Вести

Predsednik Srbije navodno je spreman da prizna nezavisnost Kosova uz tri uslova: eksteritorijalnost srpskih manastira na Kosovu,

Petak – 27.08.2010, ALO

+++

specijalni status za Srbe južno od Ibra i priznanje statusa kvo u severnom delu Kosova, piše hrvatski „Novi list“ iz dobro obaveštenih izvora. Interesantno je da je „Novi list“ ovaj tekst objavio samo dan nakon posete Gvida Vestervelea Hrvatskoj i Istri, odakle se zaputio u Beograd. „Novi list“ piše da su prva dva uslova relativno lako izvodljiva.

Eksteritorijalnost manastira na Kosovu može da se primeni bez previše problema, jer su oni od 1999. godine pod zaštitom međunarodnih snaga. Model eksteritorijalnosti takođe ne bi bio ni međunarodni presedan jer već postoji u Grčkoj na Atosu.

Poseban status za Srbe južno od Ibra u dobroj meri je podrazumevao i Ahtisarijev plan, a i Priština je svesna da će kredibilitet međunarodne zajednice obezbediti samo ako poštuje prava srpske manjine.

Treći zahtev, status kvo na severu Kosova je najproblematičniji, jer se to može shvatiti kao podela Kosova. Ipak, i ovaj problem bi mogao biti rešen u zajedničkom interesu.

Interes Beograda je da okončanjem kosovskog pitanja ubrzano krene u EU, dok bi Kosovo konačno moglo da postane punopravni član Ujedinjenih nacija, zaključuje „Novi list“.

+++

Nemački šef diplomatije poručio Srbiji da odusta ne od rezolucije o Kosovu u UN-u
Vestervele: Srbi, birajte: Kosovo ili EU?

Srbija neće povući rezoluciju o Kosovu, ali je skoro izvesno da će u dogovoru sa evropskim partnerima ipak ublažiti stavove u rezoluciji o Kosovu, koju će podneti 9. septembra u Ujedinjenim nacijama, ishod je jučerašnje posete ministra spoljnih poslova Nemačke Gvida Vestervelea Beogradu.

Uprkos prilično agresivnom nastupu, šef nemačke diplomatije nije uspeo da „ubedi“ srpske zvaničnike da „batale“ Kosovo u zamenu za Evropsku uniju. Tako je srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić nakon sastanka sa nemačkim kolegom izjavio da Srbija neće povući rezoluciju o Kosovu i da je nezavisnost Kosova i dalje neprihvatljiva, ali da je zvanični Beograd spreman za konstruktivan razgovor sa svima, a pre svega sa evropskim partnerima.

Vestervele je poručio da je povlačenje rezolucije o Kosovu u interesu Srbije.
– Dobićete blagostanje, prosperitet za vaše građane kad postanete članovi EU. Verujem da za to treba raditi i boriti se i ostaviti praksu konfrontacija u prošlosti – rekao je Vestervele.

Kako „Alo!“ nezvanično saznaje, sastanak dvojice šefova diplomatije protekao je u vrlo napetoj atmosferi. Vestervele je insistirao da u pregovorima između Beograda i Prištine ne može biti reči o statusu već samo o tehničkim pitanjima, dok je Jeremić bio na liniji zvanične srpske politike.

Visoki gost iz Nemačke, po principu štapa i šargarepe, jasno i glasno na samom početku posete poručio je Srbiji da zaboravi Kosovo ako želi u Evropsku uniju, a zatim dodao da Nemačka podržava integraciju Srbije u EU.

– Geografska mapa jugoistočne Evrope je iscrtana i završena. Realnost je da je Kosovo nezavisno i mišljenje Međunarodnog suda pravde je to jednoznačno potvrdilo – poručio je Vestervele sa govornice rektorata Beogradskog univerziteta, gde je učestvovao na panel diskusiji „Privreda Srbije na putu ka EU – šansa, izazovi i prepreke“.

On je rekao da postoji šansa za direktne razgovore Beograda i Prištine, ali da je mesto za to Brisel, a ne Njujork.
– Postoji prilika za direktne razgovore Beograda i Prištine, i to je šansa za bolji život. Doći će dan da predstavnici Beograda i Prištine sednu za isti sto i govore o EU. Uzajamno pomirenje je vaša karta za EU. Treba se suočiti sa realnošću i sesti za pregovarački sto – rekao je Vestverle.

Šef nemačke diplomatije sastao se i sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, predsednikom Borisom Tadićem i predstavnicima pet parlamentarnih stranaka: DS-a, SPS-a, LDP-a, G17 plus i SNS-a.

Jeremić: Razgovor da, povlačenje rezolucije – ne

Vuk Jeremić izjavio je posle susreta sa Vesterveleom da Srbija neće povući rezoluciju o Kosovu u UN-u, ali da je spremna da o svemu konstruktivno razgovara.
„Spremni smo za konstruktivne razgovore o svemu, pa i o rezoluciji, ali ne možemo da stanemo iza zaključka koji bi eventualno bio donet, a kojim bi se potvrdila nezavisnost Kosova“, istakao je Jeremić na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Vesterveleom, usput zahvalivši Vesterveleu na podršci na putu ka EU(?!).
„Srbija ne može postati član EU bez pune podrške Nemačke“, kazao je Jeremić i konstatovao da je razumevanje između Berlina i Beograda posle današnjih susreta bolje.

Sastanak uz hladno posluženje

Gvido Vestervele na radnom sastanku sa predstavnicima stranaka(DS, SPS, LDP, G17 plus i SNS) Draganom Šutanovcem, Ivicom Dačićem, Čedomirom Jovanovićem, Suzanom Grubješić i Tomislavom Nikolićem u restoranu „Jevrem“ , na koji je zakasnio dvadesetak minuta, ostavio je utisak prijatne i ljubazne osobe, a nijednom rečju nije pomenuo rezoluciju o Kosovu. Potpredsednica G17 plus Suzana Grubješić kaže za „Alo!“ da je on „osvojio“ iskrenim osmehom.

– On se smeje iskreno, kad se nasmeši i oči mu se smeju. Sastanak je počeo uz uobičajene ljubaznosti, a Vestervele nam je odmah rekao da evropska budućnost Srbije nije dovedena u pitanje – objašnjava Grubješićeva. Ona kaže i da je predložila da Srbija usaglasi tekst rezolucije sa EU i da o tome treba da razgovaramo prvenstveno sa Nemačkom.

Potpredsednik DS-a Dragan Šutanovac kaže za „Alo!“ da je to bio sastanak partijskih, a ne državnih funkcionera.
– Bio je to prijatan razgovor u opuštenoj atmosferi i predstavnici svih stranaka su izrazili zabrinutost zbog pitanja Kosmeta. Pričali smo i o ekonomiji i privredi i rekao sam da je Nemačka jedan od naših najvažnijih partnera, kao i da od njih očekujemo podršku na putu ka EU – navodi Šutanovac. Sastanak koji je bio najavljen kao ručak, „sveo“ se na hladno posluženje. Na meniju su bili kanapei i grisini obmotani pršutom, a gosti su žeđ uglavnom gasili vodom. Restoran je bio zatvoren za „obične“ goste, ali je zato bio prepun ljudi iz obezbeđenja, što Vesterveleovog, što obezbeđenja srpskih partijskih i državnih funkcionera.

http://www.alo.rs/politika/30393/Vestervele_Srbi_birajte_Kosovo_ili_EU

Format teksta i ilustracija novinar.de

+++

+++

+++

+++

BORIS TADIĆ SPREMAN PRIZNATI KOSOVO

SPEKTAKULARNI ZAOKRET PRVE NAZNAKE PRIHVAĆANJA STVARNOSTI U SRBIJANSKOJ VLASTI

Predsjednik Srbije Boris Tadić navodno je spreman priznati Kosovo ostvare li se tri njegova uvjeta: eksteritorijalnost pravoslavnih manastira na Kosovu, posebni status za Srbe južno od Ibra te faktičko priznanje statusa quo na sjeveru Kosova

Predsjednik Srbije Boris Tadić spreman je priznati Kosovo ostvare li se tri njegova uvjeta: eksteritorijalnost pravoslavnih manastira na Kosovu, posebni status za Srbe južno od Ibra te faktičko priznanje statusa quo na sjeveru Kosova, doznaje ekskluzivno naš list iz izvora bliskih srpskoj diplomaciji.

To je prva javna naznaka da bi vlast u Beogradu bila spremna jednom zasvagda i trajno riješiti temeljni problem svojega državnopravnog i političkog identiteta, ali i statusa u međunarodnoj zajednici, nakon što je Međunarodni sud pravde u Haagu jednoznačno procijenio da proglašenje nezavisnosti Kosova nije narušilo pravila međunarodnog prava. Premda se u javnosti i dosad moglo nazrijeti kako bi Beograd mogao biti spreman na kompromis oko Kosova, nijedan državni dužnosnik Srbije nije još naznačio da bi Srbija bila spremna čak i formalnopravno priznati Kosovo. Ali sada, uoči rasprave o Kosovu pred Generalnom skupštinom UN-a polovinom rujna, očito je da Srbija međunarodnoj zajednici šalje neke nove, donedavna neočekivane signale.

Uvjeti realno ostvarivi: Sva tri navedena uvjeta realno su ostvarivi. Eksteritorijalnost pravoslavnih manastira na Kosovu iz više bi razloga, i bez većih problema, mogla biti provedena. Pravoslavni hramovi na Kosovu, naime, još su od 1999. pod zaštitom međunarodnih snaga i nedostupni lokalnim vlastima i stanovništvu, a tek ovih dana neke od njih, poput manastira u Gračanici, počela je štititi kosovska policija. Također, model eksteritorijalnosti iskušan je već u Grčkoj, gdje status izdvojene cjeline uživa planina Atos, jedno od središta pravoslavne duhovnosti, na kojoj je Hilandar, najsvetiji manastir Srpske pravoslavne crkve. Tako eksteritorijalnost manastira na Kosovu ne bi morala biti međunarodnopravni presedan.
Posebni status za Srbe južno do Ibra u dobroj je mjeri predviđen već u Ahtisaarijevu planu, na temelju kojega je Kosovo proglasilo nezavisnost, ali ga Srbija ne priznaje. No, politički predstavnici Srba na tom dijelu Kosova odavna su svjesni da moraju pronaći model suživota s albanskom većinom, jer im je to jedini način da opstanu. Stoga nisu tek jednom sugerirali kako bi, uz podršku Beograda, bili spremni prihvatiti pogodnosti koje im pruža Ahtisaarijev plan. Mnogima je čak i u Srbiji jasno da srpske enklave na središnjemu i južnom Kosovu nemaju budućnosti ne pronađu li načina za suživot s većinskom zajednicom. Priština je, s druge strane, svjesna da će vjerodostojnost u međunarodnoj zajednici steći samo strogim poštovanjem, pa i stalnim širenjem, prava srpske manjine.

Obostrani interes: Treći Tadićev uvjet za priznanje mogao bi se pokazati najvećim problemom. „Faktičko priznanje statusa quo“, naime, moglo bi se tumačiti kao podjela Kosova, jer je sjeverni dio sada praktički i teritorijalno odvojen od ostatka zemlje: ondje ne djeluju kosovske, nego srpske institucije, a često nije moguće ni prijeći iz jednoga u drugi dio. No i taj bi se problem, uz dovoljno mudrosti u Beogradu i Prištini, mogao riješiti, tvrde izvori našeg lista. Beogradu je, naime, interes okončati problem i punom snagom krenuti u EU; Kosovo želi prekinuti agoniju nedovršene državnosti, te postati punopravnom članicom UN-a i ravnopravnom članicom međunarodne zajednice. Oboma je, dakle, interes prekinuti sadašnju neizvjesnost.

Stvar formulacije, a ne sadržaja: Priština bi, također, trebala biti svjesna da će sjever Kosova teško ikada postati istovjetan ostatku zemlje, jer homogena srpska većina sa snažnim resantimanom prema središnjoj vlasti neće tek tako nestati s toga područja. Beograd, pak, nakon mišljenja MSP-a konačno je postao svjestan da nema povratka na stanje od prije proglašenja nezavisnosti, kao što zna i da bez trajnoga rješenja kosovskoga problema neće dovršiti put u EU. Interes je dakle obostran, i sada je samo do političke mudrosti da se postojeća autonomija za Srbe na jugu i usuglašavanje statusa sjevera nazovu primjerenim, svima prihvatljivim imenima, a potom i konkretno provedu. „To je manje pitanje sadržaja, koji praktički već postoji, a više pitanje formulacije“, kazali su izvori našeg lista.

NOVI LIST, 26.08.2010