Вести

U borbi za što veći broj glasova u AP Vojvodini, lideri i funkcioneri stranaka koje zagovaraju „autonomaške“ ideje, u svojim javnim nastupima

Piše: Ivan Ninić,28.07.2010

+++

posežu za brutalnim optužbama da Srbija tobož „uskraćuje“ nešto što pripada „građanima i građankama“ AP Vojvodine. S tim u vezi veoma često se od aktuelnih predstavnika političkih stranaka, koji dolaze iz gradova naše severne pokrajne, može čuti čuveno, ironično i „autonomaško“ pitanje: „gde su naši novci?“. Ovo pitanje se skoro uvek aktuelizuje kako u kampanjama za lokalne, pokrajinske i republičke izbore, tako i u periodičnim kampanjama, npr. kada je u žiži aktuelnosti usvajanje budžeta AP Vojvodine, budžeta Republike Srbije, privatizacija NIS-a i sl. Međutim, da niko ništa ne uskraćuje i ne otima „građanima i građankama“ AP Vojvodine, svedoče odredbe Zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu kojima je decidirano propisano šta će to u skladu sa Ustavom Republike Srbije pripasti budžetu AP Vovodine.

To je deo prihoda od poreza na dohodak građana (porez na zarade), u visini od 18 odsto od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodine, kao i deo prihoda od poreza na dobit preduzeća u visini od 42,7 odsto, takođe od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodine. Sem toga, iz republičke u pokrajinsku kasu biće transferisana sredstva za finansiranje rashoda za zaposlene u obrazovanju, sredstva za finansiranje programa u oblasti kulture i sredstva za podmirivanje rashoda gradova i opština. Takođe, iz budžeta Srbije u budžet AP Vojvodine će se „preliti“ transferna sredstva za finansiranje poverenih poslova (nove nadležnosti), kao i sredstva za finansiranje kapitalnih projekata (NIP). A zakonom je propisano i to da će listu projekata NIP-a, na teritoriji AP Vojvodine, utvrditi Vlada Srbije i to isključivo na predlog nadležnog organa AP Vojvodine.

Koliko koštaju nove nadležnosti?

Nedavna borba za izglasavanje separatističkog Statuta AP Vojvodine u pokrajinskom i republičkom parlamentu sama po sebi ne bi značila ništa bez Zakona o prenosu nadležnosti koji je takođe krajem novembra 2009. godine usvojen u Skupštini Srbije. Zašto? Zato što nove nadležnosti AP Vojvodine podrazumevaju i „nove novce“ u pokrajinskom budžetu, a to se upravo reguliše ovim zakonom koji je, pored novog Statuta, drugi bitan instrument „autonomaške“ politike. U republičkom budžetu za 2010. godinu obezbeđeni su dodatni „novci“ za finansiranje 153 nove nadležnosti koje su poverene administraciji AP Vojvodine. Većina ministarstava nije mogla da proceni troškove novih nadležnosti, pa se tako ne zna koliko će ovaj „ceh“ koštati budžet Srbije. Takvu procenu su u decembru 2009. godine uradila samo tri ministarstva i republička Uprava za šume i došlo se do zaključka da će ih nove nadležnosti koštati 134,5 miliona dinara. Bilo kako bilo, koliko god da koštaju nove nadležnosti, „autonomašima“ je obećano da će se novac za to obezbediti iz sredstava tekuće budžetske rezerve, a obećanje je zacementirano zakonom kojim je bliže uređen ovogodišnji budžet Srbije. Ukoliko prvi čovek AP Vojvodine, Bojan Pajtić (DS), ostane pri ranije datom obećanju, onda se iz budžeta Srbije neće finansirati zapošljavanje, tj. plate između 200 i 300 novih službenika u pokrajinskoj administraciji, već će takva obaveza pasti na teret budžeta AP Vojvodine.

Milijarde u rukama „autonomaša“

Pitanje: „gde su naši novci?“ je samo po sebi ironično zato što dolazi od „autonomaša“ koji svojom participacijom u lokalnoj, pokrajinskoj i republičkoj vlasti upravljaju i raspolažu svim tim „novcima“ za koje pitaju: „gde su?“. Ima li boljeg dokaza za to od prodaje Naftne industrije Srbije (NIS), nakon čega je usmeni dogovor premijera Srbije Mirka Cvetkovića (DS) i predsednika tada Izvršnog veća AP Vojvodine Bojana Pajtića (DS) „ugrađen“ u Zakon o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu? Praktično je „ozakonjen“ jedan politički „dil“, koji je podrazumevao da budžetu AP Vojvodine, umesto 50 odsto od prodajne cene NIS-a, pripadne 90 odsto ili 360 miliona evra! Takođe, ironično pitanje: „gde su naši novci?“ postavljaju oni „autonomaši“ koji će u 2010. godini raspolagati budžetom AP Vojvodine od čak 55,3 milijade dinara!

„Autonomaši“ će u 2010. godini potrošiti neutrošena sredstva pokrajinskog budžeta iz ranijih godina, a koja iznose čak 10,4 milijarde dinara, a samo po osnovu privatizacije preduzeća sa teritorije AP Vojvodine u pokrajinskom budžetu će se „provući“ i potrošiti 126,3 miliona dinara! Zatim će se, zahvaljujući Ustavu Republike Srbije (koji najoštrije kritikuju), iz budžeta Srbije u budžet AP Vojvodine preliti transferna sredstva koja iznose oko 31 milijardu dinara! Od toga novca su 4 milijarde unapred određene za izgradu Koridora 10, dok je 21 milijarda dinara namenjena redovnom finansiranju svih funkcija, odnosno poverenih poslova i novih nadležnosti u AP Vojvodini. Sve ove činjenice ne mogu da demantuju ni sami „autonomaši“, jer one proizilaze iz Odluke o budžetu AP Vojvodine za 2010. godinu, koju je usvojila upravo „autonomaška“ vladajuća većina u Skupštini AP Vojvodine, i koja nosi potpis njenog predsednika Šandora Egerešija (SVM).

Dakle, koalicija „autonomaša“ u čijim rukama je koncentrisana sva lokalna i pokrajinska vlast u AP Vojvodini, dobiće u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije sve što pripada budžetu AP Vojvodine, potrošiće više od 55 milijardi dinara tokom 2010. godine i nikome za to neće položiti račune, pa će onda na kraju godine kao papagaji svi u glas ponovo postaviti ironično pitanje: „Gde su naši novci?“

Odgovor na pitanje:„Gde su naši novci?“

Kako to da uvek u AP Vojvodini fale neki „novci“ i gde nestaju „novci“ koji se iz budžeta Srbije dotiraju u pokrajinski budžet i izvorni „novci“ koji se ostvare na teritoriji AP Vojvodine, „autonomaši“ treba da pitaju Pokrajinski sekretarijat za finansije i Izvršno veće koje je od nedavno preimenovano u Vladu AP Vojvodine. Ova dva organa poseduju za svaku godinu pisane tragove o tome ko i na koje načine arči „naše novce“, ali se nikada nisu udostojili da javnost u Srbiji, a posebno građane i građanke AP Vojvodine obaveste o tome. Novinar Velike Srbije je došao do četiri godišnja izveštaja o radu Pokrajinske budžetske inspekcije i revizije koja funkcioniše u sklopu Sekretarijata za finansije AP Vojvodine. Sva četiri izveštaja, koja obuhvataju period od 2006. do 2009. godine, prihvaćena su od strane Izvršnog veća AP Vojvodine, o čemu je ovaj organ donosio svoje zaključke u pisanoj formi. Inače, pokrajinski budžetski inspektori svake godine kontrolišu da li se zakonito i namenski koristi novac budžetskih korisnika sa teritorije AP Vojvodine (koji se finansiraju sredstvima pokrajne ili čiji je osnivač pokrajna), među kojima su najviši pokrajinski organi, sekretarijati, zavodi, fondovi, zdravstvene i prosvetne ustanove, javna preduzeća i dr.

Činjenice ukazuju na enormno nezakonito i nenamensko trošenje budžetskog novca u AP Vojvodini koje su otkrili budžetski inspektori kod pokrajinskih organa i ustanova, a koje gledano po iznosima i godinama izgleda ovako: 117 milina dinara (2006); 85,7 miliona dinara (2007); 20,1 milion dinara (2008); i 56,6 miliona dinara (2009). Reč je o sredstvima iz budžeta AP Vojvodine, ali i sredstvima koja su pojedini organi ostvarili i iskazali kao sopstvene prihode. Za sve ove iznose budžetska inspekcija je naložila meru povraćaja, ali sudeći po rezultatima i dinamici povraćaja nezakonito i nenamenski utrošenog novca, čini se da će na kraju biti u skladu sa onom narodnom „pojeo vuk magarca“. I u sferi javnih nabavki za potrebe organa AP Vojvodine inspektori su otkrili arčenje novca koje je bilo u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama a koje, posmatrano po sumama i godinama, izgleda ovako: 316,7 miliona dinara (2006); 210,2 miliona dinara (2007); 773,2 miliona dinara (2008); i 353,2 miliona dinara (2009).

Nedodirljivi „autonomaši“

Niko od „autonomaša“ zbog ovoga nije završio iza rešetaka niti je inicirana krivična odgovornost za lica koja su odgovorna za nezakonitu i nenamensku potrošnju miliona dinara u organima i ustanovama AP Vojvodine. Sudeći po izveštajima njihove budžetske inspekcije podnošene su samo prekršajne prijave koje se mogu prebrojati na prste i to: 13 prijava (2006); 5 prijava (2007); 3 prijave (2008); i 14 prijava (2009). Međutim, njihove sudije za prekršaje su u većini slučajeva odbacili njihove prekršajne prijave protiv njihovih ljudi, uz obrazloženje da su prekršaji zastareli. Doduše, u nekolicini slučajeva izrečene su mizerne novčane kazne koje su ekvivalentne kaznama za saobraćajne prekršaje! Ovakva politika haosa u javnim finansijama AP Vojvodine nameće moralnu i zakonsku obavezu onima što tobož pitaju „gde su njihovi novci?“, da prethodno objasne i polože račune o tome kako arče „naše novce“. Tragično je to što je politička trgovina unutar samog DS-a, tačnije između Borisa Tadića i Bojana Pajtića, iznedrila sutuaciju u kojoj republički državni organi ne smeju da uspostave ni jedan oblik kontrole nad radom organa, ustanova i preduzeća AP Vojvodine.

Umesto da Državna revizorska institucija (DRI) vrši reviziju završnog računa budžeta AP Vojvodine, to radi privatna revizorska kuća iz Beograda. Takođe, privatni revizori kontrolišu finansijske izveštaje Garancijskog fonda, Fonda za razvoj i Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, a poznato je da ova tri fonda predstavljaju fundamentalne poluge vlasti DS-a u AP Vojvodini. Ako DRI nema nadzor nad radom ovih fondova, da li to navodi na zaključak da će i novoformirana Razvojna banka AP Vojvodine (doskorašnja „Metals banka“ a.d.) poslovati autonomno, izvan kontrole Narodne banke Srbije!? A to zapravo i jeste namera „autonomaša“ da se otrgnu svakom obliku institucionalne kontrole i nadzora republičkih institucija, da tako „otrgnuti“ koriste resurse AP Vojvodine za lično bogaćenje i da permanentno postavljaju jedno te isto pitanje: „Gde su naši novci?“.

Ivan Ninić