, opustiš..Posle ćemo i boćanje.. A pivo je posno!..To ti je od ječma..slada.. baš Gospodu znači tvoje suhojedenje – upada pop Stanko.
– I od kuruza bolan! Čiste žitarice. Nemereš biti takav bukvalista! Zar ti sve što pročitaš u Svetom Pismu, vjeruješ bukvalno? Jel ti vjeruješ da je Irod ubio baš 14.000 mladenaca? A šta ako je bilo 13 855, ili 14022? A? A?

(Au čovječe, ovi sve relativizuju kao pravi protestanti) – misli u sebi Skrobonja i kaže:

– Oci vidim ja da vi mene hoćete da spasete, ali ja sam nebitan. Izbjeglica obična. Beskućnik. Nego evo u telefonu imam broj jednog manastira, tamo ima dosta kaluđera, pa ću ih sada nazvati da njih spasete, jer kakvi su to tek bukvalisti kada su i svet ostavili i Bogu život posvjetili..?

– Čekaj Bolan, čekaj! Ne zovi nikoga! – skoči domaći pop.
– Ma ostavi bre taj telefon! Koga ćeš bre zvati, jesi normalan? – ustaje o.Stanko.
– Kakvi ste to Talibani, evo umesto da se spremate da pokažete Avramovo gostoprimstvo prema našoj braći rimokatolicima, jer slavimo Vaskrs zajedno, vi ste postali fanatici!

Nevenu Skrobonji pukne film i reče:

– Oci, nije vam valjao Mogila i uticaj tih vijekova, ikonostasi itd, onda ste munjevito otišli u prve vijekove, sada ste već stigli do Avrama…? Kako je krenulo, POTOP nam ne gine!

Popovi se dižu, i odlaze. Nedugo posle toga, izlaze u šorcevima, sevnuše bele i dlakave noge na prolećnom suncu. I trava u porti postade fudbalski teren..

Dok „podobni“ odbornici igraju fudbal sa popovima, Pojac Mita, odbornik Perica, Tutor Vlasta, kao i Vasa Žirafa i Neven dalmatinac krenuše kući.

Iza njih, ide da se presvuče za fudbal i Crkvenjak Jaša,..

– Čika Jašo, moram vas nešto pitati – obraća se Neven Crkvenjaku.
– Kaži derane, ja šta znam, ja ću kasti.
– Neki dan sam se ispovjedio našem parohu na ispovjesti, i danas me pop Stanko gleda sa podsmehom, i samo mi govori mangupčiću jedan, i onako prstom mi preti kroz šalu…Da li je moguće da oni pričaju o ispovjestima?
– Ta nemoj biti k’o mali Nevene. Svi mi tamo znamo da si imao bludne misli o prodavačici Milici iz Ideje, na kasi 11.

Dok se svi smeju, Neven pognuo glavu i govori:

– Zemljo otvori se! Joj sramote! Jao sramote! ja, ja…
– Ta šta se sikiraš, ti si sada u tim godinama kada treba i da se švaleraš. Mlad momak! – teši ga Crkvenjak, dok ostali govore kako su to barabe, a ne pastiri.
– Ako te oko tvoje sablažnjava, iskopaj ga i baci – govori Neven Crkvenjaku na savet o švaleranju.
– Ta mani se Nevene sine, ondak bi svi išli ćoravi – „mudro“ zaključuje Crkvenjak.
– Čitali ste čika Jašo žitije, kada onaj zgreši sa agarjankom i ujede ga zmija i ode u pakao, i Gospod ga vrati u telo i da mu 40 dana da se pokaje pa ponovo umro…
– Mladiću to nije pošteno, TREBALA je zmija nju ujesti, jer da ona nije tela, on ne bi mogo ništa.. – opet Crkvenjak raspali mudrosti.

– A jeste ih čuli, ko bude iš’o kod Artemija, biće izbačen i neće smeti ući u Crkvu… Sad ja ne smem ući u moju Crkvu di sam od malih nogu? – čudi se odbornik Perica.
– A kako će to oni znati? ‘Oćel nas na pričešću pitati jesi’l bio kod Artemija? Pa oni više ni ne govore: pričešćuje se taj i taj, neg’ samo Telo i Krv Hristova zini i sledeći? – pita glasno pojac Mita.
– Neki dan je pričestio i Mare iz Umaga, što je izbegla ovde sa mužem Srbinom pomorcem, a je ona čista katolkinja. – govori Vlasta Tutor.
– Možda se prikrstila – veli Crkvenjak Jaša.
– Ta di se prikrstila? Mojoj ženi svaki dan divani, što je njoj trIbalo da dođe na srpsku zemlju koja joj smrdi. A nas će izbacivati? – rezigniran je Tutor
– Nema više popova kao o.Sava – uzdše pojac Mita.
– Nema, braćo moja, on je jedini junak u okolini,a mož biti i u celoj eparhiji. – govori Perica odbornik i dodaje:
– Sećate li se kada je kao mlad popa u sred komunizma, našao na sred puta mrtvog magarca i otišao u miliciju da javi kako magarac leži i ometa saobraćaj, a Milicajac komunjara ga pita, pope jesi mu održ’o opelo? A naš ti popa Sava ni pet ni šest, kaže „Doš’o sam prvo da obavestim najbližu rodbinu“..

(ha ha ha ha ha ) – od muke svi se smeju.

– Takav pop je spreman stati na megdan i ekumenistima, kao svojevremeno i komunistima. Samo da ga Bog poživi. Biće to pop Svetosavske Crkve u Bačkoj, ako se ovi ne budu vratili sa toga puta gde ih Papa vodi – proriče pojac Mita.
– A šta ćemo raditi? Ja sa ovima ne mogu više? – pita Neven
– Gospod neće napustiti ovaj narod, ne treba žuriti u katakombe, jer treba svedočiti našim prisustvom da greše, da bi se još koja duša probudila. Dovoljno je što vladiku Artemija priznajemo za vladiku i pomažemo njegove monahe odlazeći tamo. – Kaže Tutor.
– Ma ne možemo sjediti na dvije stolice, ili si sa ekumenistima ili nisi – razmišlja glasno Neven.
– Kao što blagodat potezom pera nije napustila vladiku Artemija, tako nije ni njih, jer i zarđala žica prenosi struju – objašnjava Tutor.
– Pa dokle biti i trpeti njihova bezakonja? Zarđala žica je lični greh i to me se ne tiče, ali oni sve živo rasturaju, i veru nam diraju – pita se Neven
– Dok ne uvedu novi kalendar, i na saboru javno priznaju Papu za glavnog, a ti se ispovedaj kod pravih duhovnika, ima ih hvala Bogu. – odgovara Tutor Vlasta.
– Ta neće oni to nikada javno uraditi, jer znaju da ako Srbinu pomeriš slavu da im onda ne vredi ništa, narod to neće aminovati – Pojac Mita upada u razgovor.
– Ma hoće, ne mogu oni osim sveta, jer se sa papom mora slaviti i Božić i Uskrs, i tako će projaviti jedinstvo.. slušajte šta ja divanim – brani svoj stav Tutor Vlasta.
– Za sade priznajemo vladiku Artemija, a ako nastave sa ovim ludostima, sa zadovoljstvom ću ih izbaciti is-kuće kada dođu na vodice 2013 godine. – zaključuje Vasa Žirafa.

Dugo su oni tako stajali i divanili, bilo je tu svakojakih predloga, i kao po običaju kod Srba i neslaganja, gde je svako imao svoje viđenje borbe.
Jedno je sigurno, da će borbe biti, i da se Srbi bačvani neće odreći Svetosavlja, i vladike Artemija

фејсбук група: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ