Вести

Izgradnja famoznog mosta preko Save se realizuje pod izuzetno čudnim okolnostima, obzirom da se ne zna ukupna cena radova,

Ivan Ninić, 16.08.2010

+++

ne zna se rok za završetak radova, niti su unapred definisane pristupne petlje, gde most počinje i gde se završava. Međutim, uprkos tome, vladajuća većina u Skupštini grada Beograda je, 7. juna 2010.godine, donela odluku o odobrenju kredita, kojom se grad Beograd zadužu je, kod Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), za dodatnih 60 miliona evra, a koje će Beograđani otplaćivati u periodu od 2012. do 2019. godine! Za istu namenu, još u julu mesecu 2006. godine, uzet je prvi kredit kod EBRD, „težak“ čak 69,6 milionaevra! Iz oba ova kredita obezbeđena su sredstva u iznosu od 129,6 miliona evra, ali kako stvari stoje, krajnja cifra može da dostigne i do 300 miliona evra!

Naime, osim 129,6 miliona evra iz kredita EBRD-a, preliminarne računice govore da će iz budžeta grada Beograda biti izdvojeno još 50,1milion evra i to za plaćanje poreza, taksi i drugih administrativnih i konsultantskih troškova. Međutim, svi koji misle da je krajnja cifra izgradnje mosta 182,7 miliona evra, grdno se varaju, jer u ovu sumu uopšte nisu uračunati troškovi izgradnje pristupnih saobraćajnica, a koje realno mogu koštati koliko i sam most! Za izgradnju pristupnih saobraćajnica, grad Beograd se, u 2009. godini, zadužio kreditom od 70 miliona evra, kod Evropske investicione banke. To praktično znači da je cena mosta sa pristupnim saobraćajnicama dostigla astronomsku cifru od 252,7 miliona evra, ali kako projekti za pristupne saobraćajnice još uvek nisu završeni u celosti, to znači da ova cifra nije konačna!?

ZA KOLIKO JE UVEĆANA CENA MOSTA?

Prvobitna cena mosta, prema idejnom projektu, sa kojim su gradske vlasti izašle u javnost 2005. godine, bila je projektovana na 90 miliona evra. Međutim, u martu 2008. godine, gradske vlasti su potpisale ugovor o izgradnji mosta sa austrijskim konzorcijumom „Por Teh nobau und Um velt Ak tin ge zel schaft“, kojim je predviđeno da projektovanje i izgradnja mosta košta 118,6 miliona evra. Ovaj skok cene od 28,6 miliona evra, pravdan je po- skupljenjem cene čelika na svetskom tržištu. „Velika potražnja za čelikom poslednjih godina u Aziji dovela je do poskupljenja ove sirovine na svetskom tržištu, zapra- vo, zbog Olimpijskih igara u Kini.Tamo se mnogo gradi pa je čelik poskupeo“, objasnio je tadašnji v.d. gradonačelnika Zoran Alimpić („Kurir“, od 8. 4. 2008.).

Međutim, kada je nakon izvesnog vremena cena čelika na svetskom tržištu pojeftinila, cena mosta ne samo da nije snižena, već je i dodatno uvećana. Dakle, u odnosu na projektovanu cenu od 90 miliona evra, danas je cena mosta skočila za 39,6 miliona evra, dok je cena iz ugovora povećana za 11 miliona evra! Planirano je da cena mosta sa svim porezima, taksama i drugim administrativnim i konsultantskim troškovima iznosi 161 milion evra, a danas je ta cifra veća za čak 21,7 miliona evra! Sam način na koji je vrtoglavo „skakala“ cena mosta, ukazuje na to da je sasvim izvesno da će Beograđani na kraju, sa izgradnjom pristupnih saobraćajnica, platiti ukupan ceh od 300 miliona evra!!!

BEOGRAD NA PUTU U „DUŽNIČKO ROPSTVO“!

Dok „demokratska“ gradska vlast, iz godine u godinu, povećava cenu izgradnje mosta preko Save, svakako da najviše koristi od toga imaju strani poverioci, odnosno međunarodne finansijske institucije kod kojih se Beograd zadužio. Primera radi, samo kamata na ovaj poslednji zajam od 60 miliona evra kod EBRD-a iznosi 2,8 odsto, plus euribor (3,5 odsto iznosio u martu 2010). Kako to izgleda, najbolje se može videti na primeru prvog kredita za most, iz jula 2006. godine, za koji je do sada isplaćeno 2,7 miliona evra, samo po osnovu kamate, ne računajući glavnicu duga. A ono što javnost u Srbiji ne zna i o čemu mediji ne pišu, jeste činjenica da je EBRD kaznila Beograd zbog kašnjenja u povlačenju sredstava iz prve kreditne linije. Tako je na ime kaznenih penala, odnosno provizije, do januara 2010. godine, iz gradskog budžeta plaćeno čak 925.675,53 evra!

Inače, ukupna zaduženost grada Beograda, za period od 2001. do 2010. godine, kod međunarodnih finansijskih institucija, iznosi ni manjeni višenego 349,6 miliona evra. Radi se o pet kredita koje je gradska vlast uzela za „infrastrukturne gradske projekte“, a koje će Beograđani vraćati sve do 2035. godine. A umesto štednje, aktuelni gradonačelnik najavljuje poražavajuću politiku zaduživanja i u narednom periodu svoje vladavine: „Beograd je daleko od toga da bude zadužen i dok sam ja gradonačelnik i dalje ćemo uzimati kredite“, obećava Dragan Đilas.

Piše: Ivan Ninić